Hvala gospodine Bojaniću.
Reč ima narodni poslanik Vera Jovanović.

Poštovani predsedavajući, gospodine Sikimiću, sa koleginicama, kolege poslanici, u skladu sa odredbama Zakona o Agenciji protiv korupcije, člana 26. Agencija je dužna da podnese godišnji izveštaj o radu Narodnoj skupštini, do 31. marta tekuće godine, za prethodnu godinu.

Što se tiče samog izveštaja, predložiću svojim kolegama da u danu za glasanje prihvatimo izveštaj, a ono što je po mom mišljenju bitno to je izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, u periodu od 2013. do 2018. godine i akcionog plana za njegovo sprovođenje. Vlada Republike Srbije daje punu podršku Agenciji da Zakon o sprečavanju korupcije zaživi u svim segmentima države. Ta podrška je jačanje kapaciteta Agencije, podrška o mogućnosti proširenja nadležnosti i potrebnim budžetskim sredstvima za nesmetano odvijanje zadatih ciljeva.

Mi smo imali prilike kada se govorilo o novom Zakonu o Agenciji da vidimo da je zaista bilo potrebno da se mnoge promene izvrše iz prostog razloga što je Srbija napredovala kada su u pitanju borba protiv korupcije i sprovođenje strategije, po preporuci GREKA, te stručne komisije čiji je član i sam gospodin Sikimić .

Dana 29.6.2019. godine navršilo se dve godine od kada je na čelu Vlade premijerka Ana Brnabić. Prilikom iznošenja pozitivnih rezultata, premijerka je sa ponosom govorila o kineskom „Hejstilu“ koji je sa Vladom Srbije potpisao kupoprodajni ugovor i preuzeo „Železaru“ Smederevo za 46 miliona evra investicija „Hejstila“. U „Železaru“ će uložiti 300 miliona evra a zadržala je i 5.000 radnika.

„Hejstil“ je u Srbiju došao zahvaljujući predsedniku Vučiću i njegovim državničkim potezima, ako i prijateljstvu dve zemlje koje slede put svile i predsedniku Sin Ći Pingu.

Proizvodni kapaciteti „Železare“ su 2,2 miliona tona čelika godišnje. U 2017. godini je proizvedeno oko milion i po tona, a 2018. godine 1,8 tona čelika.

Zašto sam vam sada govorila o „Železari“ i kakve to veze ima sa Agencijom za korupciju? Ima, zato što je 10. maja 2004. godine, u svom izveštaju, poseban akcenat na malverzacije oko privatizacije „Železare“ tzv. „Sartida“, objavila Verica Barać, koja kaže da prodaja „Sartida“ a.d. i zavisnih preduzeća u postupku stečaja, izaziva osnovanu sumnju da je u pitanju klasična korupcija u koju su uključeni najviši organi izvršne i sudske vlasti i koji su zloupotrebili svoj položaj. Ona dalje kaže da su ti isti omogućili jednoj stranoj firmi da stekne privilegovani položaj i time ostvari protivpravnu dobit.

Tadašnji ministar Vlahović se nije sam dogovarao sa budućim kupcem, već u sve to bio uključen i premijer, kao i sve državne institucije zemlje. Šteta koja je naneta državi tj. njenim građanima uključuje i propuštene efekte stranih ulaganja. Ovakva prodaja je uputila jasan znak svim potencijalnim ulagačima da država nije spremna da se pridržava ni sopstvenih zakona, ni preuzetih obaveza tj. iskazanih obećanja, a ni međunarodno priznatih standarda poslovanja.

Ovakva privatizacija je uzburkala javnost, jer je zajedno sa „Sartidom“ prodato još i šest zavisnih preduzeća, a koje je otkupila kompanija Ju-Es stil Košice, a koja posluje u sastavu američkih kompanija Ju-Es Stil. Kupoprodajna cena je bila 21,1 milion dolara i mnogima se ta cena učinila niskom, a pogotovu posle saznanja da je kupac oslobođen svih dugova koji su u to vreme procenjivani na 1,7 milijardi dolara.

Po svoj prilici se radilo o krupnoj korupciji, a pored umešanosti najviših predstavnika države i sudova, Savet za korupciju za pomoć se obratio tada Trgovinskom sudu sa izveštajem i pravnom analizom postupka stečaja „Startida“.

Šta se dalje dešavalo sa Ju-Es Stilom, poznato je i vama i građanima Srbije. Pre neki dan, kolega Miroslav Aleksić iz Narodne stranke, držao je konferenciju za štampu u vezi rezultata rada Vlade nakon dve godine. Nisam očekivala da će reći i jednu lepu reč o rezultatima rada Vlade, ali po pitanju „Železare“, rekao je da tu nema šta da kaže, da nije našao zamerke. Bez obzira na njegovu zlu nameru koju je ispoljio tog dana, trudeći se da maksimalno ocrni rezultate rada Vlade, on nije uspeo da pronađe zamerku na ovu temu. Njegova zla namera me i ne čudi, jer je u redovima Narodne stranke ovih dana prisutna velika panika zbog još jedne u nizu afera vezanih za Vuka Jeremića i razgovora koje smo svi imali prilike da čujemo u kojima je govorio protiv države Srbije i podsmevao se svim njenim građanima. Takav skup ljudi, skupljenih s koca i konopca, koji su se okupili oko Dragana Đilasa, nisu ništa drugo, već samo jedna najobičnija interesna grupa za koju svi znamo kakve su probleme napravili građanima Srbije, zbog nemarnosti i nerada.

Ono što želim da kažem na samom kraju je, da je danas Srbija napredovala, otvara se svako malo poglavlje, ministri i predsednica Vlade Ana Brnabić, kao predsednik Republike Aleksandar Vučić, daju svoj maksimum na otvaranju fabrika, zapošljavanju radnika, povećavanju plata. Nema sumnje da je Srbija na dobrom putu i da će građani ubuduće znati da prepoznaju ko radi u njihovom interesu, a ko radi za svoj džep.

Na kraju moram da kažem da onog trenutka kad je ministar Nebojša Stefanović, najavio preispitivanje sumnjivih poslova Đilasa, tog trenutka krenula je hajka na Nebojšu Stefanovića. Ali neka, neka ne brinu, istraga će biti nastavljena, a mi pružamo punu podršku Vladi, ministru Stefanoviću i predsedniku Aleksandru Vučiću. Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima Nataša Jovanović.

Izvolite, koleginice Jovanović.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine Sikiniću sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, proces privatizacije u Republici Srbiji pokazao se kao jedna od najrizičnijih oblasti korupcije.

Sada sa jedne vremenske distance proizilazi da su u prethodnom periodu usled nepreciznosti niza privatizacionih propisa i netransparetnošću bile omogućene brojne nezakonitosti. Sada je izmenjen pravni okvir da se otklone rizici na korupciju, propisima kojima se uređuje postupak i kontrola privatizacije, reorganizacije i stečaja preduzeća, posebno sa državnim kapitalom.

Mi želimo sistem efikasne primene i kontrole sprovođenja pozitivnih propisa. Savet za borbu protiv korupcije je prikupljao podatke u vezi sa nacionalnom štedionicom, jer je to bio ekspertski smišljena i odrađena mahinacija. Ovo se dešavalo 2001, 2002, 2003. godine i zbog nedostatka zakona kojim se jasno definiše aktivno i pasivno učestvovanje u korupciji, što je osmišljeno i smišljeno urađeno kako bi mahinacija ostale nekažnjene do dan danas i niko nije osuđen.

U slučaju Nacionalne štedionice eksperti, prikazivani u javnosti su ekspertski pokrali milione. Ti primeri sprege vlasti sa korupcijom su se nizali i dalje. Godine 2015. pripadnici MUP-a su uhapsili dogovorna lica firmi i rukovodstva razvojne banke Vojvodine, koji su protivpravno pribavili 18 miliona evra. Oni su sa vrhom Razvojne banke Vojvodine pribavljali protivpravne imovinsku korist za privredna društva u kojima upravljaju i odobravali protivzakonitu isplatu kredita.

Neposredno su dogovarali uslove za odobravanje plasmana kredita, iako njihovo finansijsko stanje i kreditna sposobnost ne ispunjavaju zakonske uslove za odobravanje plasmana i unapred se znalo da kredite neće moći da otplaćuju. Razvojna banka Vojvodina svesno je srljala u propast što se na kraju i desilo. Zatim se u priču uključuje i Razvojni fond Vojvodine kao spasilac. Na čelu Upravnog odbora fonda, da podsetim sve, bio je Bojan Pajtić, u čije su vreme obične akcije Razvojne banke Vojvodine plaćene za 5.606.619.036,00 dinara više nego što je bila njihova vrednost na berzi. Suština kupovine pretplaćenih akcija Razvojne banke Vojvodine, nije bilo povećanje finansijskog potencijala fonda, već pokrivanje gubitaka Razvojne banke izazvana lošim poslovanjem i uspostavljanje njene likvidnosti na štetu Fonda.

Od iste banke su uzimali kredite i političari i njihovi miljenici za koje se unapred zna da ih ne mogu vratiti. Demokratska stranka je na primer od Razvojne banke Vojvodine, čiji je većinski vlasnik bila pokrajinska Vlada Bojana Pajtića, uzela juna 2012. godine, kredit vredan 360 miliona dinara sa mesečnom kamatom za samo 1,4% godišnje i to bez ikakvih garancija.

Demokratska stranka nije vratila ceo dug koji je u međuvremenu reprogramiran, a Razvojna banka Vojvodine je 2013. godine bankrotirala upravo zbog kredita koji su davan po političkoj liniji.

Šta se dešava sada, 2019. godine? Lider Saveza za Srbiju, Dragan Đilas, otkupio je dug DS prema banci za 38 miliona dinara, a onda potpisao ugovor sa tom strankom u kome se navodi da mu ona duguje 49 miliona dinara. Na sve to, obračunava se kamata od 18% na godišnjem nivou, a na ime tog duga, tako da je prilikom otkupa duga te stranke, zaradio odmah 11 miliona dinara.

U jednom danu se kod notara potpisuje ugovor između Đilasa tj. njegove firme i Razvojne banke za 38 miliona, a odmah nakon toga Đilas potpisuje ugovor sa Bojanom Pajtićem, tadašnjim predsednikom DS, u kome se navodi da stranka duguje 49 miliona Đilasu, koliko je dugovala i samoj banci. Tako je Đilas u startu bio dobar za 11 miliona. Ona je na nemoralan način, ne samo prema građanima Srbije, već i prema svojim drugovima iz DS, jer ih je bukvalno zelenašio po kamati od 18% godišnje.

Za razliku od njih, SNS se zalaže za primenu konvencije UN protiv korupcije, kao i odredbe koje se nalaze u krivično-pravnoj konvenciji o korupciji i građansko-pravnoj konvenciji o korupciji Saveta Evrope. U ovim konvencijama korupcija se kvalifikuje kao krivično delo, a od učesnika iz javnog ili privatnog sektora se zahteva puna odgovornost za naknadu štete svima koji su pretrpeli materijalni ili nematerijalni gubitak usled korupcije.

Savremeni finansijski kriminal je veoma sofisticiran i teško ga je otkriti, zato SNS donosi zakonske propise kojim se sistemski bore protiv zloupotreba i korupcije. Mi insistiramo na stručnom osposobljavanju državnih organa i gonjenju finansijskog kriminala, pri čemu bi se mogla koristiti saradnja i sa međunarodnim organizacijama kao što su OEBS, OECD ili institucije Evropske unije, Saveta Evrope.

Veoma važna poruka SNS je da nema nedodirljivih i da smo na putu ka iskorenjivanju korupcije. To se ne može desiti preko noći, ali važno je da svi zajedno budemo istrajni, i vi i mi. Hvala.

Hvala, koleginice Jovanović.
Reč ima Studenka Kovačević.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, danas je pred nama Izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije. Borba protiv korupcije je veoma važna i svakako je prioritet u procesu reformi koje Srbija sprovodi. Naglasila bih da borba protiv korupcije nije samo jedan od uslova za evropske integracije, već se borbom protiv korupcije moramo baviti i mimo evrointegracija i svakako je jako važno raditi na podizanju svesti građana o tome koje su to nadležne institucije koje se bave borbom protiv korupcije i na koji način.

U medijima sam pronašla istraživanje USAID projekta za odgovornu vlast, koje je pokazalo da građani nemaju poverenja u Agenciju za borbu protiv korupcije. Izražavaju veliko poverenje da je predsednik Srbije najposvećeniji toj borbi, što je svakako činjenica, a to su konstatovale i evropske institucije. Prema percepciji građana, korupcija u Srbiji je nešto ukorenjeno i uobičajeno i retko se odlučuju da korupciju prijave, najvećem delom je, po mišljenju građana, zastupljen nepotizam.

Ja vas molim, gospodine Sikimiću, ako imate drugačije informacije i potpunije da me ispravite ukoliko grešim. Međutim, budžet Agencije je sada veći i odobrena su vam nova radna mesta, te verujem da ćete više raditi upravo na podizanju svesti i ohrabrivanju građana da korupciju prijave.

Što se pravnog okvira tiče, mi smo i u tom delu učinili još jedan korak napred, doneli smo Zakon o sprečavanju korupcije, u kome su Agenciji proširene nadležnosti, odnosno ovlašćenja. Podsetiću, Agencija za borbu protiv korupcije ima slobodan uvid u bankarske račune funkcionera, ali i mogućnost uvida u bankarske račune povezanih lica, uz prethodno pribavljenu saglasnost funkcionera. Kada kažem povezana lica, mislim na supružnike, decu, roditelje, braću, sestre itd, stoga smo pokrili i taj deo.

Kao i sve moje kolege, ne mogu a da se ne osvrnem na prošlost i ne izrazim i svoj lični, a i stav velikog broja građana Srbije vezan za višemilionsku imovinu Vuka Jeremića i Dragana Đilasa, jer oni su simboli korupcije u Srbiji i zaista je neverovatna ta njihova besramnost kojom nastupaju u javnosti. Međutim, podsetiću vas da je u pripremi Zakona o poreklu imovine, koji je otkako je najavljen izazvao opštu histeriju kod gospode Jeremića i Đilasa. Đilasovoj panici doprinela je i istraga koju je najavio ministar policije, vezana za poslovanje njegove kompanije „Dajrekt medija“. Tužilaštvo i policija istražuju moguću korupciju, jer postoje osnovi sumnje da su Đilas i zaposleni u njegovoj kompaniji, zajedno sa delom nekadašnjeg rukovodstva RTS-a, učestvovali u ozbiljnoj korupciji. Svi smo svedoci pritisaka koje Dragan Đilas putem svojih medija vrši na svakog ko se usudi da govori o njegovim kriminalnim radnjama i bogaćenju na račun građana, posebno građana Beograda, koji mu je bio u fokusu za pljačkanje.

Borba protiv korupcije je beskompromisna i mora obuhvatiti svakoga, pa i Dragana Đilasa, koji je umislio da je nedodirljiv. Iskreno očekujemo da saznamo kako je Dragan Đilas od osnivačkog uloga na računu svoje prve agencije, ne većem od hiljadu evra, za nekoliko godina postao jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji, i to baš u vreme vladavine DS, čiji je jedan od najvećih funkcionera bio.

Ono što Đilas primenjuje, kako bi sprečio pojavljivanje informacija o njegovim koruptivnim radnjama u javnosti, zove se metod tajkuna i moćnika koji je u SAD prepoznat i označen kao sistem „slep“, što u prevodu znači – strateške tužbe protiv učešća javnosti, kojim zastrašuje sve koji obelodanjuju njegove kriminalne radnje. Svaki častan čovek u ovoj zemlji želi da se jednom za svagda raskrinka tajkun Đilas i njemu slični, Jeremić i ostali iz njihove ekipe, stoga puna podrška svakom vidu borbe protiv korupcije. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice Kovačević.
Reč ima gospodin Sikimić.
Izvolite, gospodine Sikimiću, pravo na repliku ili odgovor.

Hvala, predsedavajući.
Moram u jednoj stvari da vas ispravim. Netačno je da građani ne veruju Agenciji. Agencija je i u tom istraživanju navedena kao jedna od vodećih institucija, odnosno jedan od organa kojima građani Srbije najviše veruju. U tom delu moram da vas ispravim. Bio sam na prezentaciji tog izveštaja. Mi smo partneri, odnosno Agencija blisko sarađuje sa USAID-om, imam te rezultate, nemam kod sebe, mogu da vam nabavim relativno brzo, ali Agencija je među vodećim organima i netačno je da joj građani ne veruju. Eto, toliko.

Hvala, gospodine Sikimiću.
Pravo na repliku ima Studenka Kovačević. Izvolite.

Da me ne biste pogrešno shvatili, meni je jako drago da sam ja pogrešila, da sam lošu informaciju imala. Ja podržavam rad Agencije i zaista mi je drago što građani imaju poverenja u Agenciju, odnosno u rad Agenciji i ono čime se Agencija bavi. Volela bih da, ukoliko imate mogućnosti, u daljem radu još više radite na osnaživanju tih veza između građana i Agencije, jer verujem da zavisite od informacija sa terena, odnosno od prijavljivanja korupcije od strane građana. Stoga verujem da treba da se radi više na tome da podstrekujemo građane da prijavljuju slučajeve korupcije. Zahvaljujem.