Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi direktore Agencije za borbu protiv korupcije sa koleginicama, dame i gospodo.
Pred nama je jedan izveštaj koji prilično detaljno opisuje kako same aktivnosti Agencije za borbu protiv korupcije, tako i dokle smo stigli u ispunjavanju mera iz Akcionog plana.
Imamo jedno obilje materijala o tome kakvi su rezultati postignuti. Sam Izveštaj po sebi je korektno napisan, ne možemo reći da je bilo šta prećutano, ulepšano, nacrtano sivim bojama. Izveštaj ko izveštaj je korektan. Samom Izveštaju ne bi čovek trebao nešto posebno da dodaje, urađen je na profesionalan način. Međutim, nije ni sama poenta da raspravljamo samo o tome kakav je Izveštaj sam po sebi, nego da izvučemo neke pouke i da sagledamo probleme, izazove sa kojima se Srbija suočava iz nekoliko različitih uglova.
Jedan ugao jeste sam Izveštaj, koji je osnova za raspravu o tome kako radi Agencija za borbu protiv korupcija. Ono što jeste finalni autput svake rasprave, je u suštini to kako se mi kao cela država nosimo sa korupcijom, jer nije Agencija jedina koja treba da se bori u tom procesu, ona je vidljiva zbog svoje uloge kao četvrta grana vlasti, ali daleko da se tu odvija sav posao, što ne znači da taj posao koji radi Agencije nije jako bitan.
Ako bi počeo subjektivno, od sopstvenih iskustava sa Agencijom, meni su ta iskustva fantastična, jer kada god je postojala neka najmanja sumnja, Agencija je kontaktirala na razuman način sumnje su otklonjene i ja mogu samo da kažem moje komplimente zbog toga što nikoga ne štedi od poslanika i što se u razmeni dokumenata sumnja može razvejati, ili to postaje pitanje za neke druge organe ako je sumnja takva da ostaje osnovana i nakon razmene dokumenata.
S moje strane preporuka, bez namere da utičem na način kako funkcioniše četvrta grana vlasti, je da se tako nastavi, jer borba protiv korupcije je bitna iz prostog razloga što korumpirana društva ne mogu brzo rasti, a opet, s druge strane, rast je preduslov da se korupcija smanji. Koliko god se nekome ne sviđalo, zemlje koje imaju niske prosečne plate, koje još još uvek imaju, ja bih rekao, preveliku državu, one su nužno podložnije korupciji. Takođe, imate i nekih institucionalnih nasleđa i kulturološki karakteristika južnjačkih društava, tako da, šta da vam kažem, verovatno je teže voditi Agenciju za borbu protiv korupcije u Srbiji nego npr. u Danskoj, što i nije nešto novo.
Dobili smo i set nekih preporuka koje je usvojio nadležni odbor Narodne skupštine i ja ne mogu da kažem ništa da su preporuke na mestu. Međutim, od samih preporuka, opet, mnogo je bitnije kako ćemo te preporuke realizovati, kako će izgledati strategija za borbu protiv korupcije za naredni petogodišnji ili čak desetogodišnji period. Ne bih imao ništa protiv i da bude duža, ali da se vrši revizija kako će izgledati akcioni planovi za naredne godine.
To je suštinsko pitanje koje treba da proistekne upravo iz ovih preporuka do kojih se došlo zajedničkim radom Skupštine i Agencije. Prevencija ostaje bitna i Agencija tu ima prilično jaku ulogu upravo tako što preventivno kontroliše i ima mehanizme reagovanja kada postoji osnovana sumnja da se korupcija desila.
Iako to nekada deluje da je na neki način, pa skoro kao Dervišu i smrti, nametanje sumnje koje su nekada neosnovane, mislim da je trošak i neugodnost ako neko prođe kroz sumnju, a ta sumnja se razvije mnogo manje nego mogućnost da nam korupcija promakne, kao i neka druga krivična dela, pošto vi po prirodi stvari ćete utvrditi da nekad iza korupcije stoje ja bih rekao nekad i mnogo ozbiljnija krivična dela.
Takođe, i preporuke za unapređenje zakona jesu esencijalne, posebno transparentnost. Transparentnost je osnova svega i detaljno izveštavanje državnih organa o svakom potrošenom dinaru jeste jedan od najboljih mehanizama kako da se borimo protiv korupcije. Zato to nikada nije dovoljno ponavljati, samo detaljni izveštaji o svakom dinaru sa analizom efekata i, to što bi rekli oni koji su malo vičniji projektnom menadžmentu, sa analizom uticaja, engleska reč je inpakt, jesu pravi način kako da idemo napred u borbi protiv korupcije.
Takođe, kod svake izmene zakona, iako ljudi kada menjaju zakone očekuju da imaju bolje ljude koji žive u jednoj zemlji, ne patimo mi samo od toga i ponekad zaborave šta su realni impulsi. Jedini način da smanjite suštinski korupciju je da smanjite broj prilika gde korupcija nastaje.
Dakle, ljudi će pokušati da zaobiđu zakon ako im zakon nanosi troškove, a sankcija koja je zaprećena ili nije velika ili je mala verovatnoća da budu sankcionisani, jer mnogo ljudi to radi. Tu je veća odgovornost Narodne skupštine kada usvaja zakone da dobro razmisli koliko tačaka korupcije kreira. Što više želite da ulazite u spontane odnose ljudi na tržištu, to ćete kreirati više šansi za korupciju. Što više želite da državnu podstaknete privredu, kreiraćete nove tačke korupcije. Što više tačaka kreirate, doći ćete u poziciju da neće imati moralne supermene, niti da ćete imati dovoljno ljudi da kontrolišu. Onda ćete postaviti i pitanje ko kontroliše kontrolore.
Dakle, suština borbe protiv korupcije jeste da smanjimo te tačke gde se koza i kupus susreću i gde koza prilazi kupusu i kaže – super je ovaj kupus, neće me niko videti, a i ako sam pojela kupus, nije strašno. Sankcija nije neka, mala je verovatnoća da se zbog toga odgovara. To je nešto što nije vaš prevashodni zadatak, ali vaše preporuke bi sigurno bile dragocene u momentima javnih rasprava o zakonima koji se najviše tiču vaše bitne misije u društvu.
Takođe, kada je reč o grupama građana i uopšte o toj zoni, to je tačno, zona je potpuno neuređena. Ja sam imao jedno iskustvo neposredno i tu imamo potpuno oscilovanje od toga da grupa građana nema apsolutno… Možete izvlačiti jedino pravne analogije, ali nemate čvrsto utemeljenje u našem pravu za mnoge stvari. S druge strane, imate opet neka tumačenja, gde grupa građana koja primi 30.000 dinara iz budžeta opštine, mora podneti revizorski izveštaj koji košta više svake godine i s te strane uvek treba praviti tu jednu lepu tananu razliku gde je korupcija verovatnija, a gde je manje verovatno i nikada ne težiti da zahvatite mrežom jako, jako široko i da vaše vreme bude potrošeno na neke stvari koje nisu najveći rizici u ovom društvu.
Još jedan zaključak koji je bitan tiče se borbe protiv korupcije i terorizma i kriminala i pranja novca. Takođe uloga Agencije tu jeste bitna i treba da ojačava. Naredne sedmice ćemo raspravljati o jednoj jako bitnoj konvenciji koju će Srbija usvojiti, a reč je o saradnji poreskih uprava i tu će se otvoriti dosta prostora, jer ne postoji država na svetu, čak ni one najozbiljnije koje se mogu meriti sa motivom onih koji ostvare velike koristi, da svoju korist sakriju i da ne odgovaraju za to. Šta god da uradite, onaj ko ima mnogo veći budžet, kome preti mnogo veća kazna, imaće i mnogo veća znanja da to izbegne. Jedan od načina je što je vaš domet u Srbiji, a kriminal, pranje novca i mnoga druga krivična dela mogu da se razviju i van Srbije i tu će vam biti vezane ruke, koliko god se trudili, jer čak i ovu konvenciju koju ćemo potpisati naredne godine, potpisalo je 90 država u svetu, a 90 nije. U mnogim segmentima, jednostavno, biće to višedecenijska borba mačke i miša i od toga ne možete pobeći, ali ono što jeste realno je da uradimo ono što možemo u Srbiji i sa zemljama koje su spremne u svako doba da sa nama sarađuju putem saradnje poreskih uprava, kao i putem saradnje Agencija koja se bave sličnim poslovima. Zato je međunarodna saradnja jako bitna.
Takođe, zaključak o izgradnji kapaciteta jeste bitan, jer izgradnjom kapaciteta stvarate zaposlene koji su u stanju da razumeju koliko su kompleksne materije kao što je pranje novca i koliko ima načina da se pranje novca obavi i koliko je to oblast koja je inovativna, jer ono što ste naučili 2018. godine, 2020. godine neće važiti, jer kao što inovacije napreduju u realnom sektoru, napreduju i u nekim drugim oblastima gde se nastoji sačuvati ono što je stečeno u onim oblastima koje nisu zakonite. To je, takođe, stalna borba.
Manje-više oko tih zaključaka ne bih ja ništa rekao da su pogrešni. Oni će biti pravi ili pogrešni ako budemo imali dobru strategiju, dobar akcioni plan, dobre mere u akcionom planu i dobru rešenost da se akcioni plan sprovodi.
Obrnite, okrenite, neće to biti sve do vas i zato je ono što je spomenuto jako bitno, a to je da borba protiv korupcije jeste borba svih institucija ove zemlje, ne baš svih, ali gotovo svih, a takođe to je i pitanje građana koji takođe treba raditi na podizanje svesti, da prijava korupcije ne mora značiti za njih neprijatnost, nego treba da znači dobru stvar.
Mi smo kao društvo donekle podbacili u periodu od 2013. do 2018. godine, kada posmatramo indikatore koje smo sami sebi postavili u akcionim planovima i strategijama. Kod političkih aktivnosti, broj stvari koje su ispunjene je značajno manji, sedam. Dvadeset četiri nisu ispunjene. Kod javnih finansija je 50%. Kod privatno-javnih partnerstava i privatizacije je prilično loše. Kod pravosuđa oko 50%. Kada je reč o policiji i sili, ispunjeno je manje od 50%. Kod prostornog planiranja dobri rezultati su postignuti. Kod zdravstva – loše, obrazovanje – loše, mediji – oko 50%. Može biti to stvar ambiciozno postavljenog akcionog plana, može biti to stvar ambicioznog promišljanja o tome da će se organi bolje koordinisati, državni, i da će se zaista kompleksne stvari realizovati u ovom društvu.
Ono što je bitno, kada se bude postavljao novi akcioni plan, da se uvaže ključne stvari i nova strategija našeg evropskog puta, Poglavlja 23, koje ćemo mi svake godine pomalo morati da zatvaramo da bismo mogli otvoriti nova poglavlja i gde će nas taj izazov pratiti sve do dana kada budu rekli - sve je u redu, sada idemo na pojedinačnu ratifikaciju kod svake zemlje članice EU.
Kada budemo pripremali novu strategiju bilo bi jako poželjno da stalno razmišljamo o 23, jer to jeste osnova svega.
Tangiraju se i druga poglavlja, nije to netačno. Poglavlje 32 je neraskidivo povezano s vama, iako smo sada istakli, koleginica je istakla, da postoje određene ne koordinacije između DRI i vas i nekih drugih tela, ali, to je nešto na čemu se treba raditi i biće dosta lakše ako budemo bili dobri đaci, kada je reč o uvođenju elektronske uprave i elektronske razmene podataka. Biće mnogo brže.
Znači, poenta je, ako pripremamo strategiju, da je pripremimo tako da su ciljevi realni, merljivi, ostvarljivi i da budu vrlo usklađeni sa time što zahteva Poglavlje 23.
Još jedan indikator koji donekle mene zabrinjava je da corruption perceive index ili indeks opažene korupcije u Srbiji trenutno stagnira. Naravno, svaka percepcija je subjektivna, ali nismo izmislili bolji način merenja korupcije, iz prostog razloga što vam objektivne podatke ljudi koji se bave korupcijom neće dati. Tako da svaki indeks, koji jeste subjektivan, ima određenu dozu, ali, ono što je bitno, metodski isti za sve zemlje u svetu koje se ocenjuju.
Izazov koji postoji je da smo 2010. do 2018. godine indeks pomerili sa 35 na 39. Što je indeks veći, korupcija je manja. Godine 2016. smo imali 42.
Ono što je nama neophodno je nova energija da se uđe u borbu protiv korupcije, ali, ja bih rekao, opet, dobro vodeći računa o odnosu koze i kupusa i smanjujući mogućnost da koza i kupus dođu, a ne povećavajući šansu da sankcionišete kozu. Jer, ako ima mnogo koza i mnogo kupusa, teško će se to desiti.
Kada komparativno posmatramo indeks opažene korupcije, što vredi istaći, hajde da se poredimo s regionom. Postoje slične tendencije u regionu. Hrvatska koja je u procesu izgradnje institucija nekih sedam do osam godina ispred nas, 2010. godine je startovala sa 41, došla je do 51, stagnirala je na 48. Bosna i Hercegovina koja kasni za nama barem pet do šest godina, startovala je sa 30, popela se na 42, pala je na 38. Bugarska je manje-više startovala 2010. godine sa 38, pala na 33, sada je uvećala svoj skor na 42.
U poređenju s regionom, može se reći da je to slična tendencija, ali ne bi trebalo da nas zadovoljava. Na primer, Estonija, koju ja volim istaći kao primer uvođenja elektronske uprave i uopšte jedne razumne države, startovala je 2010. godine sa 66, da bi taj već dobar indikator podigla na 73 u 2018. godini.
Ono što bih ja rekao, da političke volje ne nedostaje toliko, koliko nedostaje energije da se stvari izvedu do kraja i jedne dobre rešenosti društva da se protiv korupcije bori. I opet bih rekao, nije stvar do Agencije, da je ona tu slaba karika, stvar je u problemu, da nije lako kordinisati različite institucije, povezati ih u smislenu celinu i ostvariti kompleksne indikatore uspeha. To jeste prvorazredni zadatak.
Osim što ću i stoti put ponoviti - maknimo kozu od kupusa kada god možemo.
Za kraj, još jednom ću ponoviti ono što je najbitnije, Izveštaj sam po sebi nema razloga da se ne usvoji. On je zaista rekao šta ste radili, koliko ste radili, koliko ste postupaka sproveli, koliko ste novca potrošili, na jedan vrlo transparentan način, vrlo detaljan. Postoji jedan jako detaljan pregled ostvarenja akcionih planova, ko je, naravno, želeo da to čita. Svake godine se objavljuje.
Sa te strane, nije poenta u tome šta radi Agencija za borbu protiv korupcije, ali jeste poenta reći da za borbu protiv korupcije treba nešto više od vašeg rada i da, opet ću ponoviti, treba mnogo više saradnje između različitih organa ove zemlje.
Takođe, kada postavljamo visoka očekivanja, ja bih više voleo da postavimo malo viša očekivanja nego da ih imamo vrlo nisko, ili da imamo nerealno visoko. Treba znati da nijedna država nije iskorenila korupciju i dovela je na nivo Danske, koja ima ocenu 88 od 100, mi imamo 38, a da je bila siromašna. Dakle, nećete naći siromašnu državu u kojoj nema korupcije, osim ako ta država nije perverzija istorije sa najtežom diktaturom i država u kojoj je borba protiv korupcije u stvari pojela život. Takvih država, na sreću, više nema u svetu.
Bez rasta neće biti smanjenja korupcije, bez rasta plata neće biti smanjenja korupcije, jer ako neko ima moć da uradi nešto što je protivzakonito, malu šansu da se to uhvati i platu od 500 evra, svi podsticaji sveta tu postoje. Samo rast može biti faktor koji će značajno smanjiti korupciju u jednom društvu i tu uopšte nema spora. S druge strane, korupcija sprečava rast. Zeznuta matematika.
Druga stvar koja je bitna i koju vredi ponoviti, kada se razmišlja o politici, kada se razmišlja o zakonima, kada se razmišlja o represiji, uvek treba razmisliti šta je stav ljudi, da li kreiranjem tačaka gde se susreću država i privreda, državne institucije i pojedinci, gde imamo manjak ponude, recimo, državnih usluga, koliko je verovatno da će pojedinci vrlo racionalno reagovati i posegnuti za korupcijom. Jedino uklanjanjem tih tačaka može se ukloniti motivacija ljudi da se bave korupcijom.
Pre nekih 10 godina imali smo potpuno korumpirano građevinarstvo. I vi ste mogli svu silu ovoga sveta da upotrebite kada je korupcija bila najjeftiniji način da se to ukloni. I danas imate probleme, manje nego tada, i ljudi racionalno reaguju, iako je to nezakonito, ali ako imate loš zakon ili zakon koji podstiče korupciju, bojim se da nemamo ljude, ne bi ih bilo ni u jednoj zemlji koji bi pobegli od tog izazova. To jeste suštinski izazov.
Želim vam da nastavite da radite kao do sada, da osnovna poslovica bude - ni po babu, ni po stričevima, da niko u ovoj zemlji, bio to narodni poslanik kao nosilac suvereniteta, bio to ministar, predsednik Vlade, predsednik države, ne bude izuzet iz našeg rada, vašeg rada, hoću reći i iznad svega.
Kada razmatramo kako nam funkcioniše Agencija za borbu protiv korupcije i poredimo je sa drugim zemljama, da imamo u vidu da živimo u institucionalnom okviru Srbije, ne Danske, ne Švedske, ne Norveške, ne Nemačke, i da je domet koji možete imati ograničen time, da se treba truditi svake godine iznova, da učimo kako se bori protiv te bolesti i da budemo svesni da se ta borba nikada neće završiti, ali ono što bi trebalo biti naše zadovoljstvo je kada vidimo dobre akcione planove, a ja se nadam da ćemo imati takve, da vidimo i ostvarenje indikatora, da vidimo dobre ocene za Poglavlje 23, kada stižu godišnji izveštaji EU, kao vrlo neutralnog evaluatora i da vidimo, iz godine u godinu, da vrednost CPI indeksa raste. Niko ne očekuje da će za 10 godina on biti 60, ali da probamo svake godine da dobijemo za jedan ili dva bolju ocenu. Hvala vam na pažnji.