Hvala, uvaženi kolega Milićeviću.

Poštovana gospođo Mihajlović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 27. i nadovezaću se na ono što je govorio moj uvaženi kolega Arsić, a tiče se upravo Ustava, poštovanja Ustava i svega onoga za šta se mi kao većina borimo.

Evo već nekoliko godina i u ovom Parlamentu, ali i u Vladi Republike Srbije, a tiče se ustvari definisanja jednog društva i jednog sistema koje za svoj stub ima kompeticiju i konkurentnost. Dakle, jedno moderno tržište u kojem će se ljudi, dakle građani utrkivati ko je sposobniji, ko je bolji, ko ima više znanja, ko će imati bolje i kvalitetnije privatne inicijative i da na taj način napravimo jednu državu koja je konkurentna, dakle državu konkurentnih pojedinaca.

Nema u ovoj državi uravnilovke. Završeno je sa tim 2012. godine. Mi to uporno govorimo i građanima i ovde u ovoj sali svojim kolegama, nema „besplatnog ručka“. Ljudi, prva lekcija iz ekonomije na Ekonomskom fakultetu. Ne postoji „besplatan ručak“.

Postoji ovo što radi potpredsednica Vlade, Mihajlović, i Vlada Republike Srbije i predsednik države, da naprave jedan dobar i kvalitetan privredni ambijent, investicije, stvaranje dodate vrednosti, suficit u budžetu za kapitalne investicije i naravno ono što je potrebno da bi država bila socijalno odgovorna, kao što i jeste izgradnjom ovakvih stanova, koje naravno, ne možemo govoriti o stanovima koji koštaju 300, 400, 500 evra, ili ne daj Bože da su besplatni. To nigde ne postoji. To košta, ali to plaća jaka država, bogata država. Država koja ima suficit u budžetu i koja ima sve veći i veći priliv od poreza, od doprinosa, priliv od investicija i priliv od svih onih koji stvaraju dodatnu vrednost u ovoj zemlji.

Nemojte da govorimo u 21. veku, u 2019. godini, o tome da nešto besplatno postoji. Postoje samo sposobni pojedinci, sposobna Vlada, sposobni ministar, poslanici koji naprave ambijent da ti pojedinci mogu bez problema da rade, a za one koji ne mogu da obezbede na tržištu, radimo upravo ovakve stvari. To je moderna država.

Hvala. Ne želim da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje.

Zahvaljujem, kolega Marinkoviću.
Uvažavam i poštujem vaš stav i obrazloženje koje ste dali kada je reč o članu 27, ali nisam bio u prilici da saslušam prethodne govornike. Ono što sam mogao da čujem je izlaganje koleginice Malušić, tako da je nisam mogao kao predsedavajući ni da učinim povredu Poslovnika, konkretno člana 27. koji se odnosi na insistiranje i dosledno poštovanje Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Moram da vas pitam svakako da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika.?
(Vladimir Marinković: Ne.)
Ne. Zahvaljujem.
Replika, narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite kolega Mirčiću.

Pa ne vidim razloga zašto ovakva žestina o ovoj raspravi, pogotovu zašto lekciju koju nam drži manje-više svaki put kada ima priliku ministar koji bi trebao ovde da brani svoj zakonski predlog.

Kada mi dođemo na vlast, odlučiće građani Srbije, ali ono što je evidentno, a vi ne znate SRS 1996. godine je oprobala ovaj model i prvi pilot, model koji je primenjen u Srbiji je upravo u opštinama u kojima je SRS bila tada na vlasti.

Bila je opština Zemun i opština Temerin. I tu su vam naselje Busije, Plavi Horizonti, au Temerinu imate naselje Sirig, imate Kudeljaru. I to je po minimalnoj ceni, ali nismo ništa krili.

Ovde vlada uverenje da država izdvaja 325 miliona i da će država za taj novac da napravi stanove za potrebe zaposlenih u službama bezbednosti. To uverenje vlada kako vi to predstavljate. Ovde će sve da procveta. Čak neko kaže ovde da će se razviti i mašinska industrija. Dobro, možda će se i avio-industrija razviti, ali da ne karikiramo sada, ovo je ozbiljna tema.

Mi samo želimo da se javnosti objasni, ako država ulaže 325 miliona evra za izgradnju ovih stanova, za troškove izgradnje, da se kaže jasno - tu će biti banka koja će omogućavati povoljne kredite po izuzetno niskim kamatama, sa rokom otplate na 10, 15, 20 i 25 godina i koja će to banka da bude. Zašto? Zato što imamo loša iskustva.

Gospodo, setite se 2008. godine kada su se dodeljivali krediti preko komercijalnih banaka vojnicima. Tada je na televiziji bilo objavljeno kako je zastavnik u Pančevu kupio trosoban stan po veoma povoljnim uslovima, iskorišćena je njegova muka, 11 godina podstanar, i kaže da je on podigao kredit na 25 godina sa učešćem, pod veoma povoljnim uslovima 6,9% kamata. Šta je ispalo? Ispalo je da se stalo sa time.

Mi samo želimo da javnost obavestite, a kada bi bili zlonamerni, pa mi bi vam odmah rekli - evo vam 300 miliona uštede. Ovo što ste dali "Behtelu" i što želite da date "Behtelu" smanjite tu cenu, dajte Kinezima za 500 miliona. Osam stotina miliona minus pet stotina, to je tri stotine miliona. Eto uštede. Ne treba iz budžeta, vi ćete sami lično da uštedite, kada bi bili zlonamerni i na kraj srca, ali nismo, ne ličimo na vas uopšte.

Zahvaljujem kolega Mirčiću.
Reč ima Vjerica Radeta, povreda Poslovnika. Izvolite.

Cela tri minuta mi je trebalo da razmislim kako da vam pomognem na osnovu člana 32. kao jedan od potpredsednika, jer ste stvarno imali malo pre situaciju, tek ste došli tu, zamenili ste kolegu koji je intervenisao po Poslovniku zato što je on valjda prekršio Poslovnik, jer niko drugi nije mogao.

Suština je nešto drugo. Suština je da, nadam se da se to vama neće desiti, da predsedavajući čim se pomene ona tamo neka što je pisala da je u Srebrenici bio genocid, skaču u odbranu, umesto da se interveniše i sa tog mesta i sa ovog i sa svakog mesta u javnosti, da se interveniše svaki put kada neko izgovori da je u Srebrenici bio genocid, da svi skočimo i da na najgori mogući način osudimo svakoga ko tako nešto kaže, nego se lepo obrnula igrica pa sada svi štite tu neku Čongradin, kako se zove, a to što je ona rekla da je u Srebrenici bio genocid, to su svi stavili u neki deseti plan. To je suština i to je nešto što pokušava Srbiji da se nametne.

Znate, malo po malo, doći ćemo u situaciju da će to biti potpuno normalna izjava, kao što je normalno da i sinoć, recimo, na Javnom servisu pokazuju prognozu vremena bez Kosova i Metohije u sastavu Srbije, kao što je normalno da gotovo svi mediji kažu "vlada Kosova", "parlament Kosova", a sve samo zato što nismo svi reagovali svaki put kada se tako nešto kaže.

Zato sada moramo svi reagovati svaki put kada neko kaže da je u Srebrenici bio genocid. Da li je muško, da li je žensko, potpuno je nebitno. Kakve to veze ima, sad kakva je to zaštita, šta su te žene, beli medvedi? Izvinite, ja kao žena takvu zaštitu nikada ne bih tražila, jer je to potpuno besmisleno. Jeste li u politici? Nema veze da li ste muško ili žensko, da li imate ovoliko ili onoliko godina. Jeste li u novinarstvu? Nema veze kog ste pola, koliko imate godina, jeste li profesionalac ili niste? To je suština. Hvala.

Koleginice Radeta, ne mogu kao predsedavajući da izrazim svoj stav, ali jako dobro znate moj stav kao šefa poslaničke grupe i mislim da ste imali prilike i tog dana da ga sagledate i saslušate.
Ali, ja moram da vas pitam, obzirom da sam u ovom trenutku predsedavajući, da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne)
Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača ministar dr Zorana Mihajlović.
Izvolite.

Pošto sam čula, između ostalog, da govorimo o tome kako nisu uređene dovoljno lokacije, kako Vlada Srbije nije sve to pripremila, kako u stvari to nisu socijalni stanovi, a neko drugi bi to uradio drugačije, samo da podsetimo, isto tako, da onda kada je taj neko radio, onda su ti placevi dodeljivani za izgradnju bez ikakve komunalne infrastrukture. To je ljude koštalo, između ostalog, mnogo više nego da im je uređena komunalna infrastruktura. Tako da, kada bismo stavljali sada na kantar kako je to izgledalo nekada, bojim se da oni koji o tome pričaju, ne bi im baš bilo jednostavno da to slušaju.
Vlada Srbije je pripremila poseban zakon. Naša obaveza jeste da stvorimo uslove da snage bezbednosti mogu da kupe stanove. Dakle, nisu to socijalni stanovi. Ono što je važno, još jednom ponavljam, to su stanovi po svim evropskim standardima.
Naše je da to uradimo, jer niko pre nas to nije uradio i ti ljudi nisu mogli da kupe stanove i nisu mogli da imaju svoje stanove, nego su bili po raznim smeštajima ili su, između ostalog, iznajmljivali stanove. To je ono što je suština ovog zakona, a ovde je samo u pitanju dopuna i za one za koje smo smatrali da treba da budu deo ovog velikog projekta.
Vlada Srbije je dovoljno snažna i jaka da može da garantuje i da ulaže preko 300 miliona evra da bi gradila 8.022 stana i da obezbedi lokalnim samoupravama da se uredi komunalna infrastruktura, da se nikada ne desi da kada padne kiša neko više ne može da uđe u svoj stan i svoju kuću, a to smo, hvala Bogu, imali prilike da gledamo u nekom prethodnom periodu, od raznoraznih obećanja.
Iako nije tema, ja mislim da su dve različite teme ovde, jedno je pitanje Srebrenice, koje svakako treba uvek da se osudi od svakoga od nas, a drugo je pitanje, dakle, imamo li pravo mi koji smo javne ličnosti da bilo koga vređamo, šta god taj neko izgovorio? Ja mislim da nemamo pravo nikoga da vređamo i da bilo kome bilo šta ružno govorimo od raznoraznih epiteta. I malo po malo, kako reče neko ovde, slažem se, ispalo je da imamo predstavnike nekih poslaničkih grupa za koje je već postalo normalno da vređaju žene. Uopšte nije pitanje poslednjeg vređanja, nego generalno svih prethodnih godina. To je moj stav, lični stav.
Dakle, to su dve različite stvari. Nemojte da mešate, dakle, treba svi da osude Srebrenicu i pitanje oko Srebrenice, dakle, da nije bilo genocida, ali sa druge strane, niko nema pravo nikoga da vređa i da govori ružne stvari o bilo kome šta god ko od nas i bilo ko ga izgovorio. Ja mislim da su to dve različite stvari. Samo je to, ništa drugo.

Kolega Mirčiću, vi kao ovlašćeni predstavnik želite repliku na izlaganje predstavnika predlagača?
Izvolite.

Prvo, nema veće uvrede nego jednu državu i jedan narod proglasiti za genocidnom. Ne postoji veća uvreda. To je uvreda nad uvredama i kada, ako može uopšte da se vrši gradacija uvreda, onda je to najviši stepen uvrede, najgora uvreda.

Pri tome, reakcija predstavnika zvanične vlasti ide dotle da se predlaže promena Poslovnika i kodeks ponašanja da se menja, kako bi se sprečili oni koji vređaju novinare. Novinar kaže da je Srbija genocidna, da je sramota nju što živi u genocidnoj državi. Jel ima veća uvreda? Nema, ne postoji.

Drugo, potpuno ste u pravu ako aludirate na naselje Busija i ono što je SRS, sprovodeći lokalnu vlast, omogućila tad proteranim iz Republike Srpske Krajne sa svojih ognjišta da naprave sebi krov nad glavom. Imali smo, verovali ili ne, sličnu, možda još i težu borbu sa ondašnjim predstavnicima vlasti. Jedva su dozvolili, na jedvite jade, da nismo ušli u Vladu, srpski radikali, ne bi dozvolili ni da se priključe na struju, nego smo uslovili da moraju imati struju, da moraju elementarne uslove kako bi mogli da žive u tom prostoru, što su sami i svojim radom napravili.

Verovali ili ne, o kanalizaciji, o svim ostalim infrastrukturnim opremanjima, jako teška se borba vodila, čak neki na nivou grada Beograda, koji nažalost nisu živi, više su pomagali nego oni koji su bili na vlasti u Republici. Valjda su mislili da će na taj način da se dodvore stranim predstavnicima, da će njima tako da izađu na volju i onda će biti pohvaljeni, kao i sad što se razmišlja.

Nemojte da uopšte krijemo kako i na koji način može čovek da reši stambeni problem. Treba jasno reći, niko vas neće osuditi, jasno da se kaže – Vlada izdvaja tolike pare, ali to ide preko banke, ti krediti će biti na toliko i toliko godina, sa kamatom tom i tom, i ništa više. Jer, ovako kako se predstavlja, upravo to što vi želite da demantujete, takav utisak se stiče, da Vlada to poklanja. Ne poklanja. Ti ljudi od svoje zarade moraju da plaćaju te mesečne rate. Da li su rate velike ili male, videćemo u budućnosti. Sve je relativno kada je u pitanju visina rate.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, zamenik predsednika poslaničke grupe SNS Vladimir Orlić. Izvolite.