Prvo ću gospođi Mihajlović, nisam zadovoljna odgovorom gospođo Mihajlović, funkcija ministra, potpredsednika Vlade je da daje takve odgovore da kada poslanik izrazi sumnju u nešto što je predmet rasprave, odgovori budu jasni, precizni, argumentovani. Ništa od toga niste uspeli. Rekli ste – vi poklanjajte. Da, mi ćemo dolaskom na vlast da zbrinemo sve takozvane vojne beskućnike.

(Veroljub Arsić: Po Poslovniku.)

Zbrinućemo vojne beskućnike, decu palih boraca, invalide proteklih otadžbinskih ratova. Predlagali smo izmenu i dopunu zakona za te ljude, više puta u tok u redovnog zasedanja. Još nema zakona o njihovom zbrinjavanju i to je zaista žalosno u jednoj zemlji u kojoj svako može od izdajnika koji vršljaju ovde po medijima, poput ove nakaze Čongradin i ostalih….

Molim vas, nemojte tako koleginice Jovanović, nema potrebe da vređamo bilo koga.

Pa, zašto ne tako. Znate šta, vi treba da reagujete gospodine Marinkoviću na činjenicu, vi da ste, ako ste čitali format tih novina koji inače retko ko čita ili niko, vi ste trebali da kao potpredsednik Skupštine, pa lepo, bio je mislim utorak baš ujutru ili kao poslanik Vladimir Marinković, pa da se javite da postavite pitanje i da kažete, kako je jedna takva mogla da kaže da je u Srebrenici bio genocid.

Mogu iz klupe, znate i sami da ne mogu odavde, odavde moram da se brinem o nekom redu i da vas pozovem na to da se bar pristojno ophodimo i međusobno i prema drugima bez obzira ko su ti ljudi.

Ne odavde, mogli ste tog dana kada je ta nakaza to rekla, ponoviću vam, nakaza i bruka za Srbiju da neko takav postoji, a vi sad možete kako god hoćete.

Ja mislim da smo mi…

Izvinjavam se, samo da vam kažem, ja mislim da smo mi zaslužili kao predsedavajući da, eto imamo mogućnost…

(Nataša Sp. Jovanović: Vi mene opominjete, a ona naziva Srbiju kao genecidnu državu.)

Imate pravo da govorite šta god želite i da izražavate stavove, ali nije uredu da se vređamo i da se psujemo ovde, ništa drugo. I, bilo koga drugoga, ništa vam ne kažem, naravno da imate pravo na stav, hvala Bogu.

Hajde pusti me, nećeš dobiti packu od Evropske komisije, ili bilo koga, ne sekiraj se.

(Predsedavajući: Mene baš briga, vi to vrlo dobro znate.)

Što se tiče ovih izgradnja stanova, pa da vi ste potvrdili ono što sam ja iznela u svojoj diskusiji. Dakle, da je to ta cena, plus PDV. Da li je tako? To naselje Jugović, u Novom Sadu? Onda je to oko 600 evra, ili kako god, to je cena koja je cena koštanja za svakoga ko gradi.

Ja sam vam rekla, pa nemojte da odmahujete i da sada tražite pomoć svoje saradnice u tome. Ja vam govorim da svako ko danas uzme ciglu, malter, sve što je potrebno, može po toj ceni na svojoj uređenoj zemlji, kuća pored, da napravi kvadratni metar stambenog prostora. To je jednostavna računica.

Zašto vi onemogućavate da pripadnik snage bezbednosti u bilo kom delu grada gde će se napraviti više lokacija, to uradi? Vi govorite da je kod nas to opredeljeno za toliki broj ljudi. Jednostavno, omogućite ljudima i u centru, pa u drugim zonama grada, isto je takva mogućnost u Zemunu, Beograda, Novom Sadu, takve su mogućnosti i u Nišu i svuda.

Ono što je najvažnije od svega, o čemu ćemo govoriti po amandmanima, je da nisu druge kategorije zaposlenih obuhvaćene ovim zakonom. Čak i u državama te vaše EU, u koju Srbija nikada neće ući, daju se mogućnosti da po najpovoljnijim cenama otkupljuju stanove, upravo pripadnici njihovih snaga bezbednosti, zaposlenih u državnoj upravi, a to u Srbiji više nije moguće.

Da li ćemo mi da delimo i kako smo gradili, to najbolje znaju ljudi koji su i za vreme onih najtežih sankcija dobili stanove i žive sa svojom porodicom, upravo zato što im je to omogućila tada odgovorna vlast.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Povreda Poslovnika.

Izvolite, kolega Arsiću.

Gospodine predsedavajući, čl. 27. 106. u vezi je Ustava Republike Srbije, očigledno je da neke moje kolege poslanici još uvek žive u doba Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Taj model o kome oni govore kako treba da rešavamo stambeno pitanje naših pripadnika bezbednosti je prevaziđen. On je bio u vreme Josipa Broza Tita, samo tada su bile i stambene zadruge, pa su preko tih stambenih zadruga mogli da podižu te kredite i na taj način da prave. Ali, tada se nije ni pravilo sa građevinskom dozvolom, tada niste trebali da imate ni uređen plac, ni projekat, ništa, mogli ste da pravite kako god ste hteli.

Znači, ovde pričamo o stanovima, i pričaju da su cene stanova, maltene da svaki građanin može da napravi stan, ja bih voleo da taj doktor nauka da mi objasni kako će to građani da prave stanove? Svako će da pravi svoj stan, napraviće svoje, posebno će svako svoj da napravi temelj, pa temeljnu traku, pa stope, pa će svako da diže svoje grede, stubove. Kako će da prave te stanove? A, cena kuće ne može nikada da bude u građevinskim radovima ista kao cena stana, uvek je povoljnija cena stana.

Tako da ja se slažem, svaki poslanik ima pravo da govori šta god hoće, ali neka zna da govori o reliktima prošlosti jednopartijskog sistema, kakav je bio ovde do 1991. godine.

Hvala, kolega Arsiću.

Nemojte na mene da se ljutite.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni, u danu za glasanje? Ne.

Hvala.

Nastavljamo dalje sa radom.

Reč ima Ljiljana Malušić, izvolite.