Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, Đorđe Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo ministre sa saradnicima, jedan sam od onih koji je 2011. godine štrajkovao kada je uvođen institut javnih izvršitelja, protiveći se tome i smatrajući da to i dalje mogu i treba da rade sudovi, ali naravno ne u uslovima i na način na koji su to radili u prethodnom periodu.

Nisam takođe od onih koji su preterano zainteresovani, čak šta misli o tome i EU, niti na šta nas obavezuje akcioni plan, a pogotovo šta misli Svetska banka o svemu tome i procesima u Srbiji, ali me izuzetno interesuje šta o tome misle građani Republike Srbije i koliko dobro pravni sistem Republike Srbije funkcioniše upravo i samo zbog njenih građana. Ako taj cilj dostignemo onda nećemo imati problema ni sa ozbiljnim i dobronamernim mišljenjima ovih sa strane koje sam pobrojao.

Naime, da je neko hteo do 2011. godine da sudovi na efikasan način rešavaju izvršne predmete imao je ozbiljnih mogućnosti i prostora da to uradi i privede, što kažu u žargonu nametni, da obezbedi odgovarajući broj sudija, da izvršitelji budu dovoljno stimulisani, da rade svoj posao, da vrši nadzor nad svim tim, ali očigledno da se o tome nije mislilo dovoljno, nije se radilo na tome dovoljno i onda je kao rešenje došlo ovo o čemu mi i danas razgovaramo.

Ne može se ono što je predlagano menjati tek tako svakih par godina sistem kako će se sprovoditi izvršni postupak, jer jednostavno, to bi bilo vrlo ozbiljno narušavanje pravne sigurnosti, a to je nešto što je jako važno kada je u pitanju odnos građana prema državi i države prema građanima.

Ja do te mere razmišljam kada je u pitanju pravna sigurnost, da sam se ja lično pitao, a verovatno i moji istomišljenici, nikada ne bi bilo povraćaja zemlje seljacima, jer jedini efekat od svega toga je da mi danas zaziremo da li će nam trećinu ili polovinu ili četvrtinu Vojvodine staviti pod šapu čak i stranci, pa smo donosili zakon kojim sprečavamo i onemogućavamo tu vrstu prometa. Nikad se ne bih saglasio sa vraćanjem imovine predratnim tajkunima, ali tu smo danas gde jesmo živimo u ovom vremenu i dobro je što se na jedan ozbiljan i temeljan način prilazi izgradnji institucije javnih izvršitelja.

Prelaz od 2011. godine, kada se otvoreno može reći da su ovaj posao radili ljudi koji ni slučajno nisu mogli da ispunjavaju uslove, bar iz mog ugla gledano, jer samo nemanje pravosudnog ispita ukazuje na nešto što u našim pravničkim krugovima govori o tome da ne postoji dovoljno iskustva, ne postoji dovoljno znanja da bi se jednom ovakvom vrstom materije koja je izuzetno ozbiljna i odgovorna bavile. Prema tome, 2015. godine promene koje su išle u tom pravcu su bile potpuno na mestu, kao i mnoge promene koje danas imamo ovde pred nama, možemo tretirati da su zaista plod jednog ozbiljnog razmišljanja i dobrane analize šta se od 2011. godine, do danas dobro ili loše pokazalo u postojanju instituta javnih izvršitelja.

Moram da kažem da mnogi problemi, upravo ono što ste vi u samo jednoj kratkoj fusnoti, napomenuli u radu izvršitelja, ali ne samo u radu izvršitelja, nego i mnogih drugih institucija, ali ne bih želeo da sad širim temu dalje, nastaju upravo iz različitosti sudske prakse.

Mi imamo različitu sudsku praksu u četiri apelaciona suda, hteli mi to da priznamo ili ne. Vrhovni kasacioni sud u mnogo slučajeva nije čak u mogućnosti da tu praksu ujednačava kroz vanredne revizije, a u nekim postupcima takva vrsta usaglašavanja sudske prakse nije ni moguća.

To je jedan od razloga zbog kojih se mora intenzivno pratiti način postupanja, prvenstveno sudova, jer ovde ostaju dobrim delom ovlašćenja i samih sudova kroz postupak, ali javnih izvršitelj, jer upravo oni mogu da pokažu gde su ti nedostaci iz sudske prakse koji se manifestuju.

Na primer, jedan od najprostijih detalja koji se otklanja ovim zakonom, odnosno ovim predloženim izmenama, a to je da li javni izvršitelj sprovodi naplatu potraživanja po osnovu izdržavanja i to su sudovi različito tumačili. U nekim sudovima su zadržavali isključivo prao da to sud naplaćuje, smatrajući da je samo sud ovlašćen na osnovu prethodnih odredbi, a ovde u ovom odredbama se kaže - da sve drugo osim kad su u pitanju naplate novčanog potraživanja, kada su u pitanju porodični odnosi, sprovodi sud, a ovo može sprovoditi javni izvršitelj po izboru stranke praktično koja će se opredeliti na koji način želi to da se to provede

Znači, ovo pokazuje, zaista jednu temeljnost koja je dovela i rezultirala ovakvim predloženim izmenama. Naravno da ne postoji ništa idealno. Najidealnije bi bilo da u Srbiji nema razloga da bilo ko vodi sudske sporove, samim tim ne bi bilo problema ni sa prinudnom naplatom i prinudinim izvršenje.

Mnogi će meni zameriti možda na ovom stavu, ali ja moram da podsetim samo jednu stvar. Nisu građani Srbije samo dužnici, građani Srbije su u mnogim predmetima i poverioci. Nemojmo da samo zanemarujemo tu kategoriju ljudi, zato što sudovi svojevremeno nisu radili posao na ogovarajući način, zato što po svaku cenu želimo da zaštitimo dužnika i neki obični građani, neki obični ljudi nisu bili u dovoljno meri zaštićeni i nisu mogli uredno i blagovremenu svoje pravo, koje su ostvarili ili treba da ostvare kroz sudsku presudu, a ono je ostvareno na kraju te kad se izvršenje sprovede, jednostavno nisu im pružene mogućnosti da to učine.

I, sada kada mi vagamo ovde, na jednoj strani pričao o dužnicima, na drugoj strani pričamo o poveriocima i stalno u glavi imamo: banke, javna preduzeća, državu itd. Niko od nas neće da kaže da su poverioci maloletna deca koja danas žive u bedi, nemaštini, zato što neodgovorni roditelj, kojem nisu povereni na čuvanje i staranje, ne vrši svoju obavezu. I, šta ćemo da kažemo sad? Jadan ovaj kome će neko sutra čak i stan prodati da bi se naplatila zaostala potraživanja na ime izdržavanja malog deteta… Ma, ne jedan stan, 22 stana treba da mu se prodaju. Znači, imamo takvih situacija.

Jednog trenutka je bilo razmišljanja da uopšte prodaju nepokretnosti treba limitirati na nekakav izvoz, bilo čije potraživanje da je. Sad, recimo, zamislite da je ostalo 5.000 evra potraživanja da se ne može prodati jedina nepokretnost nekome ko je prevario 50 ili 100 ljudi za od 200 do 1.000 evra, kad pogledate, svako je to potraživanje pojedinačno, i mi sad kažemo - U redu, mi ćemo sad da štitimo jadnog prevaranta. Nemojte da zaboravimo da postoje mnogi takvi predmeti i da smo mi i ovde dužni da vodimo računa i o građanima Srbije koji su poverioci u izvršnom postupku, da oni budu naknađeni.

Ja moram da kažem da je ovo jedna prilično populistička mera kada se kaže da se jedina nepokretnost vrednosti do 5.000 evra, kad je u pitanju potraživanje do 5.000 evra, ne može prodati. Šta ćemo mi da radimo u situaciji ako ta jedina nepokretnost vredi 300.000 evra? Da li je to na mestu? Da li tu postoji srazmera? Skačemo li mi malo iz ovog koloseka? Upravo iz tog razloga i jesam čak i amandmanski reagovao, ali tome kad dođe priča vezana za amandmane.

Znate, neko ima nepokretnost od 300.000, 400.000 evra, vodi se kao nezaposlen, dužan je kao Grčka, i uživa, baškari se… Pa, kakvo je razmišljanje njegovog okruženja građana Srbije koji gledaju da neki prevarant, kriminalac, koji je dužan i ružan, njemu država ne može da proda nepokretnost, nevezano za bilo koju vrstu potraživanja. Ja se izvinjavam, pitanje je društvene odgovornosti je nešto što mora da se postavi na lestvici jako visoko.

Prema tome, možda treba razmišljati u ovom segmentu, ali ima vremena, naravno, Skupština Srbije je uvek otvorena za svaku korekciju, pa proceniti koji je to novčani iznos minimalne vrednosti, jedine nepokretnosti kada to ne treba prodavati. Znate, nije ni logično da neko bude dužan, pa i 4.800 evra za komunalije i ima stan od 150 ili 200 kvadrata u centru Beograda. Hipotetički je moguće. Pa, ne mora da živi u centru Beograda, može da živi na drugom mestu. Jel se sam potrudio da to on plati? Nije se potrudio da plati i da reši svoj problem.

Prema tome, mi ovde moramo da zaboravimo tu vrstu demagogije i nama svi građani koji su učesnici u postupku moraju da budu apsolutno ravnopravni da ih u svakom trenutku imamo na umu.

Ja bih imao još koju sugestiju koja i jeste na mestu, ali ne tiče se direktno sad ovih izmena i dopuna ovde. Opravdane su sumnje u postupke licitacije. Zašto? Kad sa napravi analiza u postupcima licitacija, 85% do 90% nepokretnosti se prodaje po 30% ili 40% od njene procenjene vrednosti. Upravo, ako razmišljam o nečemu što bi trebao da bude metod da se spreči želja za koruptivnim ponašanjem, želja za zloupotrebom, razlog za zloupotrebom, onda treba u nekom budućem periodu razmišljati da li ta umanjenja i za prvu licitaciju i za drugu licitaciju treba da nas dovedu do toga da se nepokretnost može prodati za 30% ili neposredno pogodbom. Ja sam pre za varijantu da to bude 80% i 60%, da nepokretnost ne možete prodati ispod 60% i kraj.

Time ćemo mi da zaštitimo i da sprečimo situaciju koju smo imali do sada u mnogim sudovima, kažem vam, lično sam to viđao, neću navoditi o kojim se sudovima radi, da ispred sudnice dok je čak sud sprovodio izvršenje, jer sam bio zastupnik jednog od poverilaca, stoji poneka ekipica tamo koja aktivno učestvuje i napravila je svoj mali biznis, koji u stvari uopšte nije mali nego veliki, učestvujući na licitacijama i ispred vrata sudnice ubeđujući zainteresovane licitante da uđu u sudnicu i da učestvuju u licitaciji, koji nisu iz tog kruga.

Sad će neko reći – šta je radio sud? Znate šta, ja sam istog sekunda u tom sudu otišao, prijavio službi koja radi na obezbeđenju i ti su udaljeni istog sekunda napolje, zaista nisam proveravao šta se dalje izdešavalo, mislim da su čak privedeni, da su njima uzeti podaci i da ih je država procesuirala posle toga. Znači, i mi građani moramo da uzmemo deo odgovornosti na sebe da bi smo zaštitili kako država funkcioniše.

Pitanje troškovnika je nešto o čemu treba ozbiljno razmisliti, gde ga ukalupiti, postaviti ga u nekakve okvire koji su za realnost prihoda u Srbiji prihvatljivi i da to bude nešto što neće bosti oči građanima i praviti problem u celom okruženju.

Nemam ništa protiv da ljudi koji se bave tim poslom odgovorno zarade novac, plate državi porez ono što duguju, ali mislim da se tu krije jedan ozbiljan prostor u kojem se može razmotriti i razmisliti kako to dovesti u meru da izvršitelji budu stimulisani da rade svoj posao u skladu sa zakonom, a da jednostavno to ne bude nešto što će preterano iritirati i dovoditi nas do razmišljanja da li je država trebala da te i tolike takse, koje završavaju sada na nekom drugom mestu umesto isključivo u državnom budžetu, budu tolike.

Što se tiče samog izvršnog postupka i elektronske table i uopšte table, moram da kažem da postoji jedan problem koji mnogim građanima u Republici Srbiji je uzeo novac, a da nisu imali mogućnost da stave prigovor na rešenje o izvršenju. Ali to je u jednoj situaciji isključivo njihova neodgovornost, jer nisu prijavili promenu prebivališta u MUP, onako kako smo zakonom obavezani, pa je pošta slata jedan ili dva puta na adresu na kojoj imaju uredno prijavljeno prebivalište.

Nakon toga su se stekli uslovi da tok procesa teče tako što se predmet, hajde mi to kažemo pravnički okači na oglasnu tablu, proteknu rokovi i više se prava na prigovor nema, čak ni u onim predmetima gde je zastarelost potpuno evidentna.

Prema tome, i mi kao građani moramo da vodimo računa o tome, a država treba da povede računa o sledećoj stvari, zasigurno mogu da garantujem da jedan broj neuspelih dostava je posledica neodgovornog odnosa radnika koji rade u pošti. Ozbiljno pitanje se postavlja da li su zaista dostavili papirić sa obaveštenjem da se pošiljka treba preuzeti i da li je taj papirić završio u rukama onoga kome treba da bude dostavljen?

Možda je rešenje da se u nekom budućem periodu kada to bude izvodljivo svako ko želi da se zaštiti od takve mogućnosti može da dostavi svoje podatke ili svoj mejl ili telefon i da ukoliko bilo gde bude pokrenut postupak od strane izvršitelja pre nego što se uđe u proceduru dobije obaveštenje da se o tome radi. Znate, u praksi je nedokazivo da vam niko nije uručio predlog rešenja o izvršenju, rokovi proteknu itd. To jeste jedan mali broj ali nije zanemarljiv i mora se na tome raditi.

Zašto je to problem? Pa, poštari nam rade od 07.00 do 15.00, ljudi su uglavnom na poslu u to vreme. Radi se o ličnoj dostavi. Znači, mora se naći način da se i sudska pošta i pošta koja je vezana uopšte za oblast pravosuđa dostavlja na odgovarajući način, čak i u neradno vreme da se obezbedi uslov da onaj ko je uredno prijavio prebivalište živi na toj adresi sa apsolutnom sigurnošću može da dobije obaveštenje da se nekakav postupak vodi protiv njega i da mu neće proteći rokovi za žalbu, prigovor i da može da reaguje.

Još jedna stvar o kojoj mora da se vodi računa i to je pitanje sada možda ne za vas samo, pitanje kamata za izvršne postupke koji su pokrenuti još 2008, 2009, 2010, 2011. godine još uvek nisu sprovedene. Neki od tih predmeta dolaze danas na realizaciju kad su došli u ruke javnih izvršitelja, stajali su u arhivama sudova, najveći broj njih je bio u arhivi Četvrtog suda, ako se ne varam, ako grešim ispravite me, sami ste rekli da je to blizu oko 600.000 predmeta koji su stariji od 10 godina. Zamislite sad građanina koji, nek je izvršni dužnik, on je dužan da plati što jeste, a je li dužan on zbog aljkavosti i nerada države, da ne ulazimo uopšte ko je u pitanju, da plaća zakonsku zateznu kamatu za period od devet, deset, pet, sedam, osam godina, koliko će toga da se pojavi.

Još jednu stvar želim da ukažem, opet se vraćam na stav sudske prakse. U prethodnom zakonu nije bilo jasno definisano, kada se izjasnite, a to je, najveći broj predmeta je bio 2016. godine, da želite da više ne postupa sud nego javni izvršitelj po tom predmetu, sud je samo donosio rešenje, neki sudovi, izvinjavam se, su samo donosili rešenje o obustavi postupka, obaveštavali poverioca, ali predmet nisu slali javnom izvršitelju na postupanje, nisu mu čak slali ni obaveštenje da on treba da preuzme taj predmet i da nastavi rad u takvom predmetu.

Ostala je pravna praznina. Ni stranke nisu znale da su dužne kada su pojedini sudovi u pitanju, po njihovom mišljenju, da oni moraju lično da idu i da obaveštavaju javne izvršitelje, da im kopiraju predmete, da im daju rešenja. Ja mislim da je to jednostavno nonsens.

Mnogo je jednostavnije bilo da to sud učini po službenoj dužnosti, bilo je sasvim jasno i logično da je procedura morala tim tokom da ide. Mislim da je to nešto na čemu treba raditi.

Mi pričamo ovde o mogućim negativnim postupcima koji se mogu desiti u ovakvim situacijama kada su licitacije, kada su javne prodaje. Siguran sam da će ova elektronska prodaja u mnogome onemogućiti jedan dobar deo stvari koje sam pominjao kao prostor za zloupotrebu, ali ja moram da vam kažem da nisu samo javni izvršitelji, ima i određenih stečajnih upravnika, treba i o njima razmisliti. Ja znam mnoge stečajne upravnike koji su u dogovoru ja tebi-ti meni činili da dođu do nepokretnosti. Isto tako, znam i za jednog stečajnog upravnika koji je kupio stan od 50 kvadrata u Francuskoj ulici za 12,5 hiljada evra.

Znate, to su neke stvari koje su nedopustive. Prema tome, dobro je, danas pričamo o javnim izvršiteljima, ali treba razmisliti i o ovim nekim detaljima koji stoje. Još jednu stvar pomenuću, ako dozvoljavate samo jednu rečenicu, ne slažem se sa ograničenjem, i detaljnije ću o tome kada budu bili amandmani, da se kada je u pitanju izdržavanje može zapleniti samo do jedne polovine zarade. Vi jako dobro znate da sudovi mogu da dosude za više dece, znači do polovine zarade, do 50% da se daje na ime izdržavanja. Ako se pojavi zaostatak od tri meseca, godinu dana, dve godine, ako možete da mu zaplenite samo polovinu zarade, nikada to ta deca dobiti očigledno neće ili će to dobiti prekasno. U tom smislu sam reagovao amandmanski tražeći da to ipak ostane izuzetak u svemu ovome i da to budu dvotrećinska prava zabrane. Hvala.

Reč ima ministar, gospođa Kuburović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Svakako neujednačena sudska praksa je jedan od glavnih razloga zašto smo pristupili izmenama i dopunama zakona, jer se dešavalo da izvršitelji potpuno različito u istim pravnim situacijama postupaju.
Podsetiću vas da 2011. godine kada nije postojalo ni pravo na žalbu i gde apsolutno ni jedan sud sem prvostepenog, tj. osnovnog ili privrednog suda nije imao dodira ili kontakt sa izvršnim predmetima.
Dešavalo se i da na području istog višeg suda sudovi različito postupaju, pa i na teritoriji samog Beograda Prvi, Drugi i Treći osnovni sud su različito postupali jer nije postojao mehanizam da se ujednači njihovo postupanje. To je bio razlog zašto smo 2015. godine vratili žalbu, upravo jedan od razloga naravno jeste i zaštita prava dužnika, ali kako bi se ujednačila sudska praksa.
Pominjali ste pitanje alimentacije, naplate izdržavanja, da je to izazvalo različito tumačenje i postupanje sudova. Sudovi su različit stav zauzimali, da li je to u domenu porodičnih odnosa ili ne, s obzirom da sud jeste isključivo nadležan za sprovođenje izvršenja koje se tiče porodičnih odnosa.
Međutim, Vrhovni kasacioni sud je nakon nekog vremena zauzeo stav i rekao da alimentacija jeste u domenu porodičnih odnosa i da je u toj situaciji samo nadležan sud. Mi smo smatrali da naplata alimentacije, odnosno izdržavanje je novčano potraživanje koje može da sprovodi izvršitelj. Oni su se i do sada u praksi pokazali izuzetno efikasnim kada je reč o ovoj vrsti naplate i izričito smo precizirali da su javni izvršitelji nadležni za sprovođenje izvršenja radi naplate zakonskog izdržavanja.
Nisu su samo deca ta koja su ostvarivala svoje pravo pred izvršiteljima, na stotine hiljada predmeta je bilo gde su i radnici pred izvršiteljima ostvarivali svoja prava, a kada je reč o neisplaćenim zaradama, tako da nisu samo komunalna preduzeća ta koja su poverioci i nisu samo banke te koje su poverioci u izvršnom postupku.
Velike novine svakako će uslediti kada je reč o prodaje nepokretnosti. Moram samo da vas ispravim ili se možda nismo dobro razumeli, sadašnje odredbe predviđaju da ne može da ide minimalna prodaja ispod 50% procenjene vrednosti. Ono što je praksa u okolnim zemljama pokazala da uvođenje elektronske javne prodaje povećava i cenu nepokretnosti na prodajama, da se ona otprilike povećava negde za 20%, tako da je i to jedan od razloga zašto smo se opredelili za ovaj koncept, ne samo transparentnosti i ukidanje svih zloupotreba koje do sada postoje kada je reč o prodajama nepokretnosti, već upravo da bi se na tržištu postigla realnija cena. Samim tim štitimo i poverioca, a sa druge strane i dužnika koji će, pre svega, da ostvari svoju, da ispuni svoju obavezu.
Niste vi pominjali, ali u prethodnim diskusijama je pominjano da kada je reč o dodeli dece, sud vrši nadzor nad izvršiteljima. Moram samo da zarad građana da kažem, kada je reč o dodeljivanju dece, u takvoj vrsti izvršenja isključivo je nadležan sud. Apsolutno javni izvršitelji nisu uključeni u taj postupak. Da li se govori o sudu ili sudiji? Mislim da je reč nomotehnike u pitanju. Naravno da se zna, kada se koristi reč sud, da se odnosi na sudije i jedini termini gde se koristi reč sudija pojedinac u zakonu odnosi se na raspravljanje o pojedinim pravnim lekovima, kako bi se napravila jasna distinkcija o tome ko odlučuje o žalbi, o zahtevu za otklanjanje nepravilnosti ili o prigovorima.
Moram da se vratim na broj starih predmeta koji su bili u sudovima, a koje ste i vi pominjali i sa čime smo se suočili 2015. godine kada je donet novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Do 2010. godine postojalo je jedno pravilo da, odnosno sudski poslovnik je to tako propisivao, kada podnesete predlog za izvršenje i kada vam sud donese rešenje o izvršenju, a vi kao advokat vrlo dobro znate da je to samo lupanje štambilja od strane suda, gde se više ne preduzima ni jedna procesna niti izvršna radnja u tom postupku, gde čak ni izvršni dužnik ne zna da je podnet predlog za izvršenje, takvi predmeti su se smatrali završenim, što znači da je za stotine hiljada predmeta, koji su se kasnije pojavili, bilo doneto samo rešenje o izvršenju, bez preduzimanja bilo kakve radnje.
To je sa jedne strane korišćeno i u reformi 2010. godine kada se htelo prikazati da postoji mnogo manji broj predmeta u sudovima, nego što ih je stvarno, kako bi se odredio manji broj sudija i kako bi se opravdao reizbor. Međutim, kada smo 2015. godine doneli novi zakon i kada je prelaznom odredbom bilo predviđeno da se poverioci izjasne da li su za to da njihov predmet ostane u sudu ili su za to da se prenese na javnog izvršitelja, shvatili smo da postoji na stotine hiljade predmeta koji se vode kao završeni, a u stvari do namirenja potraživanja apsolutno nije došlo, jer aktiviranjem svog prava poverioci su bili ti koji su ukazali da postoji tako veliki broj predmeta koji nisu okončani, a kroz statističke podatke su se pokazivali kao rešeni.
To je jedna od manipulacija brojkama u sudovima i sada konačno imamo negde čistu situaciju koja pokazuje da još uvek ima preko 600 hiljada starih izvršnih predmeta.
Tačno je to što ste rekli da dužnici dan danas ne znaju da takvi predlozi za izvršenje postoje, i to je jedan od razloga zašto smo u prelaznim odredbama ovih izmena i dopuna predložili da sva ona komunalna potraživanja u iznosu do 2.000 dinara budu obustavljeni, upravo kako građani ne bi došli u situaciju da zbog nekih minimalnih dugovanja, za koje nisu ni znali da su utuženi, je pokrenut postupak, a koji bi došli do desetostruko većih iznosa zbog zatezne kamate i proteka vremenskog perioda kada sudovi ništa nisu radili. To je jedan od razloga zašto je predviđeno da se ti predmeti obustave. Naravno, smanjiće se i broj starih predmeta i rasteretiće se sudovi, ali mislim da smo u ovom trenutku imali interes dužnika koji i ne znaju da su postupci pokrenuti. Takođe, veliki broj dužnika koji su u međuvremenu umrli, pa tek njihovi naslednici ne mogu znati, niti znaju da takvi postupci postoje u sudovima.
Verujem da ćemo na ovaj način otkloniti nepravdu ne postupanja organa. Ne ulazim u to iz kojih razloga i zašto, ali u svakom slučaju nedostatak jeste na strani državnih organa koji nisu postupali u odgovarajućim vremenskim rokovima, nije se poštovalo ni suđenje u razumnom roku, pa samim tim, sa druge strane, možete imati kontra efekat da ti dužnici tuže zbog suđenja u razumnom roku, odnosno zato što postupak nije okončan i da dođete u situaciju da država plati mnogo, mnogo veće naknade zbog nepoštovanja prava na suđenje u razumnom roku, nego što su potraživanja koja imaju komunalna preduzeća. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam, poštovani predsedavajući.

Uvažena gospođo Kuburović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku želim da kažem da će ovaj predlog imati punu podršku poslaničke grupe SNS i želim da čestitam Radnoj grupi, jer se iz samog predloga vidi da je vrlo ozbiljno i temeljno pristupljeno izmena i dopunama.

Prilikom donošenja Zakona o izvršenju i obezbeđenju 2015. godine, Ministarstvo pravde se obavezalo da će pratiti način primene zakona i, ako se budu pojavile nekakve manjkavosti, da će reagovati, odnosno da će pristupiti pripremi izmena i dopuna tog zakona. Cilj je, naravno, ujednačena sudska praksa, ujednačena izvršiteljska praksa koja je u ovim postupcima jedan od elemenata jednake zaštite učesnika i ostvarivanja njihovih prava.

Ako izvršni postupak posmatramo kao logičan sled parničnog postupka, možemo reći da predstavlja krunu tog postupka, da predstavlja završetak postupka, odnosno da predstavlja mogućnost da izvršni poverilac zaista ostvari, odnosno naplati neko svoje potraživanje.

Dakle, u Ministarstvu je formirana Radna grupa od preko 20 članova, čiji je zadatak bio da dođe do informacija o problemima koji nastaju prilikom primene zakona, o spornim pitanjima koja treba rešiti, ali i da iznađu rešenja koja će, sada vidimo, biti sastavni deo ovog predloga koji je pred nama. Radi se o problemima koji nastaju u praksi primenom zakona. Prvenstveno su u ovom predlogu otklonjeni određeni nedostaci u pojedinim članovima zakona koji sadrže norme koje su nerazumljive, kontradiktorne ili koje su nedovoljno jasne. Na tu situaciju ukazali su skoro svi članovi Radne grupe, ali i stručna javnosti, ukazali su, takođe, i predstavnici Izvršiteljske komore i svi predlozi koji su tada dati su uzeti u obzir prilikom izrade Nacrta ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Očekujem da ćemo u načelnoj raspravi više govoriti o izvršenju, nego o obezbeđenju, zbog toga što je ta tema aktuelnija, ali u svakom slučaju videćemo šta će doneti i rasprava u pojedinostima.

Da sada pređemo na neke novine koje su date u ovom predlogu zakona. Prvo, jedina nepokretnost fizičkog lica se ne može prodati radi namirenje potraživanja iz komunalnih i srodnih usluga, ukoliko je potraživanje manje od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga za izvršenje.

Da bi građani koji prate ovu raspravu bili načisto sa tim o kakvom postupku se radi, radi se o postupku izvršenja na osnovu verodostojne isprave, o čijem predlogu odlučuje izvršitelj i obuhvata samo novčana potraživanja koja su nastala po osnovu komunalnih ili sličnih delatnosti.

Dakle, ovaj postupak postaje, odnosno dobija karakteristike sudskog postupka tek po izjavljenom prigovoru. Izvršni dužnik može izjaviti prigovor ako se verodostojna isprava ne odnosi na njega, ako obaveza nije dospela, ako je obaveza izvršena ili je prestala i ako je potraživanje zastarelo.

Drugo, izmenjena su pravila o izuzimanju od izvršenja i ograničenjima izvršenja tako što su uvećani iznosi koji su zaštićeni od izvršenja. Smatram da je ovo jako važno, upravo zbog građana koji su se u nekom periodu svog života našli u ulozi izvršnih dužnika.

Dakle, plata će moći da bude opterećena do polovine, umesto do dve trećine, kako je do sada bilo, penzija do jedne trećine umesto do polovine a minimalac, odnosno minimalna zarada će moći da bude opterećena do jedne četvrtine.

Što se tiče penzija, tu sad postoje različite kategorije, u zavisnosti od visine penzija koje podležu izvršenju u nekom konkretnom slučaju. Dakle, izvršenje na penziji koja ne prelazi prosečnu penziju može se sprovesti do njene četvrtine, odnosno izvršenje na penziji čija visina ne prelazi najniži iznos penzije može se sprovesti do jedne desetine. Na taj način upravo se radi na tome da se spreči da izvršenje ugrozi životne i osnovne potrebe izvršnog dužnika.

U vezi sa ovim, možemo govoriti i o pojačavanju praktične primene načela srazmere, čime će se sprečiti unovčavanje imovine izvršnog dužnika velike vrednosti radi namirenja nesrazmerno manjeg iznosa potraživanja izvršnog poverioca. Dakle, javni izvršitelj je dužan da prilikom izbora sredstva i predmeta izvršenja, radi namirenja novčanog potraživanja, vodi računa o srazmeri između visine obaveze izvršnog dužnika i vrednosti predmeta izvršenja.

Ja moram da kažem da je ovaj član pojačan i dodavanjem dva nova stava. Najpre je javni izvršitelj obavezan da po službenoj dužnosti vodi računa da se izvršenje sprovodi na način, dakle putem sredstva i predmeta izvršenja, koji je najpovoljniji za izvršnog dužnika. To se odnosi i na sredstva izvršenja i na predmet izvršenja i smatram da je ova informacija zbog građana vrlo važna.

Sa druge strane, drugim stavom je ipak data mogućnost izvršnom dužniku da da saglasnost da se izvršenje sprovede određenim sredstvom, odnosno na određenom predmetu izvršenja, kako u tom konkretnom slučaju odgovara samom izvršnom dužniku. Na ovaj način uvedena je zaštita izvršnih dužnika. Sprečava se da dužnik po završetku izvršnog postupka bude životno ugrožen u smislu da je njegova imovina prodata, odnosno u smislu da njemu sada od te prodate imovine nije ostalo mnogo novca, da bi se izmirila obaveza koja je nesrazmerno male vrednosti. Na ovaj način će se uticati i na izvršitelje da ne zaobilaze načelo srazmere i da ne prodaju imovinu velike vrednosti izvršnih dužnika za dugove koji su zapravo premali.

Ono što još želim da istaknem, a što će svakako imati određene benefite za građane, ali će imati i određene benefite koji se tiču našeg pravnog sistema, ovaj Predlog zakona uvodi rešenja koja se mogu smatrati antikoruptivnim merama. Na primer, strože je regulisano ko ne može biti kupac u postupku izvršenja. To sada nisu samo javni izvršitelji, to su i njihovi zamenici i pomoćnici i sva druga lica koja rade i koja su zaposlena kod javnih izvršitelja, bez obzira na to da li postupaju u konkretnom predmetu ili uopšte ne postupaju u tom predmetu.

Takođe, ovo je prošireno na određeni krug lica, na srodnike u pravoj liniji, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, na supružnike, vanbračne partnere, usvojitelje, usvojenike, hranitelje, hranjenike, itd, staratelje i štićenike i vi zapravo vidite iz ovih odredaba zakona koliko je proširen krug lica kome se zapravo sprečava da dobija bilo kakve informacije ili da učestvuje u postupcima javnog nadmetanja prilikom prodaje neke nepokretnosti.

Ista ova odredba, moram da kažem da je dobro što se odnosi i na lice koje je zaposleno u Ministarstvu a koje će voditi portal elektronskog javnog nadmetanja i odnosi se i na sa njim povezana lica.

Dakle, radi se o tome da će se stanovi i kuće prodavati na elektronskoj prodaji. Izvršitelji neće znati ko je i kako licitirao i na taj način se smanjuje korupcija odnosno dosta se smanjuje prostor za malverzaciju, odnosno očekuje se da praktično prostora za zloupotrebe i za malverzacije više ne bude.

Naravno, dosta je problema uočeno u sprovođenju javnih nadmetanja koja se održavaju u postupku izvršenja. Upravo uvođenjem elektronskog javnog nadmetanja, odnosno elektronske prodaje rešiće se problemi koji stvaraju zloupotrebe, a sa druge strane cene o kojima smo i malo pre govorili po kojima se prodaju predmeti izvršenja će biti veće.

Na ovaj način zaštitiće se izvršni dužnici, zaštitiće se njihova imovina. Osim toga, važno je da će stepen korupcije biti niži, ali zaštitiće se i izvršni poverioci koji će moći da naplate svoja potraživanja.

Moram da kažem i da je određeni broj država već uveo e-prodaju i da su rezultati pozitivni. Za primer dobre prakse možemo uzeti Mađarsku, u kojoj je postupak prinudne prodaje transparentan, informacije su dostupne svima koji žele da učestvuju u postupku. Takođe, sigurnost i efikasnost postupka su veći.

Problem koji se javio jeste da je određeni krug ljudi od licitacija zapravo napravio profesiju. Oni učestvuju na skoro svim aukcijama, sa ciljem da za što manju cenu pribave sebi nepokretnost, a ako se desi da neko drugi želi da učestvuje u tom javnom nadmetanju, onda oni pribegavaju različitim metodama odvraćanja tih ljudi od javnog nadmetanja.

Uvođenjem e-aukcije niko neće znati sve učesnike i svima će biti obezbeđeno jednako pravo da učestvuju u javnom nadmetanju tokom čitavog postupka. Takođe, informacije će svima njima biti dostupne tokom čitavog postupka. Dakle, e-aukcija, odnosno e-prodaja će biti zapravo anonimna, a drugi segment automatizacije ovog postupka biće uvođenje elektronske oglasne table, koja će zapravo predstavljati javni registar.

Na kraju da zaključimo šta će sve omogućiti uvođenje elektronske prodaje - ravnopravno učestvovanje svih zainteresovanih lica, slobodnu konkurenciju, transparentan i pošten postupak, jednaku mogućnost za sve učesnike da se informišu o postupku i postizanje najpovoljnije cene, što u ovom slučaju nije dobro samo za izvršnog dužnika, već je dobro i za izvršnog poverioca.

Četvrta stvar o kojoj želim da govorim jeste umnožavanje troškova u postupku izvršenja kada izvršni poverilac podnese protiv izvršnog dužnika više predloga za izvršenje po više različitih osnova. Međutim, kada su oni mogli da se istovremeno namiruju ili kada dođe do razdvajanja na glavnicu, kamatu i troškove izvršni poverilac će imati pravo na naknadu troškova samo za jedan postupak bez obzira na to da li je protiv izvršnog dužnika vodio jedan ili više postupaka.

Takođe, u predmetima gde je dužnik Republika Srbija ili pokrajina ili jedinica lokalne samouprave ili bilo koji direktan ili indirektan korisnik budžeta pre podnošenja predloga za izvršenje izvršni poverilac je dužan da o svojoj nameri da podnese predlog za izvršenje obavesti Ministarstvo finansija najkasnije 30 dana pre podnošenja predloga za izvršenje. Na ovaj način se dosta vodi računa o budžetu Republike Srbije, odnosno ostavlja se mogućnosti za dobrovoljno namirenje obaveze.

Dakle, da na kraju vidimo zbog čega donosimo ovaj zakon. Donosimo ga zbog dužnika, zbog njihove zaštite i sigurnosti, zbog građana. Donosimo ga zbog poverilaca, čija će naplata potraživanja biti sigurnija i brža. Dakle, ponovo ga donosimo zbog građana. Donosimo ga i zbog javnih preduzeća i javno-komunalnih preduzeća koja se neretko u takvim postupcima javljaju kao izvršni poverioci. Ovaj zakon donosimo i zbog države čiji će budžet biti zaštićen primenom određenih normi od dupliranja troškova i ostavlja se dodatni rok za dobrovoljno izmirenje obaveza.

Takođe, iz ovog predloga vidimo nameru Vlade da se naše zakonodavstvo unapredi i da se modernizuje. U naš pravni sistem se uvode norme koje se već primenjuju u mnogim zemljama, što znači da smo kao država i kao društvo spremni da dalje napredujemo i bez obzira na to što nismo zemlja članica EU da možemo da kažemo da imamo zakonodavstvo koje je na tako visokom nivou.

Javni izvršitelji će na kraju dovesti do toga da će se sudovi rasteretiti, da će efikasnije raditi zbog smanjenja broja predmeta, a na kraju od brzine izvršenja zavisi i koliki je stepen vladavine prava koji je ostvaren, zavisi stepen zaštite izvršnih poverilaca i izvršnih dužnika, zavisi i u mnogome položaj Srbije na Duing biznis listi.

Zbog svega navedenog, pozivam koleginice i kolege narodne poslanike da podržimo ovaj Predlog zakona u Danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Jelena Vujić Obradović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, kolega Arsiću, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o vrlo važnom zakonu koji je podnelo Ministarstvo pravde, dakle, izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Ovaj Zakon donet je 1. jula 2016. godine i Radna grupa koja je učestvovala na izmenama i dopunama ovog zakona bila je jako, da kažem, stručna, konstruktivna, uzimali su se u obzir svi predlozi i sugestije u struci kako bi poboljšali pravni sistem naše zemlje.

Uvažena ministarka, gospođo Kuburović, imaćete podršku poslaničke grupe Jedinstvena Srbija u Danu za glasanje, dakle, podržaćemo izmene i dopune zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Zbog građana Srbije koji prate ova skupštinska zasedanja, danas raspravljamo o vrlo važnom zakonu. Ovde su dati na jednu ruku i revolucionarni predlozi kojih do sada nije bilo u pravnom sistemu naše zemlje, dakle, Zakonu o izvršenju i obezbeđenju i izmenama i dopunama ovog zakona rešićemo jako velike probleme, nagomilane probleme, kako dužnika, tako i poverioca.

Dakle, izmene i dopune zakona posmatramo kao odgovor na probleme najsiromašnijih dužnika, ali i kako poverioci da reše svoje dugoročne probleme. Isto tako, daju se i veća ovlašćenja javnim izvršiteljima, ali pored ovlašćenja i veća kontrola javnih izvršitelja.

Republika Srbija, pored ostalog, uređuje i postupak pred sudovima, dakle izvršni postupak i sudski postupak. Obrazložiću koje novine donose izmene ovog zakona. Jedna od vrlo značajnih novina za koje građani Srbije, naročito dužnici posebno se raduju da nema prodaje kuća i stanova za dug do 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti za komunalne usluge. Jako je važna izmena i dopuna zakona, jer kada govorimo o tom reciprocitetu vrednosti bilo je jako strašno da za određene komunalne usluge i dugove nekome ode krov nad glavom. O tome smo već pričali kada smo donosili prethodni zakon i vi ste ovo obećanje zaista, uvažena ministarka, i ispunili.

Zatim, imamo umesto iznosa od dve trećine penzije ili zarade izvršitelji će uzimati sada do najviše polovinu penzija. Dakle, vodilo se računa i o socijalnom karakteru, socijalno ugroženim dužnicima. Dakle, kada su u pitanju najniže penzije i plate i do jedne četvrtine penzija.

Prvi put iz postupka izvršenja izuzeta su primanja porodilja ili, kako je navedeno u članu zakona, članom 257. reč „dodatka na decu“ zamenjena je rečima „zakona kojima se uređuje finansijska podrška porodici sa decom“, čime je znatno proširen krug predmeta koji ne mogu biti predmet izvršenja. Jako značajna stavka.

Zatim, imamo i veću kontrolu javnih izvršitelja. Prodaja stanova i kuća može biti samo na elektronskoj prodaji, samim tim izvršitelji neće znati ko licitira. Zatim, izvršitelji, njihovi zaposleni i saradnici neće moći da kupuju nepokretnosti na javnim prodajama, samim tim sprečiće se mnoge zakonske zloupotrebe kojih u istinu i bilo je u praksi.

Zatim, imamo produžene rokove zastarelosti za gonjenje izvršitelja i veća disciplinska kontrola rada. Zatim, zabranu nagomilavanja troškova za dužnike i jedna od možda najvećih i revolucionarnih novina jeste elektronska oglasna tabla, gde će svaki građanin Srbije moći na osnovu svog matičnog broja i svojih podataka lično da vidi i određene, da kažem, izmene koje se nalaze na oglasnoj tabli suda.

Sve su ovo vrlo značajne novine u sistemu pravosuđa koje su značajne za sve građane Srbije, kako za dužnike, tako i za poverioce, ali isto tako i za sudsku praksu i ne nagomilavanje predmeta, naročito u jednom dugoročnom periodu.

Dužnik ovim izmenama i dopunama zakona i dalje neće imati mogućnosti da traži veštačenje u smislu procene vrednosti nekretnine, već procenu vrši procenitelj na zahtev izvršitelja, ali imamo novinu koja kaže da neće moći da se nekretnina proda ispod 50% od procenjene vrednosti.

Namera ministarstva svakako je da spreče zloupotrebe u praksi i zaštiti kako dužnike, tako i poverioce. Takođe, ukoliko neko ukaže na nepravilnosti, verujemo da će uz veću kontrolu izvršitelja, pa zašto da ne i kontrolu imovine izvršitelja i njihovih bližih srodnika, saradnike, advokata, sve u cilju jačanja zakonske regulative i zaštite imovine dužnika od nezakonitih radnji.

U Srbiji je od 2011. godine registrovano 2017 javnih izvršitelja i naravno da ne trebamo sve izvršitelje stavljati u isti koš, ali ima i onih koji su nesavesno radili svoj posao i koji su se na ovaj način obogatili. Svakako da takav vid izvršenja treba sankcionisati.

Od tada pa do danas, poznato je svega par slučajeva da je protiv izvršitelja vođen disciplinski postupak ili da je neki izvršitelj bio razrešen dužnosti. Dakle, ovim zakonom daje se manje prostora za zloupotrebu.

Srbija je pravna država, sprovedene su broje reforme u pravosuđu i verujemo da će novine ovog zakona zaštiti kako dužnike, tako i poverioce i povećati odgovornost izvršitelja, a samim tim i olakšati sudsku praksu.

Mi smo danas ovde imali vrlo konstruktivne rasprave i dati su jako kvalitetni predlozi od kolega gotovo iz svih poslaničkih grupa, tako da smo se svi složili sa jednim, da Srbija kao pravna država apsolutno i Ministarstvo pravde na čelu sa ministarkom Kuburović je sprovela broje reforme u pravosuđu. Verujemo da će i novine ovog zakona uticati na uređenje pravnog sistema jedne zemlje, naše zemlje Srbije, a samim tim i tog puta EU.

Tako da, uvažena ministarko Kuburović, poslanička grupa JS Dragana Markovića Palme daće vam punu podršku u danu za glasanje u borbi reforme pravosudnog sistema i donošenja zakona, odnosno izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Grozdana Banac.
Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.

Gospođo Kuburović, sa članovima vašeg ministarstva, koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, izvršni postupak predstavlja možda i najosetljiviji stadijum građanskog sudskog postupka. Činjenica je da je najčešće jedna strana ona kojoj je pravosnažnom sudskom odlukom nametnuta neka vrsta obaveze, nezadovoljna i da ne želi da dobrovoljno ispuni odlukom ono što je nametnuto, tako da stavlja pravni sistem na veliki izazov.

Sa jedne strane se mora u potpunosti pružiti pravna zaštita onima koja svoja potraživanja ostvaruju sudski putem, a sa druge strane, da se osnovna načela srazmernosti od onih koji ne žele dobrovoljno da ispune svoje obaveze oduzme samo ono što je neophodno, da bi se te obaveze u celosti ispunile.

Ako se ovo ima u vidu, onda je svaki onaj pravni sistem koji namerava da bude uspešan mora da kroz preciznost i pravičnost svojih normi zaštiti obe strane u postupku.

Naša dosadašnja praksa, kao i u drugim oblastima, pokazala tendenciju da se rešenja kreću iz jedne krajnosti u drugu. U nekim ranijim periodima našem izvršnom postupku se u značajnoj meri opravdano moglo zameriti da se previše pouzdava u savest dužnika i njegovu dobru volju da sam izvrši svoje obaveze, što je možda i moglo biti logično u nekim društveno i ekonomsko stabilnijim vremenima.

Međutim, sa krahom socijalizma i početkom tranzicije ispostavilo se da su takva rešenja pravi raj za one koji bi u novim uslovima nesavesno poslovali. Stoga se novim rešenjem išlo na to da se čitav postupak ubrza i bude daleko efikasniji nego ranije, pa je u tom pravcu ova materija više puta uređivana novim zakonima ili izmenama i dopunama postojećeg. Kada se sagleda taj razvojni put može se zaključiti da smo nažalost, uspeli da stignemo do takvog sistema koji sada, doduše pruža efikasniju zaštitu izvršnim poveriocima, ali da pravu korist od njega zapravo ima treća strana koja učestvuje u postupku, a to su javni izvršitelji.

Naravno, ja ne želim da generalizujem, optužim apsolutno celu tu profesiju da loše radi. Činjenica je da je taj sistem uspeo da podigne efikasnost samog postupka i bolju naplatu potraživanja. Međutim, isto tako je činjenica i to da nemali broj javnih izvršitelja koristi izvesne pravne praznine i neznanja strana u postupku kako bi nesavesnim radom i nezakonitim poslovanjem sebi pribavili enormne finansijske koristi, pre svega na uštrb izvršnih dužnika, ali čak izvršnih poverilaca, jer uvek treba imati u vidu zakonske odredbe po kojima se troškovi poverilaca izvršnog postupka imaju prvenstveno u naplati sredstava koja ostvare prinudnom naplatom dužnika.

Predlozi izmena i dopuna koja se pred nama danas nalaze, upravo imaju za cilj da se takvi problemi otklone i uspostavi jedan balans prava i obaveza sve tri strane u postupku, a pomenula bih samo neke najvažnije, one će svakako interesovati veći broj građana, u izmeni člana 394, kojim se predviđa da se ne može odrediti izvršenje prodajom jedne nepokretnosti u vlasništvu izvršnog dužnika fizičkog lica radi namirenja potraživanja, čija glavnica ne prelazi iznos od 5.000 evra. Ovo je vrlo značajna odredba, kojom se u značajnoj meri ostvaruje načelo srazmernosti izvršenja, jer naša štampa u poslednje vreme puna je vesti u kojima se zarad nekih relativno malih iznosa dugovanja prodaju nepokretnosti relativno velike vrednosti po cenama koje su po samom duhu zakona oborene, pa se onda još dodatno obaraju nesavesnim procenama vrednosti.

U tom cilju nekoliko izmena, koje obuhvataju sam postupak javne prodaje, trebalo bi da garantuju da ceo taj postupak bude transparentniji kroz uvođenje obaveznog elektronskog javnog nadmetanja i preciznijih odredaba koje su vezane za oglašavanje i pravo učešća u kupovini u tim nadmetanjima.

Takođe, u članu 258. izvršene su brojne izmene kojima se sada na jedan daleko fleksibilniji način određuje procenat zarade koji se može zapleniti na osnovu izvršenja. Ti procenti su sada smanjeni, pa će umesto dve trećine zarade, sada moći da se obustavi najviše jedna polovina. Posebno je značajno što se ovde penzioneri, kao socijalno najugroženija kategorija, pa su za iznose penzija predviđeni znatno niži procenti koji se u slučaju najnižih iznosa penzije idu i do jedne desetine od penzije da se uzima.

Sa druge strane, ovim izmenama se poboljšava i položaj poverilaca, najpre u članu 54. dopunjena su sredstva na kojima se može sprovesti izvršenje, pa će to spadati unovčenje raznih drugih imovinskih prava, pre svega, prava intelektualne svojine, što postojeći zakon nije predviđao, a što sa aspekta poverilaca može biti vrlo unosno, kroz sticanje prava na patente, žigove i slična prava koja su profitabilna u savremenim ekonomskim odnosima.

Izmenama više članova izvršeno je poboljšanje položaja poverilaca koji su otpočeli vansudsku hipotekarnu prodaju, koji više neće morati da čekaju rokove da se taj postupak okonča, već odmah moći da optiraju za prelazak na izvršni postupak, čime će njihovi interesi biti bolje zaštićeni, kao i ubrzanjem skraćenog postupka koji se vrši na osnovu verodostojnih isprava.

Na posletku i položaj samih javni izvršitelja biće zaštićeniji kroz dopune u članu 142. koji predviđaju tonsko i optičko snimanje radnih sprovođenja i izvršenja, tako da će oni imati viši stepen zaštite tokom postupka.

Poštovana gospođo ministarko, poslanička grupa PUPS-a u danu za glasanje daće svoju podršku za usvajanje ovog zakonskog rešenja, kao i drugih predloženih zakonskih akata koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice.

Međutim, ja bih još jednom htela da apelujem na vas, da u okviru nadležnosti vašeg ministarstva, Ministarstva pravde, ne prava, pravde, u budućem periodu daleko više pažnje posvetite kontroli u funkcionisanju pravosudnog sistema, da te, ne samo u funkcionisanju pravosudnog sistema, već i ovih izvršitelja komora, da imate lepo kontrolu i da vršite stalni nadzor, jer ove kategorije neće jedni druge, kao i u advokaturi, puno advokata, Komora advokata, neće da preduzme mere prema svom kolegi, kao što izvršitelji u Komori neće jedni protiv drugih da podižu. Zato vi imate tu nadležnost, da vršite kontrolu, pa bi ja apelovala još jednom da vi to i uradite. Hvala vam.