Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović, pa Vjerica Radeta, pa Vladimir Orlić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, opet kažem, uz sve dužno poštovanje gospođo Mandić prema vama kao dami, ali vi nama na mnoga pitanja niste odgovorili.

Prvo, niste nam odgovorili na pitanje kakva je sudbina mobilnog telefona od 180.000 dinara i šta će Rodoljubu Šabiću telefon od 180.000 dinara. U vreme kada država štedi, kada narod štedi, Rodoljub Šabić koji svakoga dana preko Tvitera, a vi ste tome svedok, vodi kampanju protiv Aleksandra Vučića, od državnog novca sebi kupuje telefon od 180.000 dinara. Verovatno da bi, kao što je to radio i Saša Janković, tvitovao u radno vreme.

Drugo, ne možete vi kao zamenik Rodoljuba Šabića da kažete – to pitajte Rodoljuba Šabića, ja sam samo njegov zamenik, ja nisam njegov zakonski zastupnik ili nisam njegov punomoćnik. Vi ste bili i još uvek ste zamenik Poverenika za informacije od javnog značaja. Vi delite istu odgovornost kao i Rodoljub Šabić. Vi ste zajedno radili na svim ovim poslovima i u najmanju ruku to što ste sada rekli je i politički, a pogotovo pravno neumesno i neutemeljeno. To je isto kao kad bih ja sada rekao, ja sam predsednik poslaničke grupe SNS, Aleksandr Vučić je nešto rekao i vi dođete u Skupštinu i pitate me – a šta je Aleksandar Vučić time hteo da kaže? Ja kažem – pa nemam pojma, nema veze što sam ja predsednik poslaničke grupe, pitajte Aleksandra Vučića. Pitamo vas. Vi ste zamenik Rodoljuba Šabića. Na kraju krajeva, vi ste potpisnik ovog izveštaja, nije Rodoljub Šabić, i mi sa vama vodimo razgovor, mi sa vama hoćemo dijalog.

Kažete, o tome će nešto više moj uvaženi kolega Orlić da govori, da ja sad ne otvaram tu temu o tome kako niste pozivani u Narodnu skupštinu i kako niste imali prilike da diskutujete sa narodnim poslanicima. To jednostavno nije tačno. Ali nešto drugo hoću da kažem.

Uvaženi građani Republike Srbije, ovaj izveštaj Poverenika za informacije od javnog značaja ima tri dela – centralni deo, to je izveštaj, onda imate rezime izveštaja i na kraju imate pregled rešenja Poverenika donetih u 2018. godini. Šta možemo da vidimo iz ovog pregleda, a vi gospođo Mandić recite da ja nisam u pravu? Najmanji je broj građana, dakle, običnih građana, ako mogu tako da kažem, običnih građana, dakle, ljudi od krvi i mesa koji su tražioci neke informacije.

Evo ko su vam u najvećoj meri tražioci informacije i u ime koga ste vi tražili informacije, inače, u velikom broju slučajeva bezbednosno vrlo osetljive po Republiku Srbiju: novinar CINS-a, novinar CINS-a, novinar CINS-a, novinar KRIK-a, Nezavisni policijski sindikat Srbije, Sindikat policije „Sloga“, novinar CINS-a, novinar KRIK-a, 88 rešenja po zahtevima jedne advokatske kancelarije, a vezano za zasnivanje radnog odnosa određenog lica u MUP-u Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, 88 od jedne iste advokatske kancelarije. E, ovo je sve advokatska kancelarija.

Evo, građani Srbije, ko je sve tražio informacije preko Rodoljuba Šabića: Fond za humanitarno pravo, Fond za humanitarno pravo, Fond za humanitarno pravo, Fond za humanitarno pravo, Fond za humanitarno pravo, Fond za humanitarno pravo, Fond za humanitarno pravo, Fond za humanitarno pravo, Fond, Fond, Fond, i to sve za delovanje pojedinih pripadnika Vojske Srbije na Kosovu i Metohiji 1999. godine. A vi mi, gospođo Mandić, recite da to nije tendenciozno i da nije slučajno. Novinar KRIK-a, novinar CINS-a, novinar KRIK-a, novinar Insajdera, novinar N1, Radio Slobodna Evropa, novinar BIRN-a, novinar N1, novinar Istinomera, novinar Nedeljnika „Vreme“, novinar CINS-a, novinar KRIK-a, novinar Insajdera, novinar BIRN-a, novinar CINS-a, Transparentnost Srbija. To su organizacije u čije ime ste vi tražili informacije. Ovde kad bismo sad hteli da se bavimo pukim prebrojavanjem, najmanje je građana kao tražilaca informacije od javnog značaja.

Vi ste, u stvari, i to građani Srbije treba da znaju, da mi prestanemo da govorimo ovim nemuštim jezikom koji niko živi ne razume. Vi ste u stvari bili služba i ekspozitura raznih cinsova, krikova, birnova, birodija, Nataše Kandić, Nemanje Nenadića itd. koji su, u stvari, tražili od nadležnih državnih organa, u najvećem broju slučajeva, to ponavljam, bezbednosno vrlo osetljive podatke. Ono što se iz ovog vašeg izveštaja vidi, kako se približavao kraj mandata Rodoljuba Šabića, tako se povećavao broj onih koji su tražili informacije koje su bezbednosno vrlo osetljive po Republiku Srbiju.

Na kraju krajeva, ne možete da me ubedite, vi gospođo Mandić niste u dečijem zabavištu, mi smo ipak koliko-toliko ozbiljni ljudi, nemoguće da se Rodoljub Šabić kao Poverenik za informacije od javnog značaja, kao državni organ, pazite mi ne govorimo o Rodoljubu Šabiću kao građaninu, to da li on voli da popije ili da ne popije, pa se smandrljao i udario glavom o pločnik, ja se time ne bavim, ali Rodoljub Šabić je državni organ, navodno nezavisni državni organ, koliko je nezavistan to se vidi iz ovog izveštaja.

Ali nemoguće da jedan državni organ se ne upita, javno da se upita, pa ko je hteo da ubije drugog državnog organa? Jel, predsednik Republike takođe državni organ? A Vučića su hteli da ubiju u Potočajima, videli ste valjda one snimke. Nije ono bio, neko mu prišao pa rekao – e, ti si četnik, ti si velikosrbin, ti si ovakav, ti si onakav, ne, rulja od nekoliko stotina ljudi krenula na jednog čoveka, ne sa namerom da ga linčuje, da ga ubije. Da ubije predsednika Vlade i nikom ništa. To nikog ne zanima. Nemoguće da vas CINS, BIRN, Fond za humanitarna prava, nemoguće da vas Nataša Kandić nije pitala ko je hteo da ubije predsednika Republike. Ona žena ima tako osetljivo srce za ljudske žrtve, ma koje nacionalnosti pripadao, da je to prosto neopisivo, pa makar se taj čovek zvao i toliko o njoj omraženi Aleksandar Vučić.

Sada ću vam pročitati, kada bude došao na mene red, šta je Fond za humanitarno pravo tražio od vas da vi pitate Ministarstvo odbrane, šta su radili pojedini građani Republike Srbije na Kosovu i Metohije 1999. godine? Pa, šta su mogli da rade? Evo, sad, hajde da pričamo zdravo razumski, šta su mogli da rade? Pa, da brane državu i da brane srpski narod na Kosovu i Metohji, pa nisu išli dole da kampuju, pa nisu išli dole da prave roštilj. Nisu išli dole da razapinju šator ko ovi ispred predsedništva Srbije. Išli su da brane srpski narod, išli su da brane teritorijalni integritet Srbije. Od koga da ga brane? Od šiptarskih terorista, od NATO-pakta, od regularne vojske Albanije.

Da li ste vi svesni o čemu mi govorimo? Vi banalizujete stvari. Najvažniji problem je Hercegovačka ulica i Sava mala. Nije, nego ovi upiti koji su tendenciozni, koji idu na to da sruše bezbednosni sistem Republike Srbije. Vi ste se zapitali šta je stotinu i nešto građana Republike Srbije radilo na Kosovu i Metohiji u vreme NATO agresije 1999. godine? Borili se na Paštriku, borili se na Juničkim planinama, a neki ovde sede, ne vidim generala Delića, branili državu Srbiju, u vrlo teško vreme. Vi sada očekujete, eto vi ste došli u Narodnu skupštinu, hajde sada malo da pričamo o tome kako je Siniša Mali zaposlio nekoliko žena u svoj kabinet. Hajde da pričamo i o tome, ali hajde da pričamo i o tome kako je moguće da vi postupate isključivo po nalozima i po zahtevima CINS-ova, BIRN-ova, transparentnosti, Birodija, Nataše Kandić i koje kakvih drugih koji ne misle dobro.

Po mom mišljenju, ja se sada ograđujem, neću da govorim da je to mišljenje SNS, ali govorim u svoje lično ime, kao narodni poslanik, koji ne misle dobro državi Srbiji. Ja ne mislim da misli dobro državi Srbiji onaj ko od vas traži da pitate Ministarstvo odbrane kako smo nabavili helikoptere, kako smo nabavili avione, kako smo nabavili tenkove, šta je radio određeni građanin, mislim građanina, pa zna se šta je bio, bio je oficir, hajde da se ne lažemo, Vojske Jugoslavije na Kosovu i Metohiji 1999. godine. Šta je mogao da radi? Šta je mogao da radi u to vreme pukovnik Delić? Šta je mogao da radi general Lazarević? Šta je mogao da radi general Pavković? Šta je mogao da radi 1999. godine na Kosovu i Metohiji, nego da se bori protiv udruženih zlikovaca, onih iz vazduha i onih sa kopna. Šta je mogao da radi? I da se bori.

U 2018. godini imate toliko upita Fonda za humanitarno pravo, a vi gospođo Mandić opet recite da to nije slučajno, ja u slučajnosti u politici ne verujem. Ja sam možda glup čovek ili nisam dovoljno inteligentan, ali neko životno iskustvo me naučilo, nema slučajnosti u politici ili je ima jako malo. Nemoguće je da se u 2018. godini pojavi toliko upita, bolje rečeno da Fond za humanitarno pravo se pojavi kao tražilac informacija, a vi brže bolje reagujete na desetine njihovih zahteva o tome šta su radili pojedini oficiri tada Vojske Jugoslavije, danas Vojske Srbije na Kosovu i Metohiji 1999. godine.

Dakle, kada uzmete i saberete, pa vi ste najmanje postupali po zahtevima građana, najmanje. Vi ste bili u službi raznih nevladinih organizacija. Vi ste bili u službi tobožnjih nezavisnih novinara. Vi ste bili u službi Fonda za humanitarno pravo i vi ste time bavili. Vi ste se time bavili i time ću da završim ovaj deo svog izlaganja.

U 2018. godini kada su se pojavili zahtevi i kada je Republika Srbija bila izložena jednoj baržnoj vatri, što spolja, što iznutra, kad smo počeli da slavimo i da se sećamo tih slavnih dana junačke borbe Vojske Jugoslavije i MUP-a Republike Srbije na Kosovu i Metohiji 1999. godine. Kada smo prestali da se sramimo generala Lazarevića. Kad je prestalo da nas bude sramota zbog onoga što je radio general Pavković. Kad nas prestalo da nas bude sramota šta je radio u to vreme pukovnik Delić. Kada nas je prestalo da bude sramota što smo se junački borili na Košarama, na Juniku i tako dalje, na Paštriku.

Sad vi meni hoćete da kažete, ma nema to nikakve veze, a evo, baš sad, ovih dana, Šiptari pošto Nebojši Pavkoviću krajem 2019. godine ističe dve trećine kazne, iako mislim da ne znam za šta je optužen i zašta je osuđen, jer ne vidim da je zločin braniti svoj narod, ističe mu dve trećine kazne krajem 2019. godine. Sada Šiptari traže, zamislite Ramuš Haradinaj traži, čovek koji je u svojoj knjizi priznao da je klao, da je vadio oči živim ljudima, on traži da se direktno iz zatvora general Pavković isporuči njemu, velikom borcu za ljudska prava i slobode.

Vi sada ovde sedite, ovako mudro ćutite, kao o čemu sad priča ovaj Martinović, bitna je Sava mala, bitan je Siniša Mali, šta ima još u ovom izveštaju? Čime ste se još bavili? E, da, ono što je za vas jako bitno. Novinar BIRN-a vas pita, zamislite, pa nije bitan ni ovaj Pavković, ni Kosovo, ništa nije bitno, nego jako je bitno to što vas novinar BIRN pita, kako su radno angažovani narodni poslanici, funkcioneri Vladimir Orlić, Aleksandar Martinović, Darko Laketić, neki Milorad Jerkan, Rade Grbić, Goran Reljić, Predrag Čanović, Ivan Bošnjak u Visokoj medicinskoj školi strukovnih studija u Đupriji. Znači, to zanima građane Srbije, kako ja kao doktor pravnih nauka mogu da predajem jedan pravni predmet. To zanima građane Srbije, ali građane Srbije po vama ne zanima ko je hteo da nam ubije predsednika?

Vas ne zanima ko i zašto traži informacije o delovanju Vojske Jugoslavije na KiM.

Pa, piše Marko, evo uzmite izveštaj, pa pročitajte, ja sam ga detaljno čitao, on ima tri dela.

Imate izveštaj, rezime izveštaja i pregled rešenja Poverenika. Kada saberete pregled rešenja Poverenika, u dve trećine slučajeva CINS, BIRN, KRIK, Nataša Kandić, „Transparentnost Srbije„ itd. To sve u 2018. godini.

A, ti što dobacuješ imaćeš priliku da kažeš svoje mišljenje. Evo, dva sata je bliži ti se vreme ručku, nemoj da dođeš gladan na nastavak sednice, kada si gladan slabo ti mozak radi. Nije mi pri ruci nikakav sendvič da ti dam, tako da, idi dole u restoran.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta.
Pa, narodni poslanik Vladimir Orlić.
Izvolite.

Ova rasprava, me za početak navodi na, eto potrebu da pred javnošću kažem da, mi srpski radikali, zaista imamo milion razloga da budemo ponosni na svoju doslednost i na ono što radimo u politici.

Mi smo od početka rekli, Poverenik ovakav kako je koncipiran, državi Srbiji, nije potreban. Vi ste nasledili Poverenika i funkcijom i imenom i prezimenom, i jedno i drugo ste nasleđe prihvatili i potvrdili i tada vam je sve to bilo dobro.

Ovo što smo malo pre čuli i potpuno je tačno ovo što je, gospodin Martinović, nabrajao, ko je sve podnosio zahteve Povereniku i kome je Poverenik obezbeđivao te podatke.

Pa, ako postoji razlog koji je u prilog našoj tvrdnji da ovakva funkcija nema nikakvog smisla u državi Srbiji, onda je to upravo to.

Što će nama Poverenik, ko god da je u pitanju, koji će obezbeđivati podatke, prvo pitanje je koliko su to uopšte podaci od javnog značaja, pitanje čak i deo ovoga što ste vi govorili, gospodine Martinoviću, bez obzira šta ste želeli da se obratite gospođi Mandić, možda je bolje da se neke stvari ne iznose u javnost.

Pre svega, govorim u interesu države, to nam je valjda svima ovde glavni i osnovni interes. Pominjali ste, to što se desilo Aleksandru Vučiću, u Srebrenici i zašto nije reagovao Poverenik.

Neću tu, naravno da se suprotstavljam, rekli ste, evo pošto je sutra taj dan, kada se u Potočarima obeležava taj zločin, koji se tamo desio.

Ja sada pozivam sve narodne poslanike da, bar sutra svi stavite ovaj bedž, koji mi nosimo, gde piše „U Srebrenici nije bilo genocida“. To bi trebalo da uradi i Poverenik i njegova kancelarija.

Kažete, nisu vas naterali, ovi iz Evrope, da raspravljamo o ovim izveštajima, jer da mogu da vas nateraju, naterali bi vas da uvedete Rusiji sankcije. Hvala Bogu da to niste uradili i iskreno se nadamo da nikada nećete, ali mi vas evo pozivamo, već tri i po godine da date diplomatski status Rusima, u humanitarnom srpsko-ruskom centru u Nišu.

Kažete da je neka rulja, ne neka, nego zaista jeste napala Vučića, u Srebrenici, tada kada je bio, naravno prvo nije trebalo da ide, ali svakako to nije razlog da ga bilo ko napadne i ne možete očekivati da se o tome na bilo koji način izjasni taj Rodoljub Šabić, zato što je on, recimo i vi to znate, gospodine Martinoviću, bio deo rulje koja je čekala Vojislava Šešelja, kada su hteli da ga linčuju, posle te petooktobarske revolucije, ispred one tamo zgrade skupštine.

Dakle, takav neko ne može imati osećaj za reagovanje, ovo o kojem ste vi govorili.

Ali, vi od decembra ili mi, kako god, nemamo nikoga na ovoj funkciji tog poverenika. I sada ja pitam, šta se čekalo od decembra do sada, ako ova funkcija zaista treba, a mi tvrdimo da ne treba, i ovo je prilika da lepo kažete, nećemo više poverenika, neka to bude povod i ovaj izveštaj, i ovaj prethodni poverenik, kako god, jer dokazano je, ako od decembra do sada, evo polovine jula, je moglo da se funkcioniše, bez poverenika, onda valjda može i ubuduće.

Gospođa Mandić je pokušala ovde da kaže nešto vezano za ovaj izveštaj, ali postoji nešto gospođo Mandić, što vi kao neko ko predstavlja taj izveštaj ili bilo ko, to govorimo i ministrima, vi ne možete sa poslanicima da razgovarate na neki svađalački način. Vi kažete, niste vi zastupnik Rodoljuba Šabića, niste, vi ste njegov blizak saradnik bili puno godina, bili njegov zamenik, ali ovi što vas sada kritikuju, su vam omogućili da vi sada budete vršilac dužnosti, faktički, tog poverenika.

Ali, delo, lik i delo, kako kažete Rodoljuba Šabića, ne znam kakvo mu je delo, nešto ga nije pokazao, znamo mi njega mnogo godina, ali mi ovde imamo pravo kako vi kažete, da napadamo, a mi kažemo da kritički govorimo o svakom čiji izveštaj ovde raspravljamo, mi smo Narodna skupština. Prosto, naša nadležnost je i da kontrolišemo i da skrećemo pažnju, i da kažemo kritički ono što mislimo da kažemo, i mi ne mislimo ništa lično, protiv bilo koga od vas, kada kažemo da ovaj poverenik ne treba da postoji. Ja mislim da se i vi sa tim slažete.

Šta je to državi Srbiji dobro urađeno, zato što ne znam koliko godina imamo poverenika, da li od toga građani Srbije bolje žive, da li je neko ubrzao sudski spor ili upravni postupak, zato što ste vi nešto reagovali, da li se išta pozitivno desilo i jednom pojedinačnom građaninu Srbije? Kaže kolega Martinoviće, nabraja tamo Fond za humanitarno pravo, transparentnost itd, sve te organizacije koje su poznate u Srbiji, po antisrpskom delovanju. Dopalo se to nekome ili ne, ali jesu. I one zaista tako i deluju.

Znači, Poverenik je radio za njih, a gde je u Izveštaju to za koliko građana je radio Poverenik? Znate, ako je Poverenik radio u najvećem broju slučajeva za te organizacije, to je dokaz više da građanima, da državi Srbiji, da narodu u Srbiji, takva funkcija ne treba.

To je, ponavljam naš stav SRS, od samog početka.

Postoji samo jedna ta tzv. nezavisna institucija, predviđena Ustavom, a sve ono što nas Ustav ne obavezuje, stvar je političke ocene i procene da li hoćemo ili nećemo da imamo u Srbiji.

Sve ove organizacije, koje je gospodin Martinović nabrojao a za koje ste vi kao poverenik radili , sve te funkcije, organizacije, nevladine organizacije, su te koje forsiraju postojanje vaše funkcije i ostalih tzv. Nezavisnih regulatornih tela, predstavnici svih tih organizacija su bili kao deo tog konventa, zamislite Nataša Kandić, deo nacionalnog konventa, EU, koji su ovde sedele, pred kojima su se ispovedali najviši državni funkcioneri i tu je sada taj nesklad.

Dakle, moraju ovi iz vlasti da kažu ili sve ovo ili bar većina, ili ovo konkretno, što jeste intencija EU, Srbiji ne treba, i mi to nećemo, kao što bez pardona funkcioneri EU, ili pojedinačno država članova EU, kažu džaba vam je, razapnite se, Srbija ne može u EU, jer proširenja nema.

Hajde, evo prilike, korak po korak, vi gospodo iz vlasti, da raskrstimo sa ovom funkcijom, da kažemo da nam poverenik više ne treba i da to bude vaš početak odbijanja naloga EU. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Pravo na repliku. Izvolite.

Hvala.

Gospođo Mandić, drago mi je što ste se uključili u ovu raspravu. Moram da vam kažem, nije mi drago zbog načina na koji ste to uradili maločas kada ste sa mnom polemisali, dakle ja sam to pitanje pokrenuo, da li jesu ili nisu Izveštaji koje je dostavljao Poverenik Narodnoj skupštini bili raspravljani u Narodnoj skupštini? To je pitanje.

Počeli ste odgovor rečima – nije tako, navedeno u našem Izveštaju. Nismo mi to zamerili, nego smo zamerili da nije raspravljano u Plenumu. Pa ste rekli da nisam dobro pročitao i da ćete pročitati vi. I niste pročitali iz dva ili tri pokušaja precizno, ali ste se vraćali na taj tekst, pa na kraju zaključili, sada ću da vam kažem šta ste vi izgovorili, čime ste zaključili kako stvari stoje - od 2014. godine do 2017. godine, nisu uopšte raspravljani ti Izveštaji u Narodnoj skupštini, ni na Odborima, ni u Plenumu. To je bio vaš zaključak. Znači, još jednom i ja ću sada vaš Izveštaj da čitam, ako imate tekst slobodno pratite da ja nešto ne pogrešim slučajno.

Strana 8. sekcija 2. prvi pasus, ja sam rekao, to je ovo boldovano, podebljano da se dobro vidi. Ta rečenica u vašem Izveštaju glasi ovako – Narodna skupština razmatrala je u Plenumu samo tri Izveštaja u Plenumu, samo tri Izveštaja Poverenika, 2010, 2012, 2013. godine, što znači da u poslednje četiri godine, 2014. do 2017. godine Izveštaji Poverenika nisu bili predmet razmatranja u Narodnoj skupštini. Tačka.

To je cela rečenica. Ja na to kažem – neistina. Ja kažem neistina, jer jesu bili razmatrani na Odborima Narodne skupštine. Jesu, gospođo Mandić vi kažete da jesu, vi kažete da je tačno što ja govorim sada. Na istoj ovoj strani osam, idite slobodno na dno strane, jer vidite kako vam glasi fusnota 3. sada ću i to da vam pročitam, celo.

Izveštaj za 2014. godinu, razmatrali su Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Odbor Narodne skupštine, Odbor za kulturu i informisanje, drugi Odbor Narodne skupštine, Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, treći Odbor Narodne skupštine. Tri Odbora su razmatrala Izveštaj za 2014. godinu, to piše u vašem Izveštaju. Ovo, što ja kažem da su neistine i da je to lično tvrdio Šabić, po raznim medijima u više navrata, to jesu njegove reči i ja kažem - ovo ja vidim kao njegov rukopis. Ali, tačno je, vi ste potpisali ovaj Izveštaj o kome mi pričamo sada. Dakle, ovo je nešto oko čega mi treba da se razumemo. Ajmo dalje.

Izveštaj Poverenika za 2015. godinu. Dakle, ista ova strana, isto mesto na koje sam ukazao, razmatrali su Odbor za pravosuđe državnu upravu i lokalnu samoupravu. Jel to Odbor Narodne skupštine? Jeste i dalje, i 2015. godine, kao što je bio 2014. godine, kao što je i danas, Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, da li je to Odbor Narodne skupštine, i 2014 i 2015. i koju god hoćete godine, pa evo i ove 2019. godine?

Izveštaj Poverenika za 2016. godinu razmatrao je samo, verovatno je to malo za vas, ali Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, a 2017. godinu, opet samo Odbor za pravosuđe državnu upravu i lokalnu samoupravu. Samo ili ne samo, Odbor Narodne skupštine, 2014, 2015, 2016, 2017. godina, i na sve to da dobijemo mi kao narodni poslanici rečenicu – ne, nisu razmatrali ni Odbori ni Plenum. Ovo je vaš Izveštaj.

Pre svega, ja hoću vama da pružim priliku da se ispravite, da kažete lepo, pošteno da čuju svi građani Srbije koji ovaj prenos prate, šta je istina. Samo jedna može biti i mi svi znamo da jesu svi ovi Odbori ovako kako ste vi napisali razmatrali taj Izveštaj.

Ja vam kažem, to znači da jeste Narodna skupština o tome odlučivala. To znači to. Ja vama hoću da pružim priliku da vi sada kažete - jeste tako je ili da kažete da ste nešto pogrešili kada ste ovaj Izveštaj ovde pisali.

Ne može biti tačno jedno, drugo, treće i peto i sve u isto vreme. Dakle, Narodna skupština jeste to razmatrala i jesu to radna tela Narodne skupštine.

Druga stvar, mi smo postavili ovde pitanja - zašto se nekim temama nije bavio Rodoljub Šabić? I, dobili odgovor – nije, zato što on može da se bavi nekom temom. To ste nam vi sada kazali. Samo ako neki zainteresovani građanin tu temu pokrene, samo tako i isključivo tako. I ne može da pita ništa što mi smatramo važnijim ni za državu ni za njene institucije, ni za predsednika Republike, ako to nije pokrenuo niko kao temu, kao zainteresovani građanin.

E, sad mene zanima, pošto je Rodoljub Šabić nastupao sa pozicija poverenika 15. novembra 2018. godine, tada je i dalje bio na funkciji, jel tako? Imam ja ovakvih pitanja više, ali ajmo jedno po jedno, jer hoću da ovo razjasnimo.

U intervjuu za "Vreme" on daje sledeći komentar, preporuke GREKO i tzv. kako je on to rekao - crna lista FATF nije istina da je Srbija na bilo kakvoj crnoj listi FATF, u bilo kom trenutku, ali on o tome priča i kaže - to je upozorenje. Dakle, to što se nešto Srbiji prebacuje, zamera, to je upozorenje takvog intenziteta da, čak ni sankcije nisu isključene.

Dakle, ja sam ovo nazvao običnim političarenjem. Ja sam samo još Vuka Jeremića čuo da kaže - Srbija je na crnoj listi FATF i zato će nema uvesti sankcije. Mi svi znamo šta to znači, itd. Videli smo 1990. godine, i kako izgleda živeti pod sankcijama.

Dakle, samo tog čoveka sam čuo, nikog više da je sebi dozvolio tu vrstu luksuza da ovakve stvari izgovara i da na taj način plaši narod. I, ja kažem, evo ja vidim takve reči od strane Rodoljuba Šabića, i ako vi nama kažete da su zainteresovani građani ti koji iniciraju teme i da samo kad zainteresovani građani neku temu pokrenu, mene zanima da li vi imate na bilo koji način evidentirano da je neki zainteresovani građanin tražio od Rodoljuba Šabića da on da svoje mišljenje o lisi FATF, da ga karakteriše na taj način. I, odakle, ja to posebno ne razumem, odakle ideja Rodoljubu Šabiću da on ocenjuje da li Srbiji preti ili ne preti ekonomski embargo, jel to proističe iz ovog zakona koji reguliše čime se on bavi kao poverenik? Ne bih rekao. Da li to ima neke veze sa njegovom nadležnostima, stručnošću, bilo čim? Ne bih rekao.

Za ovo sam rekao, ovo je čista politika. Mene zanima, pored ovoga što sam zamolio da mi odgovorite za istinu, jesu li ili nisu odbori razmatrali vaše izveštaje i 2014, 2015, 2016 i 2017. godine? Dakle, da li je slagao Šabić kada tvrdi da Skupština nije o tome odlučivala, da se nije izjasnila? Da mi, takođe kažete koji tačno član zakona koji reguliše rad Poverenika daje njemu pravo da on ocenjuje da li Srbiji prete ili ne prete sankcije? Da na taj način plaši narod, iako to kao tema rezultat nekog zvaničnog obraćanja zainteresovanog građanina, molim vas da nas sve upoznate sa tim kada se to i na koji način dogodilo. Rekao bih da odgovor znam unapred i malo mi je važnije da čujem odgovor na to pitanje, nego na ono pitanje zašto "IPhone X" od 180.000 dinara, ali ako nađemo vremena, ne bi bilo loše i na to da potražimo, bar neku vrstu odgovora, ja bih vam bio zahvalan.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Pravo na repliku. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.

Hteo sam da odgovorim gospođi Radeti na njene reči koje su bile upućene meni. Gospođa Radeta je pitala - kad već nismo zadovoljni radom Rodoljuba Šabića, zašto ga nismo razrešili. To pitanje su mnogi postavljali i nije to bilo pitanje samo vezano za Rodoljuba Šabića, mnogi su se pitali zašto kada je 2012. godine, SNS preuzela vlast u Srbiji, nije smenjena Zagorka Dolovac, Republički javni tužilac, zašto nije smenjen Saša Janković, zašto nije smenjen Rodoljub Šabić, zašto nisu smenjeni mnogi drugi funkcioneri koji su izabrani za vreme bivše vlasti. Zato što smo hteli da u Srbiji uvedemo jednu novu političku kulturu, a to je da konačno prekinemo sa tim političkim revanšizmom.

Vi se sećate vrlo dobro, kao što se sećam i ja, šta se u Srbiji dešavalo posle 5. oktobra 2000. godine, i šta su radili ljudima koji su pripadali kako su oni tada govorili iz DOS Miloševićevo-radikalskoj vlasti ili crveno crnoj koaliciji. Pa, sećate do kojih su granica bestijalnosti išli kad su pretili da će da šišaju go glave, to ni SS nisu radili. Dakle, da će da šišaju do glave decu bivših funkcionera SRS, SPS, JUL, itd i da ih tako javno obeleže kao decu onih koji su vršili vlast do 2000. godine.

Mi iz SNS smo odlučili da se tako više u Srbije ne postupa. Teško nam je bilo. Da li mislite da bi nam bilo mnogo neuporedivo lakše da smo, uslovno rečeno, imali svog Poverenika za informacije od javnog značaja, da smo imali svog, opet pod znacima navoda, Republičkog javnog tužioca, da smo imali svog Zaštitnika građana? Bilo bi nam lakše, ali onda bi ljudi rekli – pa, ovi su isti kao ovi iz DOS-a, preuzme se vlast i onda se vlast tretira kao plen i onda počistite sve ove koji su bili pre vas.

Mi smo pokazali da Srbijom može da se upravlja, da Srbija može ekonomski da napreduje, finansijski da napreduje, vojno da jača, da diplomatski jača njen kapacitet, iako smo zadržali na pojedinim važnim funkcijama ljude iz bivše vlasti. Ja mislim da je to velika zasluga i Aleksandra Vučića i SNS što smo uveli jedna novi model, demokratski model političkog ponašanja, koji do tada u Srbiji, jednostavno, nije postojao, pogotovo nije postojao u vreme DOS.

U vreme DOS, znači posle 5. oktobra 2000. godine, oni su porušili do temelja sve institucije koje su zauzeli i koje su osvojili, neke legalno, većinu nelegalno. Da vam ne pričam kako su vređali ljude, kako su ih ponižavali, kako su pravili spiskove za likvidaciju. Ja mislim da su ćerku, ispravite me ako grešim, Milovana Bojića ošišali do glave. Ispravite me ako grešim.

Znači, vrhunskog lekara, vrhunskog kardiohirurga, dete su ošišali do glave. Neko bi rekao da sada mi koji smo bili na neki način žrtve tog šišanja do glave i tih pretnji da će nas šišati do glave, treba da sada mi šišamo do glave. Ne, nećemo nikoga da šišamo do glave. Nećemo mi da primenjujemo te SS-ovske i gestapovske metode. Nećemo mi ko Boško Obradović, Dragan Đilas i Vuk Jeremić da pretimo ljudima - ne smete da izađete iz kuće, mi ćemo da vas blokiramo. Ne sme da izađe Aleksandar Vučić iz predsedništva Srbije, biće blokiran kamionima i bagerima. Ne sme Vojislav Šešelj da izađe iz vozila zato što ga čeka Boško Obradović. Ma, mi sa tom praksom hoćemo da prekinemo. Mi nećemo tako da se ponašamo. Pa, nas ima toliko, i građana Srbije koji podržavaju Aleksandra Vučića ima toliko, kada bismo hteli tako da se ponašamo, pa ne Boško Obradović, nego svi oni zajedno ne bi mogli da mrdnu iz svog stana, ali mi nećemo da budemo isti ko oni. Pa, mi nećemo da budemo isti ko što su bili oni koji su mitraljezima došli na vlast 5. oktobra 2000. godine.

To je razlog zašta nije smenjen ni Saša Janković, ni Rodoljub Šabić ni mnogo drugi. Da li je to bila greška ili nije bila greška sa naše pozicije, nekoga ko je hteo da izgradi drugačiju političku kulturu, mislimo da nije bila greška. Vi mislite da jeste, u redu, to je vaše pravo.

Ja imam nešto drugo važno da kažem, a odnosi se na izlaganje gospođe Stanojle Mandić. Ona kaže da nije bilo nikakvog nezakonitog zapošljavanja, a pogotovo nije bilo političkog zapošljavanja u službi Poverenika za informacije od javnog značaja.

Gospođo Mandić, zaista sam se detaljno pripremao za ovu sednicu i pronašao sam jedan mejl, koji je… nije sada bitno kako se zove taj čovek, on je predstavnik neke organizacije koja se zove „Pravda za tate i tata je roditelj“. On je uputio preko mejla pitanje službi Poverenika za informacije od javnog značaja, a da li znate ko je odgovorio na taj mejl? Odgovorio je Bojan Maršićanin, koji je u to vreme imao funkciju savetnika Rodoljuba Šabića.

Ko je Bojan Maršićanin? Sin Dragana Maršićanina, u to vreme predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, a Rodoljub Šabić je bio potpredsednik Narodne skupština.

Nemam ja ništa protiv Bojana Maršićanina, možda je on čovek vrhunski stručnjak. Nemam ništa protiv ni što je nečiji sin, da ne mislite da ovo govorim iz bilo kojih malicioznih razloga, ali, znate, gospođo Mandić, ne možete da dođete u Narodnu skupštinu kao da ste došli pred decu koja su juče počela da se bave politikom. Neki od nas se bave politikom dosta dugo, neki od 1990. godine, Maja Gojković je od 1990. godine u politici. Mirčić je od 1990. godine u politici, Nataša Jovanović, Petar Jojić itd. Marko Atlagić je bio ministar još u Vladi Republike Srpske Krajine. Ne sede ovde ljudi koji su juče počeli da se bave politikom.

Sada ste vi došli u Narodnu skupštinu i kažete – ma, ne, lažu to ovi naprednjaci, kakvo političko zapošljavanje. Sin Dragana Maršićanina zaposlen je kao savetnik Rodoljuba Šabića. Dragan Maršićanin je bio predsednik Narodne skupštine, a Rodoljub je bio potpredsednik Narodne skupštine. Vi nam sada kažete nije bilo političkog zapošljavanja? Bilo je i toga je bilo koliko hoćete. Ja sam naveo sam jedan od primera.

Hajde da se ne lažemo, kao što je služba Zaštitnika građana Saše Jankovića postala leglo najljućih političkih protivnika Aleksandra Vučića, tako vam je isto bio slučaj i sa službom Poverenika za informacije od javnog značaja. Svi najveći mrzitelji Aleksandra Vučića gde će? Kod Rodoljuba Šabića. Gde će? Kod Saše Jankovića. Gde će? U pojedine sudove. I onda se mi pitamo kako dođemo u situaciju da policija obezbedi sve moguće dokaze, na primer, protiv Kosmajca, a sud pusti Kosmajca i kaže – nema dokaza. Dakle, neke stvari u Srbiji ne funkcionišu na normalan način zato što se tako ne radi ni u jednoj ozbiljnoj državi.

Vi sada ne možete da kažete da Rodoljub Šabić nije delovao kao političar. On je najmanje delovao kao Zaštitnik građana u postupcima gde su bitne informacije od javnog značaja, a najviše je delovao kao klasičan političar. On nije mogao da se oslobodi toga da je došao na političku scenu Srbiju kao političar DOS-a.

On je, zapravo, od 2000. godine kao ministar, odnosno najpre kao poslanik, pa kao potpredsednik Narodne skupštine, pa kao ministar, pa na kraju kao Poverenik za informacije od javnog značaja, sve vreme bio političar. On je samo za ovo vreme dok je bio Poverenik navukao na sebe masku tobože nezavisnog organa, da se Vlasi ne dosete, a kada uzmete izveštaj, posebno ovaj treći deo izveštaja, potpuno je jasno, kao na dlanu se sve vidi, za koga je u stvari Rodoljub Šabić radio.

Ono što sada mene zanima, meni je jasno za koga je radio, koliko je para za to dobio, jer ne možete da me ubedite, da pitate državu kako su nabavljeni helikopteri i avioni, šta je radilo na stotine oficira Vojske Jugoslavije na Kosovu i Metohiji, a da to radite pro bono, besplatno, zato što ste mnogo savestan čovek.

Ja se sećam Rodoljuba Šabića iz vremena kada je učestvovao u neviđenoj hajci na generala Vuka Obradovića, kada je izmislio onu seksualnu aferu zbog koje je Vuk Obradović i preminuo, da se ne lažemo. Njega je srce izdalo zato što je čovek, bez obzira što je bio u DOS-u, ali je bio general, bio je ozbiljan čovek, bio je pametan čovek, bio je obrazovan čovek, bio je, ako se ne varam, najmlađi general u JNA. Mislim da je postao general u 33. ili 34. godini. Čoveka su oterali u grob tako što su izmislili seksualnu aferu. Ko? Onaj Slobodan Orlić, pa one što su plakale u Narodnoj skupštini itd. i među njima Rodoljub Šabić. Oterali čoveka u grob.

Ako je iko valjao u tom DOS-u, ako je iko bio iole čestit čovek i imao neke dobre namere da uradi sa državom Srbijom, bio je Vuk Obradović. I, pazite, još jednu stvar, da vas podsetim i na to. Vuk Obradović je bio na čelu veoma važne komisije, koja je trebala da utvrdi zloupotrebe u određenim državnim organima i javnim preduzećima. I, čim je čovek došao do nekih škakljivih podataka o ljudima iz vrha DOS-a, onda su mu izmislili tu tzv. seksualnu aferu. To je ona afera, on vozi auto, pa levom rukom glavu žene skreće u određenom pravcu, itd, da ne budem ja sad degutantan, ali to je istina. I, Rodoljub Šabić je u tome učestvovao.

Sad odjedanput Rodoljub Šabić u 2018. godini, u 2017. godini, u 2016. godini, onako presamiti ruke i kao – ja sam apostol, ja sam nedodirljiv, ja sam nezavisan, šta priča ovaj Rističević, šta priča ovaj Orlić, šta priča ovaj Martinović, to su lupeži, to su bitange, ovaj Marko Atlagić, on profesor univerziteta, on je niko i ništa, ja sam svetac, meni ne sme niko ništa da kaže, kakve pare sam ja dobio od Britanaca, ne sme niko da me pita šta će mi telefon od 180.000 dinara.

Vlado, daj mi svoj telefon. Evo, ovo je telefon zamenika predsednika poslaničke grupe. Ovo je „Nokia“ ciglica, Vjerice. Pa, ovo ni deca više ne koriste. Ovo moje ćerke od 13 godina, sad kad bi im doneo, rekle bi – tata, mi ne znamo šta da radimo sa ovim. Ovo ne vredi dve, tri hiljade dinara. Ovo je telefon čoveka koji je stavljen na stub srama zato što kao doktor elektrotehničkih nauka predaje informatiku na Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji. To je vas zanimalo. Time ste se vi bavili. Čovek nosi telefon koji više ni deca ne nose.

Ja imam telefon, evo ga, pet godina, od 2014, „Samsung“ sa dve kartice, smešan telefon. Time ste se vi bavili. I, sad kad vas pitam - šta će Rodoljubu Šabiću telefon od 180.000 dinara, e, ne smete to da pitate, on je nezavisan organ. Sve je rađeno po zakonu.

Pređite prekoputa u predsedništvo kod Aleksandra Vučića. Nek vam čovek pokaže svoj telefon, malo bolji od telefona Vladimira Orlića, malo bolji.

Ali, to vas nije zanimalo. Vas su zanimale, i ja stojim iza toga, posebno u 2018. godini, stvari koje mogu bezbednosno da naškode Republici Srbiji, posebno srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, posebno Republici Srpskoj i to ste radili, ne kažem vi lično, ali to je radio Rodoljub Šabić, to ste radili vrlo, vrlo tendenciozno i zbog toga morate da trpite kritiku narodnih poslanika.

Ovo nemojte da shvatite lično. Niko protiv vas ne vodi lični rat, ali nemojte sa druge strane da očekujete da ćutimo dok se u Srbiji vodi neviđena hajka i kampanja protiv Aleksandra Vučića, protiv Nebojše Stefanovića, protiv Aleksandra Vulina, protiv svih, protiv narodnih poslanika SNS, samo zato što podržavamo politiku predsednika Republike Aleksandra Vučića.

Ja ću, gospođo Mandić, da vam pročitam, pošto se ovih dana vodi neviđena kampanja protiv Nebojše Stefanovića i o tome kako je stekao diplomu na Megatrendu, ko je sve predavao na Megatrendu - Boris Tadić, Vuk Jeremić. Megatrend organizovao kurs za 24 aktivista DS kako se vodi politička kampanja. Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković, takođe iz nezavisne institucije, vanredni profesor na Megatrendu. Kako je to u to vreme sve bilo u redu? U to vreme je sve bilo čisto. Megatrend je bio super univerzitet. Boris Tadić tamo držao predavanja, Vuk Jermić držao predavanja, Snežana Malović, držala predavanja, organizovali profesori Megatrenda kurs za aktiviste DS. Tad je sve bilo zakonito. Tad je sve bilo čisto.

Kad je Nebojša Stefanović rekao – e, hajde sad malo da se pozabavimo kako je Dragan Đilas došao do skoro dve hiljade kvadrata stambenog prostora i do 500 miliona evra, onda odjedanput e, ova diploma sa Megatrenda ne valja ništa, a valjala je u vreme Borisa Tadića, a valjala je u vreme Vuka Jeremića, a valjala je u vreme Snežane Malović, a valjala je u vreme kada je Megatrend organizovao kurs za ove iz DS.

Dakle, nešto tu nije u redu. Tu su dvostruki aršini. I mislim da i Poverenik za informacije od javnog značaja time bi trebalo da se bavi. Ali, vi se time niste bavili. Vi ste se bavili nekim drugim temama koje su za građane Srbije važne, ali ste se vi tim temama bavili na politički i tendenciozan način. To je ono što je problem u vašem izveštaju.

Reč ima gospođa Maja Gojković. Izvolite.

Na listi sam kao govornik. Razmišljala sam da li da se javim ili ne. I, zahvaljujem se zaista kolegama Martinoviću, Orliću, poslanici Vjerici Radeti, što su malo podigli nivo diskusije o današnjoj tački, njih sam slušala, izvinjavam se, možda ste i vi nešto dobro komentarisali, što ste podigli malo nivo diskusije o ovom delu javnosti Srbije veoma značajnoj potrebi da parlament Republike Srbije u plenumu raspravlja o izveštaju Poverenika. Drago mi je da su poslanici zaista ozbiljno proučili ovaj izveštaj i da to nije postala puka formalnost da bi mi upisali jedan plus u našim agendama koje imamo da smo ispunili preporuke Izveštaja Evropske komisije, nego zaista, ovo je jedna dobra diskusija o radu Poverenika Rodoljuba Šabića i njegovih saradnika.

Ono što se izgubi najčešće sa jedne strane kada nam se nešto traži da uradimo, a to je da raspravljamo o izveštaju, nekako je počelo da se podrazumeva da poslanici Narodne skupštine Republike Srbije nemaju prava da kritikuju, nego pretpostavljam da kada su tražili od nas i preporučivali da raspravljamo o izveštaju, da je to trebalo da se uradi sa prećutnom saglasnošću i da ne kažemo baš ništa kao predstavnici građana Srbije o tome šta oni misle o radu Poverenika za 2018. godinu, jer nema boljeg demokratskog sistema još izmišljenog na planeti zemlji nego izbori. Na izborima građani Srbije izaberu svoje predstavnike i mi smo tu da u njihovo ime kažemo šta oni misle o vašem radu. Tu nema nikakve ljutnje. Vi to morate da shvatite, da smo mi u stvari glas tih građana.

Često kada se priča o radu Poverenika, stalno postoji nekakva maska da Poverenik jedini u ovoj državi radi u ime građana Srbije koji mu se obraćaju radi pristupa određenim informacijama, koje hajde da verujemo da nisu mogli da dobiju na neki drugi način, redovan način, pa da im je neko to odbio, pa onda tako ispadne kao da drugostepeni organ Poverenik to traži.

Morate da se naviknete na to, mi predstavljamo određeni broj građana, ogroman, jer je SNS vladajuća stranka, ne zato što je sama to htela, nego zato što su nam poverenje dali građani da vas pitamo o svemu. Dakle, od nas se zahteva da mi ovde pitamo baš sve.

Hvala gospodinu Martinoviću što je vrlo hrabar poslanik u današnjim vremenima u Srbiji i što često postavlja pitanja na svoju štetu. Zašto kažem to, pod znacima navoda, na svoju štetu? Danas prosto ima neko uvreženo mišljenje u javnosti da ako kritikuješ nekoga, i to određeni sloj našeg društva koji tvrdi da je intelektualna elita, ti moraš da budeš spreman na to da ćeš ti sutra proći u najboljem slučaju kroz toplog zeca, da ćeš biti okarakterisan da si neprijatelj slobodnog mišljenja u ovoj državi, a baš suprotno radiš, razvijaš to slobodno mišljenje i govoriš ono što misle tvoji birači, ti sam, tvoja stranka, tvoja okolina, okruženje.

Prosto mu se divim koliko je uporan, jer mislim da su neki od nas i malo ustuknuli. Znate šta, ovde je bilo strašno kritikovati, pitati bilo šta Poverenika Šabića. Sutradan biste dobili saopštenje iz njegove Kancelarije da ste protiv ove institucije i provukli bi vas onako određeni mediji kroz linč i ubeđena sam da ćemo tako sutra u najvećoj meri ili već danas u određenim elektronskim medijima i proći zato što, eto, imamo nekakvu hrabrost da i dalje u ime građana nešto pitamo.

Ono što nikada nisam dobila odgovor, bila sam strašno kritikovana i napadnuta od gospodina Šabića, nije mogao da se zaustavi nekoliko dana u kritici, on kritikuje rad jednog poslanika. Šta se dešava u poslednje vreme? To predstavnici građana Srbije treba mnogo da se zamisle.

Ja ću vama postaviti to isto pitanje – kolika je plata Poverenika za informacije na današnji dan? To interesuje građane Srbije, koje predstavlja SNS. Je li to neka tajna? Vidim da ovde ima različitih pitanja, vrlo malo građana, a mnogo, mnogo različitih pravnih lica na temu gde ko radi, kako, gde, ko je zaposlen, a sada mi ne smemo da pitamo Poverenika.

Tako je bilo, ako se sećate, prošli put kada smo razgovarali ovde u prisustvu gospodina Šabića. To je bilo nešto strašno. Ja sam se kajala jedno mesec dana što sam uopšte postavila takvo pitanje, jer nije lako biti poslanik koji ima građansku hrabrost da pita te neke ikone modernog doba u Srbiji stvari koje bi vas pitala i moja komšinica, moji rođaci, prijatelji. Sad da izađem na ulicu, kad bi rekli šta vas interesuje, sigurno bi rekli plata, iznos plate, jer najčešće smo mi podložni kritici, poslanici ove Skupštine, kolike su naše plate, koliko košta hrana u restoranima, u menzi ovde u parlamentu, da li putujemo, to je u redu. Kad mi to pitamo Poverenika koga smo izabrali, to je onda izgleda tabu tema. Ne interesuje me plata, interesuje me vaša plata, prosek plata uopšte u povereništvu koje vi predstavljate. Mislim da to nije strašno. Ubeđena sam da to interesuje Milorada Mirčića i moje uvažene kolege koje su iza mene, samo nisu stigle to da vas pitaju.

Gospodin Šabić je izabran 2004. godine. Od 2004. do 2019. godine zaista impozantan broj godina. Drago mi je da je uspeo nekako da napravi otklon. On je bio ministar, koliko ja znam, pre toga u Vladi Republike Srbije, pa je bio potpredsednik parlamenta, tako je obavljao političke funkcije i onda on sigurno ima razumevanja za nas koji smo ponosni što smo političari i ponosni što postavljamo prava pitanja u ime građana naše države. Nikada nije postavio pitanje rasprave i razmatranja izveštaja Poverenika dok god se nije promenila vlast kojoj je on pripadao. Znači, do 2012. godine je bilo sasvim normalno, sasvim u redu da se ne raspravlja izveštaj u plenumu.

Znate kada se prvi put raspravio izveštaj i u odborima i uplenumu? Čini mi se, 2013. ili 2014. godine. Do tada, tajac od strane Poverenika Šabića. Nije ni pitao, nije ga ni interesovalo. Nekako mu je dobro bilo u njegovom okruženju i kako on sad da pita jednog Borisa Tadića, s kojim je bio zajedno u vlasti, kad će moj izveštaj doći. Ne, SNS je sa svojim koalicionim partnerima prvi put ovaj izveštaj razmatrala u odborima, a zatim i u plenumu.

Znači, to mi je pitanje šta je sa izveštajima od 2004. do 2013. ili 2014. godine? Kako je to onda prolazilo? Kome ste se žalili? Gde se nalaze te preporuke da ih mi ovde razmotrimo? Kako ranije nije bilo kritike ni van granica naše države? Ovde u našoj državi je to, prosto, bilo nevidljivo, a i Poverenik kao institucija, po mom načinu razmišljana i građana, građani bi bili mnogo srećniji da on nije neka rokenrol zvezda, kako je to…

(Milorad Mirčić: Narodnjak.)

Da, da, ili narodnjak, potpuno svejedno, ko šta voli. On je postao jedna estradna ličnost kod nas, vrlo poznata. Ja ne znam nijednog poverenika u Evropi da ima takav status prepoznatljivosti, pažnje, medija. Građani bi bilo mnogo zadovoljniji da je to neko ko je potpuno posvećen svom poslu, a ko nema potrebu za učestvovanjem i kreiranjem neke uloge sveca, koji prvi put čuo sad da se neko bavi politikom, on je neki nedodirljiv, kome ne smeš nikakvu kritiku da uputiš, nikakvu kritiku. Evo, ja vam kažem, mi ćemo doživeti danas toplog zeca, ko god je neko nešto spomenuo i pitao.

Ukupan broj, znači, novac me interesuje, onako, obično, volim da poredim platu sa nama ovde u parlamentu. Mi smo stalno pod kritikom, pa da vidimo koliko Poverenik, koliko mi. Mi donosimo zakone. Znate li kolika je naša odgovornost? Ogromna. Ovde sede ljudi koji donose zakone i kreiraju kako će da izgleda život običnih građana. Tvrdim vam – mnogo veća od Poverenika. Vi radite negde u kancelariji, pritužbe, žalbe, prikupljate informacije, izuzetno poštujem vas i vaše kolege, to da se razumemo, ali očekujemo da neko poštuje ovde i nas koji smo izabrani od građana direktno i da se i sa nama sa uvažavanjem komunicira, jer, kažem pravo mesto gde imate slobodno mišljenje je upravo ode u parlamentu.

Nemojte da se ljutite kada mi ne aplaudiramo na sve, nego hoćemo prave odgovore i želimo pravu suštinsku raspravu o ovom izveštaju. To ne znači da ga mi nećemo usvojiti. Možda hoćemo, možda nećemo i to je takođe sloboda poslanika. Ne moramo mi ama baš ništa. Mi odgovaramo samo građanima Srbije na sledećim izborima, ali ne moramo mi ništa. Naša je dobra volja da glasamo ili da ne glasamo po političkoj proceni naših poslaničkih klubova, pa i onda ima slaganja ili ne slaganja među nama samima.

Ukupan broj koji ste nam prikazali je 382 rešenja. To bi bilo u redu. To je neki prosek. Ne znam kako je u Evropi. Ne znam kako je u Italiji, Francuskoj. Jednostavno, to su neki tihi, nevidljivi ljudi, nisu zvezde i ne mogu da poredim koliko oni imaju potreba građana.

Moram da primetim da ovde ima vrlo mali broj od 382 baš fizičkih lica, vrlo mali broj. Uglavnom su to različite nevladine organizacije. Da navedem neku, a da me sutra ne zaboli mnogo glava kada počnu da pucaju ovako u mom pravcu, pa pucaće svakako. Da, dobro vi kažete. Onda redom – CINS, KRIK, par građana, Nezavisni policijski sindikat Srbije, to je isto sve u redu, pa opet CINS, KRIK, Sindikat policije „Sloga“.

To je Martinović primetio, a ja to nisam ni primetila, da ste vršili uslužnu delatnost za jednu advokatsku kancelariju. Nikad se nisam toga u praksi setila šta sve može Poverenik da pomogne u poslu. Svaka čast kolegi što se toga setio i zato ima uspešnu dugotrajnu… Ja ga izuzetno poštujem i hvala mu što nam je ukazao put kako to može lepo da se radi, ali i sve vezano za angažovanje MUP Republike Srbije na teritoriji naše južne pokrajine KiM. Impozantna zbirka podataka. Svaka čast.

Dalje, Fond za humanitarno pravo, u ime građana, verovatno, ko je predstavljaju oni, Crta se obraća VBA, Fond za humanitarno pravo sve Ministarstvu odbrane. Toliko ima koliko hoćete. Ima jedna interesantna, ne znam Martinoviću da li ste to videli, ne pozivam vas na repliku nego čini mi se u vašoj opsežnoj diskusiji, da kolega Martinović i Orlić nisu primetili nešto. Šta npr. interesuje jednog građanina, mislim obrhvan je bio prosto bolom i zabrinutošću oko organizacije, zaista velelepnog i grandioznog skupa SNS u Kombank areni. Prvi put čujem da se neki građanin zainteresovao oko organizovanja skupa političke stranke u državi SNS u ovom slučaju, pretprošle godine, i onda Poverenik mu nešto pomaže u vezi toga.

Trebali ste otvoreno nas da pitate. Mi bi vam sve podatke vama i tom građaninu anonimnom dali. Nije nikakav problem. Mi organizujemo skupove skoro svaki dan, jer smo najbrojnija i najveća politička stranka u ovoj državi. Ali ne znam, želela bih da vidim kako to danas rade i organizuju te skupove po istom ovom principu, da mi dostavite informacije kako organizovan skup ispred Narodne skupštine Republike Srbije. Kolege kaže jedan od nula pet, jedan od pet, svejedno mi je. Nemaju organizatora, oni vrlo često ne prijavljuju te svoje skupove, što je takođe izgleda u skladu sa zakonima Republike Srbije i pravnom državom kojoj oni teže, prosto da nam ukažu put. Ali, svejedno prvi put vidim tako nešto da se time bavi Poverenik.

Čini mi se da u jednom predmetu ima i kršenja ljudskih prava. Nadam se da je taj predmet na pravi način i urađen. Kaže – Pištaljka se obraća vama da vi pomognete oko prikupljanja informacije, a upućen je zahtev specijalnoj bolnici „Sveti Vračevi“ Beograd. Iskreno se nadam da niste ulazili zadirali u ljudska prava pacijenata koji imaju mentalne probleme, jer ovde se traži da dostavite informaciju u vezi kliničkih ispitivanja lekova, određenih, na odeljenju za psihijatrijska oboljenja. Kako to da dostavite ako ne koristite podatke iz kartona obolelih ljudi. Mene bi taj predmet 345 broj veoma, veoma interesovao. Tu se zadire u ljudska prava. Ne znam na šta je mislila ova organizacija Pištaljka.

Svašta ovde ima. Jedan onako gorak ukus u ustima. Podržaću ja, nije nikakav problem. Imam i cenzolog verovatno. Grejanje Pančevo, Vojvođansko istraživački analitički centar, BIRN. Sve je uglavnom oko Vojske, oko delovanja Vojske, Ministarstva unutrašnjih poslova. Kao neki almanah prikupljanja podataka za nekog, za te organizacije koje su i tražile. Ne mislim ništa iza toga. Pokušavam da ne dobijem smrtnu kaznu kada budu određivali ko od nas će koliko dobiti, nego blažu, jer sam između redova objašnjavala.

Ali, to je moj posao. Građani Srbije zahtevaju od mene da budem aktivna i da pitam poverenike kada imamo njihov izveštaj da nam objasne svoje delovanje, polože račune. Hoću da vas podstaknem, verovatno ćemo uskoro izabrati novog Zaštitnika, da vas podstaknem da se stvarno okrenete nadležnostima koje imate definisane u zakonu. Moram da biram reči uvaženi kolega. Nadležnostima koje imate definisane u zakonu, da se stvarno okrenete običnim građanima koji imaju određene probleme svakodnevne u dobijanju nekih informacija koje su važne za njihov život, za njihova delovanja, a da se manete, kao jedna važna regulatorna institucija politike.

Nije svrha bila donošenja zakona i izbora i prvog i sledećeg i nekih narednih poverenika da budu deo političkog delovanja protiv SNS, protiv građana koji slobodno misle, protiv velikog dela građana Republike Srbije koji slobodno na izborima iskažu svoju volju protiv predsednika države. To ne treba da radi poverenik. Poverenik treba da radi sasvim, sasvim neke druge stvari. Nas nemojte da sprečavate da mi otvoreno diskutujemo i govorimo o vašem izveštaju i izveštajima koje ćemo imati u naredna dva dana.

Nadam se da će vam se uskoro obratiti i novinar, jel novinar ili uticajni tviteraš gospodin Nebojša Krstić. Jer vi kažete ovde, rekli ste samo građani koji su vam se obratili. Molim vas da pogledate intevjue, sada bivšeg Poverenika Šabića gde on govori da on je reagovao i kada primeti nešto u medijima, kad se javnost zainteresuje za nešto, znači, ne znam tu je negde na pola puta ste vi kao njegov blizak saradnik i on.

Znači sigurno ste primetili da je već nekoliko puta ukidan tviter nalog gospodina Nebojše Krstića. Ja ga ne branim. On je član DS i ako želi neka ostane tamo, nego čisto ako govorim tu o pravima građana, malo da branimo i one koji nisu naši istomišljenici. Da, da li je bio ministar, stvarno ne znam, ali moram da reagujem na pojavu kada mu četiri puta neko vodi akciju i ukidaju uporno njegov društveni nalog, da li na tviteru ili gde se već oglašava, ne znam tačno, nemam ja vremena za to.

Ali, recimo, ovo je interesantno, i poslednji linč koji doživljava profesor Kirjaković, čini mi se, apsolutno nismo istomišljenici on i ja, ali sam primetila takođe u delu diskursa našeg društva koji smatra da su samo oni u pravu, da samo njih svi treba da uvažavaju i da slušaju, da profesor Kirjaković prolazi kroz jedan medijski linč određenog dela našeg društva koji su samoprozvana elita, koja je sebi dala za misiju da nas sve ovde koji se ne slažemo sa njima prosvetili, natera da mislimo kao i oni i očigledno da imaju problem sa iznošenjem drugačijeg mišljenja i u parlamentu i u medijskoj sceni.

Tako da, određeni ljudi ovde kada nešto kažu što se ne slaže ovim vašim korisnicima vaših usluga, moraju da doživljavaju linč i da prolaze u najboljoj mogućoj reči, kroz toplog zeca, ili da odu kući, da dobro razmisle o sebi, o sudbini svoje porodice. Znate, to je jedan vrlo uticajna grupa ljudi u našem društvu, koja nas vraća u neka jednopartijska vremena i to vrlo mutna, vunena vremena u kojima su ljudi bili izolovani po logorima i po zatvorima zato što su drugačije mislili. Molim vas da se posvetite i ovim slučajevima iako vam se građani nisu obratili za pomoć. Hvala.