Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Hvala.
Nastavljamo rad.
Prelazimo na zajednički, načelni jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 2. i 3. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da danas sednici prisustvuje potpredsednica Vlade, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prof. dr Zorana Mihajlović, Aleksandra Damnjanović, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Jovanka Atanacković i Đorđe Milić, pomoćnici ministra građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika, otvaram zajednički, načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti i Predlogu Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničke kontrole na graničnom prelazu za međunarodni drumski saobraćaj Preševo, Republika Srbija – Tabanovce, Republika Severna Makedonija.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Da.)
Prof. dr Zorana Mihajlović, ima reč.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, potpredsednici, drage poslanice i poslanici, pred vama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.
Mi smo počeli jedan važan i veliki projekat, već na teritoriji Republike Srbije u četiri grada se, može se reći, gotovo izvode radovi. U dva grada je proces javnog poziva u toku. Naš plan je da u prvoj fazi izgradimo 8.022 stana za, upravo, pripadnike snaga bezbednosti. Ali, došli smo do zaključka radeći ovaj projekat i realizujući ovaj projekat u Vladi Republike Srbije, da je zaista neophodno da proširimo, dakle, lica koja imaju pravo da mogu takođe da budu u sklopu ovog projekta. To su pre svega borci, članovi domaćinstva palog borca, ratni vojni invalidi i naravno za mirnodopske vojne invalide.
To je osnovni razlog zašto se pred vama nalazi u stvari predlog izmena ovog zakona, uz još jednu napomenu, imajući u vidu da bi mnogi želeli upravo da ove stanove kupuju, budući da ovo nisu nikakvi socijalni stanovi, ovo nije nikakvo poklanjanje stanova, budući da bi mnogi voleli da kupuju, pre svega, stanove na teritoriji Grada Beograd, smatrali smo takođe da jedna od izmena mora da bude prioritet da pre svega imaju oni koji su prijavljeni da stanuju na teritoriji Grada Beograda. Tek onda kada se sve to završi, onda mogu možda i ovi drugi koji nisu prijavljeni na teritoriji Beograda, da takođe grade svoje stanove.
Ono što želim, takođe, da vas informišem jer je ovo važna prilika i ovo je važan projekat za Republiku Srbiju, važan je ne samo zbog toga što ćemo graditi stanove i na taj način se odužiti svima onima koji brane i rade za našu zemlju, ali jednako je važan i za privredu naše zemlje, za rast BDP, za stvaranje mogućnosti da mala i srednja i veća preduzeća mogu da učestvuju u izgradnji ovih stanova, što se i vidi po tome ko se prijavljuje na javne pozive i ko i dobija na tenderima da gradi stanove.
Želim da vas informišem da se gradi u Vranju 186 stanova, u Nišu 190, u Kraljevu trenutno 200, u Kragujevcu 2016, u Novom Sadu će to biti 548, Sremskoj Mitrovici 190.
Dakle, mi smo već krenuli sa 1.530 stanova. Očekujemo da ove i naredne godine počne izgradnja ukupno 8.022 stana. Vrednost sa kompletnom infrastrukturom je 325 miliona evra. Država je obezbedila lokalnim samouprava novac da srede infrastrukturu, odnosno spoljnu infrastrukturu. Dakle, te zgrade se nalaze na dobrim mestima, sa uređenom infrastrukturom, sa obdaništima, školama, svime onim što je potrebno da postoji kao sadržaj ukoliko se gradi jedna zgrada, jedna ili dve zgrade, ukoliko one treba da zadovolje, pre svega, životni standard građana.
Cene u evrima po metru kvadratnom, zajedno sa, plus naravno PDV, za Vranje je 400 evra, Niš 450, Kraljevo 400, Kragujevac 430, Novi Sad 500, Sremska Mitrovica 430 i Beograd 500.
U svakom slučaju, verujem da ćemo danas moći da razgovaramo i zašto smo proširili ove uslove, a takođe mislim da je vrlo značajno da sve ono što smo u dinamici predvideli kada govorimo o realizaciji ovako važnog projekta, mi zaista i radimo. Imala sam prilike da pre nekoliko da na obiđem gradilište u Vranju. Dakle, 50% dinamike radova je potpuno završeno.
Drugi predlog zakona ispred vas je o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničkih kontrola na graničnom prelazu za međunarodni drumski saobraćaj Preševo-Tabanovci.
Bez obzira koliko ulažemo u infrastrukturu i gradimo puteve i železnice rekonstruišemo i povezujemo se sa regionom, ono što postoji kao problem i koji se oseća svake godine, nije to samo pitanje letnjih perioda, jesu tzv. „nefizičke barijere“, odnosno dugo čekanje na granicama, koje pogotovo za teretni saobraćaj izgleda u proseku nekada između 10 i 15 sati.
Trenutno na Horgošu, Batrovcimam kao i dole kod Dimitrovgrada zaista su gužve velike i to je jedan od razloga zašto ste krenulo u ovakve razgovore sa Vladama, kako da napravimo nekako jednu graničnu kontrolu, naravno carina, granice i sve ono što je neophodno.
Jedan od tih sporazuma na inicijativu našeg predsednika, Aleksandra Vučića, jeste upravo ovaj Sporazum koji je potvrđen u parlamentu, a ovo je sada i Predlog zakona o potvrđivanju ovakvog jednog Sporazuma. Mislimo da će to i te kako da olakša za međunarodni drumski saobraćaj prevoz, odnosno olakšaće prelaz granice.
Takođe, želim da vas ovom prilikom informišem da se mi zalažemo da se prošire kapaciteti kako na Horgošu, tako dole i kod Dimitrovgrada. Proširili smo kapacitete na Batrovcima i očekujemo da u narednom periodu na svim graničnim prelazimo uspostavimo jednu kontrolu, jedno mesto gde se vrši kontrola jedne i druge strane, bilo da ulazite, odnosno da izlazite iz neke zemlje.
Verujem da su ovo važne izmene jednog zakona, odnosno ratifikacija, odnosno potvrđivanje sporazuma između dve vlade. Verujem, takođe, da ćemo imati uspešnu i dobru raspravu. Mi smo spremni da vidimo i kroz amandmane, vezano za prethodni zakon, možemo li neke stvari još poboljšamo. Verujem, takođe, da ćemo naravno usvojiti ove predloge zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Aleksandar Stevanović.

Uvažena ministarko, sa saradnicima, dame i gospodo, ova dva zakona ne donose neke epohalne promene, ali zaslužuju da se o njima kaže nekoliko stvari za koje, barem mi u poslaničkoj grupi SMS smatramo da jesu bitne.

Da krenemo od ovog zakona koji ima malo manje mesa, o kome se treba diskutovati, reč je o integrisanim graničnim prelazima, Kod njih je u stvari šteta što mi kao zemlja, a i Boga mi naši susedi, nismo pre krenuli u taj proces, jer gubici koji nastaju kako u robnom prevozu, tako i u putničkom, zbog predugog čekanja na granicama u velikoj meri ugrožavaju konkurentnost Srbije, ali i naših suseda.

Na neki način, investicije koje, recimo, uložite u autoput ili u magistralni put, na neki način neće imati toliko brzo otplatu, iz prostog razloga što se nekada bira kilometraža, nekada se bira i raspoloživo vreme. Sa te strane, svaki integrisani prelaz jeste dobra stvar, kako zbog funkcionisanja saobraćaja, tako i zbog smanjivanja mogućnosti da, hajde uslovno rečeno, postoji različiti tretman nekih stvari na graničnim prelazima, koji se svode, recimo, na izbegavanje carinskih dažbina, plaćanje PDV-a i slične stvari. Sa integrisanom kontrolom to ide mnogo, mnogo teže.

Sa te strane treba da nastavimo da uvodimo integrisane prelaze sa svim našim susednim državama, jer je to dobar način da uradimo nešto na podizanju naše konkurentnosti. Naravno, za ljubav su potrebne dve strane. Nama, doduše, treba mnogo ljubavi pošto imamo mnogo suseda, ali treba od nečega da se krene.

Što se tiče drugog zakona, koji se odnosi na izgradnju stanova za pripadnike bezbednosnih snaga Republike Srbije, ove u stvari izmene na neki način bi trebale biti suština zakona, sada ću reći i zašto.

Još juče u raspravi sam, kada smo raspravljali o jednoj drugoj stvari, kada se nisam javio, jer nisam na kraju imao reći nešto posebno novo i bez potrebe ponavljati se nakon jedne relativno korektne rasprave, sa dosta argumenata, svaku stvar možete posmatrati na prvi pogled i posmatrati sistemski i razmišljati šta postižete ono što svako vidi kada donosite neki zakon, a šta su posledice u nekom roku koji je malo duži. Na taj način i posmatram ovu dopunu zakona, o kome smo raspravljali, ima već više od godinu dana, malo jače od godinu dana, ako se ne varam, bilo je proleće prošle godine.

Sa jedne strane, neosporno je da, kada posmatrate kako biste uredili državu, možete imati različiti stav. Ako volite slobodu, ako verujete u preduzetništvo, ako verujete u spontane interakcije ljudi, težiće te da vidite što više stvari kako da locirate na privatni sektor. Ako verujete više u državu, kolektive, imaćete želju da više stvari izmestite ka državi. To je jedna ideološka razlika i svako će reći da je upravu kada na odgovarajući način posmatra svet oko sebe.

Međutim, nezavisno od toga da li se nalazite u centru, znači, da ste više za to da tržište odlučuje, odnosno vaši sugrađani o tome koliko ste vi bitni jednom društvu, ili ste više za državu i državne intervencije, više volite kolektiv, svako će se saglasiti da je nesporna funkcija države zaštita privatnog vlasništva, kako od napada iznutra, tako i od eventualnog napada spolja.

Primarna funkcija svake države je zaštita slobode i pravnog poretka u njoj, i ne postoji ni jedna ozbiljna ideologija koja neće reći da država ne treba time primarno da se bavi. Skoro sve ostalo može i ne mora biti zadatak države, ali zaštita slobode mora biti. Iz toga je zaista bitno kakav mi imamo sistem odbrane, kako se čuva naša bezbednost, od svakakvih mogućih rizika koji se mogu javiti. Rizici se menjaju kako godine prolaze, nisu isti kao pre 30 godina, biće drugačiji za 20, ali i dalje ostaje poenta da se uspeh jednog društva posmatra uspehom u zaštiti privatne svojine i njenoj nepovredivosti, koja se brani zakonima, ali brani se i primenom zakona, brani se odvraćajućim merama.

Iz toga je osnovno pitanje - kako mi motivišemo ljude da stupe u taj sektor? U ovom slučaju, to će biti malo ponavljanja, zakon je u osnovi imao jedan, kako da kažem, motivacioni paket i paket kaže da će onaj koji se bude zaposlio u sektoru bezbednosti, ili je sada ovim izmenama bio u sektoru bezbednosti, što je bitno napomenuti, imati otprilike na mesečnom nivou neki dodatak koji iznosi od 80 do 100 evra tokom 20 godina karijere, iz prostog razloga što je stan mogao da kupi pod subvencionisanim uslovima, a ne pod preovlađujućim uslovima.

Tu je jedino pitanje koje postoji, a na njega ne možete imati decidan odgovor, ko tvrdi da ga ima, može pogrešiti, jer uvek kada posmatrate taj jedan lepi balans, imaćete argumente i za jednu i za drugu stranu, naravno, onaj ko predlaže zakon će više braniti svoje, oni koji imaju drugo viđenje braniće svoje argumente. Da li je bolje za sistem odbrane Republike Srbije da oni koji su zaposleni u njenim službama imaju povećane plate upravo za toliko koliko se Srbija odrekla svojih primanja koje je mogla imati i da sami na tržištu kupe stanove gde god žele? Da li je za sistem odbrane bolje da imate ljude, da stimulišete sve jednako ili samo one koji nemaju rešeno stambeno pitanje? Koliko god taj izraz bio malo arhaičan, moram priznati, jer danas može svako da reši

Da li je život, u stvari, učinio jako mnogo time što su kamatne stope pale, izuzetno pale, u odnosu na pre tri ili četiri godine mnogo su niže i samim time lakše je doći do nekretnina? Da li je to bolji put ili je ovaj put koji je u zakonu ponuđen bolji?

Suština je da se naša država opredelila za drugi put i možemo govoriti o efikasnosti u realizaciji tog puta. To nije ništa sporno, drugačije gledište na isti problem. Međutim, ono što će meni ostati kao jedno veliko pitanje je koga tačno privlačimo u sistem? Šta da radimo sa ljudima kojima to nije bitno, a bitni su za sistem bezbednosti? Jer, kako bude vreme prolazilo, u sistemu bezbednosti će sve više biti ljudi sa visokim kvalifikacijama, velikim znanjima, jer će izazovi biti drugačiji. Srbiju verovatno niko neće napasti tako da brani pešadija, nego će trebati mnogo specijalističkih znanja. Da li je to dovoljno da privučete ljude, pogotovo u Beogradu? Da li je to pravi način i da li je to maksimalno dobra stvar, da imamo uvek sistem koji je spreman da brani našu slobodu i da brani naša ljudska prava i da brani našu otadžbinu?

Tu imam dosta skepse, ali ako se na ovaj način motivacija uradi, ne mora da bude rđav i može doprineti da se reše neke stvari.

Ono što jeste dobro u ovim izmenama je, ako smo već prvi put targetirali ljude koji su kreditno sposobni, koji imaju sigurne poslove i koji su dosta popularni klijenti komercijalnih institucija, kada bi želeli uzeti kredit, ovaj put u stvari radi se stvar koja ima dubokog smisla, a to je targetirati ljude koji su služeći našu otadžbinu, braneći naše slobode, naša ljudska prava, suverenitet Srbije, privatno vlasništvo i vršeći svoj posao koji je odgovoran i rizičan, došli u poziciju da ne mogu u potpunosti da koriste svoje potencijale koje su dobili rođenjem.

Oni su u stvari prineli jednu solidnu žrtvu i takvim ljudima naša zemlja treba da se revanšira na ovaj način, mnogo više nego što je to bitno za ljude koji jesu kreditno sposobni. Stoga su meni ove izmene bolje nego sam tekst zakona, jer naše društvo je mnogo puta u svojoj istoriji, počevši od priče "Sve će to narod pozlatiti", kad smo pozlaćivali jedan rat 1885. godine, preko katastrofalnog odnosa prema vojnim invalidima nakon Velikog rata, preko zaborava invalida ratova 1990-ih i naše nesposobnosti da prihvatimo šta smo nekim politikama, bilo pobedničkim, bilo gubitničkim, učinili našim građanima i jednog velikog osećaja toga da ovo društvo ne ceni te ljude na dovoljan način, u stvari slali jako pogrešnu poruku, a to je da se za ovu otadžbinu ne vredi žrtvovati, ni najmanje, što je loša poruka i takve poruke ne trebamo nikada slati u budućnosti.

S te strane ovaj zakon jeste dobar. Ako pogledate kako se neke druge uređene zemlje odužuju ljudima koji su dali svoje zdravlje, svoje radne sposobnosti ili život kroz oduživanje njihovim porodicama, mi smo opasno kaskali, delom zbog siromaštva, delom zbog toga što nismo želeli da vidimo neke stvari. S te strane ove izmene imaju jedan dublji smisao i dobro je što su prepoznate te grupe u našem društvu.

S te strane, ponoviću još jedanput, ove izmene su, meni lično, kao nekome ko je u centru i ko mnogo voli slobodu i ko mnogo više veruje u komercijalne uslove, koliko god voleo ovu zemlju, a kad volite zemlju, morate voleti i državu, a najviše voleti tako što je kritikujete, kad mislite da treba da bi bila još bolja, oni su meni lično bolji nego sam tekst zakona koji smo prvobitno usvojili.

To bi bilo to. Hvala vam na pažnji.

Hvala gospodine, Stevanoviću.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade. Izvolite.

Želim da vam se zahvalim, posebno na komentaru za Predlog izmena i dopuna Zakona za izgradnju stanova za snage bezbednosti. U mnogome se slažem sa vama, ali bih samo želela javnost da podsetim da pre pet, šest, deset godina nije bilo moguće uopšte razmišljati o tome da država obezbedi novac za najosnovnije stvari u oblasti vojske i policije, zato što je prosto budžet bio potpuno prazan, zato što novca nije bilo, zato što smo se borili u drugim oblastima i u infrastrukturi, tačnije osnovno što je bilo, bilo je kako obezbediti i uopšte novac za penzije i za plate.
Mnogo toga je Vlada Republike Srbije uradila da bi uopšte mogli danas da sedimo i da pričamo o jednom samo projektu, samo jednom projektu, a to je 8.022 stana, vrednosti preko 340 miliona evra. Prema tome, da ne govorimo o infrastrukturi i vrednosti investicija u infrastrukturi koje se danas mere sa iznosom od 14 milijardi evra.
Dakle, nekada to nismo mogli. Konsolidovali smo budžet, uredili smo finansije, krenuli smo u promene i danas možemo da radimo ovakve stvari, i danas možemo da učinimo sve ono što neki pre nas nisu uradili, a trebalo je da urade, upravo za snage bezbednosti.
Ono što je takođe važno, mi i te kako razmišljamo i razgovaramo u Vladi oko toga da se ovaj projekat proširi, da ne budu to samo snage bezbednosti, nego da budu i drugi korisnici, da li to bili lekari, nastavnici, profesori, ali to ćemo uraditi onda kada vidimo kako ovaj projekat bude krenuo, odnosno on jeste već krenuo, ali kako izgleda realizacija, a to ćemo videti već sledeće godine, kada prvi stanovi u Vranju dobiju svoje stanovnike.
Sa druge strane, još jedna važna stvar vezana za pitanje integrisanih graničnih prelaza. Želim da vas podsetim da je Srbija ta koja je ka Evropskoj uniji, a isto tako i ka zemljama zapadnog Balkana prva pokrenula pitanje ukidanja, sklanjanja tih tzv. ne fizičkih barijera. Zato što one jednako koštaju državu, kao i fizičke barijere. Dakle, jedno je izgradnja puteva gde mi zaista imamo potrebu, kao zemlja koja se nalazi i koja jeste najkraća ruta između istoka i zapada, koja ima puno svojih suseda. Dakle, naš interes jeste da se povežemo sa regionom, ali jednako važno za našu konkurentnost i za našu privredu jeste da otklonimo ne fizičke barijere.
Mi to već radimo sa Crnom Gorom. Gradiće se jedan integrisani granični prelaz. Mi ćemo to sada raditi i sa Severnom Makedonijom. Most koji smo radili, Ljubovija – Bratunac, gde očekujemo taj sporazum od strane Bosne i Hercegovine, imaće takođe jedan integrisani prelaz. Dakle, na jedno mesto će se vršiti prelaz. U mnogome ćemo pomoći upravo to povezivanje koje, kada se pogleda u strukturi uticaja na konkurentnost, utiče jednako kao i svaki put, auto-put ili pruga, koje se izgrade. Tako da mi od toga nećemo odustati, jer je to pitanje zaista privrednog razvoja naše zemlje, a verujem da je jednako važno i za naše susede.
Nije nam jednostavno sa zemljama Evropske unije, zato što mi nismo članice Evropske unije i onda su te procedure sa strane u zemljama koje su članice Evropske unije i našim procedurama mnogo teže i tu nam pregovori idu mnogo teže, kako sa Mađarskom, tako i sa Rumunijom, tako i sa Bugarskom, da obezbedimo jedno mesto gde će se vršiti sama granična kontrola. Verujem da nismo daleko od toga kada napravimo određene sporazume. Hvala.

Hvala, gospođo Mihajlović.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, koleginice i kolege, Predlog u izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti ima tri cilja i ove izmene su usmerene, pre svega, da se proširi krug ljudi koji mogu da konkurišu za ove stanove, drugo, da se definiše građevinsko zemljište za objekte koji se grade i, treće, da se preciziraju prioriteti za kupovinu stanova, pre svega, mislim na Beograd.

U maju mesecu prošle godine smo doneli zakon koji je podrazumevao pravo da konkurišu za ove stanove imaju zaposleni u službama bezbednosti. Ovim izmenama omogućićemo i da borci, porodice palih boraca, ratni vojni invalidi i vojni invalidi u mirnodopskim uslovima, takođe, imaju pravo da konkurišu i da mogu da kupe ovu vrstu stanova.

Izmenama zakona se precizira i tačno ko ispunjava ove uslove, odnosno tačno se svrstava ko pripada kojoj kategoriji i mislim da ćemo na ovaj način ispraviti jednu nepravdu i uneti jednu socijalnu dimenziju u realizaciji ovog projekta.

Naravno, ovu ideju izgradnje stanova posmatram u jednom širem kontekstu, ne samo što će pripadnici snaga bezbednosti i nadam se i borci, članovi njihovih domaćinstava i vojni invalidi na taj način obezbediti sebi krov nad glavom, već je ovo od velikog značaja i za jačanje celokupnog sistema nacionalne bezbednosti. Naime, prema procenama oko 20.000 zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, znači, policija i BIA i u Ministarstvu pravde, sudska straža, kao i 14.000 pripadnika Vojske Srbije nema obezbeđeno, odnosno nema rešeno stambeno pitanje. Sada se ovom broju dodaju i borci, porodice palih boraca i ratni invalidi. Ne znamo tačno koliko njih će konkurisati, ali je važno što se ovom problemu pristupilo na jedan ozbiljan način.

Sama činjenica da smo doneli već poseban zakon omogućava nam da lakše realizujemo ovu ideju i da lakše prevazilazimo sve prepreke na koje nailazimo na terenu.

U tom kontekstu podržavam izmene i dopune zakone koje definišu da je zemljište za redovnu upotrebu, građevinsko zemljište, ispod objekta i zemljište širine jedan metar, odnosno ukoliko ne postoje tehnički uslovi da se formira takva parcela, onda je to zemljište ispod objekta i maksimalno pet metara širine oko objekta. Na ovaj način omogućavamo da se problemi na terenu konkretno rešavaju u hodu i otklanjaju se smetnje u onim situacijama, kao što već naveo, kada treba odrediti zemljište za redovnu upotrebu, a pri tom ne postoje tehnički uslovi za formiranje takve parcele.

Pored toga, donošenjem posebnog zakona omogućili smo sistemsko rešavanje svih pitanja. Bez obzira da li se ovi stanovi grade u Sremskoj Mitrovici, Novom Sadu, Kragujevcu ili Vranju, propisali smo podjednake uslove i postupke po kojima se gradi i mislim da je to u samom startu realizacije ovog projekta donelo rezultate, jer su ubrzane procedure za izdavanje dozvola za gradnju, da je ubrzan postupak javnih nabavki, kao i eksproprijacija zemljišta tamo gde je bilo potrebno, odnosno gde će biti potrebno da se izvrši.

Naravno, pozitivni efekti se već vide. Za nekoliko meseci u Nišu će 68 pripadnika snaga bezbednosti moći da se usele u stanove. Takođe, očekuje se da će do kraja godine biti useljivo i 186 stanova u četiri zgrade u Vranju. Važno je da su i na toj lokaciji završeni grubi radovi i, bez obzira što dolazi jesen, to neće ometati dalju gradnju, jer se oni odnose na fine radove u unutrašnjosti zgrada. Za sada je tempo izgradnje nešto sporiji u Kraljevu i Kragujevcu, ali počelo je tu. U Kragujevcu je postavljen temelj za dve lamele i očekuje se da u oktobru sledeće godine budu u roku završeni stanovi u ovom gradu.

U aprilu je i u mom gradu Kraljevu počela izgradnja stanova za pripadnike bezbednosti, a nadam se da će to biti stanovi za borce, porodice palih boraca i vojne invalide. Na ovaj način pokazujemo brigu o njima kao društvo.

Takođe, moram da istaknem da u Kraljevu živi veliki broj pripadnika Vojske Srbije. U Kraljevu se nalazi i sedište policijske uprave koje obuhvata gradove Kraljevo, Rašku i Vrnjačku banju. U Kraljevu se nalazi i sedište bezbednosno-informativne agencije, kao i sedište okružnog zatvora i za sve njih realizacija ovog projekta je veoma važna.

Predviđeno je da se u Kraljevu u narednom periodu izgradi 946 stambenih jedinica i u ovoj prvoj fazi, gde će se izgraditi 200 stambenih jedinica, biće uloženo šest i po miliona evra. Grad je za tu priliku obezbedio odličnu lokaciju na površini od pet i po hektara u prigradskom naselju Ribnica i dobro je što ovde u ovom delu grada saobraćajna infrastruktura nije opterećena, odabir lokacije je odličan, jer će i sama lokacija ubuduće dobiti na atraktivnosti da može da se širi ta stambena zona i na ovaj način će se rasteretiti i centar grada, što je i još jedna prednost realizacije ovog projekta.

Vlada je i u ovom slučaju imala razumevanje za lokalne samouprave, iako je u početku bilo predviđeno da su lokalne samouprave dužne da obezbede infrastrukturu do same lokacije, gde se grade stanovi, a da će Vlada obezbediti novac za radove unutar lokacije.

Samo recimo u Kraljevu lokalni budžet je rasterećen za oko 200 miliona dinara, jer je budžetom Republike Srbije izdvojeno toliko novca da se izgradi saobraćajna infrastruktura do lokacije, kišna kanalizacija, vodovodna mreža i drugi priključci koji nedostaju.

Dosadašnje iskustvo iz Niša i Vranja je pokazalo i da su lokalne samouprave bile odgovorne u svom delu posla, da su odradile svoj deo posla i nadam se da ćemo u drugim gradovima gde je izgradnja nešto sporija imati slično iskustvo.

Zakonom su utvrđeni uslovi i prioriteti koji se odnose na zainteresovane koji konkurišu za kupovinu stanova. Sada je izmenom i dopunom zakona precizirano koji su to uslovi, odnosno koji su to prioriteti za teritoriju grada Beograda. Očigledno da je ova lokacija, odnosno lokacija teritorije grada Beograda najatraktivnija zbog pokretanja cena stanova na tržištu nekretnina i propisano je ovim izmenama i dopunama zakona da će prioritet imati oni koji imaju prebivalište na teritoriji Beograda na dan stupanja na snagu zakona.

Podsetiću i da su kriterijumi koji su ranije propisani zakonom pravedni. Tu pre svega mislim da prednost treba da imaju zaposleni u službama bezbednosti, koji nemaju rešeno stambeno pitanje, pa tek onda oni koji imaju rešeno stambeno pitanje, ali smatraju da uslovi za život nisu odgovarajućeg kvaliteta.

Takođe, moram da navedem i ograničenja koja su zakonom propisana od ranije, a to je da pripadnik službe bezbednosti koji je prodao nepokretnosti ili neko od članova njegovog domaćinstva neće imati pravo da konkuriše za ove stanove.

I još jednom podsećanje, stan se ne može otuđiti narednih 10 godina i pripadnik službe bezbednosti moraće da provede u tom organu 10 godina ako žele da konkuriše za ovu vrstu stanova.

Pored toga što će rešiti pitanje stanova zaposlenih u službama bezbednosti, mislim da će ovaj projekat pozitivno uticati i na celokupnu privredu, s obzirom da je zakonom već propisano da se preporučuje i da domaće firme treba da budu izvođači radova. To će biti jedan zamajac, jedan podsticaj i za građevinsku industriju. Iskustvo je pokazalo da su u Kraljevu i u Kragujevcu domaće firme dale najbolju ponudu i prošle su na tender.

Biće povećana i zaposlenost. Korist će imati i naši proizvođači građevinskog materijala. Podsećam da je zakonom predviđeno da kada se napravi specifikacija građevinskog materijala 80% tog materijala, opreme, instalacija mora da bude od domaćih proizvođača.

Posredno korist će imati lokalne samouprave kada se završe ove zgrade, jer na njihovim teritorijama se grade objekti i oni će kasnije ubirati porez na prihod, odnosno porez na imovinu.

Vlasnici budućih stanova imaju niz finansijskih povoljnosti i pretpostavljam da će veliki deo njih otkupiti stanove tako što će uzimati bankarske kredite i to će njima biti jedna dobra opcija. Umesto da plaćaju kiriju za najam stana na taj način gotovo za isti iznos moći će u određenom periodu da otkupe sopstvene stanove i to je isto povoljno i za sam razvoj bankarskog sektora, jer će biti uvećana kreditna aktivnost.

Pored ovih izmena i dopuna zakona danas raspravljamo i o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničkih kontrola na graničnom prelazu za međunarodni drumski saobraćaj Preševo-Tabanovci.

Ideja je da se umanji vreme čekanja na graničnim prelazima tako što bi se objedinile granične kontrole na ulazu u susednu državu, odnosno na izlazu iz jedne države.

Sada je uobičajena praksa, kao što znamo iz iskustva, da se prvo obavi kontrola na izlasku iz jedne zemlje, zatim još jedna na ulasku u drugu zemlju.

Usvajanje ovog sporazuma omogućiće će da se obavi jedna jedinstvena kontrola i to prilikom izlaska iz Srbije i ulaska u Makedoniju taj prelaz bi bio u Severnoj Makedoniji na prelazu Tabanovce, a obrnuto na izlasku iz Makedonije i ulasku u Srbiju na teritoriji Republike Srbije na graničnom prelazu Preševo.

Ovo rešenje posebno dobija na značaju za vreme letnjih godišnjih odmora gde postoje gužve na graničnim prelazima i očekujem da ćemo što pre moći da pristupimo realizaciji ove ideje i da se završe svi neophodni radovi. Tako će se duplo smanjiti vreme čekanja na granici između Republike Srbije i Severne Makedonije.

I ovaj sporazum pokazao je da se racionalnim dogovorom lakše može ostvariti obostrana korist. On je dobar primer dobre saradnje i zato će SDPS podržati ove predloge zakona. Hvala.

Hvala gospodine Jovanoviću.
Sada reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.
Izvolite kolega Torbica.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Cenjena potpredsednice Vlade sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, kada govorimo o Zakonu o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, pitanje koje se rešava pomenutim zakonom mora se posmatrati u jednom širem kontekstu.

Ovim zakonom se ne samo obezbeđuje krov nad glavom pripadnicima snaga bezbednosti koji nemaju rešeno stambeno pitanje, već rešavanje ovog pitanja je od velike važnosti za samo jačanje celokupnog sistema nacionalne bezbednosti.

Imajući u vidu značaj i odgovornost posla koje pripadnici snaga bezbednosti obavljaju i njihov značaj za bezbednost čitave države, kao i lica koja su u ranijim ratnim dejstvima dala značajan doprinos bezbednosti, odbrani suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnoj celokupnosti države, a polazeći od toga da je najveći broj nerešenih stambenih potreba zaposlenih u državnim organima upravo među pripadnicima snaga bezbednosti koji decenijama nisu uspeli da trajno reše svoja stambena pitanja, aktuelna Vlada Republike Srbije je posle niza godina koje su bile od kraja 2000. godine pa do sredine 2012. godine, tokom koje su snage bezbednosti, a pre svega Vojska Srbije ponižavane i dovedene u status dobrovoljnog lovačkog društva, a njeni pripadnici dovedeni na ivicu životne egzistencije, i kao što rekoh, aktuelna Vlada je tokom prethodnih nekoliko godina pristupila sistemskom rešavanju svih problema kako samih snaga bezbednosti, tako i njenih pripadnika.

Upravo i sama odluka da država otpočne sa gradnjom stanova za pripadnike snaga bezbednosti doneta na osnovu brojnih potreba pripadnika tih snaga bezbednosti.

Sagledavši sve realne potrebe Vlada Republike Srbije je donela odluku da prvo otpočne sa izgradnjom stanova u Vranju, Nišu, Kraljevu, Kragujevcu, Novom Sadu, Sremskom Mitrovici i Beogradu.

U prvo fazi projekta planirano je da se izgradi ukupno 8.022 stana u sedam gradova, a to na početku realizacije, odnosno u prvo A fazi iznosi 1.530 stanova, od čega je već otpočeto sa izgradnjom 792 stana, dok je u prvoj B fazi planirano da se izgradi još 6.492 stana, što stvarno predstavlja značajan pomak u odnosu na situaciju od pre deceniju ili više.

Trenutno se radovi izvode u četiri grada, Nišu, Vranju, Kragujevcu i Kraljevu, a početak radova u Sremskoj Mitrovici, Novom Sadu se očekuje sredinom avgusta ove godine. Tender za izvođenje radova na izgradnji stanova u Beogradu se očekuje krajem oktobra ove godine.

Sve ovo što sam do sada izneo jasno nam pokazuje da je ova Vlada Republike Srbije za razliku od prethodnih vlada iz perioda vladavine DOS-a pristupila odgovornom i sistemskom rešavanju ovog pitanja. To znači da će u narednom periodu veliki broj pripadnika snaga bezbednosti, ono što je najvažnije, ravnomerno bez ikakvih privilegija po pitanju grada u kom žive imati šansu da u potpunosti reše svoje stambene probleme.

Posle nešto više od godinu dana, koliko je na snazi Zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, stvorila se potreba da se izmenama i dopunama važećeg zakona dodatno urede uslovi, kriterijumi i način i postupak za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, kao i za borce, porodice palih boraca, ratne vojne invalide i mirnodopske vojne invalide. Te izmene se odnose pre svega na proširenje kruga lica koja se smatraju pripadnicima snaga bezbednosti, definisanje pojmova borca, člana porodičnog domaćinstva palog borca i vojnog invalida, kao i na utvrđivanje prava na kupovinu stana pod povoljnijim uslovima i prioriteta za kupovinu stana na teritoriji grada Beograda.

Tako se izmenama i dopunama zakona proširuje krug lica koja mogu ostvariti mogućnost na kupovinu stana pod povoljnijim uslovima na borce, članove domaćinstva palog borca, ratne vojne invalide i mirnodopske vojne invalide.

Razlozi zbog kojih je bilo neophodno proširiti krug lica je činjenica da su i ova predložena lica dala doprinos nacionalnoj bezbednosti i odbrani suvereniteta Republike Srbije. Zbog velike zainteresovanosti za stanove koji će biti građeni na teritoriji Grada Beograda izvršeno je i preciziranje koja lica imaju prioritet pri kupovini stana po povoljnijim uslovima na teritoriji Grada Beograda, precizirajući da su to zaposleni pripadnici snaga bezbednosti kojima je mesto zaposlenja na teritoriji Grada Beograda.

Na kraju, želeo bih da odam priznanje republičkoj Vladi što ja za razliku, na primer, od perioda između 2008. do 2012. godine na sasvim drugi način rešavala, tj. rešava pitanja obezbeđivanja stambenog prostora. U tom periodu od 2008. do 2012. godine reći ću vam kako se na primer rešavao problem stana tadašnjeg ministra odbrane, čiji je suvlasnik na sadašnjem stanu na Vračaru, tj. vlasnik četiri desetine istog stana, firma „Vilafarm LTD“, koja je tokom mandata ministra Šutanovca dobila blizu 10 javnih nabavki i prihodovala oko 350.000 evra iz tih javnih nabavki.

Firma „Vilafarm LTD“ je imala zajedničkog direktora Radomira Bzika sa firmom „Pejton Medikal“ koja je dobijala sredstva od Ministarstva odbrane. Onda nije čudo kako jedan bivši ministar odbrane, Dragan Šutanovac sa samo četiri i po godine mandata može doći do stana koji vredi preko milion evra.

Mislim da nije na odmet izvući računicu kako je za preko milion evra bivši ministar odbrane, Dragan Šutanovac izgradio stan veličine 190 m2 i galeriju od 139 m2, a danas se za tih milion i nešto evra, po ovim uslovima koje Ministarstvo i Vlada daju, može izgraditi stambena zgrada za pripadnike snaga bezbednosti koja bi brojala preko 50 stanova. E, upravo u ovom leži razlika u odnosu kako se nekad rešavalo stambeno pitanje ljudi, na primer u Ministarstvu odbrane, policije od 2008. do 2012. godine i kako se isto pitanje rešava posle promene vlasti 2012. godine. Hvala.