Šesnaesto vanredno zasedanje , 09.09.2019.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesnaesto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/200-19

1. dan rada

09.09.2019

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:20 do 19:15

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovani dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Šesnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 110 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 128 narodnih poslanika, te da postoje uslovi za dalji rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Nataša Mihajlović Vacić, Branimir Jovanović, Snežana Petrović i mr Dejan Radenković.
Saglasno članu 87. stav 2. Poslovnika, obaveštavam vas da je ova sednica sazvana za ponedeljak, dakle mimo dana utvrđenih u Poslovniku Narodne skupštine u članu 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da razmatramo zakone iz dnevnog reda i na vreme ih donesemo.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv ove sednice, koja je sazvana na zahtev Vlade, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije, članu 48. stavu 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je Zahtev za održavanje vanrednog zasedanja sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Za sednicu Šesnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu određen je sledeći
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju;
2. Predlog zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija;
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima;
4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima i
5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda.
Narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković je, na osnovu člana 92. stav 2. i člana 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložio da se obavi zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju; Predlogu zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija i zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda.
Da li narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 128 poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo po rad po utvrđenom dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je danas na sednici prisutan ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i njegovi saradnici iz Ministarstva, kao i Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu i njegovi saradnici.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju i Predlogu zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija.
Da li ministar Šarčević želi reč? (Da.)
Reč ima ministar. Izvolite.

Mladen Šarčević

| Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, poštovani narodni poslanici, drage kolege, ja neću dug uvod da pravim, malopre smo to govorili na Odboru za obrazovanje. Pet zakona su i vrlo su srodni. Tri su iz domena intelektualne svojine i imaju za cilj da se oblasti koje su već uređene kod nas zakonima, usaglašavaju sa poglavljima koja su otvorena u domenu Poglavlja 7.

Tu imamo niz kreativnih i dobrih rešenja kojima se popravljaju stari zakoni i zato su sva tri zakona, i o patentima, i o intelektualnoj svojini i o poluprovodnicima, u suštini izmene i dopune postojećih.

Šta god bilo, na neki način se uvodi više reda među onim ljudima koji su korisnici ovakvih zakona i do sada su ljudi koji su iz oblasti muzičke i drugih umetnosti bili bolje viđeni.

Mislim da ovde veliki doprinos će biti ljudima iz oblasti glume, jer se oni sada vide kao autori svojih dela i ovde se uređuje svako njihovo emitovanje i reemitovanje kao mogućnost da oni imaju bolji materijalni položaj.

Uređuju se mnogi drugi domeni zaštite kada je u pitanju i oblast IKT strukture, znači softverska zaštita. Takođe i zaštita u oblasti organizacija koje se bave ovim poslovima je bolja kontrola novca, distribucija sredstava ljudi koji to rade i niz drugih tela koji treba da urede ovu oblast.

Kada su u pitanju patenti, takođe se strogo vodi računa i o delu intelektualne svojine da budu zaštićeni nosioci patenata, odnosno da patenti nastali u procesu rada budu deo rešenja koja i donosiocu samog patenta daje mnogo veće izglede i mogućnosti za njegov bolji status u društvu.

Takođe, zbog specifičnosti oblasti informacionih tehnologija, tu se uređuju odnosi prema evropskoj tradiciji i uporedno su dati rezultati iz mnogih zemalja koji nama negde odgovaraju veličinom ili razvojem, da bi mi usaglasili neke naše stavove.

Kada je u pitanju Zakon o regulisanim profesijama i kvalifikacijama, znači, bitno je da znamo da smo mi ovde u Skupštini već usvojili jedan zakon, tzv. mali zakon, kojim smo zaštitili regulisane profesije od značaja za Republiku Srbiju.

Ovaj zakon se uslovno sada donosi da bi se i procedura oko Poglavlja 3 dovela u sklad sa zakonodavstvom i da bi se naša Agencija za kvalifikaciju ujednačila sa ostalim zemljama. Takođe, on ima primenu tek pri ulasku Srbije u EU. Znači, on sada nema dejstvo, ali ima dejstvo da se odredi š ta su to standardi za određene kvalifikacije i ovde je navedeno koje su to zaštićene, odnosno regulisane profesije.

Najbitniji zakon, da ne potcenjujem ove prethodne, je razvojni zakon u sistemu obrazovanja u Republici Srbiji, a to je Zakon o tzv. studijama po dualnom modelu.

Pre nepune dve godine smo ovde usvojili Zakon o dualnom obrazovanju u srednjim školama i, uz sve kritike određenog dela javnosti, pokazao se kao jedna dobra priča. U prvoj godini je bilo 400 đaka samo po dualnim modelima, u drugoj 4.500. Skok od 11 puta pokazao se da je to odlična stvar. Ove godine je 7.400. To narasta iz godine u godinu i urađen je po modelu potreba privrede Srbije.

Pošto mi nemamo preduzeća kao Nemačka, Austrija, Švajcarska, nego većinom mala i srednja preduzeća, naš model se razvija vrlo specifično okolnostima razvoja srpske privrede, ali prvi put obrazovanje, zajedno sa regionalnim komorama i tržištem rada, usklađuje ovu oblast i na određeni način se brine o ljudskim resursima, jer smo već došli u poziciju da određenih struka i nema i da ne žele da rade mladi ljudi.

Posebno je značajano da smo srednje obrazovanje u poslednji, a možda i najkvalitetniji deo populacije, pre svega kroz oblast avio-industrije, i to se sada pokazuje kao odlična perspektiva za dovođenje avioklastera i razvoja avio-industrije i mehanike u tom delu i za mašinske studije.

Dualne studije već same po sebi su vrlo prisutne u Evropi u mnogim zemljama. Znači, ne samo Nemačka, ne samo Švajcarska,i mnoge druge zemlje koje to rade. Najbolji je primer susedna Mađarska. Znači, dovođenjem velikih evropskih kompanija, potrebe za inženjerima, potrebe za raznim drugim strukama su se pokazale jako velikim.

Razvoj IT industrije u Srbiji kroz kreativne industrije sada pokazuje veliki zamah. To je godišnje preko milijardu evra. Da bi sačuvali te mlade ljude u zemlji, elektroinženjere, mašinske inženjere, ali i ekonomiste, bankare, lekare i sve druge, znači, oni moraju da prođu drugačiji vid obrazovanja. Znači, to neće remetiti klasične modele, ali ovi studenti koji svojom voljom kao punoletni građani se opredele za ovaj vid studija, mogu računati na veliku podršku kompanija, uz dobar ugovor i garanciju i bezbednost na radu i socijalno i sve drugo što uz to ide, oni imaju garantovan posao i kompanije već ovde su gladne ljudi kojima bi dali i ukazali šansu još na početku studija.

Koliko je to dobro za mlade ljude, još je bolje i za one druge ljudi koji nisu uzeli baš u ovom trenutku najtraženije struke, nego su još u nekom domenu struka koje mi smatramo perspektivnim, a pre možda šest meseci smo ovde usvojili i izmene i dopune Zakona o učeničkom, studentskom standardu, gde smo, pored ovog vida, tada nagovestili ovu mogućnost zakona uz redovne stipendije koje se daju svim dobrim studentima za sve oblasti koje sami izaberu. Uspostavljena je jedna struktura kategorija studenata koji će se godišnje ili na jednom kraćem ciklusu ustanoviti, a da li je to tehnologija hrane, da li je to neka struka koja nama u ovom trenutku predstavlja jednu bližu perspektivu, znači, formira se ta neka posebna linija koja će se time baviti.

Naravno da su svi ovi zakoni prošli sve procedure. Ono što je bilo nekada dilema kako će se dualne studije doživeti, pa akademska zajednica je učestvovala u izradi svega ovoga. Ako je tu učestvovao Institut „Pupin“, ako je to Građevinski fakultet, ako je to Mašinski fakultet, Elektronski fakultet, Ekonomski, Beograd, Novi Sad Tehnički, Elektronski Niš, znači, naši najreprezentativniji fakulteti, ako su prorektori sadašnjih tih univerziteta bili deo tima, a korišćena su iskustva velikih projekata „Edu dual“ i „Edu lab“, gde smo videli zaista efekte šta kažu sami studenti, kako se osećaju kada završe klasične studije, a kako se osećaju kada prođu ovakav jedan režim i poznaju procese proizvodnje i svih drugih pravaca.

Lično mislim da je ovo za dobrobit mladih ljudi, da je ovo reformski pravac onih grana razvoja privrede, koje na neki način sigurno zadržavaju mlade ljude u zemlji i dobar je signal ozbiljnim kompanijama koje imaju razvojne pravce, koje imaju razvojne i istraživačke laboratorije u Srbiji, a takvih je, hvala Bogu, sve više.

Tako da, mogu da nagovestim da Vlada Srbije radi projekat kojim će kroz drugi CEB kredit obezbediti novu infrastrukturu na visokom obrazovanju, naročito u zoni ovih fakulteta. Pre svega, u Beogradu, na Beogradskom univerzitetu ta studija izvodljivosti je već pri kraju. To je ETF, FON se radi već, Matematički fakultet, oslobađaju se delovi iz rada Građevinskom i Arhitektonskom. Radi će se nova dva kampusa na Novom Beogradu. Radi se u Nišu, zgrada Elektronskog 7.000 kvadrata povećava, PMF u Nišu i Kragujevcu, novi studentski smeštaj na 3.500 kvadrata, 800 treba da bude projektovano u Novom Sadu, 3.500 u Novom Beogradu i oko 500 u Nišu, s tim što se u Nišu sada završava 450.

Tako da, ovo je jedna ekspanzija u visokom obrazovanju i prati i učešće nauke. Ujedno, ceo ovaj proces je zajednički projekat i srpske nauke i srpskog visokog obrazovanja, ali i Privredne komore i svih ljudi koji treba da kažu šta je to potrebno.

Pre dve godine smo u ovom domu donoseći Zakon o visokom obrazovanju uveli novu kategoriju, a to je Savet poslodavaca, da bi ti ljudi mogli da utiču na procese na univerzitetu, da zaista kažu kakvi i koji studentski programi su poželjniji i traženiji i niz novih novina koje se uklapaju u ove pazle, koje imaju veze sa poboljšanjem i razvojem i reformom obrazovanja u Republici Srbiji. Hvala na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Prva se prijavila Elvira Kovač.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara - Partija za demokratsko delovanje
Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, predsedništvo, ministre sa saradnicima, u narednih nekoliko minuta ću izneti mišljenje o dva predloga zakona poslaničke grupe SVM, zašto ćemo ih podržati u danu za glasanje i zašto smatramo da je izuzetno značajno što razgovaramo o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju, kao i regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija. Najpre, zato što se ovim predlozima zakona, kao što smo to čuli, fokus stavlja na samo znanje, kao izvor i dugoročni generator promene našeg društva, zato što postavljaju razvoj celog društva na dva stupa, kako na ekonomiju znanja, tako i na ekonomiju baziranu na znanju, na upotrebi znanja i veština, što je izuzetno značajno, kako bi se stvorile ekonomske koristi i radna mesta.

Kao što smo to čuli i na samom odboru i prošle nedelje na Odboru za evropske integracije, kada pričamo o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju, zapravo je za ovo pripremljen, odnosno dat pravni osnov, pravni okvir samim Zakonom o visokom obrazovanju, koji smo doneli pre dve godine, 2017. godine. Tada su uvedena nova zakonska rešenja kojima se omogućava institucionalizovanje saradnje između privrede, odnosno poslodavaca i visokoškolskih ustanova. Iako su ova, tada nova, zakonska rešenja iz 2017. godine, dala pravni okvir da se unapredi saradnja visokoškolskih ustanova i privrede, odnosno poslodavaca, nije stvoren pravni osnov da se uvede u realnost dualni model studija i sada to ispravljamo, odnosno donošenjem ovog zakona ćemo upravo to omogućiti.

Studenti koji završe studije po dualnom modelu, s obzirom na značajno praktično iskustvo koje stiču na taj način, povećavaju svoje šanse za zapošljavanje kako od onih privrednika, poslodavaca, kod kojih su obavili učenje kroz rad, tako i kod drugih poslodavaca iz iste ili slične delatnosti.

Ono na čemu bih želela da se zahvalim gospodinu ministru i saradnicima, da je ovog puta ovaj predlog zakona u pogledu ugovora o učenju kroz rad, jedan od osnovnih obaveznih elemenata je da ukoliko se studijski program ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, obaveza poslodavca je da organizuje i realizuje učenje kroz rad upravo na jeziku te nacionalne manjine.

Imali smo vrlo sličan, da ne kažem identičan amandman kada smo razgovarali o Zakonu o dualnom obrazovanju. Ovom prilikom je to uključeno u sam Predlog zakona, nismo morali amandmanski da odreagujemo. Zahvaljujemo se na tome.

Ono o čemu smo razgovarali i što je značajno naglasiti je, da bude jasno, da dualni model studija, zapravo nije obavezan, već je dobrovoljan.

Mi u poslaničkoj grupi SVM kao osnovne parametre unapređivanja sistema obrazovanja vidimo konstantno podizanje, i ono na čemu i ministarstvo radi, konstantno podizanje kvaliteta sistema obrazovanja i povećanje investicija u obrazovanje, koliko je moguće, odnosno uspostavljanje obrazovnog sistema, koji, što je izuzetno značajno u današnje vreme, obezbeđuje veću fleksibilnost i sigurnost na tržištu rada na osnovu temeljnog opšteg obrazovanja i, ono što je danas izuzetno značajno, mogućnost izbora dodatnog usavršavanja, tzv. life long learning.

Značajno je poštovanje prava na obrazovanje kao osnovnog demokratskog prava dostupnog svima. Sada ću se malo bazirati i na poglavlja o kojima je uvaženi gospodin ministar govorio, pravo poslovnog nastanjivanja i slobodu pružanja usluga, jer se zapravo odredbama ova dva zakona visoko obrazovanje, oblast priznavanja profesionalnih kvalifikacija usklađuju sa principima na kojima se formira evropski prostor visokog obrazovanja i evropski istraživački prostor.

Opšte je poznato da bi bilo neophodno da se države kandidati za članstvo u EU prilagode zakonodavstvo EU u smislu slobodnog pružanja usluga i obrazovanja i kulture. Dakle, potrebno je uskladiti domaće zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU.

Jedna od mera prilagođavanja jedinstvenom sistem kvalifikacija EU predstavlja i poznatiji bolonjski proces, koji se odnosi na visoko obrazovanje, a razmatra se u okviru Poglavlja 26 – Obrazovanje i kultura. Ovo poglavlje je otvoreno i Republika Srbija ga je otvorila i privremeno i zatvorila.

Ovom prilikom bih želela da govorim i o Poglavlju 3, kao što je to učinio ministar, koji je pravo poslovnog nastanjivanja i slobode pružanja usluga. Nažalost, Poglavlje 3 još uvek nije otvoreno, bez obzira na to da je skrining za ovo poglavlje završen već davne 2014. godine i zapravo je Izveštaj o skriningu objavljen negde u martu 2015. godine. U ovom Izveštaju o skriningu stoji stoji da je jedno jedino merilo za otvaranje poglavlja, a to je da bi Srbija trebalo da dostavi Evropskoj komisiji sveobuhvatnu i detaljnu strategiju za usaglašavanje sa pravnim tekovinama za profesionalne kvalifikacije. Ova strategija mora da obuhvati i prilagođavanje obuka lekara, zubara, medicinskih sestara zaduženih za opštu negu, babica, farmaceuta ili veterinara, što je neophodno za ispunjavanje minimalnih zahteva obuke navedenih.

Republika Srbija je, dakle, preuzela obavezu da će u periodu pre pristupanja EU doneti poseban zakon o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija. Značajno je što se on sada nalazi pred nama. Ovaj zakon će imati odloženo dejstvo, odnosno njegova primena će početi tek danom pristupanja EU, ali za to je neophodno i stvaranje administrativnih pretpostavki za njegovu primenu.

Značajno je naglasiti da je donošenje ovog zakona o kojem danas raspravljamo i jedna od preporuka iz Izveštaja Evropske komisije, najnovijeg izveštaja, od ove godine, koji je objavljen 29. maja 2019. godine. Naime, u Izveštaju Evropske komisije o napretku Republike Srbije u evropskim integracijama stoji da je, nažalost, Republika Srbija i dalje tek umereno pripremljena u ovim oblastima i ocena je da nije ostvaren napredak u pogledu prava nastanjivanja i slobode pružanja usluga. Zbog toga je značajno što smo sada stigli do ovog koraka. U ovom Izveštaju, takođe, stoji da preporuke iz prošle, 2018. godine, nisu sprovedene i ostaju punovažne.

Savez vojvođanskih Mađara smatra da visoko obrazovanje, bazirano na istraživanjima, je osnovni preduslov za socijalni, ekonomski i kulturni napredak i razvoj društva. Dualni model studija, kao što smo to čuli i nadamo se, doprineće razvoju istraživanja, inovacija, jer, zaista, manje kompanije koje nemaju mogućnosti da formiraju istraživačke razvojne timove, prvenstveno zbog nedostatka odgovarajućeg kadra, na ovaj način će im se omogućiti da studenti dualnog modela budu spona koja će zapravo tim kompanijama ukazati na savremena dostignuća i podstaći saradnju univerziteta i kompanija na realizaciji naučno-istraživačkih projekata.

Drago mi je što je uvaženi ministar u uvodnom izlaganju spomenuo nekoliko primera iz uglavnom zemalja članica EU. Ja bih želela da spomenem nekoliko primera i iskustva raznih zemalja, pošto su ta iskustva zaista različita i može se reći da to zavisi od same zemlje i prilagođene su njihovim potrebama. Naime, statistika Saveznog zavoda za stručno obrazovanje Nemačke govori da je ponuda dualnih studijskih programa u Nemačkoj izuzetno raznolika, široka. Samo u periodu od 2006. do 2011. godine se zapravo broj dualnih studijskih programa duplirao. U 2014. godini broj takvih programa u Nemačkoj je dostigao hiljadu i po ponuda.

Na osnovu najsvežijih podataka koji su dostupni, za prošlu, 2018. godinu, u Nemačkoj su u dualne studijske programe uključeni svi tipovi visokoškolskih ustanova, ali, treba naglasiti da se od ukupnog programa 64% odvija u visokim strukovnim školama, 23% na stručnim akademijama, a svega 7% na tradicionalnim univerzitetima i 6% na tzv. dualnim visokim školama. Za školsku trenutnu godinu, 2019/2020, je preko dve hiljade kompanija u Nemačkoj koje nude dualne programe.

Takođe, smatramo da je dobar primer dualnog modela studije o visokom obrazovanju u javnom sektoru i Francuska. U Francuskoj, naime, velike državne firme, na primer, elektroprivreda Francuske, u kojima radi više od dve i po hiljade zaposlenih, imaju obavezu da među zaposlenima imaju određen broj dualnih studenata. To je, konkretno, minimalno 5%. Tako je, na primer, u elektroprivredi Francuske, prema podacima iz 2016. godine, bilo zaposleno oko 6.000 dualnih studenata, od kojih je posao dobio izuzetno veliki procenat, njih 88%, a sa njima je radilo pet i po industrijskih mentora.

Za sam kraj, primer Mađarske, o kome smo i čuli, jer je glavni cilj mađarske vlade bio da posle više od dve decenije privredne tranzicije osetno poboljša sistem visokog obrazovanja, kako bi se zadovoljile potrebe tržišta rada i kako bi se povećala konkurentnost zemlje, kroz saradnju visokoškolskih ustanova i lokalnih kompanija. Opšte je poznato da su karakteristike tranzicije u Mađarskoj - najveći broj stranih investitora iz Nemačke, a predvodnik pozitivnog ekonomskog rasta automobilska industrija. Tako je u periodu od 2010. do 2014. godine došlo do potpunog restrukturiranja sistema visokog obrazovanja u Mađarskoj, kroz prethodno temeljno istraživanje samog nemačkog iskustva, imajući u vidu da je mađarski sistem ranije bio više baziran na teoriji a manje na praksi.

Ovo je praćeno promovisanjem studija, kao što smo čuli, u tehničko-tehnološkim, prirodnim naukama i informacionim tehnologijama od strane državnih organa.

Kratko, Predlog zakona o autorskim i srodnim pravima, smatram da je izuzetno značajno da malo govorimo o Poglavlju 7 – intelektualna svojina. Ovo je jedno od poglavlja koje je otvoreno pre dve godine, zapravo u junu 2017. godine, i donošenje ovog zakona je uslov za zatvaranje ovog poglavlja, jer ne bi bilo loše da, pored intenzivnijeg, bržeg otvaranja poglavlja, radimo na tome da određena poglavlja zatvorimo i ubrzamo proces evropskih integracija Republike Srbije.

Zbog svega navedenog, u danu za glasanje poslanička grupa SVM će podržati ove predloge. Zahvaljujem na pažnji.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospođo Kovač.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite, kolega Komlenski.
...
Pokret socijalista

Đorđe Komlenski

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, poštovani ministre, meni je veliko zadovoljstvo da je, pre svega, Srbija uspela, ne samo u oblasti ekonomije, već i u oblasti obrazovanja da krene i da proces obrazovanja praktično postavi na zdrave osnove, prateći prethodno donete zakone, rezultate tih zakona i stvarajući prostor da oni dobiju još bolji efekat.

Kada govorimo o ovome, govorim upravo o ovom zakonu koji se odnosi na dualni model studija u visokom obrazovanju i ovo pokazuje jednu veliku ozbiljnost ovog ministarstva koje nam je predložilo, pa smo i usvojili sistem dualnog obrazovanja u srednjim školama, propratili, očigledno, kakve rezultate, kakve efekte, kakve manjkavosti pokazuje, a manjkavosti su upravo nešto što bi se desilo da ne razgovaramo danas o Zakonu o dualnom obrazovanju u visokom obrazovanju, znači na fakultetskim, visokim i višim studijama.

Ovo je pokazatelj ne samo toga da se u Srbiji na ozbiljan način razmišlja i planira i stvara mogućnost za kadrove koji će biti sposobni, ne samo da budu obični radnici za mašinama, već oni koji će biti nosioci organizacije posla u firmama koje dolaze, u firmama koje se osnivaju, već da će se moći aktivno uključiti i u proces pospešenja određenih patenata, tehnoloških procesa, postupaka, pa još lakše dovesti do toga da se mnogi naši mladi i obrazovani kadrovi odluče da samostalno krenu u privatne poslove.

Naravno, ovo ni u kom slučaju ne umanjuje prostor za obrazovanje na visokim studijama. Naprotiv, samo pruža mogućnost onima, koji su zaista direktno zainteresovani, da svoje znanje, na jedan vrlo praktičan način, primene i da im koristi u životu, kako njima, tako i kompanijama u kojima rade, podignu na mnogo veći nivo. Apsolutno se pokazalo, a to jeste tradicija, tako da kažem, srpskog obrazovanja, kada smo ranije, odnosno davno nekada, mnogi se više ne sećaju škole, učenica u privredi, gde se mnogo više radilo i sticalo znanje u praksi, imali dobre majstore, imali dobre mehaničare, dobre molere, dobre farbare, dobre tehničare, gde su više škole mnogo više posvećivale tom delu praktične obuke i nastave i upravo taj jedan nedostatak, usvajanjem ovog zakona, će se nadomestiti.

Mi ćemo ovaj zakon podržati zato što mislimo da je on dobar za Republiku Srbiju, dobar za naše studente, dobar za građane Republike Srbije. Za nas iz Pokreta socijalista, da li je on u skladu sa evropskim tendencijama, da li ima ikakvih novih razloga da o tome razmišljamo, to je najmanja briga da li će naši studenti svršeni svoje znanje realizovati kroz praksu. Mi smo mnogo više za to da im se stvore uslovi da to rade ovde, nego da odlaze iz Srbije.

Mislim da pružanje mogućnosti za znanjem i samostalnim bavljenjem poslom da mogu u sopstvenoj zemlji da budu ili uvaženi više nego što su do sada bili, kada su u pitanju strani, pa čak i domaći poslodavci, kao i mogućnost da postanu oni poslodavci i da oni budu nosioci bavljenja ovim poslovima je nešto što zasigurno može da utiče na to da mnogo veći broj visokokvalifikovanih kadrova ostane u Srbiji. Ovo će pružiti mogućnost da i ono malo ozbiljnih instituta, odnosno laboratorija koje su preživele 2012. godinu i oni satrapi nisu uspeli da unište, bude na odgovarajući način iskorišćeno upravo za ovu praktičnu obuku, jer ovaj zakon će stvoriti mogućnost da se nastava odvija, kako u firmama u pogonima, institutima, tako i na samim fakultetima. Znači, omogućiće se na jedan jednostavniji način da ono što danas još uvek poseduju „Institut Vinča“, ili neki segmenti vojne industrije budu na adekvatniji način iskorišćeni od strane visokoškolskih ustanova za obrazovanje kadrova.

Ono što nije tema današnjeg dnevnog reda, ali ja zaista imam potrebu i obavezu da to napomenem, jeste vezano za obrazovanje i čuli smo već obrazloženje da će se starim studentima koji su upisani po ranijim predbolonjskim, tako da ih nazovem, programima, produžiti, omogućiti studiranje za još dve godine.

Biću slobodan pa ću predložiti, obzirom da to tek treba da dođe na dnevni red Skupštine, da Ministarstvo na jedan ozbiljan način sedne i taj problem razmotri sa svih strana, a jedan ugao gledanja može da bude sledeći. Zaista, i taj zakon kada dođe na dnevni red za te dve godine podržaću, ali ja ne vidim razloga zašto mi to stalno radimo na po godinu, na po dve, na po tri, jednostavno, mislim da to treba ostaviti za odnos između fakulteta i studenata, stvoriti prostor da se na taj način to reguliše, a ne da se svake druge godine podiže tenzija oko toga da li će stari studenti, odnosno upisani po starom sistemu, imati mogućnost da svoje studije završe.

Naravno, da treba da završe, Srbija nije bogata zemlja da se odrekne tolikog broja visokoobrazovnog kadra koji će završiti te studije, sutra, dogodine, tri godine, pet godina, bez obzira koliko vremena su potrošili na studiranje. Smatram da je mnogo manje opterećenje za fakultete da im se omogući uredno polaganje ispita, nego što bi bila šteta ukoliko bi njihovo studiranje bilo ovog trenutka prekinuto.

Zaista, pozdravljam to što se Ministarstvo opredelilo da se to produži za dve godine, ali mislim da treba razmotriti u dva pravca da se to ili, produži na neograničen vremenski period, ili da se u toku ove dve godine stvore zakonski uslovi da to više ne bude pitanje posebnih leks specijalisa, ako ćemo ih tako zvati, zakona, već da se stvore zakonski preduslovi da o tome rešavaju fakulteti individualno, jer mi na ovaj način svima izlazimo u susret, ali je nekakva vrsta selektivnosti možda i potrebna.

Pored toga što je zakon, ovo zaista može da bude samo molba, i mislim da bi bilo i to primereno, kada su u pitanju ovi koji su upisali po Bolonjskom sistemu studije kao prvi studenti toga. Mi smo i do sada videli da je Ministarstvo imalo jednu dobru praksu, obzirom da oni ljudi, što je nebrojeno puta i konstatovano, kako u ovom domu, tako i u raznoraznim analizama koje je samo Ministarstvo pravilo, jesu zaista neko ko je došao u poziciju da zbog tog eksperimentalnog perioda danas može da trpi posledice. To jednostavno nije dobro, mislim da treba da i sami fakultetu pronađu dovoljno snage da to razreše, a u tom smislu, obzirom da to ne može da bude predmet regulisanja zakonskim putem, ja samo mogu da iskoristim ovu priliku i da apelujem i na ministra i na Ministarstvo i na Republičku vladu, da jednostavno izađu u susret i tim studentima i da preporukom, kao i ranijih godina, stvore preduslove da oni svoje školovanje nastave i završe.

Zaista mislim da jedna vrsta strpljenja, naravno ne bezgraničnog strpljenja i ne po svaku cenu, ali ipak mislim da je bolje i to da neki koji se, tako da kažem, malo šale sa studijama, bilo da su po Bolonjskoj deklaraciji ili su stari studenti, ne možemo zbog njih, one koji iz objektivnih razloga su u situaciji da svoje studije do sada nisu završili, da im uskratimo mogućnost da to i okončaju na jedan način.

U svakom slučaju, što se tiče seta zakona koji je danas na dnevnom redu, poslanički klub PS-NSS-USS će u celosti podržati, a ja molim zaista ministra da o ovome o čemu sam čak možda i više vremena govorio danas nego što bi bilo primereno i uobičajeno, porazmisle i da zajednički nađemo načina i jednim i drugim studentima da pomognemo da završe svoje fakultete i time Srbija dobije bar još jedno desetak hiljada visoko obrazovnih kadrova. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala kolega Komlenski.
Sada rče ima narodni poslanik Aleksandar Stevanović.
Izvolite
...
Stranka moderne Srbije

Aleksandar Stevanović

Poslanička grupa Stranka moderne Srbije
Hvala potpredsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo, visoko obrazovanje se može posmatrati kao jedan od najtromijih sektora koji postoji u privredi jedne zemlje i u jednom društvu. Dakle, reč je o jednom sektoru koji se jako sporo menja i jako ga je teško menjati i onaj ko poželi da ga menja ima izuzetno težak posao, jer taj sistem je po prirodi inertan, zaposleni su veoma pošteđeni konkurenciji i to je realnost, ne samo u Srbiji, tako je širom Evrope. Nije u anglosaksonskim zemljama, ali njihov sistem obrazovanja je značajno drugačiji od kontinentalnog.

Tako da je to činjenica. Visoko obrazovanje jeste jedan dinosaurus i svaka promena koliko god delovala inkrementalno jeste nešto što suštinski treba postaviti, ali uvek treba razmisliti o tome kako se ta promena sprovodi, gde se mogu najaviti problemi i koliko je vrlo verovatno da se jedan sistem koji je inertan po prirodi stanja želi vratiti u stanje u kojem se inače nalazi.

Dualno obrazovanje, barem što se tiče SMS, je dobra stvar. Mi već decenijama imamo problem visokog obrazovanja koje stvara diplomce koji kada se pojave na tržištu rada pate od nedostatka održivih veština, a nedostatak održivih veština vodi ka tome da se jako teško zapošljavaju ili da kada se zaposle se suoče sa nečim što je jedno duboko interno razočaranje, a to je da iako ste završili fakultet prvi poslovi vam nisu dobro plaćeni, niste bog zna koliko cenjeni i treba u stvari godinama da učite stvari koje vam trebaju na tržištu. Ne samo to, nego trebate i da zaboravite stvari koje su vas pogrešno učili, odnosno da zaboravite stvari koje ničemu ne služe.

Sa te strane, dualno obrazovanje jeste dobra stvar, jer otvara mogućnost da se tokom obrazovanja studenti upoznaju sa time šta jesu potrebe privrede, šta jesu potrebe javnog sektora, jer dualno obrazovanje se ne odnosi samo na privredu i da tokom obrazovnog procesa dođu u dodir i da steknu veštine koje će im trebati u izgradnji njihove karijere. Jer, visoko obrazovanje može za jedan mali broj ljudi da služi, da se oni nadograđuju na način koji podrazumeva jedan duboko prosvetiteljsko-humanistički, individualno razvojni put, međutim smisao visokog obrazovanja je da se steknu veštine koje se prodaju na tržištu i da onaj koji investira četiri godine ili pet, iz svog džepa ili iz budžeta Republike Srbije ili kroz stipendije, nakon što te četiri ili pet godina svog života uloži, to mu se počne vraćati nakon zapošljavanja. To je poenta visokog obrazovanja, barem kako ga mi u SMS vidimo.

Šta je još bitno istaći? Iako verujem da to nije bila namera kada smo planirali uvođenje koncepta dualnog obrazovanja u Srbiji, a to je bilo još pre neke tri ili četiri godine, prvo se krenulo sa srednjim obrazovanjem, što jeste prirodniji put.

U međuvremenu smo od zemlje koja pati od visoke stope nezaposlenosti, zbog otvorenih novih firmi u Srbiji, ali i zbog masovnog iseljavanja i daljeg starenja stanovništva u Srbiji, došli u poziciju velikog otvaranja tržišta EU za naše zaposlene koji sada nemaju gotovo nikakve administrativne prepreke, došli polako u poziciju da patimo od manjka radne snage. Tako da će suštinski visoko dualno obrazovanje naići na otvorena vrata, jer će firme i te kako poželeti da pojure najbolje studente i da probaju da ih zadrže. Tako da, iako mnogi koji su govorili pre dve godine da će dualno obrazovanje biti mehanizam eksploatacije zaposlenih, odnosno studenata koji nisu formalno ni zaposleni, nego su na stručnom usavršavanju i crpe svoja prava iz drugih zakona, ne Zakona o radu, u stvari biti jeftina radna snaga, ali poenta je da neće biti. U IT u ovom momentu imate situaciju da mnoge velike korporacije, na primer, poput Majkrosofta i te kako jure studente i nude im vrlo povoljne školarine, a „interšip“ i sve druge forme pre stalnog zaposlenja su takve, posebno, recimo, u momentu kada odlaze na postdiplomske studije, su takve da, recimo stipendije za najbolje studente su, pa veličine šestomesečne prosečne plate u Srbiji.

Slična situacija će se pojaviti i u drugim sektorima, jer ćemo postati zemlja koja će biti deficitarna sa mnogim radnim profilima. To jeste realnost i na neki način ovo će ići u susret tome iako sam siguran da 2000. i neke, 2015, 2016. godine kada smo sa Švajcarcima i Nemcima otpočeli prva razmišljanja o promenama prirode našeg obrazovnog sistema, to nije bila baš prva stvar o kojoj smo razmišljali, ali poklopilo se.

Takođe, jedna od mana s kojima se suočavamo jeste da je naše visoko obrazovanje uprkos uvođenju Bolonje ostalo imanentno nefleksibilno i da je retkost da pravu Bolonju imate kod nas, a to je da kombinujete predmete sa različitih fakulteta, da jednu godinu završite na jednoj, drugu na drugoj, odete jednu godinu u inostranstvo, vratite se i pravite profil da biste napravili svoj specifični profil i izašli na tržište obrazovanja, tržište rada, hoću reći, samo će malobrojni izaći na tržište obrazovanja, koji žele profesorske, odnosno nastavničke karijere.

Dualno obrazovanje će omogućiti studentima koji se dobrovoljno prijave za to. Tu treba naglasiti, kada se kaže, ne postoji obaveza da budete u dualnom obrazovanju, postoji mogućnost. Ko hoće može nastaviti po starim načinima Bolonje da se obrazuje. Dakle, pruža se mogućnost za izgradnju fleksibilnog profila. Dakle, da nemate situaciju kada ste student i završite fakultet i pojavite se pred poslodavcem i pojavi se stara dilema, a kako je vaše iskustvo, vi kažete – pa nemam baš iskustva, poslodavac kaže – mi ne možemo da primimo nekog ko nema iskustvo. Da li biste vi radili malo kod nas kao pripravnik za džaba, velik nam je rizik, a student kaže – pa ne bih baš. Onda posle tri ili četiri pokušaja, oni koji nisu baš najbolji pristanu na takve stvari.

Ovim se otvara mogućnost da se izgradi fleksibilan profil budućih ljudi na tržištu rada, menadžmenta ili već čega god. Dakle, potencijalno dobra stvar. Ja govorim u načelu šta je potencijalno dobro. O nekim potencijalnim sitnim rizicima govorićemo kada budemo govorili u pojedinostima. Koncept sam kao takav nije loš. Šta više, može se reći da je prilično dobar i funkcioniše širom Evrope.

Neka od pitanja koja bih ja sada želeo da naglasim jesu – koji su mehanizmi koji će omogućiti zdravu konkurenciju među poslodavcima, odnosno koji su mehanizmi ocenjivanja poslodavaca, kako od strane studenata, koji će biti u modelu dualnog obrazovanja, tako i uopšte ocenjivanja performansi poslodavaca u sistemu dualnog obrazovanja, jer samo ako ocenjujemo, ne samo profesore na univerzitetima, to je vrlo poželjna stvar, naročito ako ocene imaju nekog smisla, osim da kažu – ovaj profesor je dobar profesor, ovaj je loš i svako nastavlja da se ponaša isto. Dakle, koji je mehanizam da pospešimo konkurenciju među poslodavcima, upravo na osnovu toga što imamo javno dostupne informacije o kvalitetu veština koje dobiju studenti koji pohađaju te programe?

Takođe jedno pitanje koje je ostalo isto jako, na neki način, nedovršeno. Član 31. stav 1. tačka 4) govori da je osiguranje na radnom mestu dostupno studentima u slučaju da ga poslodavac nudi svojim zaposlenima. To je manjkavost osiguranja na radnom mestu inače koja postoje, poslodavac može i da ugovori osiguranje u iznosu od jednog dinara i to osiguranje vam ne vredi ni pišljivog boba u slučaju invaliditeta i nestanka mogućnosti za obavljanje rada u određenom procentu.

Da li mislite da bi bilo dobro da barem studente koji su u dualnom obrazovanju, dok se donese zakon koji će svim zaposlenima omogućiti stvarno osiguranje u slučaju nastanka invaliditeta na radnom mestu, da se studenti u dualnom obrazovanju diskriminišu na pozitivan način i da se ne desi u slučaju nastanka invaliditeta studenata da oni nikada ne izađu u potpunosti na tržište rada ili izađu veoma u ograničenoj meri? To je jedno pitanje koje član 31. stav 1. tačka 4) ne rešavaju u potpunosti, nego ga rešavaju na načelnom nivou.

Dakle, takođe se navodi još jedna stvar, da naknada treba da bude minimum 50% plate. Ja mislim da za najbolja i najdeficitarnija zanimanja da će ta naknada verovatno biti i veća.

Konačno, šta još treba reći, ja bih još jedanput istakao da mi imamo tog dinosaurusa, kao i sve zemlje u svetu, da imamo jednu dihotomiju gde su privatne i fakulteti, univerziteti mnogo fleksibilniji i nude programe koji idu više u pravcu tržišta, ali im se zamera da su programi trivijalni, iako na kraju kada se izađe na tržište rada, pokazuje se da više znanja koje nije održivo ne mora značiti viši kvalitet na tržištu, a da više održivog znanja jako pomaže.

Takođe, imamo dihotomiju da na jednoj strani imate formalizovane univerzitete sa akreditovanim programima, s druge strane imate nezavisne provajdere usluga obrazovanja gde se ljudi usavršavaju, plaćaju kudi kamo veće iznose nego što su školarine u visokom obrazovanju. Ljudi to rado plaćaju i ljudi koji to pohađaju vide značajni prirast njihove sposobnosti zarađivanja.

Dakle, sve što uvodi fleksibilnost i uvodi održive veštine u obrazovanje je dobra stvar. Iz toga u načelu ćemo reći u poslaničkoj grupi SMS, dualno obrazovanje je dobra stvar, dualno obrazovanje je nešto što će koristiti Srbiji. Takođe, ono što mislimo da je jako bitno, iako se to ne tiče dualnog obrazovanja, a pomenuto je kao jedan od ciljeva dualnog obrazovanja, je stvaranje preduzetničkog društva, odnosno društvo u kome studenti i đaci, ali oni sada nisu tema ovoga zakona, razvijaju veštine, preduzetničke veštine i preduzetničko posmatranje sveta, jer to je stvarni svet. U stvarnom svetu imate neke preduzetnike koji rešavaju neke probleme društva za određenim proizvodima i uslugama.

Sa te strane, ako sa jedne strane gradimo dualno obrazovanje, logička nadgradnja bi bila da uskoro obrazovanje u Srbiji dobije i onaj deo koji se tiče razvijanja preduzetničkih veština. Nažalost, o tome se malo govori u našem obrazovnom sistemu, a i kada se govori radi se dosta neadekvatno. To nije populacija koja je velika kao ona populacija koja se bavi dualnim obrazovanjem, koja je predmet dualnog obrazovanja, ali je populacija koja je dragocena, jer ona vodi društvo napred. Bilo bi dobro da se na tom segmentu poradi barem jednako koliko se radi na dualnom obrazovanju za šta od strane SMS imate podršku. S druge strane, žao nam je što se ne radi više na uvođenju kritičkog razmišljanja, rešavanju konkretnih problema i uopšte na simulaciji preduzetništva u redovnom obrazovanju. Naši studenti izlaze i sa nekih fakulteta koji bi trebali po definiciji biti fakulteti koji školuju preduzetnike da blage veze nemaju kako preduzetništvo izgleda u praksi, ne u teoriji gde uče deset osobina preduzetnika i slične stvari.

Dakle, sa te strane mi smatramo da ovo jeste jedno logičko zaokruživanje sistema dualnog obrazovanja u Srbiji. Smatramo da primedbe koje se tiču izrabljivanja, stvaranja klase zaposlenik koji rade za multinacionalne kompanije nisu realne primedbe i nisu dobre primedbe i govore o nedostatku jedne malo dugoročnije vizije obrazovnog sistema u Srbiji.

Kada je reč o drugom zakonu, tu ću samo reći ukratko, Stranka moderne Srbije, kao hajde neću reći stranka koja najsrčanije podržava evropske integracije Srbije, ali kao stranka kojoj evrointegracije Srbije jesu najbitniji civilizacijski izazov Srbije, koje će promeniti Srbiju u potpunosti, kao verovatno nikada, osim od momenta izgradnje moderne srpske države nakon srpske buržoaske revolucije 1804. do 1813. godine. Naravno da podržavamo stvari koje vode zatvaranju Poglavlja 7.

Podržaćemo svaki zakon koji se tiče zatvaranja Poglavlja, ako je taj zakon usklađen sa zahtevima koji su postavljeni tokom skrininga i izveštaja o skriningu. U ovom slučaju to jeste situacija i to jeste najkrupniji uslov koji je potreban da se zatvori Poglavlje 7. Šteta je što se toliko čekalo, jer da bi jedna zemlja pokazala da je na dobrom putu, a posebno Srbija, koja ima neke dodatne zahteve, usled neke nesrećne prošlosti koju smo nažalost imali i koja je sve dalja od nas, ali čije nas, kako da kažem, posledice i dan-danas progone, pored otvaranja novih poglavlja treba da zatvora ona koja su otvorena, naravno da uvek kažem privremeno, jer sva poglavlja se trajno zatvaraju kada se sva zatvore istovremeno i kada se krene sa ratifikacijom. To je nešto što treba podržati, kao i dobre izveštaje, odnosno kritikovati loše izveštaje kada se dese za ključna poglavlja, kao što su 23 i 24, koji su najčešće osrednji.

Dakle, sa te strane dobro je što se radi veliki korak u Poglavlju 7, koje doduše nije ključno poglavlje, ali kažem, sve što vodi ubrzanju evropskog puta Srbije jeste ono što vodi modernizaciji Srbije, evropeizaciji Srbije i stvaranju društva koje je u stanju da se održivo razvija i da se mane nekih briga i nekih rizika koji su nas pratili jako dugo vremena. Hvala na pažnji.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine Stevanoviću.
Reč ima sada ministar Mladen Šarčević.
Izvolite, gospodine ministre.

Mladen Šarčević

| Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Tačno je da se moraju izraditi mehanizmi, takođe i kontrole poslodavaca i uvid studenata i njihova percepcija događaja. Nešto počinje i tek se o tome mora razmisliti. Trebalo bi da vrlo brzo dođe u parlament zakon o tzv. studenskom organizovanju, koji nikada nije postojao u našoj akademskoj zajednici i studenti su tu malo negde zastali u Ministarstvu finansija. Mislim da će to brzo biti u ovom Domu. Tako da će se tamo takođe postaviti njihova uloga u ukupnom akademskom svetu i njihovi interesi, ne samo interesi kako se organizuju na samom univerzitetu i fakultetima, visokim školama i akademijama, nego i kada govorimo o dualnim studijama, to postaje deo sistema.

Ono što je takođe bitno, radi se jedinstveni informacioni sistem u prosveti, ISP skraćeno, gde svaki polaznik, računajući i studente, ima taj svoj jedinstveni obrazovni broj. U okviru analiza svega onoga što će se desiti kada neko završi sistem obrazovanja i ode kod poslodavca stajaće i plata i pod kojim uslovima taj radi, to je takođe jedan od indikatora koji možemo uspešno da pratimo. Izbor poslodavaca takođe je jako važan, jer mi ovde uvodimo jednu kategoriju mentora, to se pokazalo dobrom, zovemo ga instruktor pedagoški u srednjem obrazovanju, znači, to je nešto što se u praksi odlično pokazalo. Kada obiđete kompanije gde postoji takav model obrazovanja na srednjem nivou, vidite da je to dalo svoj doprinos. Znači, da ta deca, odnosno i studenti su mladi ljudi, ima neko ko dodatno brine još o svemu tome.

Naravno da ćemo izborom ispočetka boljih poslodavaca, jer će bolji i sami tražiti da potpisuju ugovore, ugovori će biti ta mesta gde ćemo precizirati sve ovo o čemu govorimo. Mi smo zakonom predvideli minimum da je to 50% po godini, ali može biti raspoređeno da je u prvoj godini manje, jer manje će provesti u kompaniji, pa u svakoj narednoj godini više, to je prosek, ali to nije prosek minimalca, nego prosek plate koje se zarađuju u toj kompaniji i to je minimum. Time se zaštićuje to osnovno pravo sa nadležnostima iz obaveza poslodavaca, poreza, doprinosa itd.

Za atraktivnija mesta u pregovorima i u izradi analize studije izvodljivosti, naročito recimo sa kompanijama iz oblasti raznih tehnoloških struka, iz pokrajine Baden-Vitenberg, znači, mi imamo tu analizu koliko dobija nemački student u tim kompanijama i koliko će biti otprilike ekvivalent u Srbiji, uzimajući u obzir troškove života, sa čime će i student biti zadovoljan, jer nije cilj poslodavca da se ovde, što se kaže, ni razmeće, ni cenka, jednostavno da shvati da je deo te kompanije ovde takođe bitan kao i onaj tamo u Baden-Vitenbergu, onda shodno troškovima života on svakako ima ušteda, dobija dobrog inženjera ili bilo kog drugog stručnjaka.

Modeli švajcarskih kompanija, odnosno banaka kada su dualni modeli u bankarstvu su takođe veoma izrađeni, da ne govorim o svim strukama poljoprivrede, veterine itd. Znači, novi je model, a nije prepušten sam sebi i slučaju. Pitanje je kako se do sada vršilo osiguranje radnika u bilo kojoj kompaniji. Znači, student mora da deli sudbinu istog onog zaposlenog koji će imati takve iste prinadležnosti, a onda je to obaveza ne samo našeg resornog ministarstva koje se bavi ovom kategorijom, nego i drugih ministarstava i mi smo ovde u toku izrade koncepta zakona uključili Ministarstvo rada i Ministarstvo privrede i mnoga druga.

Kada je u pitanju kritično razmišljanje, moram samo da kažem da priča počinje odozdo. Mi smo već u drugoj godini reformskih ciklusa osnovne škole, drugi i šesti razred su u takav proces ušli i drugi razred srednje škole. Znači, ta reforma traje ukupno četiri godine, gde se menja osnov učenja i nastave od pukog prenošenja sadržaja do upravo kritičkog mišljenja, rešavanja problema međupredmetnih veza i kompetencija i projektno učenje koje će ići ka ishodima primene stečenih znanja. To je nešto što je najveći deo reforme u Srbiji, stalno ponavljam, jer to se još uvek ne vidi, to je skriveno negde. Moramo da krenemo odozdo.

Naravno da akademski svet ima ogroman korpus i autonomiju, koji mnogo puta štošta i uđe što ne treba ili se ne vidi ono što treba. Tako da zaista pokušavam da igram na onoj žici gde neću kao izvršna vlast poremetiti autonomiju, ali sa dobrim odnosima sa rektoratima, sa senatima njihovim, sa svim ostalim delovima akademske zajednice imamo dobre odnose. Upravo preduzetništvo smo uveli pre dve godine kao deo predmeta u okviru predmeta tehnika i tehnologija u osnovnoj školi.

Potenciramo učeničke zadruge, kao mesta, kao đačke kompanije koje se otvaraju po Srbiji, to počinje odmalena, otvaranje habova, otvaranje raznih drugih modela će se pojaviti još kao neki novi vidovi razmišljanja u okviru Zakona o finansiranju visokog obrazovanja.

Predviđamo da se formiraju kompanije u vlasništvu studenata i profesora, kao spin-of, neka druga verzija, umesto dosadašnje samo gde profesori samo iskoriste neka znanja i inventivnost studenata i jednostavno kasnije tu kompaniju mogu i da otuđe i prodaju. Na ovaj način zadržavamo mlade ljude na univerzitetu, jer su oni tada vrlo poželjni, oni imaju sigurno svoju izvesnost te kompanije koja će ići u tom pravcu, tako da nije samo start-ap jedini model na koji računamo, ali ovde mislim da smo zajedno sa akademskim svetom i sa studentskim organizacijama uplivali u nove vode.

Sa vama se slažem da je ovo možda samo dobar početak i u nekim delovima gde su ljudi inventivniji, gde brže i bolje razmišljaju ovo ide napred, ali svi fakulteti treba ovim da se pozabave, posebno iz oblasti organizacionih nauka, ekonomskih i drugih struktura. Sada nemam vremena da navodim silne primere gde se to počelo da dešava, svakako u mnogo većem obimu, tu se sa vama slažem.