Kada je reč o broju izvršitelja, trenutno u Republici Srbiji radi 214 izvršitelja i tri zamenika, što znači 217 izvršiteljskih kancelarija koje zapošljavaju blizu 2.000 lica, što znači najveći deo tih zaposlenih su pravnici, veliki deo pravnika je zaposlen u javno-izvršiteljskim kancelarijama, a kada je reč o broju sudija i broju činovnika koji su postupali u izvršenju, taj broj je bio manji od 400. To vam samo govori koliko lica je angažovano u javno-izvršiteljskim kancelarijama koje redovno dobijaju plate za svoj rad.
Moram da se vratim na Zakon o izvršnom postupku iz 2000. godine, pa ponovo da vas podsetim da ste vi tim zakonom ukinuli pravo žalbe, jer upravo član 8. kada govori o pravnim lekovima, govori da protiv rešenja donesenog u prvom stepenu može se izjaviti samo prigovor, žalbe više ne postoje. To je upravo bila jedna od vaših glavnih kritika, kada je reč i o zakonu iz 2011. godine, kojim je bilo ukinuto pravo žalbe izvršnom dužniku da štiti svoja prava.
Takođe, ovaj zakon iz 2000. godine uveo je bio i dužničko ropstvo, odnosno dužnički zatvor, zato što ukoliko lice ne ispuni svoju obavezu, odnosno obavezu činjenja, ta se obaveza zamenjivala novčanom kaznom, pa ukoliko ne isplatite ni novčanu kaznu, onda se određivao zatvor, što je takođe jedno od osnovnih kršenja ljudskih prava.
Da li su sudovi naplaćivali minimalne tarife ili ne, to upravo pokazuje da sudovi nisu poštovali sudsku taksu, odnosno Zakon o sudskim taksama, kao što ga nisu poštovali ni kada je reč o sprovođenju ostavina, pa se vrlo često postavlja pitanje da li je skuplja ostavina kod javnog beležnika ili u sudu, iako je apsolutno propisana identična tarifa i za javne beležnika i za taksu koja se sprovodi u sudu, što znači da je postojalo kršenje od strane suda.
Ne zaboravite, da upravo taksu koju sud naplati je deo novca koji se koristi za unapređenje položaja zaposlenih. To je novac koji se koristi za isplatu plata sudija i državnih službenika, za isplatu stimulacije koju primaju državni službenici, pa valjda je njima bilo u interesu da poštuju Zakon o sudskim taksama i naplaćivane iznose koji su bili predviđeni zakonima, a ne da paušalno određuju neke minimalne naknade za naplate.
Tako, još jednom, ističem da zakon iz 2000. godine je upravo prvi put uveo neke novine koje su bile prihvaćene od strane DS, 2011. godine, a koji smo mi ispravljali 2015. godine, a evo i sada kroz izmene i dopune zakona. Hvala.
