Hvala kolega Rističeviću.
Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima gospodin Aleksandar Marković.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo poslednjih dana hajke koja se vodi protiv ministra unutrašnjih poslova, Nebojše Stefanovića od strane i Dragana Đilasa i Boška Obradovića i ostalih iz tog Saveza za Srbiju, zatim nekih medija, poput televizije N1, lista „Danas“ i mnogih drugih i nekih nazovi nezavisnih stručnjaka. Ono što je tu krajnje simptomatično, to je to što je ta kampanja otpočela jedan dan nakon najavljene opsežne istrage protiv Dragana Đilasa, koji je najavio upravo Nebojša Stefanović. Očigledno je da je Nebojša Stefanović tako tamo gde ne treba, da je tako u svojevrsno osinje gnezdo, što bi narod rekao, i izazvao neverovatnu količinu histerije i nervoze kod Dragana Đilasa, koji je momentalno dao nalog da se krene u kampanju.

Šta je greh Nebojše Stefanovića? To što se usudio da pokrene istragu da postavi pitanje kako je moguće da neko ko je godinama tvrdio kako se on zapravo bogatio u Češkoj, kako je tamo postao milioner, kako je on u politiku ušao kao bogat čovek već, kao ostvaren čovek i slično, a onda se ispostavilo, i o tome su novinari pisali, da su sve njegove firme u Češkoj za sve vreme poslovanja i postojanja imale ukupnu dobit od 74.000 evra. Dakle, sve vreme nije potrošio ni jedan jedini dinar u Češkoj.

On je u Srbiju mogao da donese maksimalno najviše 74 hiljade evra, ni dinara više. E, sad se nameće glavno pitanje - kako je od tih 74 hiljade evra došao do 25 miliona evra, koliko on sad zvanično tvrdi da ima, odnosno priznaje da ima, 25 miliona, iako mi znamo da je mnogo više, čak desetostruko više, ali on priznaje 25 miliona?

Sad se postavlja pitanje - prijatelju, imao si 74 hiljade, danas imaš 25 miliona, kako? To je sve u vreme vlasti njegove stranke, a za čije vreme je i on sam obavljao mnoge važne državne funkcije, direktor one nepostojeće kancelarije, ministar, ako se ne varam, za NIP, pa onda gradonačelnik Beograda itd. Tu odgovora nema, tu ćutimo. Umesto odgovora imamo hajku na ministra Stefanovića, imamo kampanju o nekakvom falsifikatu i sve ostalo što danima gledamo na N1, u "Danasu" čitamo. Ne sumnjam da će sutrašnja izdanja "Vremena" i NIN-a biti posvećena tome.

O čemu se ovde zapravo radi? Radi se o pukom skretanju pažnje sa najavljene istrage, a sve zbog straha šta će ta istraga zapravo pokazati.

Moje pitanje je upravo upućeno ministru unutrašnjih poslova i glasi - da li će tom istragom biti obuhvaćen i period kada je Dragan Đilas bio gradonačelnik Beograda?

Zašto ovo pitam? Zato što je upravo taj period obeležen mnogobrojnim višemilionskim aferama u kojima je Dragan Đilas bio glavni akter. Slobodno možemo reći da je ceo njegov mandat bio zapravo jedna velika afera. Više puta smo i ovde u Narodnoj skupštini govorili o tim aferama, iznosili smo i konkretne podatke, navodili konkretne iznose. Postoji osnovana sumnja da je rezultat upravo ove razlike o kojoj sam govorio od 74 hiljade do 25 miliona proizvod ovih afera o kojima pričam - "Bus plus", "Pazl grad", nabavka i ugradnja podzemnih kontejnera, nabavka španskih tramvaja, rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra, Most na Adi itd, i još mnogo drugih afera koje treba da dobiju konačni epilog.

Dalje, ova istraga treba da pokaže i da li je Đilasova "Dajrekt medija" stekla protivpravnu imovinsku korist, a na štetu RTS-a u iznosu od 650 miliona dinara u periodu od 2009. do 2018. godine. U pitanju je, kako se navodi, nelegalno poslovanje oko zakupa televizijskih sekundi, a u vreme kada je Dragan Đilas bio na vlasti.

I o Đilasovom karakteru i o njegovim ambicijama možemo da pročitamo i u knjizi Ivana Stankovića, "Kakodalogija" se zove knjiga. U pitanju je suvlasnik, svojevremeno, marketinške agencije "Sači i Sači", starije generacije se verovatno sećaju iz 90-ih godina, koji kaže - tada je u našu agenciju došao jedan od vođa studentskih protesta 1991-1992. godine, jedan od osnivača Radio B-92, budući gradonačelnik Beograda Dragan Đilas. Imao je veoma jasne političke ambicije. Jedna od prvih stvari koju je rekao bila je da želi da bude premijer. Živi bili, pa videli.

Taj isti Ivan Stanković posle u jednom intervjuu kaže da je profesor Ivan Štajnberger, koji je u to vreme bio i dekan Filozofskog fakulteta, jednog dana došao i rekao nam - imam jednog momka, on je lider, odlično misli, misli na Dragana Đilasa, trebalo bi da se upoznate i radite sa njim. Đilas je nakon toga otišao u Češku da nosi gajbice, a onda se vratio kod nas u agenciju i to kao direktor medija. Nije ga interesovao sam advertajzing, ali on je fantastičan trgovac, izuzetan menadžer, pronašao je sebe u medijskom biznisu.

Kako je on pronašao sebe, možemo da vidimo kako je mađioničarski od 74 hiljade evra napravio 25 miliona evra.

Svima ste produžili nekoliko sekundi, pustite i mene još par sekundi da završim.

Dakle, imamo situaciju u kojoj je neko, po svemu sudeći, na krajnje sumnjiv način stekao bezobrazno bogatstvo, bezobrazno bogatstvo, na krajnje sumnjiv način, i to dok su građani Srbije rapidno siromašili. I sad bi opet da se vrati na vlast, da nastavi sa ličnim bogaćenjem. Ali, ima jedan problem, građani Srbije dobro znaju sve ono o čemu sam govorio i građani Srbije dobro znaju da procene ko je zaslužio da vodi Srbiju. Zahvaljujem.

Hvala.
Određujem pauzu do 12.30 časova, kada ćemo nastaviti rad po drugoj tački dnevnog reda. Hvala.
(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – Razmatranje Redovnog godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2018. godinu, koji je podneo Zaštitnik građana sa Predlogom zaključka Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu od 17. juna 2019. godine.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: mr Zoran Pašalić, Zaštitnik građana, Olja Jovičić, generalni sekretar stručne službe Zaštitnika građana, Tanja Dlesk, v.d. pomoćnika generalnog sekretara i Tatjana Rakić, viši savetnik.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno čl. 192, 193. i 238. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Redovnom godišnjem izveštaju Zaštitnika građana za 2018. godinu, koji je podneo Zaštitnik građana 19. marta 2019. godine sa Predlogom zaključka Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu od 17. juna 2019. godine.
Reč ima Maja Gojković, povreda Poslovnika.
Izvolite, gospođo Gojković.

Smatram da je povređen član 27. Poslovnika gde se predsednik Narodne skupštine, odnosno predsedavajući stara o primeni ovog Poslovnika, znači stav 2.

Zaista, moram da vam ukažem na to da je u Poslovniku vrlo jasno definisano, i tako je i sazvana ova sednica, da je naš plenumski rad od 10 do 18 časova. Na vreme smo utvrdili, odnosno poslali dnevni red svim učesnicima u raspravi povodom tačaka dnevnog reda koji imamo pred nama i ne vidim razloga zašto je došlo do toga da mi u 10 časova krenemo sa postavljanjem pitanja i nakon toga damo pauzu do 12.30 časova da bi raspravljali o Izveštaju Zaštitnika građana za 2018. godinu.

Smatram da je došlo i do nepoštovanja ovog parlamenta. Mi nismo samostalna trgovinska radnja koja, takođe, treba da se pridržava nekog pravila radnog vremena koje istakne, nego smo parlament koji predstavlja građane Srbije. U Izveštaju Evropske komisije smo dobili preporuke i kritike, a i sam Zaštitnik građana je više puta ponovio da mi ne raspravljamo izveštaj.

Parlament je najvažnija institucija u ovoj državi, zato što je predstavničko telo građana Srbije. Ne može Zaštitnik građana da bude, ili bilo ko drugi, iznad parlamenta Republike Srbije. Kada mi zakažemo sednicu da raspravljamo o Izveštaju Zaštitnika građana, onda je to najvažnija stvar. Zaštitnik građana sa saradnicima mora da dođe ovde u vreme u koje smo ga mi pozvali, a vaše obaveze neke druge prirode, koje sigurno ne mogu da se mere sa značajem dijaloga u parlamentu i značaju raspravljanja vašeg Izveštaja za prošlu godinu, zbog koje smo mi i dobili kritike ovde kao parlament zašto to ne činimo, ne mogu da budu nešto što ne može da se pomeri.

Ne može rad parlamenta da se ponovi. Ne mogu poslanici da se prilagođavaju obavezama Zaštitnika građana, nego baš naprotiv. Kada zakažemo sednicu, očekujemo da u vreme koje smo mi predvideli da se raspravlja o tome, Zaštitnik dođe ovde i pokaže da nas poštuje. Hvala.

Tražim da se glasa o povredi člana 27.

Hvala, gospođo Gojković.
Nastavljamo dalje sa radom.
Da li predstavnici predlagača, mr Zoran Pašalić, Zaštitnik građana, i narodni poslanik Petar Petrović, predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, žele reč?
Reč ima Maja Gojković. Izvolite, koleginice.

Niste mi dali obrazloženje povrede Poslovnika, člana 27. Kako se desilo da mi raspravljamo u 12.30 o ovom Izveštaju, a ne od 10.00 časova kada smo zakazali sednicu?

(Predsedavajući: U pravu ste.)

Molim da mi objasnite kako je došlo do toga i da li sam ja u pravu da je došlo do nepoštovanja parlamenta od strane Zaštitnika građana. Neko mu je izašao u susret.

Predsednik parlamenta Zaštitniku građana, da znaju poslanici i javnost, nije izašao u susret. Juče sam poslala poruku da ne dolazi u obzir da mi pravimo pauzu zato što Zaštitnik građana ima druga posla.

Znači, predsednik parlamenta mu nije izašao u susret, niti bi. Posle ovoliko kritika koje smo dobili zato što nismo raspravljali o Izveštaju Zaštitnika građana. Raspravljamo sada u julu mesecu i zakazali smo prošle nedelje. Znači, bilo je dovoljno vremena da se napravi raspored u obavezama Zaštitnika građana, a ne parlament da pravi raspored kako Zaštitniku građana padne na pamet.

Tako da, želim da javnost zna da nisam izašla u susret Zaštitniku. To se desilo na neki drugi način, mimo prave forme komunikacije između parlamenta i onog koga smo mi pozvali ovde.

Ako neko stalno govori da mi ne sprovodimo funkciju drugih nekih organa vlasti ili Poverenika u dovoljnoj meri, onda da se zna sa kakvim se mi izazovima suočavamo, da svako danas u ovoj državi smatra da je iznad parlamenta. Ako ćemo da jačamo institucije parlamenta i ugled našeg parlamenta moramo otvoreno da razgovaramo, kako to izgleda u stvarnosti, bez obzira da li je to Poverenik ili neko drugi. Hvala.

Hvala, gospođo Gojković.
Naravno, u skladu sa Poslovnikom, dugujem objašnjenje, odnosno obrazloženje, smatram da ste apsolutno u pravu i preuzimam, kako bi vi pravnici rekli, komandnu vrstu odgovornosti. Inače, saznao sam u 10 časova i 50 minuta da ćemo nastaviti sa radom u 12,30. časova. Ali, opet i moja odgovornost, pošto sam predsedavao parlamentom, tako da, nisam imao tu informaciju, tako da nisam mogao da nastavim normalno rad parlamenta u skladu sa našim pravilima, procedurama, kao što ste vi lepo rekli, da započnemo u 10,00 časova, i da svoj rad završimo u 16,00 časova, ukoliko ne postoje valjani razlozi da taj svoj rad nastavimo kao prethodnih dana.
(Maja Gojković: Do 16,00 časova?)
Do 18,00 časova, kako to piše i u Poslovniku.
Izvolite.

Prihvatam vaše objašnjenje, ne tražim da se glasa o tome, insistiram da danas radimo do 18,00 časova i da Poverenik dođe i sutra zbog izgubljenog vremena koje smo danas njegovom krivicom izgubili. Hvala.

Hvala vama na sugestiji. Nastavićemo naravno tako sa radom i takvim sistemom rada kako i piše u Poslovniku.
Sada bih dao reč predstavnicima predlagača, mr. Zoran Pašalić, Zaštitnik građana. Izvolite, gospodine Pašaliću.