Nemam reči zahvalnosti, gospodine Marinkoviću, kako da vam se zahvalim za ovaj gest što ste dozvolili repliku narodnom poslaniku. To stvarno postaje retkost, raritet.

Naime, od sve ove priče po tačkama dnevnog reda, došli smo do teme ugroženosti žena u našem društvu, pa ministarka spočitava da neki poslanici čak uzimaju sebi za pravo da ugrožavaju pravo žena. Koleginica kaže čak - i prava novinarki nekih, a mi smo svedoci da ni udruženje, na čijem čelu je dotična ministarka, ni mnoga udruženja koja se bave sa tom problematikom, nisu osudili poslednji tekst koji je objavila novinarka protiv Republike Srbije. Čongradi novinarka je napisala da je Srbija genocidna država i da ona živi u genocidnoj državi. Gde ste gospodo da dignete glas? Šta vi mislite, da ćete se dodvoriti zapadu tako što ćutite? To je samo početak, to je barometar da vidi kako diše vlast, kako diše Srbija. Sledeći napad će mnogo žešći biti. Ako se ne pobunite na vreme, videćete šta vas čeka. Pedi Ešdaun je prvi koji je rekao da u parlamentu Republike Srpske mora biti usvojena rezolucija o genocidu u Srebrenici.

Isto su tako olako prihvatali, videli ste kako se završila ta priča, i sada imamo borbu, veliku borbu, neizvesnu borbu da dokažemo da nema narod Republike Srpske nikakve veze sa tim što mu nameću da su genocidni i da je genocid u Srebrenici, a nama novinari pišu i onda skaču da brane pravo žena. Pravo nas koji živimo u ovoj Srbiji je da se poštuje Ustav ove države. Ne može niko protivustavno da proziva državu Srbiju da je genocidna, tako što će napisati, kao ova Čongradi, da živi u genocidnoj državi i da je nju sramota.

Genocid može samo da počini organizovana država, a organizovana država u vreme sukoba u Bosni i Hercegovini je bila Republika Srbija. Nemojte to da gubite iz vida. Još jednom, hvala vam, gospodine Marinkoviću, na ovakvoj velikodušnosti, što ste izdvojili dva minuta.

Hvala.

Sad smo prešli potpuno na temu koja nema veze ni sa govorom Dušice Stojković, ni ministarke Mihajlović. Što liberalniji, to je gore, očigledno.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Izvolite, koleginice.

Hvala.

Danas na dnevnom redu, zbog građana koji tek sad možda prate ili se uključuju u prenos sednice, imamo izmene i dopune Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Da ne bi bilo zabune, za sve ljude koji nas prate u Srbiji u direktnom prenosu, ovde se ne radi ni o kakvom poklonu, već o izgradnji stanova pod uslovima koje je Vlada odredila i za njihovu kupovinu, za prijavu na konkurs i sa cenom koja treba da bude maksimalno 500 evra. Negirali ste, gospođo Mihajlović, da je bilo ko i bilo kada pominjao raspon cena sa striktno utvrđenom cenom, recimo, za Vranje. Svi mediji su prošle godine 18. oktobra objavili da će cena kvadratnog metra stana za pripadnike snaga bezbednosti da bude 320 evra, vi ste danas rekli 400 evra.

Međutim, ovde se postavlja jedno drugo pitanje – zašto vi od radno sposobnih ljudi, vidim da je to sad ovde apsolutno prihvaćeno, kao što su pripadnici vojske, BIA, policije i svih drugih snaga bezbednosti, pravite na neki način socijalnu kategoriju? Vi njih uvođenjem na ovakav način u ovaj zakon svrstavate u one koji ne mogu svojim radom da obezbede da kupe stanove po cenama koje nisu visoko profitabilne i da ne bude i nekakve zabune, jer ovo prate i ljudi koji ovog trenutka malterišu kuću, koji stavljaju krov, koji ređaju cigle, ljudi koji se bave gradnjom u svim gradovima u Srbiji, ima takvih i poslanika u sali koji to znaju, cena gradnje, normalne gradnje, bez nekakvih pompeznih stvari, počev od pločica, sanitarija i svega, ne može ni da bude viša od 300 evra, ako to ljudi rade na svom imanju. Šta je onda tu spektakularno u ovom zakonu ako je to ta cena, maksimalno 350 evra?

Evo, obećala je BK kompanija, kako se zove, „Tesla grad“, Bogoljub Karić, da će oni da prave stanove za cenu od 400 evra, pa pitajte bilo kog seljaka u selu koliko to košta, pitajte i ove koji se bave gradnjom. Dakle, normalnije je bilo da ovaj zakon obuhvati sve ove kategorije ljudi, ali na način da ima se da, da mogućnost imaju i da na svojim placevima koje poseduju u dvorištu gde žive njihovi roditelji naprave za sebe novu kuću, da im grad u kome žive, a ne samo ovi nabrojani gradovi, nego u Paraćinu, u Ćićevcu, u Novoj Varoši, u Priboju, jel tako, Milanka, svuda omoguće da za tu cenu dobiju mogućnost da podignu kredit u banci, da taj kredit se zna u kojoj banci se podiže, koja je kamatna stopa, a ne odredili smo i sad ćemo, što reče koleginica Radeta, na izvestan način da vršimo neku getoizaciju.

Zašto pripadnik snage bezbednosti mora da živi i da mu je opredeljeno u Kragujevcu da kupuje stan na Deninom brdu, na ovih 20 hektara, a tu će biti u prvoj fazi 216 stanova, 1.029 ukupno? Što niste odredili da to bude u centru? Pominjao je kolega Mirčić, kasarna „Radomir Putnik“, koja je opredeljena od strane odbornika Skupštine grada u sazivu kada nije postojala SNS da se upravo na toj lokaciji, to je centar grada, Ulica kneza Miloša, izgrađuju stanovi upravo i za te ljude. Denino brdo u Kragujevcu, to je treća zona lokacije, periferija, gde inače, evo, pogledala sam na kragujevačkim sajtovima za nekretnine koliko košta plac, i otprilike plac sa kućom za izgradnju gde postoji temelj, pa ništa to nije spektakularno, tih 500 evra koliko će biti maksimalno. Tamo onaj čovek koji gradi na Deninom brdu toliko će da ga košta na svom placu.

Vi nama kažete – da, to je način. Jeste, ali samo prividno, sistemski ne rešavate sve te probleme. Imamo drugu situaciju. Gospođo Mihajlović, da bi se u bilo kom gradu uredila katastarski neka parcela, treba prvo da radi katastar, pa da bude normalan direktor Geodetskog zavoda, što svakako izvesni dr Borko Drašković nije. U pitanju je čovek koji sve zna, samo se ne razume u svoj posao. On zna da kaže – Duing lista, zna da kaže – IT sektor, sistematizacija, da naručuje satelitske mape, a on je pod vašom ingerencijom, od kompanija koje se kasnije ispostave kao neupotrebljive, pa je doveo tako na desetine hiljada ljudi, njegov katastar u situaciju da i one kuće koje su izgradili, koje su legalizovali po ovim zakonima ne mogu da uknjiže, jer katastar radi, ne radi, izdaju se potpuno pogrešna rešenja, sa promašenim imenima i prezimenima. Takav čovek je do sada trebao da bude smenjen, a plus sve ove malverzacije, ispumpavanje para koje on radi i šikanira ljude. Sve normalne ljude koji znaju nešto o tom poslu najurio je odatle. Kako onda očekujete da će planove i regulativu i katastarske parcele moći da se urade za buduće projekte?

Imamo još jednu situaciju koju niko danas ovde nije pomenuo, evo ja ću, kolege srpski radikali će svakako i po amandmanima, tiče se jedne zaboravljene kategorije, a to su ljudi koji su tzv. vojni beskućnici. Njih je 2.600 i nešto porodica koje su na ulici. Vi ćete reći – pa ne baš na ulici, jer oni imaju nekakav privremeni smeštaj u kasarnama, školama, raznim skladištima, čak im je kada je Siniša Mali bio gradonačelnik Beograda dodeljeno na 135 lokacija da oni mogu tu da stanuju, ali nema mokrog čvora, nema ničega pristojnog gde bi oni mogli, a neki čak imaju samo pet kvadrata po članu domaćinstva. Da li je to normalno u 21. veku? Upravo u ovoj kasarni, a to je nastavak te kasarne „Radomir Putnik“ o kojoj govorim sam sama više puta obilazila te tzv. vojne beskućnike. Ljudi koji su najviši oficiri vojske tadašnje SFRJ koji su branili do poslednjeg daha u poslednjem otadžbinskom ratu i Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu, kasnije i Srbiju u ratu sa šiptarskim teroristima i sa NATO paktom na ulici su, bez igde ičega. Kada ćemo da imamo zakon koji će da reši njihovo pitanje?

Rekao je malopre kolega Orlić, evo, sada je izašao, kaže – nije niko do sada to pitanje rešavao osim Vučića. Ma nemojte, molim vas. Šta smo mi radili u Vladi 1998. godine kada je napravljeno Univerzitetsko naselje kod Instituta za fiziku, kada su useljeni potpuno besplatno dobili stanove, bez ovoga da oni kupuju preko nepoznate banke i po još uvek nepoznatim uslovima mladi naučnici i kragujevački naučnici? Pa gde ste vi živeli, gospodo? Gde su vaši roditelji dobili stanove? Rekao je kolega Đokić da je ostao bez stana, ali njegove kolege su dobile mogućnost. Znači, i moj otac i majka i drugi očevi i kasnije su ti stanovi otkupljeni. Pa nije sve počelo sa ovom erom od prošle godine izgradnje ovih stanova koji treba da se plate po ceni od 500 evra. Dakle, nemojmo da obmanjujemo javnost i da govorimo o nečemu što će da bude toliko povoljno.

Postavlja se najpre pitanje, evo završavam, vidim da gledate na sat, koja će to biti banka. Rekao je kolega Marković – Poštanska štedionica. To nigde nije zvanično. Pustite vi to što oni to reklamiraju. Za sve vas pitanje – da li će svaki pripadnik snaga bezbednosti baš u bilo kojoj banci koja bude za to opredeljena bez ikakvih problema da dobije taj kredit? Da li postoji mogućnost da mu se iz raznih problema do kojih može da dođe taj kredit ne odobri? Da ne dovodite možda ljude u zabludu, koji će da dođu i konkursna se prijava popuni i dođu u tu banku, banka kaže – treba ti to, treba ti to itd.

Kakva će da bude disproporcija, to je za vas pitanje od dinarskih i onih kredita u evrima, kakve će dalje da budu naknade koje su potrebne i da mi kažete, gospođo Mihajlović do kada će Borko Drašković da bude na čelu Republičkog geodetskog zavoda, koji odgovorno tvrdim, a i vidi se, postavljali smo i ta poslanička pitanja i kolega Jojić i ja, ne radi svoj posao kako treba i građani imaju na desetine hiljada problema. Ne mogu da uknjiže svoje stanove, svoje kuće, ne mogu da vrše ostavinske rasprave zbog toga i ne mogu da osiguraju budućnost svojoj deci.

Hvala, gospođi Jovanović.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Dosta pitanja, hajde da krenemo redom.
Prvo, niko nikad nije rekao da su stanovi besplatni, niti da su ovo socijalni stanovi, i kad smo raspravljali o ovom zakonu ovde u parlamentu bili ste prisutni i raspravljali smo zajedno, i tada je vrlo jasno rečeno da ovo nisu socijalni stanovi, da su ovo stanovi po svim standardima i da će, naravno, da se kupuju pod povoljnim uslovima i zato smo predstavljali, a potom ga ovde i usvojili. Sada zakon, vi ga kažete menjate, ja kažem dopunjujemo, kako god, hoćemo da uvrstimo i neke druge grupe i hoćemo zaista svima da pomognemo.
S druge strane, pre nego što smo uopšte krenuli u razmišljanje o tome da imamo poseban zakon, prethodno je izvršena anketa u svim službama bezbednosti, dakle, i kod policajaca i kod vojnika, da vidimo, i naravno BIA, da vidimo da li uopšte postoji zainteresovanost za kupovinu stanova, jer znate, da su mogli da kupe stanove u prethodnih 10, 20 i više godina, oni bi to sigurno kupili, i da su mogli to da urade, oni bi to sigurno uradili. Očito da nisu, da sad ne bi pričali o tome kako je to nekada izgledalo u vojsci i policiji, kako verujem, više nije, iz tog razloga smo krenuli u ovaj projekat.
Sa druge strane to je projekat koji država može da garantuje, zato što je država stabilna i ekonomski i finansijski. Znači, nikada Vlada Srbije nije rekla da su ovi stanovi niti da se poklanjaju. Naravno, vi kad dođete na vlast, vi slobodno sve poklanjajte, delite i šakom i kapom, nikakav problem, a to kad dođete na vlast, to ste verovatno naučili, pretpostavljam od vašeg koalicionog partnera na Starom Gradu, pošto on nema šta nije na taj način poklonio i dao.
S druge strane, to jedna stvar, vezano za same socijalne stanove. Znači, nisu socijalni stanovi, kupuju se. Tačno se zna kako će izgledati rata za stanove, jednosobne, dvosobne, trosobne, itd. Nema nikakvih rang lista, nego jednostavno zainteresovanost snaga bezbednosti ukoliko su zainteresovani mogu te stanove da kupe pod povoljnim uslovima i da imaju niske rate na 30 godina. Mislim, da je to ono što smo, praktično zajedno došli do rešenja.
Takođe, kada govorite o tome, pominjali ste getoizacija, i to nekolik puta sam čula, evo npr. jednog primera, ne poznajem najbolje Novi Sad, ali su mi objasnili da tamo postoji naselje Jugovićevo, postoje dve parcele, na jednoj parceli Građevinska direkcija Srbije je investitor i tu je cena 950 evra po kvadratu, znači tržišno se prodaju stanovi. Odmah pored te parcele nalaze parcela gde će se graditi sada stanovi za snage bezbednosti gde je cena, mislim bez PDV 500 evra. Znači, ne možemo pričati o getoizaciji ako već imamo parcelu do parcele gde je apsolutno sve obezbeđeno i ne predstavlja nikakvo, ne znam, sklanjanje tih ljudi ko zna gde od grada itd. Zaista nije tako.
Druga važna stvar, same jedinice lokalnih samouprava su imale zadatak da izaberu parcele gde će se ti stanovi graditi, koje moraju da imaju u svojoj blizini škole, obdaništa i sve ono što je potrebno da bi moglo da se normalno funkcioniše. Tako da, ta getoizacija ne stoji, iako sam je čula.
Na samom kraju, pitali ste me za Poštansku štedionicu, pošto se to negde pominjalo kao državna, da Poštanska štedionica je pripremila svoje brošure za svaki grad posebno zajedno sa Građevinskom direkcijom Srbije, gde je dala tačno uslove šta je potrebno od dokumentacije, šta je sve potrebno da se pripremi, da se uopšte dođe i aplicira za kupovinu takvog stana, ako govorimo o snagama bezbednosti, upravo zbog toga da bismo ljudima pokazali šta je to sve potrebno da oni imaju da bi mogli da dođu i sklope ugovor o kupovini stana. Ništa nije sakriveno. Ništa nije sa strane. Na kraju krajeva, to je sve ispred nas i radi se i ljudi se prijavljuju.
Dakle, kada smo rekli šta gradimo, gradimo upravo na osnovu anketa koje smo uradili nekoliko puta proverili. Dakle, nije sada neko rekao hoću stan, pa posle mesec dana rekao, neću stan. Ponavljam još jedanput, vojnici i policajci su ti koji će odlučiti hoće li da veruju Vladi Republike Srbije i da kupuju te stanove ili će da veruju vama koji kažete da je to sve šarena laža, nije ništa. Neko od vas je rekao, izvinjavam se možda niste vi, da je to prevara ili možda jeste u prethodnom obraćanju. Dakle, mi te stanove gradimo, 50% stanova u Vranju je napravljeno, radimo i po drugim gradovima i verujem da ćemo konačno snage bezbednosti da ono što su čekali decenijama sada imati mogućnost da kupe takve stanove. Hvala.

Hvala, gospođo Mihajlović.
Sada pravo na repliku ima Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Brojna pitanja su sada ovde otvorena, iako smo na sva ta pitanja tokom ove rasprave više nego jasne odgovore dali nekoliko puta, ali prosto pojedini poslanici to prenebregnu, pa nastave da postavljaju ista pitanja, ne znam samo u kom cilju.

Prvo, dakle, niko nikada nije rekao ni iz Vlade Srbije kako je malo pre gospođa Mihajlović rekla niti od poslanika SNS, da ovde neko nekome nešto poklanja, da su ovi stanovi besplatni. To niko nikada ni izgovorio, ali će biti jeftiniji od komercijalnih stanova, zato i donosimo zakon koji se zove Zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike u ovom slučaju odbrambenih snaga. Neće biti besplatni ali će biti povoljniji, biće beneficirana cena, biće tako koncipirani da mogu biti kupljeni od strane pripadnika da mogu da konkurišu na njih…

(Nataša St. Jovanović: Hajde, molim te objasni nam.)

Pa, objašnjavam vam, očigledno postoji potreba da vam objasnim. Dakle, po jasnim procedurama, po jasnom konkursu i to je nešto što predstavlja dobru stvar za njih, konkretan benefit. Neko ko nije mogao decenijama da kupi stan, sada će moći po povoljnim uslovima. Konkurisaće, proći će na konkursu, dobiće stan za relativno pristojnu sumu. Dakle, malo pre sam izneo model koji je uradila Poštanska štedionica, dakle, za jednosoban stan od 36 kvadrata, učešće će biti 1500 evra, mesečna rata 52,69 evra. Hoćete drugi model. Evo, drugi model je za troiposoban stan od 80 kvadrata, mesečna rata će biti 117 evra. Dakle, ovo je povoljno. Ovo je nešto što oni ne bi mogli da ostvare u komercijalnom smislu, niko od njih ne bi mogao da kupi ovaj stan, jer da su mogli oni bi kupili za sve ove godine i decenije. Očigledno da nisu.

Kada ste malo pre rekli kako je kolega Orlić rekao da niko nikada nije ovo radio na ovaj način. Slažem se sa njim, dakle, nijedna vlada nije sistemski rešavala ovo pitanje i ove probleme koje mi sada rešavamo. Dakle, 8022 stana će biti izgrađeno u prvoj fazi. To je konkretan rezultat ove Vlade i to je ono što mi radimo na sistemski način, krajnje ozbiljno i krajnje odgovorno. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Markoviću.

Sada pravo na repliku ima, Nataša Jovanović. Izvolite.

Prvo ću gospođi Mihajlović, nisam zadovoljna odgovorom gospođo Mihajlović, funkcija ministra, potpredsednika Vlade je da daje takve odgovore da kada poslanik izrazi sumnju u nešto što je predmet rasprave, odgovori budu jasni, precizni, argumentovani. Ništa od toga niste uspeli. Rekli ste – vi poklanjajte. Da, mi ćemo dolaskom na vlast da zbrinemo sve takozvane vojne beskućnike.

(Veroljub Arsić: Po Poslovniku.)

Zbrinućemo vojne beskućnike, decu palih boraca, invalide proteklih otadžbinskih ratova. Predlagali smo izmenu i dopunu zakona za te ljude, više puta u tok u redovnog zasedanja. Još nema zakona o njihovom zbrinjavanju i to je zaista žalosno u jednoj zemlji u kojoj svako može od izdajnika koji vršljaju ovde po medijima, poput ove nakaze Čongradin i ostalih….

Molim vas, nemojte tako koleginice Jovanović, nema potrebe da vređamo bilo koga.