Dame i gospodo narodni poslanici, mi razmatramo izveštaj koji je podnela Agencija za borbu korupcije, koja je ovlašćena na bazi zakona koji smo usvojili u Skupštini i na osnovama strategije borbe protiv korupcije u periodu od pet godina.
Faktički, mi razmatramo, uslovno rečeno, poslednji izveštaj na osnovu Strategije koja je donesena 2013. godine. Ta Strategija je nešto što bi se moglo reći da je u punom smislu reči smernica po kojima treba da radi i postupa ova Agencija. Ono što je veoma bitno osim ovih teoretskih postavki gde se korupcija označava kao opšta opasnost za društvo, gde je to vrsta kriminala koju treba držati pod podnošljivim procentima, odnosno nivoom, treba reći da Agencija koja je zadužena za taj posao mora da ima potpunu saradnju ne samo sa pojedincima, nego sa svim institucijama ove države.
Mi smo svedoci da je pre nekoliko meseci trebalo izabrati komisiju, odnosno telo koje će se baviti i voditi računa o pranju novca, odnosno pojavama terorizma u Srbiji. Mišljenje Agencije je bilo potpuno jasno, decidno, da treba biti veoma pažljiv i oprezan kada je u pitanju predsednik te Komisije, inače ministar finansija Siniša Mali. Predsednik Agencije za borbu protiv korupcije je rekao da je nešto što je i te kako upozoravajuće, kada je u pitanju ministar finansija, njegov rad u prošlom periodu, pogotovu onaj deo rada i aktivnosti koje se odnose na Agenciju za privatizaciju. Svedoci smo da i izvršna vlast, a pogotovu parlament bukvalno se oglušio o tu preporuku, upozorenje Agencije i izglasan je Siniša Mali na čelo Komisije koja treba da spreči pranje novca i da se bavi pojavama eventualnog terorizma na prostorima Srbije. To je jedan od primera koji je u svakom slučaju upozoravajući.
Jasno se vidi iz svih izveštaja iz ranijeg perioda da Agencija, bez obzira na personalni sastav, ukazuje da je najveći problem u proteklom periodu bio način privatizacije koji se sprovodio u Srbiji, da je to u stvari leglo korupcije, da je to omogućilo mnogim pojedincima i grupama da dođu do enormnog bogatstva. Naveden je i apostrofiran je čovek koji je u to vreme bio na visokoj funkciji i imao je svoju agenciju za procene za privatizaciju, bio je čelni čovek "Diloit i Tuša", to je Aleksandar Vlahović. Ali, ništa manju odgovornost kada Agencija u svojim izveštajima prikazuje nije imao ni Siniša Mali, koji je bio glavni čovek za tendersku dokumentaciju.
Mi sad ovde imamo nešto što bi se moglo reći uslovno - selektivna pravda. Od nepravde koja može biti učinjena, nanesena pojedincu ili društvu, ima gore, a to je selektivna pravda. Ona je najgora u okviru borbe protiv kriminala i korupcije. Zašto? Zato što tu nema selektivnosti. Ako neko misli da može kriminal, nepravilnosti, korupcija, da se pobedi, ili da se sputa ili kontroliše tako što ćete selektivno voditi tu borbu, onda je to zaludno. I mi imamo sad situaciju da je Aleksandar Vlahović na čelu ekonomista Srbije, drži predavanja, kako to vole neki da kažu iz aktuelne vlasti, na "srpskom Davosu", to je Kopaonik, inače, planina, a to je po principu - videla žaba gde se konji kuju pa i ona digla nogu. Ali, i te kako zna da drži predavanje o tome kako treba u Srbiji da bude sve transparentno, da bude sve na uvid javnosti, da bude pošteno, da svi treba da radimo na unapređenju Srbije, a nikada neko da se seti i da kaže - pa, imamo u izveštaju, jednom od izveštaja, Agencije za borbu protiv korupcije, imamo to ime i prezime, odnosno njegovu funkciju, što nas u ovom slučaju interesuje.
Zašto se to ne radi? Pa, može da se poveže i sa ovim što sam na početku rekao - zato što bi tad došao u pitanje i sadašnji aktuelni ministar finansija. I sad možete zamisliti situaciju u kojoj se nalazi Agencija za korupciju. Sada mora pažljivo, veoma oprezno, da identifikuje pojedince koji su eventualno umešani u korupciju. A da ne govorimo da sa punim pravom ili sa punom slobodom treba da očekuje da to što Agencija konstatuje, što otkrije, što sa nepobitnim dokazima predoči javnosti, da će to biti realizovano. Nemoguće. Nemoguće je, jel Agencija pokušava, evo i u ovom sastavu, pokušava da uspostavi sasvim normalan i korektan odnos, konkretno i sa izvršnom i sa zakonodavnom vlašću. Sa izvršnom to ne ide baš onako kako bi to trebalo da bude. Ne kako bi to Agencija želela, nego kako bi trebalo da bude, a to podrazumeva da pri predlogu skoro svakog zakona od strane izvršne vlasti Agencija izvrši uvid u taj zakon, da svoje mišljenje, da bi na taj način doprineli što većem sprečavanju mogućnosti, pogotovo u okviru predloženih zakona, pojavu korupcije kao nešto što je opšte zlo.
Nije to neki veliki napor. Agencija apeluje na izvršnu vlast da prilikom predlaganja zakona, pogotovo ovih koji su iz oblasti ekonomije, koji su iz različitih oblasti, gde imate ovu strategiju iz oblasti obrazovanja, zdravstva itd, itd, da Agencija da svoje mišljenje. Zar je to neki problem? Nije nikakav problem. Agencija na taj način preuzima i određenu odgovornost na sebe.
Vi kad pogledate i ovaj izveštaj i sve ranije izveštaje, videćete jasno da su uočene nepravilnosti u pojedinim oblastima, u pojedinim sistemima, odnosno institucijama, od političkih, pa sve do javnih preduzeća, političke institucije, kao što je parlament, od pojedinaca, od grupa, itd, itd.
I ono što je veoma, veoma bitno, Agencija zasniva svoj rad na nekim principima koji su opšte prihvaćeni u čitavom svetu, a to je načelo vladavine prava, načelo nulte tolerancije, načelo odgovornosti i sveobuhvatne mere i saradnja subjekata. To su opšteprihvaćeni principi kada je u pitanju ovaj posao koji radi Agencija. I kada bi išli po svim ovim načelima, videli bi da Agencija dođe do jednog određenog stepena i tu se zaustavlja čitav taj proces. Jednostavno, nije u mogućnosti, nema mehanizme bilo šta drugo da preduzima.
Na kraju krajeva, govorim i u ime Srpske radikalne stranke, ali govorim i kao pojedinac koji se bavi ovim poslom, kao političar, i zbog nesavesnosti i nemarnosti sam predmet preispitivanja Agencije. Jer, promene neke određene koje sam imao, nisam na vreme prijavio. I ovo ističem kao primer kako treba Agencija da radi. Ne može selektivno, pa da kaže - ovo su sad poslanici iz vladajuće koalicije, njima ćemo da progledamo kroz prste. Ne, svi smo mi poslanici. Svi su ministri jednaki i isti i ne možemo zatvarati oči pred činjenicom da pojedini ministri, ogrezli u kriminalu, ne oni bivši, nego bogami i sadašnji, stoje po strani, nedirnuti, netaknuti, niko o njima ne raspravlja, javnost nema uvida, u Agenciji je bukvalno muk.
Kada je u pitanju korupcija, imamo bezbroj primera. Evo, vi ste u svojim izveštajima jasno dali da u oblasti zdravstva, u oblasti javnih nabavki, u oblasti obrazovanja, u tim svim sferama maltene cveta kriminal, cveta korupcija. Mi smo sad negde na procentu, kako to kažu, ispod 50%. Kada bi bila iznad 50% uspešnost, to bi moglo da se kaže - napravili smo neki pomak. Sve ispod 50% ne možemo da govorimo o bilo kakvom pomaku. Ovde je veoma čudno što se navodi, apostrofira se ta saradnja sa Evropskom unijom, odnosno evropskim institucijama. Pa oni pospešuju korupciju u Srbiji. Njihove kompanije dolaze ovde, podmićuju, potplaćuju, da bi što jeftinije prošli, da bi mogli svoj kapital, svoju robu da plasiraju. Pa nemojte da živimo u zabludama. Pa čitava Evropa je bazirana na korupciji. Pa pogledajte sam vrh Evropske unije, pa videli ste i poslednje izbore za institucije Evropske unije. Što bi narod rekao, sve goli kriminalac. U nekim kuloarima biraju sebe. Ko njih bira? Niko. Sami sebe predlože, sami sebe biraju.
Čelni ljudi, mi moramo odlučno u ovu borbu. Ne iz razloga što to po prirodi stvari ili teorija borbe protiv korupcije nalaže, a to je da pri niskom standardu, pri povećanom siromaštvu i pri smanjenim intenzitetom ekonomije, povećava se mogućnost korupcije, nego zato što je to zlo koje je obuhvatilo kompletno društvo. Mi imamo i dalje nepromenjen sistem izbora direktora javnih preduzeća. Sada u stvari imamo jednu novinu, nisu više direktori, većina njih je v.d. U funkciji vršioca dužnosti enormno je koliko povećavaju svoje bogatstvo, prosto za ne verovati. Ali to bogatstvo koje oni stiču na tim funkcijama, zahvaljujući privilegijama i korupciji, prikazuje se kao imovina njihovih srodnika ili nekih prijatelja na koje oni to vode. Pa pogledajte plejadu koja je bila do juče na vlasti. Pa zar nije sramota da mi ovde razgovaramo o tome kako da sprečimo korupciju, a šetaju nam po Beogradu, po Srbiji ljudi koji se hvale da su uštedeli milione i milione evra. Pa uzmite primer Božidara Đelića. Jel vam treba bolji primer? Javno priznao da ima deset miliona evra, prebacio ih u inostranstvo. Pa kakve to veze ima?
Kad je Vladimir Vladimirovič Putin krenuo odlučujuću borbu protiv korupcije, protiv oligarha u Rusiji, to je prikazivala kamera. Pozvao ih fino i rekao im – vi ste kriminalci. Čak je jednom rekao – vrati mi olovku, jer sumnja da će mu ukrasti i olovku.
Zašto se ne pozove Božidar Đelić? Zašto nema ni jednog izveštaja o Božidaru Đeliću? Nema ga. Šta je to? To je princip i metod zaboravnosti. Bitno je da dođe nova vlast, pa ćemo zaboraviti na one prethodne. Gde ćemo mi to završiti? Zašto onda uopšte ovi ljudi koji rade u Agenciji zašto rade ovaj mukotrpan posao? Rade da bi ostali organi i institucije ove države priveli pravdi i zakonu one koji su prekršili zakon, one koji su u korupciji, one koji su u kriminalu. Šta je to, nego je jednostavno neki način selektivne borbe, kada je u pitanju sprečavanje korupcije. Hvala vam.