Nisam vas razumeo gospodine Mirčiću.
Vi sada znate koji je stav moje partije, a ja ne znam. Koji je stav? O čemu?
(Milorad Mirčić: Da nismo izazvali rat i da nismo krivi za stradanje.)
Znači, vi sada hoćete da kažete da SNS smatra da je Srbija odgovorna za rat, da SNS smatra da je Srbija genocidna država, da SNS zastupa stav da je srpski narod u BiH, odnosno u Republici Srpskoj odgovoran za cenocid, to je stav SNS?
Gospodine Mirčiću, nije to ničiji stav. Vi imate jedan problem, taj problem je što vi sada unosite lične negativne animozitete prema gospođi Zorani Mihajlović. I sada, kad god se ova žena pojavi u Narodnoj skupštini, kao da vam je neko stavio crvenu krpu ispred nosa, hajde da jurimo na nju. Prvo je bio „Behtel“, pa kada smo vam objasnili da nigde u predlogu zakona ne piše „Behtel“, e sada Zorana Mihajlović tvrdi da se u Srebrenici desio genocid. Zorana Mihajlović tvrdi da je Srbija kriva za raspad bivše Jugoslavije.
Dajte, ljudi, ja razumem da ste vi u Vladi Srbije targetirali nekoliko ministara, koji su vam krivi za sve. Pa vam je malo kriv Zlatibor Lončar, pa vam je malo kriva Zorana Mihajlović, pa vam je malo kriv ovaj ili onaj, ali, dajte, imajte malo neke mere i nemojte stavljati ljudima u usta ono što nisu rekli.
Svako ima pravo na svoj politički stav. Ovde vodimo polemiku oko stvari koje niko nije rekao.
(Nataša Jovanović: Rekao je.)
Nije rekao. Pratio sam ja tok sednice, nisam mogao da budem u sali jer sam imao neke druge obaveze, ali sam pratio tok sednice i to što vi tvrdite apsolutno nije tačno. Kao što nije tačno ni ono što je rekla jedna od vaših koleginica, koja je rekla da je Aleksandar Vučić došao u Zemunske kapije i rekao - evo, vidite, ovo su komercijalni stanovi, ovako će da izgledaju stanovi za pripadnike snaga bezbednosti. I onda vam Aleksandar Marković pročita originalnu izjavu Aleksandra Vučića i kaže - ovo je stan za pripadnike snaga bezbednosti, a ja se nadam da će ovako da izgledaju i stanovi za mlade naučnike i mlade bračne parove, itd. Vladimir Orlić vam pokaže izjavu, pokaže vam stan, pokaže vam fotografiju mladog bračnog para sa detetom i kaže - evo, izgrađeno toliko i toliko stanova u Kragujevcu, a vi kažete - ne, to nije tačno. Kako da vam kažem, sa ljudima koji neće da vide ono što objektivno postoji, ne može da se vodi racionalni dijalog.
Znate, vi me sad podsećate na onu biblijsku priču iz Novog zaveta, kada je Isus Hristos vaskrsavao ljude, bolesnima, onima koji su slepi vraćao vid, onima koji nisu mogli da hodaju vraćao im mogućnost da hodaju, a znate kako su se zvali - fariseji. Zvali su se licemeri. Oni su videli to, ali su se pravili da ne vide.
Tako isto i vi radite. Vi vidite da se grade auto-putevi, vi vidite da se grade stanovi, vi vidite da pokušavamo zemlju da izvučemo iz krize i ponašate se isto kao i ovi kojih sada nema.
(Predsedavajući: Zahvaljujem se, gospodine Martinoviću.)
Vi ne vidite puteve, vi ne vidite nove škole, vi ne vidite nove bolnice. Ne, vi ste videli Zoranu Mihajlović, ušla žena u Skupštinu, udri po Zorani Mihajlović.
Možete vi to da radite, to je vaše pravo. Ja samo mislim da vam to neće doneti apsolutno bilo kakvu korist. A vi, što se mene tiče, nastavite dalje sa tim, nemam ja nikakav problem. Ja samo molim predsedavajućeg da, pošto smo se zaista, definitivno, udaljili od ove teme, ili pozovete vaše poslanike pa da lepo sede u sali kao što sede poslanici Srpske napredne stranke, to je jedna stvar, pa da se zajedno borimo. Jer, ovo nije predlog Zorane Mihajlović, ovo je predlog Vlade Srbije. U toj Vladi Srbije, pored ministara iz Srpske napredne stranke, sede i ministri iz SPS-a i ministri Rasima Ljajića i ministri mnogi drugi, znači, pozovite lepo poslanike da sede u sali i, što se mene tiče, sednica može da traje do ponoći. Ili, ovu raspravu koja je postala besmislena, koja više nema nikakve veze sa predlogom zakona i koja se svela na baražnu vatru protiv resorne ministarke, prekinete i počnemo da pričamo o onome što je sadržina Predloga zakona.