Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine Šarčeviću sa saradnicima, mi smo do sada o dualnom obrazovanju govorili uglavnom u okviru srednjeg stručnog obrazovanja i govorili smo na radnijim sednicama u ovom mandatu kako će dualno obrazovanje imati benefite za učenike, za privredu ali i za samo obrazovanje.

Sada su se stekli uslovi da govorimo o dualnom modelu u visokom obrazovanju. Godine 2017. dali smo mogućnost da donošenjem Zakona o visokom obrazovanju, zapravo stvorili smo pravni osnov za uspostavljanje saradnje između visoko školskih ustanova sa jedne strane i poslodavaca sa druge strane.

Do sada smo, zahvaljujući radu Vlade Republike Srbije doveli obrazovni sistem do trenutka odnosno do situacije kada može da se menja, kada može da trpi promene, a videli smo iz ovog materijala koji smo dobili da je dualno obrazovanje dalo pozitivne efekte odnosno dualni model studija u visokom obrazovanju, da je dao pozitivne efekte u mnogim evropskim zemljama.

Dualni model studija, dakle, u visokom obrazovanju doprineće ostvarenju ciljeva koji su postavljeni kao važni u reformi obrazovnog sistema kao što je povećanje stepena zapošljivosti studenata odnosno onih koji su završili studije ali i njihova veza sa privredom kroz koju će se i nastavni proces osavremeniti.

Takođe, studenti dualnog modela i to je jako pozitivno, imaće mogućnost da učestvuju u procesu istraživanja odnosno da doprinesu razvoja procesa istraživanja jer će kompanije svakako sarađivati sa univerzitetima.

Sa druge strane, to će im biti od velikog značaja jer će moći da stiču nova znanja i veštine, nova iskustva a za neku buduću saradnju moći će da stiču i kontakte i za neku buduću saradnju i za sutradan za zapošljavanje.

Ono što sam ja želela vas, gospodine Šarčeviću, da pitam jeste, pošto sam ja završila Pravni fakultet i razgovarala sam već sa nekim studentima, neki konkretan primer kako bi dualni model studija u visokom obrazovanju se konkretno odrazio na recimo pravnike odnosno diplomirane pravnike sutradan?

Želim u jednom delu svog govora da se osvrnem i na deo opozicije koji ni danas nije u sali, oni se naravno kriju iza tog njihovog bojkota zbog očekivanog debakla na izborima. Njih očigledno ne interesuju pitanja i oni su to pokazali i pokazuju već mesecima unazad da ih ne interesuju pitanja koja se tiču građana. Evo, danas ih ne interesuju pitanja koja se tiču visokog obrazovanja i naših studenata a o kojima mi raspravljamo, niti ih interesuje koje ćemo zakone doneti. Njih jedino interesuje da Aleksandar Vučić ne učestvuje na izborima. Sve njihove ideje, svi njihovi zahtevi usmereni su samo na tu jednu stvar.

Evo, vidimo i ovi skupovi koji se održavaju na Fakultetu političkih nauka, pogledajte samo šta su njihovi zahtevi i šta su teme, koje su teme o kojima oni žele da razgovaraju. Oni nama prigovaraju, kažu – izborni zakoni su loši. Naravno, Aleksandar Vučić im je za to kriv, bez obzira na to što su te zakone upravo doneli oni.

Ako se prisetimo, Zakon o izboru narodnih poslanika donet je 2000. godine, Zakon o finansiranju političkih partija donet je 2011. godine. Oni, naravno, kažu to su Vučićevi zakoni koji su loši. Kako je to moguće da su tada ti zakoni bili dobri i da su tada izbori bili fer i demokratski a da danas ti isti zakoni koje su oni doneli, koji se primenjuju utiču na to da izborni proces, navodno, nije dobro regulisan. Tako su oni iz dana u dan sve nervozniji što se bliže parlamentarni izbori, ali nam na taj način pokazuju iz dana u dan da se jedino i samo boje poraza na izborima od Aleksandra Vučića i SNS.

To je danas pokazao i Zoran Živković na svojoj konferenciji za novinare. Pohvalio je kako smo pozvali OEBS, kako je Vlada Srbije pozvala OEBS da prati izborni proces i odjednom ispostavilo se da ni to više nije dovoljno. Naravno, on je izveo zaključak iz toga da će Aleksandar Vučić mirno predati vlast. Naravno gomila uvreda koje su upućene Aleksandru Vučiću, kako on bruka Srbiju i razne neke slične gluposti kojima vređa Aleksandra Vučića i SNS.

Ne sećam se da je Aleksandar Vučić došao nekada pijan u Narodnu skupštinu, niti se sećam da je Aleksandar Vučić zapalio ovaj visoki Dom, da je iz njega iznosio stolice i slike, niti se sećam da je Aleksandar Vučić koristio proteste da bi došao na neku funkciju baš kao što je Zoran Živković to radio. Naravno, Zorana Živkovića narod ne želi, on to zna. Narod za njega neće da glasa, on to zna. Zato se krije iza tih konferencija za novinare umesto da dođe ovde u salu da radi svoj posao i da danas zaista zapravo raspravljamo o ovim predlozima zakona koji su na dnevnom redu.

Čisto da bi Zoran Živković znao, Aleksandar Vučić se neće povući, Aleksandar Vučić i SNS nastaviće da se bore za Srbiju koja treba da bude moderna i razvijena zemlja, koja treba da ide u korak sa svim drugim zemljama, a nikako se zbog konferencije za štampu Zorana Živkovića Aleksandar Vučić neće povući.

Zbog toga, sada se obraćam građanima Srbije, zbog toga dragi građani Srbije ovi važni čelnici Saveza za Srbiju vas svakodnevno lažu, a vi stavite sa jedne strane njihove laži i njihove izmišljotine, a sa druge strane stavite rad i rezultate Aleksandra Vučića i SNS i reći će vam se samo zašto se oni zapravo boje da izađu na izbore. U tom smislu, a sa tim ću i završiti svoje izlaganje, želim da čestitam Aleksandru Vučiću i SNS, naravno i stranci i Odboru u Medveđi na pobedi na lokalnim izborima u Medveđi, eto u jeku bojkota izlaznost je bila rekordna, a svi ljudi koje Boško Obradović naziva jadnim ljudima koji su naterani da glasaju, sa 65% pozdravljaju Boška Obradovića i Savez za Srbiju i šalju im poruku - kako god nas budete nazivali, da li smo mi krezavi, da li smo botine, da li smo sendvičari, mi ćemo davati podršku Aleksandru Vučiću i SNS, jer to je jedina politika koja Srbiju može da vodi dalje i koja će imati podršku naroda, pa dame i gospodo iz Saveza za Srbiju razmislite malo kad vam se još budu približili ovi parlamentarni izbori, razmislite malo o 65%, o rezultatima u Medveđi, pa ćemo videti kakvi će rezultati biti na parlamentarnim izborima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Šarčević. Izvolite.

Hvala, koleginice.

Pre nego što kažem otprilike šta je moja ideja da i pravnike možemo da uključimo u ovaj sistem, a možemo i na mnoga mesta, svakako, i kroz notarski deo, izvršiteljski deo, advokatski deo, razne kompanije koje se bave međunarodnim pravom i specifičnim svojim zaštitama, takođe, sutra ćemo imati objedinjenu raspravu oko intelektualne svojine gde se formiraju potpuno nova udruženja koja se brinu o pravima određenih izvođača, gde stvarno ima dosta novca i da je to vrlo specifična roba, mislim da je ta specifičnost jako važna i da sam fakultet može da pravi određene grupe i module, već sam pomenuo za Ekonomski šta je sve moguće, ali ono što je bitno i da ne zaboravimo ovde kad smo počeli danas, ovde kada govorimo o dualnom na viskom, govorimo o najboljim fakultetima trenutno u Srbiji, oni su učestvovali iza ovog zakona, znači Mašinski u Beogradu, Elektronski u Nišu, Elektrotehnički u Beogradu, Medicinski u Beogradu, Ekonomski u Beogradu, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, znači to je sama elita visokog obrazovanja, da izvinu oni ostali koji nisu bili u timu, a u širem smislu su elita.

Ispričaću vam anegdotu od pre dve godine, kad smo radili Zakon o dulnom u srednje, došao je čovek koji ima kompaniju koja proizvodi mašine određene da mu uspostavim kontakt sa dekanom Mašinskog fakulteta, što sam ja naravno i uradio i kod mene u kancelariji je on ponudio 20 stipendija, dekan je rekao ja nemam jednog studenta koji bi prihvatio stipendiju jer su svi zauzeti. Tako da, ovde govorimo da će u prvom redu sačuvati se onaj kadar koji je visoko školovan i najkvalitetniji koji treba da ostane ovde, što je signal onome čemu smo govorili, a to je da neće doći MTU ovde ako nemate stručnu snagu, ako neće doći priznate kompanije koje imaju razvojne centre, ako vam kažem da intenzivna zahvaljujući predsedniku razgovaramo sa kineskim partnerima o veštačkoj inteligenciji i fabrici za proizvodnju robota ovde što zahteva i trening centre i razvojni centar opet za 120 doktora nauka mladih inženjera, što su ogromni poduhvati.

Znači, sve ono što smo uradili zajedno ovde u parlamentu, donoseći zakone i o nauci, o fondu itd, je novi elan i daje neku totalno drugačiju dimenziju.

Da nije fraza da je društvo u Srbiji u pravcu zasnivanja svojih vrednosti na znanju, govori činjenica da smo ove godine preko hiljadu đaka uključili u gimnazijske programe nadarene za informatiku i računarstvo. Nije fraza, ako smo nedavno u Estoniji videli da mi za tri godine smo stigli nešto što ljudi rade 20, da možemo da spustimo ispod petog razreda programiranje na učiteljski nivo. Naravno, prve dve godine nemaju baš tu funkciju kodiranja, ali već od trećeg osnovne se to radi. Da smo u funkciji da ćemo imati do kraja godine gotovo sve škole sa tim mini robotima i nizom drugih stvari gde deca praktično vežbaju ono što uče kroz programiranje.

Znači, sve to je samo za sebe delom svrha. Delom je svrha da se ostali predmeti, takođe, služe informatičkim i drugim tehnologijama. Ali, ovo što je rekao profesor Atlagić, mislim da je mnogo, mnogo važno, čineći iskorake koji su brzi, koji stižu onaj tehnološki razvoj savremenog najrazvijenijeg dela Evrope, jeste činjenica da moramo da radimo na vaspitnoj funkciji ustanove.

Ovo što ste vi malo pre pričali, ponašanje određenih ja ne bih rekao lidera, ne možeš da budeš lider ako se tako ponašaš, ako je profesor Radenović reko pred čitavom novinarskom svitom da predsednik države nema kapacitet za diktatora, prosto, ne može da bude, nije rođen za to i lepo mu je dao kompliment kakav nije očekivao, zaista, to je samo nemoć ulice da pokaže koliko je željna vlasti na jedan od načina, a to je možda paljenje Skupštine i gubljenje strpljenja.

Znači, ovo što mi radimo je mnogo bitnije za budućnost dece i Srbije. To roditelji i građani prepoznaju i otuda to poverenje, a nama ostaje zadatak da to radimo više.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Želim samo da vam se zahvalim na odgovoru na moje pitanje i na ovom obrazloženju.

Velika je stvar da studenti čuju obrazloženje i da čuju od vas šta će zapravo značiti primena ovog zakona u praksi, da se pozitivni efekti očekuju ne samo u smislu doprinošenja razvoja obrazovanja, već i u smislu sagledavanja onih koji su fakultete završili. Ja vam se zahvaljujem i podržaću, naravno, ove predloge u danu za glasanje.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pa meni ova dva zakona koja su danas na dnevnom redu i diskusija većine kolega narodnih poslanika pomalo liči na muzičku simfoniju četiri čina, ali ne onu pastoralnu Betovenovu, nego ovu o čemu mi pričamo.

Gospodine ministre, mi imamo nekoliko prethodnih pitanja koja bi trebalo rešiti pre, pa onda razmišljati o ozbiljnom dualnom obrazovanju u visokom sistemu obrazovanja.

Vi dobro znate koje su zemlje preteče dualnog obrazovanja, da je to u SAD početkom 20. veka, 1906. godine počeo prvi eksperimentalni sistem ovog obrazovanja sa studentima mašinskog fakulteta, da su to kasnije prihvatili i drugi. Posle je to Nemačka probala. Nemačka je negde tamo sedamdesetih godina prošlog veka, a znatno povećanje studenata koji žele da se obrazuju na ovaj način se dešava od 2006. do 2011. godine, gde je povećanje od prilike negde 50% se javlja.

Zatim, u sistemu srednjeg obrazovanja zemlje koje prednjače u tom dualnom sistemu obrazovanja su Austrija, Nemačka, Švajcarska. To su uglavnom zemlje u kojima je i sedište kapitala. Mi nismo takvi. Mi imamo jedan problem gde dugi niz godina ne postoji plansko, odnosno planiranje kadrova.

Možda model obrazovanja koji bi mi mogli donekle da prihvatimo i uostalom to su dve zemlje u svetu gde je možda obrazovanje onako najrazvijenije i najbolje u ovom trenutku, to je Finska koja u jednom periodu,u ekonomskom smislu bila na začelju i mislim da je jedan od vaših saradnika, koji je inače i završio obuku za dualno obrazovanje o trošku Vlade Švajcarske države, ne sporim to ništa, čini mi se da je gostovala u jednom momentu i u Južnoj Koreji i zna dobro šta se tamo desilo kada se nekoliko sati ili čak, nisam sad više siguran, jedan sat skratio boravak u školama, da su bili spremni da štrajkuju.

Mi imamo jedan problem – nemamo kulturu obrazovanja, nemamo kulturu polaganja ispita. Da sad ja ovde ne imenujem neke ljude koji ni u kom slučaju nisu smeli, da ih je neko jurio da im da diplomu, da je uzmu zato što uspostavljaju obrazac ponašanja kako je to sada moderno reći i oni nisu pretrpeli nikakve sankcije.

Mi nažalost danas imamo u obrazovnom sistemu Srbije ljude koji ni u kom slučaju ne bi smeli biti tu. Imamo divnih učitelja, nastavnika, profesora kako u srednjim školama, tako i na univerzitetima, ali ima i onih koji ni po čemu ne zaslužuju da se tamo nađu. Vi to verovatno preko školske uprave, preko prosvetnih inspektora dolazite u takvu situaciju.

Ulagati u obrazovanje, baviti se obrazovanjem nije posao od danas za sutra. Vaše greške su vidne i danas. Kada kažem vaše, mislim na onog ko se nalazi u Ministarstvu prosvete i na one koji obrazuju naše generacije, ali posebno će biti uočljive i posebnu cenu, ali skupu, ćemo platiti možda za dve decenije kasnije. Mi moramo to da razrešimo, pa onda da vidimo kako ćemo pristupiti ovom sistemu obrazovanja.

Vi ste rekli 2017. godine smo uveli dualno obrazovanje u srednjim školama, pa ste rekli da je bilo 400 kandidata, a 2018. godine četiri i po hiljade. Sada imamo sedam hiljada. To su brojke, ako bi se bavili samo njima i ko navija za apsolutne brojke, mogao bi da tapše i da kaže bravo. Ne znamo koje su to stvarne i suštinske posledice. Nećemo sve ni da sumnjičimo. Verujte da naša namera, poslanika SRS, nije da vas saplićemo, nego da vam ukazujemo na one probleme koje vi ne možete da sagledati sami ili možda pojedinačno stignu do vas, pa vi smatrate da nisu bitni da se rešavaju, da vam ukažemo na to i ponekad da kažemo da dobro radite ono što jeste.

Čini mi se da kroz ovo uputstvo vezano za formiranje odeljenja i finansiranje, pre svega se misli na osnovne škole, da tu imate jednu toleranciju u odnosu na ono što je stvarno propisano. Tamo ste rekli da je 30 učenika, ali u tim područnim školama dozvoljavate i manji broj i na tome treba istrajavati. To je možda najskuplje obrazovanje u Srbiji, ali treba imati u vidu da opstanak ili ostanak tamo učitelja i nekih porodica koje imaju decu za školovanje na tom uzrastu još uvek živi, održava neka područja u Srbiji.

Imamo mi dosta brdsko-planinskih područja u Srbiji gde ako budu napustili oni koji tu žive, koji su emotivno vezana za ta područja, tu više nikakve industrijalizacije, tu više nikakva naučno-tehnološka revolucija ne može pomoći i vratiti nekog na ta područja. Možemo samo na ovakav način. Možda jeste skuplji, ali on je jedini i u ovom momentu moguć. I dalje nastavite da vodite računa o tome. Pre svega mislim na rubna područja gde to tako mora da bude.

Ovaj parlament je doneo Zakon o dualnom obrazovanju u srednjim školama pre dve godine i od jednom smo potrčali na takav način obrazovanja u visokoškolskim ustanovama. Izvinite, ali meni ovo malo liči na bivše visokokvalifikovane radnike, pa je bila tu jedna konkurencija između onih što imaju šesti i peti stepen stručne spreme, ali desiće vam se, kolega, ovde ima i nekoliko lekara, da će oni koji možda ne zaslužuju taj sistem obrazovanja koji je danas na ovakav način, 450 sati kod poslodavca, 450 sati u visokoškolskoj ustanovi, da će oni biti potpuno ravnopravni onima koji studiraju po redovnom programu i imaju fantastične rezultate.

Sada, da li je ovo baš ovako kao što vi pričate, vi ste sami rekli malopre da vam je bio neko ko je nudio 20 stipendija na Mašinskom fakultetu u Beogradu. To je bilo pre uvođenja dualnog obrazovanja.

Ovde kada ste pomenuli fakultete i institute koji su vam pomagali prilikom izrade ovog predloga zakona, to jesu naučne ustanove za svaku pohvalu. Naše studente elektrotehničkog, mašinskog i drugih fakulteta očekuju i prate ih i profesor Jokić jednom reče da su studenti nekog fakulteta ili kasnije svršeni studenti roba, da postoje takozvani lovci na glave koji takve i najbolje prate i odvode ih.

E, sada mi odgovorite, ministre, na jedno pitanje – da li naši studenti koji nastavljaju, odnosno srednjoškolci koji se opredele da studiraju u inostranstvu, studiraju po dualnom sistemu ili možda po redovnom u tim državama? Ja sam siguran po redovnom, a skoro ni jedan nije po dualnom sistemu.

Moram ovde da istaknem, neću reći ime, da ne bih imao problema, sada je, čini mi se, rukovodilac u jednoj regulatornoj ustanovi, jedan koji je bio profesor u to vreme i on se prvi usudio da reformiše na određen način, u užem segmentu, naše visokoškolskog obrazovanja. Kada je primetio da student odgovara i da nije u pitanju neznanje, nego možda bioritam tog dana, indisponiranost ili nešto slično, rekao je - koleginice, otvorite knjigu, otvorila pogledala, kaže – pričajte mi o tom pitanju. To je za mene bilo uvođenje reforme u visoko obrazovanje. On je želeo da student sa razumevanjem uči.

Ovde se nije radilo o kupovini ocena, nije se radilo ni o čemu i mi smatramo da konkurencija između državnih fakulteta i privatnih jeste nelojalna, jeste sa pravom vrlo često i mi i mnogi drugi kažu – privatni fakultet, pa to je za izbegavanje. Ne mora da bude tako, nije uvek tako. Vi se potrudite da to bude rešeno na bolji način.

Samo kratko još. Nije istina da će mala preduzeća imati najviše koristi od ovakvog sistema, pod uslovom da bude fantastičan. Najviše će imati oni veliki koji imaju novac, koji budu mogli da uzimaju i nije dobro što će se, jeste dobro kada se smanji broj nezaposlenih. Najbolje bi bilo da ih nema, ali u slučaju Srbije, smanjenje broja nezaposlenosti u najvećoj meri je rezultiralo odlazak naših građana uopšte, a da ne kažem visokostručnih kadrova, u inostranstvo, pa zbog toga se i ostavljaju upražnjena mesta na tržištu rada. Hvala.

Reč ima ministar Šarčević. Izvolite.

Slažem se sa vama da treba da očuvamo sve resurse države, da li su to planinska ili bilo koja druga područja, rubna, kako se kaže, ili enklave, ali trebamo imati dobre modele za to. Nije samo čuvamo ih, pa tamo sede, ćute, nemaju. Sve ono što imaju deca u gradu, moraju da imaju svi, sve. I, ako ste primetili, u javnosti je bilo, počinje ove godine, počelo je 1. septembra – pilot program 304 škole su u jednosmenskom radu. Upravo smo uključili sve modele škole i velike gradske i prigradske i planinske, seoske i tako dalje, i upravo im tamo omogućujemo uslove da imaju od interneta do kuhinje, do sporta, do svega drugog i to je nešto što ćemo raditi intenzivno u narednom periodu. Za to treba dosta novca, i državnog, da bi se stvorili, pre svega, tehnički uslovi, i to se radi.

Ja sam od svih ljudi iz evropskih komisija koji su ranije isključivo davali novac samo za nekakve obuke, insistirao za konkretne pare. Ako je pomoć, treba mi za zgrade, treba mi za unutrašnje preuređenje prostora, ali i za opremu. Jer, ako govorimo o tome da nema planskog planiranja kadrova, to ste u pravu, ali socijalizam je to radio na pet godina onim petoljetkama. I mreža škola koje mi danas imamo je iz tog perioda. Beograd je imao 229 hiljada mašinskih radnika, ZMAJ, IMT, IMR, pa nismo ih mi prodali. Nije Belorusija prodala „Belorus“, niti „Mazni“, bilo šta, radi im sve, a mi smo to prodali i uništili, a bili smo sa industrijskom tradicijom. Tada sve škole koje su u tom smislu postojale, imalo ih je 11 takvih, pa nemaju svrhe da školuju kadar koji sedi na birou. Tako da je to druga priča.

Mi samo uređujemo sistem, jer uzeli ste primer dobrih zemalja. Ja sam nedavno bio u poseti na poziv ministarke Estonije, koja je prva u Piza testiranju, koja je učila od Finske i koja je prevazišla učitelja. I, ako uzmete da su to drugačiji modeli, ne mogu se na isti ravan brojati đaci ili modeli obrazovanja, jer naša stara strategija koja, kažem, evo, od 2020. godine završava, je predvidela 40% opšte obrazovanih đaka kroz gimnazije, a ja sam zatekao 22%, ni da makne. Uspeli smo samo kroz ove smerove za informatiku i za ostale modele da podignemo na 28%, ali smo u toku reforme gimnazija gde se daju izborni programi.

Ja sam negde izučavao do sada, pošto mi je to i privatni posao, oko 45 raznih modela obrazovanih sistema po svetu, gde sam i bio, i u Južnoj Koreji i sve ove zemlje većinom znam i da vam kažem nešto, znači, ovde kada bih rekli da postoji tehnička gimnazija, svi bi se sa nama sprdali. Finska ima veterinarsku gimnaziju. Oni većinu škola zovu gimnazijama. Po njihovim modelima je 70 i nešto posto gimnazija, što ne odgovara ni našoj kulturi, ni tradiciji.

Mi dualno nećemo podići u nebesa. To je deo srednjeg stručnog, u onoj meri gde je potrebnije, vezati ga za privredu i za praktična znanja, prema novom nekom ruhu, a pošto nemamo plansko planiranje privrede, nego to tržište uređuje, fleksibilnost onog ko ga uređuje i saradnje sa drugim činiocima je mnogo bitna. Tada se može ta priča da radi kako valja, a onda je to u suštini i neko planiranje. Ja predlažem, i to će biti iduće godine, i komora je prihvatila i mnogi drugi učesnici i druga ministarstva, i privrede i rada, da se ne planira za po jednu varoš, jednu opštinu. Ona je mala, generalno, po Srbiji, sem velikih gradova, znači, da se mora ići u regiju.

Ako imate, primera radi, Poljoprivrednu školu u Smederevu, ona je postala u vreme socijalizma, dok je bio „Godomin“, ove godine upisalo se na dva smera pet đaka i šest đaka. A, imate Požarevac, koji svako zna, možete da odete biciklom za 20 minuta Požarevac-Smederevo, koji ima ozbiljnu Poljoprivrednu školu i dom učenika, pa valjda je logičnije da tih 11 đaka odu u Požarevac i da se priključe tom delu, a Smederevo pravi industrijsku zonu pored Dunava, gde potpuno ljude ne interesuje šta će tamo doći. I onda školuju decu za ugostiteljstvo i turizam. Ta deca imaju praksu u Hrvatskoj, i to sam ja otkrio, tamo rade za džeparac, verovatno i onda će tamo da ostanu. Ja kažem – koliko to hotela imate da školujete te kadrove? A to ih niko do sad nije pitao.

Upravo govorim samo o uređenju sistema za dobrobit države i te dece i omladine, da se školuju za ono što je potrebno. I slušaju deca. Vidite kako studenti zadnje dve godine uglavnom biraju one fakultete gde se dobro zapošljava i gde se dolazi do dobre plate. Bitno je da to rade ovde.

Mi u novoj strategiji obrazovanja do 2030. godine moramo postaviti drugačiju formulu, znači, kakve sve to gimnazije hoćemo, da li ekonomska škola treba da ostane takva kakva je formirana, da li ona u sebi ima elemente duala tamo gde je zanat, gde je vođenje poslovnih knjiga ili morate ići na sve to da bi studirali ekonomski fakultet i međunarodne ekonomske odnose, i niz takvih pitanja.

Znači, mi ćemo se već ove školske godine pozabaviti srednjim stručnim obrazovanjem i razvrstati priču šta je to zaista ka dualu, a šta nije dual. Tako da, neke stvari se moraju postaviti u željene okvire da bi u tom smeru priča išla.

Mislim da ćemo mi, gledajući iskustva svih ovih zemalja sa kojima i sarađujemo, gde imamo bilateralne ugovore, dakle, dobijamo određene vrste i ideja i pomoći, ali ceo dan pričamo ovde, ne možemo ih samo implementirati zato što smo ih negde videli. Moramo se držati i naše kulture i tradicije i naših navika, a uzimati samo ona iskustva koja nama čine dobro.

Tako da, zaista, verujte da se ovo promisli po šest puta, a ovi uzori koje ste pomenuli su takođe i za mene uzori.

Pravo na repliku, narodni poslanik Sreto Perić.