Nikada više zamena teza, nego u ovoj raspravi. Počeli su poslanici vlasti, da bi se suprotstavili našim argumentima, a protiv argumente nemaju, da pričaju neke tužne priče kako izvršitelji pomažu samohranim roditeljima, naplaćuju alimentacije itd. Baš bih volela da vidim gde su se tim posebno bavili, gde oni nemaju nikakve koristi.

Takođe, ovde je bilo govora, opet da bi se skrenula pažnja sa suštinskog problema, kako postoje neki bogati ljudi, tamo u nekoj zemlji Srbiji, koji imaju ogromne dugove prema javnim preduzećima i sada će njima javni izvršitelji to naplatiti. Mi ovde ne govorimo o takvim pojedincima. Ovo je sistemski zakon. Mi govorimo o sistemskim rešenjima, a ovaj zakon obuhvata najveći broj građana Republike Srbije. Verujte, svi znate, živite u ovoj zemlji, ne postoji neko ko je omraženiji danas u Srbiji od javnih izvršitelja. Postoji tih 200, 300 ljudi koji haraju po Srbiji, rade šta god hoće.

Naravno, nije nama problem što je neko bogat. Ovde je bilo govora da nama smeta što se oni bogate. Nije nama problem što je neko bogat. Daj bože i kamo sreće što više bogatih ljudi u Srbiji. Nama je problem što se izvršitelji bogate zloupotrebama.

Istina jeste, više kolega je reklo da treba da donesemo nov zakon, mi vam preporučujemo da se strpite, jer mi u oktobru izlazimo sa novim Predlogom zakona uz koji ćemo priložiti više od 100.000 potpisa građana koji su saglasni sa takvim zakonom, pa da onda pričamo, bićemo spremni i za amandmane i na razmenu argumenata i sve. Ovo prosto ne može da opstane.

Ovo sada što pokušavate u mom članu, gde sam stavila amandman, govorite o dostavi. Juče smo pričali o problemima u dostavi. Elektronska tabla oglasna nije rešenje. Treba da ostane ona prava. Izašla je koleginica, da je pitam da li ima vaj faj u Zlotu, Sumrakovu, Brestovcu, Šarbanovcu i ostalim selima Bora, pošto se ona zalaže i kaže da je spas ova elektronska tabla.

Hvala.
Reč ima ministar Nela Kuburović.

Poštovani predsedavajući, moram da se složim da nikada više zamena teza nego tokom ove rasprave, ali drago mi je da polemišemo i da svako iznosi svoj stav.
Samo da se osvrnem na prethodne govornike. Ni jednog momenta nisam rekla da ćemo doneti novi zakon. Čvrsto stojim iza ovog predloga izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju i verujem da ćemo dobiti jedan kvalitetan tekst koji će otkloniti sve nedoumice.
Takođe, nigde ne stoji da smo dali u obrazloženju da zbog zloupotreba izvršitelja menjamo zakon, jer samim tim nije, prvo, istina. Jedina zloupotreba koja se pominje je zloupotreba prilikom prodaje javne nepokretnosti, ali ne govorimo o zloupotrebama izvršitelja, već zloupotrebama od strane učesnika koje u toku same prodaje nastanu. Mislim da smo prvo ministarstvo, prvi državni organ koji uopšte govori o zloupotrebama prilikom prodaje nepokretnosti i verujte da zbog toga nismo dobili pohvale od mnogih zato što ćemo uvođenjem elektronske javne prodaje stati na žulj onima koji su upravo činili te zloupotrebe u prethodnim godinama. To nije samo kada javni izvršitelj vrši prodaju. To se dešavalo kada je javnu prodaju vršio sud.
Podsetiću vas da je do 1. jula 2016. godine uglavnom prodaja nepokretnosti išla preko suda. Upravo je sud bio taj koji je prodavao nepokretnosti u vrednosti od 30% procenjenih vrednosti. Imate veliki broj predmeta gde su upravo zaposleni u sudovima te nepokretnosti kupovali, a da ne govorim o prodaji automobila gde su takođe zaposleni učestvovali u kupovinama, tako da se zloupotrebe koje su se javljale prilikom javnih prodaja ne vezuju samo za rad javnih izvršitelja.
Oni imaju isključivu nadležnost kada je reč o izvršenju od 1. jula 2016. godine, ali do tada sudovi su postupali i još uvek ima predmeta u kojima sudovima i dalje postupaju. To nije mali broj predmeta. To su svi oni predmeti gde se poverioci 2016. godine nisu izjasnili da predmeti pređu kod javnih izvršitelja, tako da sve ono o čemu govorite istovremeno se odnosi i na postupanje suda i na postupanje javnih izvršitelja.
Imali smo prilike da slušamo nekoliko puta kada je, recimo, 2017. godine bilo 3.770 prodatih stambenih jedinica. Bilo je možda 3.700 nepokretnosti, ali kada je reč o nepokretnostima, to nisu uvek stambene jedinice i nije samo reč o dužniku koji ima jedan stan. Bio je veliki broj prodaja hotela. Mogu samo za Beograd da kažem da je putem izvršenja bilo na prodaji tri hotela. Mogu biti poslovni prostori, mogu biti poljoprivredna imanja, tako da nemojte da zamajavamo građane o tome šta se radi.
Kada se prodaju stambene jedinice, uglavnom je reč o onim nepokretnostima koje imaju hipoteku, gde se sam dužnik saglasio da, ukoliko ne isplati dug na vreme, ta nepokretnost koju je dao za obezbeđenje može da bude prodata. Vrlo je mali broj nepokretnosti koje su se prodavale zbog malih dugovanja ili zbog dugovanja koja proističu iz komunalnog potraživanja. Kada pričamo o prodaji stambenih nepokretnosti putem javne rasprave, treba baratati činjenicama, treba baratati konkretnim predmetima i da li je bilo povrede nesrazmere kod izvršitelja, mogu vam dati veliki broj predmeta gde je bilo povrede nesrazmere prilikom prodaje od strane sudova.
Nije to način da ukidanjem javnih izvršitelja i vraćanjem nadležnosti sudovima mislimo da ćemo postići efikasniji sistem. Sudovi su se pokazali kao neefikasni. Upravo zahvaljujući njihovom efikasnom radu došli smo u situaciju 2011. godine da imamo preko dva miliona izvršnih predmeta. Upravo zahvaljujući takvom njihovom efikasnom radu još uvek imamo blizu 700.000 nerešenih izvršnih predmeta koje sudovi, šta god da uradite, apsolutno nikada neće završiti.
Na kraju, kad pričamo o naknadama za rad javnih izvršitelja, moram da vas podsetim da smo 2016. godine menjali izvršiteljsku tarifu koja je smanjena u odnosu na onu koja se primenjivala od 2011. godine, i to je drastično smanjena. Kako je smanjena? Tako što su limitirani iznosi koje izvršitelj može da dobije kao nagradu, za razliku od prethodnog perioda gde tog limita nije bilo i zavisio je od iznosa potraživanja koje je naplatio. Takođe, veliki deo drugih troškova smo ukinuli, ali sam najavila da će i tokom naredne nedelje, verovatno, biti nova javna izvršiteljska tarifa koja će biti znatno smanjena.
Kada govorite o sudu, moram da podsetim da nije besplatno sprovođenje izvršenja pred sudom. Plaća se neka sudska taksa. Ta sudska taksa apsolutno nije mala, što znači da troškovi dužnika u sudskom postupku nisu mali. Samo na ime naplate takse za podnošenje predloga za izvršenje i za donošenje odluke možete doći do iznosa od 500.000 dinara. To svako može da vam potvrdi ako je advokat, ako postupa u privrednim sporovima, tako da izvršenje pred sudom nije besplatno.
Druga je stvar da li su sudovi naplaćivali sudske takse i zašto smo došli u situaciju da imamo nekoliko milijardi nenaplaćenih sudskih taksi - zato što sudovi nisu bili ažurni, a samim tim su sebi uskraćivali povećanje sredstava koja treba da poboljšaju njihov materijalni položaj.
Tako da sprovođenje izvršenja za dužnika nikad nije besplatno. Troškovi uvek padaju na njegov teret, pitanje je samo koliko ćete imati radnji u toku sprovođenja izvršenja, da li će u toku sprovođenja izvršenja dobrovoljno da plate ili će čekati da se više sredstava određuje u toku postupka, da li je potrebno sprovoditi veštačenje. To su sve troškovi koji, bez obzira ko ih sprovodi, padaju na teret dužnika.
Da li su oni veliki, zavisi svakako od visine potraživanja, ali postoje odgovarajući limiti i ponovo najavljujem, prvi put, biće drastično smanjena izvršiteljska tarifa. Još jednom, vrlo često se pozivate na zakone koji su važili do 2011. godine, ali ovo je predlog koji prvi put smanjuje limite opterećenja i na plate i na penzije. Uvek je bilo ograničenje do dve trećine, na penzije do jedne polovine. Sada prvi put dolazi ograničenje plate do jedne polovine i penzije do jedne trećine.
(Vjerica Radeta dobacuje.)
Dobro, ali biće smanjena, svakako.
Ja se nadam da, iako imamo različitu diskusiju od strane poslanika, da će ipak ovaj predlog zakona biti usvojen i da će ti limiti biti smanjeni vrlo brzo. Zahvaljujem.

Hvala, gospođo ministar.
Sada reč ima Vjerica Radeta, pravo na repliku. Izvolite.

Gospođo Kuburović, izneli ste dosta problema u funkcionisanju sudova i slažemo se potpuno, što se toga tiče. Ali, problem se ne rešava linijom manjeg otpora, već se rešava sistemski, u sudovima, u pravosudnoj grani vlasti.

Ako ste zbog neefikasnosti sudova izvršiteljima izmestili izvršenja, vi imate ili mi imamo veliki problem i u dugogodišnjim parnicama. Pa, šta ćemo onda? Da organizujete 200-300 ljudi na kurs brzog kucanja i da preuzmu vođenje parnica? Ne rešava se tako problem.

Suština je ono što Srpska radikalna stranka kaže - da nikome ne može da se oduzme, bez obzira na dug, nikome ne može da se uzme stan. Nema pravo država da od svog građanina, od njegove porodice, pravi beskućnika. Niko.

Kako je došlo do tog duga? Deo odgovornosti mora snositi i onaj ko je učestvovao s njim u pravljenju duga. Jel to banka? Pa, banka je morala da računa na mogućnost da taj čovek može da se razboli, da može da dobije otkaz, itd. Ništa protiv nemamo da se dug vrati, ali, neka se, eto, po toj vašoj tarifi koju ste rekli, neka plaća do kraja radnog veka. Pa, završi se radni vek, neka nastavlja da plaća od penzije. Pa, koliko vrati. Ali vi, država, da ostavi neku porodicu koja ima samo jedan stan, jednog čoveka, i to je jednočlana porodica, nikoga ne smemo izbaciti na ulicu zbog nekog duga. To je suština. To je neodgovorna država.

Svakakvih slučajeva imamo u praksi. Pretpostavljam da vi znate slučaj izvršitelja iz Leskovca, koji je čak i hapšen. On je 23 miliona dinara uzeo od dužnika, na namenski račun, uz obavezu da ih plati poveriocima. Nije to uradio, nego je dao nekoj "Morava eko pelet" firmi, s kojom je taj novac delio. Dakle, raznih vrsta zloupotreba ima.

(Predsedavajući: Hvala.)

Samo jednu rečenicu, molim vas.

Dakle, ovaj iz Leskovca je isteran iz izvršitelja i samo se plašim da jadnik nije završio u notarima.

Hvala, gospođo Radeta.
Sada reč ima ministar, Nela Kuburović. Izvolite.

Tačno je da je pokrenut krivični postupak protiv izvršitelja iz Leskovca i taj izvršitelj je momentalno suspendovan. Donela sam rešenje o njegovoj suspenziji do okončanja krivičnog postupka, tako da smo reagovali momentalno.
(Vjerica Radeta dobacuje.)
U svakom slučaju i nadležno tužilaštvo, odnosno posebno odeljenje Višeg tužilaštva u Nišu takođe postupa i poreska uprava je i te kako uključena, tako da ćemo videti do kraja postupka kako će se okončati i da li će krivično odgovarati.
Napominjete da država treba da obezbedi pravo na stanovanje. Ja vas onda pitam - a šta je sa onim građanima koji su zakupci, koji nemaju svoje stanove i nemaju apsolutno nikakva dugovanja? Da li država i njima onda treba da obezbedi pravo na stanovanje ili ne?
Zloupotrebe koje su učinjene od strane izvršitelja, nemojte misliti da toga nema u sudu. Pominjete Leskovac, a ja ću vas podsetiti, imali smo prilike da razgovaramo i kada sam u maju bila u Skupštini, da imate osnovni sud u Nišu gde je iz depozita suda nestalo nekoliko stotina hiljada evra. Tako da to da li je izvršitelj ili sud, ne ograničava da ne može da dođe do bilo kakve zloupotrebe ili izvršenja krivičnog dela, niti to što ćemo nešto dati u nadležnost suda, nije garancija da neće biti bilo kakve zloupotrebe.
Svakako verujem da svako ko učini bilo kakvu zloupotrebu treba da bude sankcionisan. Mi u Ministarstvu apsolutno postupamo po svakoj pritužbi koja dođe od strane građana. Vršimo i neposredan nadzor, a ne samo na osnovu pismenih papira koje dobijemo. Već sam vam i rekla da je pokrenuto nekoliko krivičnih postupaka, i od naše strane, nekoliko disciplinskih postupaka, koji su okončani zabranom obavljanja izvršiteljske delatnosti, a ja bih volela, isto tako kao što je ministarstvo efikasno, i naša disciplinska komisija, da je možda efikasnija i disciplinska komisija Visokog saveta sudstva.

Hvala, gospođo Kuburović.
Pravo na repliku Vjerica Radeta. Izvolite.

Lepo je gospođo Kuburović što vi očigledno znate uglavnom za sve ove slučajeve o kojima mi govorimo. Znači, zainteresovani ste za to što radite, ali odgovor na pitanje - taj iz Leskovca protiv, izvršitelj, protiv koga se vodi krivični postupak, uzeo je od dužnika 23 miliona dinara, nije ih dao poveriocima. Znači, oštetio je i jedne i druge. Šta je sa tim parama? Što njemu niste oduzeli sve što ima da podmirite i dužnika i poverioca? Što mu niste poslali drugog izvršitelja da mu uzme?

Opet zamena teza sa vaše strane. Rekla sam da je stav SRS da nikome država, nikoga država ne sme učiniti beskućnikom, znači, nikome ne sme uzeti stan kao jedinu nepokretnost bez obzira koliko je dužan. Vi kažete - šta ćemo onima koji nemaju stan. Nismo pričali o njima. O njima smo pričali juče sa Zoranom Mihajlović i rekli da po onim uslovima koji će država obezbediti za službe bezbednosti da moraju obezbediti iste uslove za kupovinu stanova svim mladim parovima, porodicama sa decom, lekarima, nastavnicima, istraživačima, istražiteljima, naučnicima, samohranim roditeljima, porodicama sa decom sa posebnim potrebama itd. To nije vaš resor. Govorili smo sa drugim ministrom o tome.

Vas upozoravamo da nema pravo država, mi smo kroz neki amandman rekli - mora se obezbediti po članu domaćinstva najmanje 10m2 svakome. Dug neka otplaćuje do kraja života, neka mu ga otplaćuju i naslednici, ali kao deo plate, kao deo penzije, a ne da ga ostavimo bez stana koliko god da je dužan.

Hvala gospođo Radeta.
Sada se po amandmanu javila Marijana Maraš.
(Marjana Maraš: Replika.)
Molim? Replika?
(Marjana Maraš: Ministarka me je pomenula lično u izlaganju.)
Pomenula vas lično? Nije vas pomenula.
(Neđo Jovanović: Po amandmanu.)
Izvolite po amandmanu.