Ne govorimo mi o pojedinačnim slučajevima, govorimo i sistemskim rešenjima, jer pojedinačni slučajevi ne mogu da se rešavaju, a da nisu u okviru ovog zakona ili nekog drugog leks specijalisa, i to vam je valjda svakako jasno zato je ovaj zakon i donet i zato se vrše sad njegove izmene.

Mi i dalje nemamo odgovor na pitanja Vučićević izjava od 4. juna 2018. godine, 5. decembra 2017. godine. Možete vi da pronalazite kakve god hoćete primere, ali nađite da nije tačno ovo što mi tvrdimo.

Gospođa ministar je rekla da razmišljaju u Vladi o svim ovim kategorijama za koje smo mi, kroz svoje amandmane i u raspravi, rekli da treba da budu obuhvaćeni ovim ili ovakvim zakonom, odnosno da im treba omogućiti da reše stambena pitanja pod posebnim, povoljnim uslovima. Mi i dalje mislimo da je to neophodno, a amandmane smo podneli upravo, pošto smo i ranije čuli da Vlada o tome razmišlja i prošle godine kada ste nam predstavljali ovaj zakon koji danas menjamo. Takođe ste rekli da Vlada razmišlja o stanovima pod istim uslovima i za lekare, i za medicinske sestre, i za naučnike, i za istraživače, i za invalide, i za porodice sa više dece, i za porodice sa decom sa posebnim potrebama.

Dakle, rekli smo već, može to i da se proširi, ali mi smo amandmane podneli upravo zato što očekujemo da će Vlada to što razmišlja početi i da realizuje, pa onda da ne bi bilo da moramo da čekamo ponovo da se piše novi leks specijalis ili da se ovaj menja, pa da se opet gubi dragoceno vreme za izgradnju takvih stanova, mi vam zato kažemo da ćete brže doneti zaključak posle toliko dugog razmišljanja ako vas ovde obavežemo zakonom da to treba da radite.

Hvala, koleginice Radeta.
(Nataša Sp. Jovanović: Replika.)
Nije vas pomenuo. Ne, ne ja sam pažljivo, pomno slušao, pomno slušao. Ima pored nas ljudi koji žive u Kragujevcu. Tu je gospodin Kovačević, tu je i profesor, tu je i Nataša Jovanović, pa nemojte molim vas.
Reč ima Vladimir Orlić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Jeste, rekao sam da ima ljudi koji dolaze iz Kragujevca i rekao sam da su ovi stanovi za mlade naučne istraživače u Kragujevcu izgrađeni.

(Nataša Sp. Jovanović: Sve si pobrkao.)

Sada mi kaže gospođa Radeta da sam sve pobrkao, ali ja ovo čitam iz jedne zvanične vesti i piše tamo grad Kragujevac. Pričao sam ja o tom gradu i ovim stanovima ovde i pre tri nedelje, nisu se toliko bunili, a znate zašto? Zato što se onda nisu pretvarali da se ovo ne dešava. Sad im treba. Znate zašto im treba? Da bi pričali ovde i kada mi raspravljamo o pojedinostima, o tome kako se zalažu za ne znam šta, samo su propustili da primete da je ovde po zakonu, po naslovu reč o stanovima za pripadnike snaga bezbednosti, pa će onda da nam pričaju o mladim parovima, a ja kažem na sve to, pa evo, mladi par na fotografiji sam pokazao, primio ključeve.

Da li to znači da se za mlade parove u ovoj zemlji nešto radi ili ne radi? Ja bih rekao da znači da se radi. Da li to znači da se neki rezultat za njih stvara? Ja bih rekao, po ovoj fotografiji, da se stvara. Da li to znači da su ti stanovi danas realnost? Ja opet nekako više verujem svojim očima, nego ovima što se prave da zaboravljaju posle 10 sekundi, pa bih rekao ipak je to u Srbiji realnost. Kada pitaju šta je tačno realnost, kada pitaju za geografsku odrednicu, a mi im odgovor uvek damo. Evo, da još malo slušaju o relanosti.

U ovoju fazi, koja se naziva prvom A fazom, to je verovatno neformalno, ali nije važno, u Vranju je realnost 186 novih stanova, u Nišu 190 novih stanova, u Kraljevu 200, u Kragujevcu 216, evo ga opet Kragujevac, mislim da je i ovaj Kragujevac u Srbiji, kao što je i onaj Kragujevac gde su mladi naučni radnici dobili stanove takođe u Srbiji takođe u Srbiji, da, Novi Sad 548, Sremska Mitrovica 190, i to je kada saberete tih 1.530 koji su danas u ovom trenutku u Srbiji realnost.

U nastavku ove iste faze još 6.500. Ako ljudima zainteresovanim za otkrivanje lepota Srbije i poznavanje njenih gradova i opština nešto znači, ja mogu u nastavku da pročitam i za tu narednu fazu, precizno, ovih 6.500 gde se nalazi i koliko.

Dakle, u Srbiji je ovo danas moguće zbog toga što se radi domaćinski, što se radi savesno, što se ponaša ozbiljno i odgovorno i što se napravilo prostora u budžetu da sve ovo što zaista jesu bile potrebe generacija unazad danas možemo da priuštimo i ovo će sigurno vremenom biti samo sve bolje.

Imam duboko uverenje da narod ove stvari razume, da mnogo više veruje svojim očima, pa kad vidi fotografije, pa kad vidi izgrađenu zgradu da mu to nešto više znači od bilo koje priče koja može da se čuje u ovoj sali ili van nje. Kada tako veruje svojim očima, kada veruje onome što je realnost, a ne što su priče tek priče radi, onda narod sigurno nastavi da poklanja poverenje Aleksandru Vučiću i SNS, i to je siguran zalog da ćemo ovakvih rezultata, a i boljih imati vremenom sve više.

Hvala.

Reč ima Nataša Jovanović, pravo na repliku.

Gospodine Orliću, sve bi to bilo u redu da niste pobrkali ovaj zakon sa izgrađenim stanovima za mlade istraživače u Kragujevcu. Naime, a to gospođa ministar vrlo dobro zna, to nikakve veze nema sa zakonom koji je usvojen u maju prošle godine. U pitanju su stanovi koji su građeni sredstvima Vlade Republike Srbije i kredita Evropske banke za obnovu i razvoj i Fondacije kragujevačkog univerziteta. Dužna sam i zbog Rektorata kragujevačkog univerziteta i 12 fakulteta grada iz kojeg dolazim da kažem istinu.

Tačno je, gospođa Brnabić je bila, fotografije koje ste pokazali su uručivanje ključeva od stanova, 210 stanova u naselju Stara radnička kolonija, a za mogućnost da posle pet godina ti mladi istraživači i članovi njihovih porodica, uglavnom se vodilo računa kada su se prijavljivali na konkurs da to budu bračni parovi, jer zaista ima dosta naučnih saradnika na našim univerzitetima koji su vrsni istraživači, mogu da uđu u otkup tih stanova, čija je sada cena iznajmljivanja od 130 do 150 evra. To uopšte nisu bili stanovi koji su obećani od strane Vučića i gospođe Mihajlović u oktobru, 18. oktobra prošle godine, i 15-og, o čemu je govorila gospođa Radeta i, vidite, na njen rođendan se obećala takva gradnja, a prevara, ništa.

Dakle, ne samo da je sada nastao problem. Naravno, mi svi sugrađani smo se obradovali i ja lično poznajem decu nekih svojih prijatelja istraživača, mladih parova koji su tamo dobili ključeve tih stanova, uglavnom sa Medicinskog fakulteta, ali je sada problem što je prvobitno bio dogovor da cenu rentiranja tih stanova određuje Vlada u dogovoru sa univerzitetom, a da taj novac bude uplaćivan na račun kragujevačkog univerziteta.

Ako se sećate, gospodine Marinkoviću, kada sam pričala o Zakonu o naučno-istraživačkoj oblasti, upravo to sam pitanje potencirala. Zašto se sada oduzela mogućnost kragujevačkom rektoratu i fakultetima da dobijaju deo tih sredstava? Sad se postavlja pitanje – ko će da vodi računa o održavanju tih stanova? Tek posle pet godina ti mladi bračni parovi mogu da se eventualno odluče i opredele da uđu u otkup, a sav novac koji se sada dobija od iznajmljivanja se sliva na račun Ministarstva finansija, čak ne i Ministarstva nauke, bez mogućnosti da kragujevački univerzitet koji, opet ponavljam, učestvovao sa svojom Fondacijom, Vlada Republike Srbije, Evropska banka za obnovu i razvoj, i to je cela istina oko tih stanova, a o ovima iz ovih zakona, gospođo Mihajlović.

Hvala.
Reč ima Vladimir Orlić, pravo na repliku. Izvolite.

Ovog puta će biti kratko. Nema potrebe da bude duže, a u stvari želim da se zahvalim. Dakle, da se zahvalim što ste potvrdili sve što sam rekao: da su realizovani stanovi za mlade parove, da su realizovani stanovi za mlade naučno-istraživačke radnike, da se to dogodilo u martu ove godine, da su uručeni ključevi, a čemu su prisustvovali predstavnici Vlade. Dakle, sve ste potvrdili i na tome želim da zahvalim.

Drago mi je što se to desilo baš u Kragujevcu i što su se pokazale tačnim moje opravdane sumnje da se Kragujevac nalazi u Srbiji.

Takođe, da ne zaboravim to, bilo bi korektno da pomenem, što je tokom prethodnog izlaganja potvrđeno da ove zgrade jesu realizovane u Vranju, dakle da one fizički postoje, što je, ja verujem, snažan dokaz da se ove stvari dešavaju u realnosti.

Ako je cena ove saglasnosti ili priznanja tvrdnja da sam ja nešto zaboravio to nije nikakav problem, ja mogu apsolutno da živim sa tim, dok se mi nalazimo saglasni oko toga da ovo danas Srbija uspeva da realizuje, naravno zahvaljujući Aleksandru Vučiću i SNS. Nekada nije loše kada se i oko toga neko sa nama složi, ne koliko što to nešto specijalno znači nama, ali taj ko se složi oko jasne istine, istine koju vidi apsolutna većina građana Srbije, dobija malo na svom kredibilitetu i uverljivosti, to je za njega pre svega dobro.

Hvala doktore Orliću.
Imamo u sistemu kolegu Mirčića, ali nemam osnov stvarno da vam dam repliku.
(Milorad Mirčić dobacuje.)
Nije pomenut Vojislav Šešelj, nije pomenuta Srpska radikalna stranka.
Bio sam dovoljno liberalan da na pomen Kragujevca dam repliku Nataši Jovanović, ali ne mogu sada ići na to da se pomene Obrenovac da dam Komlenskom. To onda nema nikakvog smisla.
Reč ima sledeći govornik Dušica Stojković.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u prethodne četiri godine Srbija je izgradila 300km autoputeva i u tom periodu se broj vozila povećao sa 37 miliona na blizu 57 miliona, koliko je zabeleženo na osnovu podataka u prošloj 2018. godini.

Iako smo zaista nasledili katastrofalno stanje na našim putevima, železničkim prugama, mi se kao jedna odgovorna stranka, SNS, zaista, iz dana u dan borimo da poboljšamo uslove za život našim građanima, da se bolje regionalno povežemo, da se regionalno povežemo boljim putevima, železničkim prugama, novim mostovima ali i novim rečnim i vazdušnim lukama.

Dobra vest za građane Republike Srbije je da ćemo nastaviti da jačamo kapacitete izgradnjom novih međunarodnih graničnih prelaza, da ćemo raditi na olakšicama i, kao što je potpredsednica Vlade rekla u svom uvodnom obraćanju, da ćemo raditi na tome da uklanjamo te fizičke barijere koje postoje na našim međunarodnim graničnim prelazima i da ćemo uspostaviti jednu jedinstvenu kontrolu, jednu kontrolu bilo da se radi o ulasku ili izlasku iz naše zemlje.

Takođe ohrabruju i vesti koje sam danas uspela da pročitam u srpskim medijima, a to je da je Svetska banka odobrila Srbiji 40 miliona dolara u okviru jednog jako važnog regionalnog projekta koji uključuje i Republiku Srbiju i Albaniju i Severnu Makedoniju. Ukupna vrednost ovog projekta koji će Svetska banka ponuditi ovim državama je 90 miliona dolara, od čega će Srbija dobiti 400 miliona dolara zajma. Korisnici ovih sredstava su Uprava carina, Infrastruktura železnice Srbije, JP „Putevi Srbije“, Koridori Srbije i tako to radi odgovorna vlast kada imamo jasan plan, jasnu viziju šta želimo dalje.

Takođe, brojni su izazovi pred nama, vi to jako dobro znate, moramo raditi još dalje na razvoju inteligentnih transportnih sistema na našem Koridoru 10 i unaprediti prelaze, granične prelaze, puteve preko železničkih pruga. Čeka nas dosta posla, ali kad imamo jasnu viziju i jasan plan lako je ići napred. Treba samo da gledamo na taj semafor koji se stalno upaljen i da realizujemo sve započete i ambiciozne planove koje Vlada Republike Srbije iz dana u dan zaista uspešno sprovodi.

Takođe, ukazala bih na još jednu činjenicu da pripadnici MUP, pripadnici granične policije, fitosanitarni inspektori, naši carinici zaista neumorno rade 24 sata kako bi zaštitili bezbednost građana Srbije i omogućili efikasniji prelaz preko srpskih granica.

Izgradnjom novih drumskih, železničkih, rečnih prelaza naša zemlja postaje zaista konkurentnija i bolje mesto za poslovanje domaćim i stranim firmama. Na taj način se olakšava poslovanje našim firmama, skraćuje se vreme čekanja na našim granicama, na bolji i efikasniji način se vrši kontrola prevoza robe, hrane, putnika, teretnjaka.

Vlada Republike Srbije čini sve zaista da proširi kapacitete naših drumskih, rečnih i vazdušnih prelaza i usvajanje upravo ovog zakona. Reč je o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Severne Makedonije o uspostavljanju zajedničkih kontrola na graničnim prelazima Preševo-Tabanovci, koji ide tome u prilog i ja vas molim da istrajemo i da ne ostanemo samo na ovom primeru, već kao u ovih prethodnih, rekla bih par, godina nastavimo da modernizujemo i unapređujemo, povećavamo kapacitete naših međunarodnih graničnih prelaza.

Na još jednu stvar bih želela u današnjem izlaganju da skrenem pažnju. To je pitanje bezbednosti naše zemlje i naših građana, koje je jako važno. Na to moramo uvek da mislimo i da se zajedničkim snagama zaista trudimo da naša zemlja, da našoj zemlji i svim naših građanima omogućimo što je efikasniji prolaz, a isto tako da uz pomoć granične policije, uz pomoć naših carinika, fitosanitarnih inspektora obavimo i kontrolu kako bi se zaštitili, kako bi se naša zemlja zaštitila od unošenja narkotika, šverca oružja ili ilegalnih migracija.

Imamo dobru komunikaciju. Uspostavljamo zaista dobru međunarodnu saradnju sa policijama iz regiona, iz Evrope, što dokazuje činjenicu da je Srbija danas zaista pouzdan partner i zemljama EU, ali i zemljama koje se trude i koje su na putu i na procesu evropskih integracija.

Naša policija ima zaista dobru saradnju sa Fronteksom i mi svi kao građani koji živimo u našoj zemlji se zaista osećamo bezbednije i sigurnije svakog dana.

Danas pored Zakona o izgradnji stanova za snage bezbednosti raspravljamo o još jednom važnom sporazumu o kome ću detaljnije govoriti. Reč je o sporazumu koji je potpisala Vlada Republike Srbije i Vlada Severne Makedonije. Inicijator ovog sporazuma bio je predsednik Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić. Potpredsednik Vlade Republike Srbije, doktor Nebojša Stefanović je 12. jula je potpisao ovaj sporazum i danas raspravljamo o zakonu koji će potvrditi važan međunarodnom sporazumu, čime ćemo napraviti neku vrstu pravnog okvira, zakonodavnog okvira koji nam je nedostajao i nastaviti sa modernizacijom međunarodnih graničnih prelaza.

Takođe, izgradnja ovog graničnog prelaza, reč je o graničnom prelazu Preševo-Tabanovci, omogući će brži protok ljudi, vozila, teretnih vozila, kamiona. Mi smo danas u letnjoj sezoni. Veliki broj putnika, domaćih i stranih turista planira da ide na more, planira svoje godišnje odmore. Mi se nalazimo na tranzitnim koridorima. Veliki broj kamiona, teretnjaka prolazi svakodnevno kroz našu zemlju. Moramo stvoriti uslove da smanjimo čekanje na našim graničnim prelazima.

Srbija zaista ulaže u izgradnju graničnih prelaza i nedavno je otvoren jedan moderan i funkcionalan granični prelaz Batrovci. Podaci ukazuju da je preko ovog prelaza prešlo gotovo sedam miliona putnika, što pokazuje koliko posla imaju naši policijski službenici, naši carinici, naši inspektori na granicama.

Takođe, izgradnja graničnih prelaza je opremljena sa novom i modernom opremom, dobro obučenim graničnim policajcima, carinicima, što je dovelo do fenomenalnih rezultata koje granična policija ostvaruje na ovom novom modernizovanom obnovljenom graničnom prelazu koji ima čak 18 traka.

Takođe, policija dosta radi, ulaže se novac u reformu MUP-a i kada je reč o nabavci nove opreme, novih uslova koje koriste naši policajci. Policija je na obnovljenom i proširenom graničnom prelazu Batrovci imala dobre rezultate kada je reč o zapleni narkotika. Samo prošle godine zaplenjeno je 65 kilograma droge, od čega dva kilograma heroina, što je jedan od boljih rezultata kada je reč o graničnim prelazima Srbije.

Ovo je najbolji podatak koji govori o tome kako se može kada se hoće i kako se može kada se na jedan planski način zaista ulaže i kada sve relevantne institucije u lancu odgovornosti odgovorno i savesno rade svoj posao.

Pored, zaista neumornog rada, rekla 24 časa rade naši graničari, zaista bi odala priznanje i našim carinicima koji se trude da na jedan profesionalan način organizuju rad carinske službe. U eri kada je vreme novac i kada biznis zaista ne može da čeka zajednička kontrola će zaista omogućiti da putnici, tovar i robe da se zaustavljaju na jednom mestu, radi kontrole, što će značajno uticati na ubrzanje prometa preko granice i smanjiti zadržavanje na najmanju moguću meru.

Raduju me podaci iz medija o izgradnji novog graničnog prelaza Preševo-Tabanovci za putnike i teretnjake koji iz Srbije idu ka Severnoj Makedoniji i granične službe Republike Srbije će sprovodi izlaznu kontrolu na teritoriji Republike Severne Makedonije na graničnom prelazu Tabanovci, dok će za oni koji putuju iz Severne Makedonije ka Srbiji izlazna kontrola makedonskih graničnih službi biti sprovedena na teritoriji Republike Srbije, na graničnom prelazu Preševo.

U ovom trenutnu na graničnom prelazu Preševo sa srpske strane granice ubrzano se radi na proširenju ostrva na kojima se nalaze kontrole kabine. Potvrđeno je da će na tom mestu biti postavljeno šest kućica za rad pograničnih službi u putničkom prometu, dok se dve kabine za kontrolu teretnih vozila proširuju.

Zaista, mi imamo odličnu saradnju sa našim susedima. Mi smo zemlja koja se nalazi na spoljašnoj granici EU. Zemlje pre nas koje su postale članice EU i Hrvatska i Mađarska i Bugarska i Rumunija, zaista žele kroz jednu bolju komunikaciju i saradnju sa Vladom Republike Srbije da olakšaju promet robe, usluga, kapitala na našim granicama. Često se dešava da naša granična policija da naša carina nije odgovorna za to dugo čekanje, već je odgovornost na onoj drugoj strani, na strani zemalja članica EU, pre svega mislim na Mađarsku i Hrvatsku.

Mnogo smo pobošljali kapacitete rada na graničnim prelazima prema Rumuniji. Želim da podsetim sve drage kolege narodne poslanike, ali i sve građane Srbije, da su 2014. godine su obnovljena tri nova međunarodna granična prelaza između Srbije i Rumunije, u jednoj zaista svečanoj atmosferi. To je zaista bio veliki poduhvat koji je ojačao ekonomsku saradnju na taj način što je rešen problem koji je postojao više od 20 godina.

Izgradnjom za nešto manje od 10 meseci izgrađena su tri nova međunarodna granična prelaza Nakovo-Lugno, u opštini Kikinda, Jaša Tomić-Fenk kod Sečnja, Vrbica-Balkan u Čokanjskoj opštini, čime su stvorene mogućnosti za još čvršću saradnju dve države, reč je o Republici Srbiji i Rumuniji i dvaju zaista komšijski naroda čiji su odnosi u celini nikada bolji. Rumunska strana često voli u komunikaciji sa narodnim poslanicima iz SNS da apostrofira da Rumunija ima zaista dva prijatelja tokom čitave istorije nastanka ove države, gde su ta dva prijatelja Republika Srbija i Crno more. Tako da nam je važno da jačamo te veze i da imamo jasnu volju i jasan plan kako ćemo krenuti dalje.

Da imamo plan i da imamo zaista političku volju o tome svedoče i sledeći podaci. Pored projekta Svetske banke, zaista i EU u Republici Srbiji ulaže značajna finansijska sredstva za modernizaciju graničnih prelaza. Vrednost radova na izgradnji i rekonstrukciji novih graničnih prelaza u Srbiji premašiće ove godine cifru od 19,3 miliona evra. Cilj ove investicije je rešavanje problema dugog zadržavanja, najčešće teretnih vozila prilikom izlaska iz Srbije, odnosno njihovog ulaska u EU.

Kao što sam rekla, problem često nastaje sa one druge strane, odnosno kod graničara u EU. Pripadnici uprave carine, graničari rade na graničnim prelazima u Srbiji i problem vide u nedovoljnoj propusnoj moći graničnih službi, pre svega Mađarske, Hrvatske, a donedavno i Rumunije. Transportna industrija Srbije, naši kamioni, šleperi, prevoznici zbog dugog zadržavanja na granici trpe značajnu štetu. Prema podacima do kojih sam došla kamioni potroše 26 miliona časova da pređu sa jedne na drugu stranu.

Dobri primeri iznalaženja rešenja predstavljaju zajedničke sednice Vlade koju smo imali u Subotici kada su bile i Mađarska i srpska Vlada, ali i predsednici srpske i Mađarske carine koji su predstavili neke nove odgovore na ove izazove sa kojima se na zajedničkim granicama susrećemo. Takođe, na tom sastanku izneta je ideja da prazni kamioni koji izlaze iz Srbije preusmeravaju se na granične prelaze ka Mađarskoj ako u tom trenutku nisu opterećeni saobraćajem.

Znači moramo, zaista, kao odgovorna vlast i kao SNS da iznalazimo odgovore na potrebe transportne industrije Srbije, jer domaći i strani kapital, domaća sfera usluga zaista ne može da čeka, jer će preusmeriti svoje poslovanje, bojim se, na druga tržišta.

Takođe, u februaru 2019. godine, želim da podsetim sve svoje drage kolege narodne poslanike, ali i sve svoje građane Republike Srbije da je otvoren novi granični prelaz Bajmok, koji je napravljen na istom mestu na kojem je bio i stari. U pitanju je jedan od osam graničnih prelaza sa Mađarskom, u koji je uloženo oko dva miliona evra. Ohrabruju i dobre vesti, dobre vesti za građane Republike Srbije da se radi o novom graničnom prelazu i da se radi i na graničnim prelazima kao što su Sot, Gostun, Kotroman.

Počela je rekonstrukcija graničnog prelaza Sot sa Hrvatskom. Plan je da radovi budu završeni za oko šest meseci, što bi trebalo da rastereti prelaze kod Šida i Batrovca, znači, sada svim onim putnicima domaćim i stranim turistima koji žele da idu ka Hrvatskoj. Takođe nismo stali na tome. Imamo plan i sprovedeni su radovi koji su obavljaju na prelazu Gostun. Reč je o najvećem graničnom prelazu sa Crnom Gorom, a trebalo bi da budu završeni za oko 18 meseci.

Pored ovih prelaza u toku je rekonstrukcija graničnog prelaza Kontroman sa BiH. U sklopu investicija je izgradnja autoputa Beograd-Sarajevo i delova puta prema Sremskoj Mitrovici, Kuzminu, prema Rači, a sledi i rekonstrukcija prelaza Sremska Rača, odnosno mosta koji spaja Srbiju i BiH. Smatram da će ovi radovi doprineti da transport putnika i robe sa susednim zemljama, da se obavlja efikasnije nego što je to bio slučaj ranije.

Zaista mogu da posvedočim, kao građanin ove zemlje, kako smo katastrofalno stanje zatekli na našim graničnim prelazima, na našim putevima, na našim autoputevima, a o železnici, i podacima kako smo železničke pruge, počnite od beogradskog železničkog čvora pa nadalje, kakve smo pruge nasledili.

Koliko je ovo zaista važno, svedoče i podaci Svetske banke koji kažu koliko transportna industrija Srbije gubi vremena i novca zbog zadržavanja na graničnim prelazima, sa ekonomijama regiona, pored problema koje imaju prilikom ulaska u EU, reč je zapravo o spoljašnjoj granici EU. Možda najbolje ilustruje podatak Svetske banke koji kaže da u regionu zapadnog Balkana je potrebno pet puta više vremena da se pređe preko granice, nego u mnogim zemljama EU.

Kamioni u regionu troše 26 miliona časova, što je oko tri hiljade godina, čekajući da pređu sa jedne na drugu stranu. To su poražavajući podaci i to je nešto na čemu moramo raditi bolje, efikasnije u narednom periodu.

Ovaj sporazum o kome danas raspravljamo ide tome u prilog. To su rezultati koje građani očekuje od nas, SNS i od ljudi koji je predstavljaju, na odgovoran način vrše politiku.

Takođe, očekuje se da će vreme i troškovi reagovanja na zapadnom Balkanu biti smanjeni, zahvaljujući upravo realizacijom ovog projekta Svetske banke, ali i brojnih projekata koji se realizuju pod pokroviteljstvom EU. Sredstva iz kredita će se koristiti za izradu i sprovođenje mera koje će povećati transparentnost, smanjiti troškove, poboljšati saradnju raznih institucija i skratiti vreme potrebno da se trguje preko granice.

Zbog svega navedenog, ja bih pozvala sve svoje kolege narodne poslanike iz redova pozicije i opozicije da podrže ove jedne važne zakone, kako bi građanima Republike Srbije, svim putnicima, naši transportnim preduzećima olakšali bolje poslovanje i funkcionisanje. Ne možemo uvek biti u središtu, prosto, u nekoj vrsti klopke, moramo i te kako raditi da olakšamo i da osluškujemo potrebe i naših građana i naše privrede.

Sada bih, na samom kraju, želela da iskoristim priliku, dok ste ovde prisutni u Narodnoj skupštini, gospođo Mihajlović, da ukažem na jedan problem koji se zaista dešava na javnoj sceni u Srbiji, iako je Vlada Republike Srbije 30. oktobra 2014. godine osnovala Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, na čijem ste vi čelu, imam neki utisak, kao narodna poslanica, da nismo dovoljno reagovali na napad na žene i u politici i u medijima i u novinarstvu i na svakom koraku. Napad na jednu ženu je napad na sve žene u Srbiji. Imamo svakoga dana situacije, i na Tviteru i u medijima i u javnom prostoru da se žene na sve načine diskriminišu, omalovažavaju, da se iznose brojne gadosti, izmišljotine koje izgovaraju ljudi iz Saveza za Srbiju, koje su zaista i ponižavajuće i sramotne za žene u Srbiji. Sramota je da to sve čine i govore lideri opozicije u našoj zemlji i da zaista tu spiralu nasilja svakoga dana zapravo šire i povećavaju.

Takođe, mi smo juče reagovali kao narodne poslanice iz redova Srpske napredne stranke jednim saopštenjem, gde smo osudili najsvežije napade na državnu sekretarku u MUP-u, gospođu Biljanu Popović Ivković, jer smatramo da sve ustanove, sve institucije u ovoj zemlji moraju da ustanu i da se jasno i glasno bore protiv nasilja koje propagiraju lideri iz Saveza za Srbiju, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović.

Molim vas da Koordinaciono telo reaguje. Znam da radite dosta na poboljšanju uslova za naše devojčice, dečake, da se borite za rodnu ravnopravnost u Srbiji, ali vas molim da reagujete i na nasilje, i to političko nasilje koje se dešava nad ženama u Srbiji. Zahvaljujem.

Hvala, gospođo Stojković.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.