Prvo, nema veće uvrede nego jednu državu i jedan narod proglasiti za genocidnom. Ne postoji veća uvreda. To je uvreda nad uvredama i kada, ako može uopšte da se vrši gradacija uvreda, onda je to najviši stepen uvrede, najgora uvreda.

Pri tome, reakcija predstavnika zvanične vlasti ide dotle da se predlaže promena Poslovnika i kodeks ponašanja da se menja, kako bi se sprečili oni koji vređaju novinare. Novinar kaže da je Srbija genocidna, da je sramota nju što živi u genocidnoj državi. Jel ima veća uvreda? Nema, ne postoji.

Drugo, potpuno ste u pravu ako aludirate na naselje Busija i ono što je SRS, sprovodeći lokalnu vlast, omogućila tad proteranim iz Republike Srpske Krajne sa svojih ognjišta da naprave sebi krov nad glavom. Imali smo, verovali ili ne, sličnu, možda još i težu borbu sa ondašnjim predstavnicima vlasti. Jedva su dozvolili, na jedvite jade, da nismo ušli u Vladu, srpski radikali, ne bi dozvolili ni da se priključe na struju, nego smo uslovili da moraju imati struju, da moraju elementarne uslove kako bi mogli da žive u tom prostoru, što su sami i svojim radom napravili.

Verovali ili ne, o kanalizaciji, o svim ostalim infrastrukturnim opremanjima, jako teška se borba vodila, čak neki na nivou grada Beograda, koji nažalost nisu živi, više su pomagali nego oni koji su bili na vlasti u Republici. Valjda su mislili da će na taj način da se dodvore stranim predstavnicima, da će njima tako da izađu na volju i onda će biti pohvaljeni, kao i sad što se razmišlja.

Nemojte da uopšte krijemo kako i na koji način može čovek da reši stambeni problem. Treba jasno reći, niko vas neće osuditi, jasno da se kaže – Vlada izdvaja tolike pare, ali to ide preko banke, ti krediti će biti na toliko i toliko godina, sa kamatom tom i tom, i ništa više. Jer, ovako kako se predstavlja, upravo to što vi želite da demantujete, takav utisak se stiče, da Vlada to poklanja. Ne poklanja. Ti ljudi od svoje zarade moraju da plaćaju te mesečne rate. Da li su rate velike ili male, videćemo u budućnosti. Sve je relativno kada je u pitanju visina rate.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, zamenik predsednika poslaničke grupe SNS Vladimir Orlić. Izvolite.

Da, izgleda da je to kakav se utisak ostavlja verovatno najvažnija stvar danas. I pročita Aleksandar Marković, naš ovlašćeni predstavnik, kako izgleda jedan od modela. Nešto ne bih rekao da se stiče utisak da je taj model loš. Dakle, 1500 učešće, 50 evra mesečno, da neko trajno reši stambeno pitanje. I ne čuh da postoji lepši, bolji i pogodniji model, samo priče na temu – vi što rešavate problem, mogli biste to drugačije, malo bolje, malo šire, malo brže, sa ovim ili onim konkursom ili nabavkom, ali ne tako kako vi to radite.

Konstantno, iz teme u temu, mi koji rešavamo problem jedini komentar dobijamo od strane onih koji, naravno, nisu rešili taj problem, niti bilo ko treći je to uradio, možete vi to drugačije. Mi koji radimo Koridor, dobijemo komentare na temu – a zašto ga ne radite malo ovako ili onako. Mi koji gradimo stanove dobijamo komentare na temu – zašto ne budu malo ovakvi ili onakvi. I svako pitanje, ali bukvalno svako koje mi rešavamo, upravo zato što nije bilo rešeno, upravo zato što se niko nije našao kadar da malim prstom mrdne, pa da uradi onako kako danas priča, mi rešavamo i nama je ostalo da rešavamo, dobijemo samo komentare – a možda bi to moglo malo drugačije.

Ali, ni u jednoj od tih stvari, zapamtite, ni u jednoj, nisu pokazali da su od nas bolji, osim da možda umeju da pričaju malo šire ili malo duže, ali da urade ništa, ni Koridor nisu pokazali, niko, ali apsolutno niko da ume bolje od Aleksandra Vučića i SNS, ni stanove da uradi nije pokazao za pripadnike snaga bezbednosti ili bilo koji drugi sektor, niko nije pokazao da ume bolje od Aleksandra Vučića i SNS. Pa, ako pričamo i o odnosu prema našem narodu, našoj istoriji, skorašnjoj ili nešto starijoj, niko nije pokazao veće uvažavanje ali na delima, u praksi, ne na rečima.

Ovi ljudi koji će dobiti stanove, a nisu mogli ni da ih zamisle, upravo su ti ljudi koji su štitili srpski narod i u Srbiji i u Crnoj Gori i u BiH i u Srpskoj Krajini. Njima smo mi ova rešenja omogućili i, kao što se vidi, proširili opseg, zahvat ljudi na koje će moći da se primene ova rešenja. Ko je pokazao tu vrstu brige? Na ovaj način nikada niko. Jedino što ostaje možda neka priča zašto to ne uradite malo drugačije, ali šta je pokazana alternativa? Tu je ministarka bila potpuno u pravu. Šta je pokazano u praksi kako neko to ume drugačije? Pokazano je da npr, to je DRI utvrdila, da na nivou opštine Stari grad nestane stotinu stanova za godinu dana, na opštini Vračar, to je gospodin Marković pričao, dve stotine.

Ako su to stvari sa kojima treba da se konkuriše ovome što mi radimo danas, pa ja mislim da je to razlika koja samo nama ide u prilog.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

O čemu se radi ovde? Ovde se radi o prostoj činjenici da javnost treba da zna što više detalja. Ovo je samo jedna od mogućnosti kada je u pitanju komercijalna banka koja se zove „Poštanska štedionica“. Da li postoji mogućnost da se uključe i druge komercijalne banke, pošto se u samom zakonu, odnosno u dopuni zakona predviđa da se uključe i privredna društva? Da li postoji ta mogućnost? Zašto tako prihvatate sve na kraj srca kad mi kažemo – znate šta, „Poštanska štedionica“ nudi te uslove? Da li se razgovaralo sa nekim drugim komercijalnim bankama? Gledajte, svaka banka koja prati ovaj projekat nađe neki svoj interes, to je ogromna količina stanova, to je 8.000 stanova. Nemojte zanemariti tu činjenicu. Mi samo razgovaramo da budu čisti računi.

Setite se samo kako se počelo, a gde je nekad bila kasarna Vojvoda Stepa. Tadašnji ministar vojske izađe i na sva zvona obelodani kako je maltene država poklonila to. Kaže 77 stanova je dato vojsci, uslovi redovni, maltene kakve su davale komercijalne banke. Nije suština u tome napraviti promociju. Nije suština u tome da mi osporavamo bilo šta kada je u pitanju proširenje onih koji imaju pravo da na ovaj način steknu stan. Mi samo navodimo mogućnost da se mora razmišljati o drugim građanima. Vaše je, kao vlast, da to uvažite ili ne uvažite, ali svaki detalj mora biti poznat.

Ako je gospodin Marković rekao za „Poštansku štedionicu“, mi pitamo predlagača – da li je Vlada obavila razgovor sa nekim drugim komercijalnim bankama? Da li su neke druge komercijalne banke izrazile želju? Ranije je to bila „Komercijalna banka“ koja je pratila i stanove u Stepi i kasnije kada je ministar Vulin delio ključeve itd. Samo da vide ljudi, da znaju da li imaju alternativu ili prati čitav projekat „Poštanska štedionica“ ili otvoriće se priča sa nekim drugim komercijalnim bankama.

Nemate razloga da to tako shvatate, da mi imamo nešto protiv izgradnje ovih stanova. Nemojte tako. Vi poistovećujete, suprotstavljanje stavova i mišljenja sa tim da smo mi protiv. Ne, mi jesmo za, ali da se zna sve. Nemojte sutra kada se prekine, a ne daj bože da se prekine, ko sad može, šta nam sad vredi što mi prozivamo Šutanovca i ostale. Ne vredi nam ništa, zajedno sa vama. Završena priča. To je možda bila prilika da se krene, tada su obećavali, pa setite se samo da je sam, izvinjavam se, sa predsednikom Užica, Markovićem, potpisao, koji je bio njegova partija, ugovor oko mogućnosti pravljenja stanova u Užicu za vojna lica, odnosno radnike bezbednosti i šta je bilo od toga? Ništa. Kad su ga pitali, šta je rekao, kaže – uslovi lokalne samouprave bili su jako nepovoljni, pa nismo mogli, a što to ne reče kad si potpisivao ugovor sa članom tvoje partije koji je bio na čelu Užica? O tome se radi.

Znate, ima ona narodna – koga su zmije, taj se i guštera boji. Prema tome, treba ljudima sve objasniti. Ako je dobra namera, nema razloga bilo što da se sakrije, ne daj bože, od ljudi.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić pravo na repliku. Izvolite

Sve to što ispade na kraju da je bilo sporno, moram da primetim da nikakve veze nema sa nama, nego sa onima koji su te stvari radili na Vračaru, koji sam pominjao, ovom Starom gradu, radili, a i rade danas. To sam takođe pominjao. To su sve neki gresi koji njima treba da idu na duši. Oni su u tim stvarima učestvovali, mi ne.

Drago mi je što se na kraju složismo oko toga da se zajedno slažemo i da podržavamo ovakve stvari. Nekako mi je delovalo, možda sam tu malo pogrešio, formirajući utisak, da kad neko kaže – ne činite ovim ništa dobro i korisno za ljude, da to baš i ne podržava, da kad neko kaže – terate ljude u nekakve tamo ćoškove, periferiju, loše su to lokacije, pomislih da on to ne podržava. Ako podržava, onda sam možda pogrešno neke zaključke izveo. Dobro je što se podržavaju pametne stvari.

Kad se kaže interes, kad se kaže korist, ja kažem državni, ja kažem narodni. Da li je „Poštanska štedionica“ u vlasništvu države? Da li jeste? Da li su srpske firme angažovane da ovo naprave? Jesu. Da li je, brat bratu, 80% materijala odavde? Jeste. Taj mašinski sektor i oprema koja se koristi, da li je u istom procentu odavde? Jeste. Da li je to sve naša korist? Nego šta je. Hoće li našem razvoju da pomogne kada se ovakvi projekti realizuju? Hoće.

Na kraju, te dobre uslove i te kvalitetne stanove, hoće li da dobiju naši pripadnici snaga bezbednosti, ljude koje uvažavamo iz onih razloga o kojima uporno govorimo ovde danas? Hoće, dobiće oni. Neće da dobije ni MMF, ni Svetska banka, ni EU, dobiće ti ljudi. Dakle, pripadnici naših snaga bezbednosti koji su to zaslužili i drago mi je ako se slažemo da je to u interesu ove države i ovog naroda.

Na kraju, podržavati ovako nešto, zgrade koje postoje koje se fantastično već izdižu na gradilištima i koje će, kada budu kompletirane, izgledati ovako lepo, pogledajte to, to je nešto što, ja se slažem, ako treba da bude zaključak dana i zajednička poruka, evo, zaslužuje da bude to. Oko drugih stvari, uvek pozivamo, otvoren je poziv, danas i svaki drugi dan, dajte da se takmičimo u onome što se pokazalo. Ko bude mogao bilo šta bolje od ovoga, od Aleksandra Vučića i SNS, neka kaže – evo, ja. Onaj ko je učestvovao na Vračaru ili učestvuje na Starom gradu u tome da stan nestane preko noći, posle ni Bog u trag da mu uđe ne može, mislim da ne može da se takmiči u dobrim stvarima, bar ne danas.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, pravo na repliku. Izvolite.

Ovde se radi o dosta složenijoj situaciji, nego što to želi da se predstavi.

(Veroljub Arsić: On je Josip Broz.)

Arsić se nešto javlja. Da pažljivo saopštim Arsiću, Tito je ipak umro, proverio sam, umro je. Nemoj tako žalostan da budeš, možda on živi generacijama, ali eto tebi za informaciju.

Ovde se radi o mnogo komplikovanijim odnosima nego što na prvi pogled izgleda. Ovde se zemljište uzima od lokalne samouprave. Ovde lokalna samouprava treba da uradi infrastrukturu. Ovde Republička vlada prebacuje nadoknadu za sve to ili deo nadoknade što treba da uradi lokalna samouprava. To treba sve izregulisati. Znate, najlakše je reći, znate, to je obaveza lokalne samouprave, obaveza je Vlade to, ali u bilansu mora jasno da se izdefiniše koliko unosi i kakve su obaveze lokalne samouprave i Vlade. O tome se radi.

Nemojte da živiti u ubeđenju da lokalna samouprava ima toliko sredstava da baš može toliko da se isprsi da sve ovo obezbedi. Možda možete nekim lokalnim samouprava da dajete. Recimo, kao Kragujevcu, nemilice dajete. Vlada nemilice daje pare Kragujevcu. Ne vredi. To je ko rupa bez dna. Navodim samo primer.

Nije suština u tome da li mi verujemo vama, Orliću ili bilo kome imenom i prezimenom iz SNS. Imamo loša iskustva sa resornim ministrom. Samo obećanja. Od kada je došla u Vladu samo obećanja. Prođe vreme, nije ispunjeno, kada je pitaju, ona kaže – pa ispale su neke druge okolnosti, opravdane okolnosti. Zašto? Zato što su tu tragovi mnogo dublji nego što vi želite da priznate. I Dinkić je učestvovao, njen lider bivši, u takvim projektima gde je pokazivao fotografije, gde nam je najavljivao da je preporod Srbije, gotovo pri realizaciji. Od toga nema ništa. Sve sa rezervom prihvatamo. Sve sa rezervom, verujte.

Znamo mi da to zemljište koje se uzima mora neko da plati. Mora to neko nekom da plati. Ta infrastruktura mora da se plati, jer to su troškovi, realni troškovi. Ako to može sve u ovih 500 evra, odlično. Shvatite, opravdano je što SRS, kao opoziciona stranka, prihvata sve sa rezervom, pogotovo kada je u pitanju resorni ministar. Tu veliku rezervu imamo. Jako, jako veliku rezervu, jer ne stoji iza onoga, većine reči koje kaže, u javnosti koje kaže, ovde pomalo i stoji zato što je korigujemo svojim javnim nastupima, ali sami ste svedoci, videli ste, da više pažnje pridaje nečem drugom, nego onom što je suština.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, pravo na repliku. Izvolite.