Nastavljamo sa radom.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Izvolite.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, institucija javnog izvršitelja jedna je od najgorih tekovina režima DS u Srbiji. Dakle, javni izvršitelji su uvedeni zakonom iz 2011. godine, potvrđeni su naprednjačkom većinom 2015. godine i evo, sada se razmatra o pitanju izvršenja 2019. godine, bez ikakve kritike prema tome što su naša dosadašnja iskustva sa radom javnih izvršitelja.

Javni izvršitelji su se pokazali, ne samo kao nepotrebni u našem pravnom sistemu, već i kao veoma pohlepni, udruženje koje se razvilo umesto da se stara o izvršenju obaveza, o naplati dugova, oni se staraju isključivo o svom ličnom benefitu, o svojoj ličnoj koristi i sve to na teret građana Srbije.

Bezbroj je takvih primera, primera njihove bahatosti u izvršenju obaveza, u zapleni nekretnina, u isterivanju porodica na ulicu.

Zbog toga što sve to znamo, i poučeni smo tim negativnim iskustvom, SRS predlaže da se što hitnije moguće ponovo razmotri ova tema, da vratimo proces izvršenja u sudove, da to opet radi sudski izvršilac pod nadležnošću suda i Ministarstva pravde kako ne bismo doveli građane u mogućnost da njihova ovlašćenja budu zloupotrebljena, da se ne poštuju njihova procesna, građanska i ljudska prava, kao što sada imamo.

Apelujemo na SNS da se što pre ukine institucija javnog izvršitelj. Kao što znate SRS je jedina stranka u Srbiji, koja se zalaže za ukidanje javnih izvršioca, tj. izvršitelja i do sada smo prikupili više od 100 hiljada potpisa podrške građana Srbije za tako nešto, a pre jesenjeg redovnog zasedanja Narodne skupštine predaćemo potpise i potpuno novi predlog zakona, gde ćemo vratiti izvršenje u sudove i napraviti sudove efikasnijim. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marjan Rističević.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Zoran Despotović.
Da li Zoran Despotović želi reč? (Ne.)
Da li neko drugi želi reč o ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Studenka Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena gospođo Gojković.

Poštujući pravo, gospodina Despotovića, na drugačije mišljenje, ja imam svoje koje glasi da su javni izvršitelji uvedeni kako bi se rasteretili sudovi i povećala efikasnost naplate potraživanja i okončanja izvršnih postupaka.

Svi građani koji su u postupku čekali da naplate ono što ima pripada uvođenjem izvršitelja omogućeno im je da ostvare svoje pravo. Vraćanjem tih predmeta sudu, opet bi smo te građane oštetili.

Problem sa izvršiteljima u praksi je nastao kod malih dužnika, kod poštenih ljudi koji jednostavno nisu mogli da isplate svoj dug za komunalne usluge, ali to se više neće ponoviti, obzirom da ovim zakonom štitimo građane koji su savesni prema svojim obavezama ali su ponekada zbog teške materijalne situacije prinuđeni da svoje obaveze izmiruju sa kašnjenjem.

Visina dugovanja za koju vam izvršitelji ne mogu oduzeti jedinu nekretninu koju posedujte, odnosno krov nad glavom je do 5.000 evra, što je preko pola miliona dinara. Ovakvim rešenjem, zakon će nastaviti da štiti i građane koji su poverioci, ali će štiti i one koji su dužnici, a socijalno su ugrožena kategorija društva, koji poseduju jedino dom u kome žive. Zahvaljujem.

Hvala, lepo.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam, predsednice.

Zapravo, ja sam se javila ranije, ali evo, nadovezaću se.

Smatram da na početku rasprave u pojedinostima ovog Predloga zakona treba razjasniti i pojam rešenja o izvršenju, pre svega zbog građana koji prate ovu raspravu.

Dakle, izmenama će definitivno biti da ovaj termin podrazumeva rešenje o izvršenju koje donese sud i javni izvršitelj na osnovu izvršne ili verodostojne isprave.

Ako uzmemo u obzir komponente ovog Predloga zakona, u smislu razloga za donošenje izmena i dopuna i da se Predlog odnosi na zaštitu kako dužnika, tako i poverilaca. Fizička lica koja mogu da se nađu u ulozi stranaka u postupku, moraju znati šta se sve menja.

Zbog nekih situacija koje su se ranije dešavale se i donose izmene i dopune ovog zakona, upravo da bi se unapredila profesija javnih izvršitelja, ali i da bi se unapredilo i naše zakonodavstvo.

Javni izvršitelji su profesija koja svakako mnogo doprinosi efikasnosti naših sudova, predmeti koji bi vratili u sud bi u mnogome doprineli tome da se postupci ponovo usporavaju i da mnogo dugo traju, što bi najviše pogodilo, upravo građane Srbije koji se javljaju kao učesnici u tim postupcima. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Amandman sličan ovom amandmanu na član 2. nije jedini koji smo mi podneli. Zapravo, mi smo u tako velikom broju članova intervenisali na taj način, a to je suština naših primedbi na ovaj Predlog zakona i na osnovni zakon. Naravno da sudovi moraju da preuzmu poslove izvršenja. Mi se apsolutno protivimo da javni izvršitelji rade na ovim poslovima.

Naravno, nismo ni hteli na svaki baš svaku intervenciju u ovom smislu da vršimo, ali ih ima dosta. Pod pretpostavkom, recimo, da se bilo koji od ovih amandmana usvoji, onda bi se, naravno, izvršila pravno-tehnička redakcija, pa bi se to uradilo u celom Predlogu zakona. Nije da to očekujemo. Vi ste očigledno čvrsto pri stavu da to treba da ostane kod javnih izvršitelja i mi smo rekli da ćemo vam u toku ove rasprave reći i neke primere koji su u nas… Ne isključivo ti primeri, ali koji su onako samo dokaz koliko smo mi u pravu i koliko je loše po građane Srbije to što ovo rade javni izvršitelji.

Recimo, imamo mi ovde dokumentaciju Miodraga Miloševića iz Borče, koji je imao potraživanja od 1.977 dinara za struju. Preko izvršiteljke, neke Vojke Janjić, morao je još na to da plati troškove od 3.900 dinara, a onda nagradu izvršitelju 1.800 dinara, odnosno 3.600 ukoliko ovo ne plati u roku.

Čovek je vodio postupak, sve što mu je bilo na raspolaganju i, verovali ili ne, svi njegovi prigovori su odbačeni kao neosnovani i on je došao pod udar javnih izvršitelja.

Dakle, ovo govori o samovolji javnih izvršitelja i ne samo ovo, nego je puno primera. Čućemo o tome i danas i sutra, dok se ovo ne završi i dok mi ne dođemo sa našim Predlogom zakona koji će biti apsolutno pravičan i mnogo bolji od ovog. Hvala.

Hvala.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Izvolite.

Hvala.

Kao što znate, ono što je najveći problem kod rada javnih izvršitelja je to što se apsolutno ne poštuju građanska, ljudska prava dužnika i to smo videli na mnogo primera.

Ako se vladajuća većina ovde poziva kao glavni argument za njihovo postojanje, to jest za postojanje javnih izvršitelja, to što se postigla određena efikasnost u naplati dugova to ne znači da efikasnost sama po sebi veća vrednost od ljudskih i građanskih prava. Dakle, ljudska prava i građanska prava moraju da budu na prvom mestu, a efikasnost na drugom. Ako je stalo nekome do efikasnosti, to je trebalo da se uradi sa sudom, to jest da se sudski izvršilac dovede u položaj, da se ostve takve okolnosti, da se takav ambijent stvori, da može efikasno da radi, ali da onda imamo garanciju zaštite ljudskih i građanskih prava.

Podsetiću vas na esenciju zakona koji je bio na snazi pre 2011. godine. Dakle: „Izvršenje radi ostvarenja novčanog potraživanja i obezbeđenja takvog potraživanja ne može se sprovesti nad stvarima ili pravima koji su neophodni za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba dužnika i lica koje je on po zakonu dužan da izdržava ili za vršenje samostalne delatnosti koja je dužnikov glavni izvor sredstava za život. Pri sprovođenju izvršenja i obezbeđenja vodiće se računa o dostojanstvu ličnosti dužnika, kao i o tome da izvršenje i obezbeđenje budu što manje nepovoljni za dužnika“.

Mi vidimo da se ovde apsolutno ne vodi računa o dostojanstvu dužnika. To nikoga ne zanima od javnih izvršilaca. Njih samo zanima da što pre dođu do onih vrednih stvari, da li su pokretne ili nepokretne, koje dužnik ima i da se naplati iz tog duga sa provizijama koje su nenormalne, koje sami određuju i na kraju više od deset puta naplate nego što je osnovni dug.

Imajte to u vidu. O tome treba voditi računa. To je osnovna stvar koja treba da nas zanima, a ne koliko je u statističkim podacima ostvareno izvršenja, jer u statističkim podacima ne vidimo koliko je ljudi ostalo bez krova nad glavom. Hvala.