Dame i gospodo narodni poslanici, znanje je bogatstvo koje svog vlasnika svuda prati. Znanje treba da bude primenjivo. Znanje stečeno dualnim obrazovanjem je bogatstvo vrednije od dijamantskog i zlatnog bogatstva.
Ali, kad govorimo o dualnom obrazovanju, da vidimo koga ćemo to dualno obrazovati. Srbija je zemlja koja se prazni. Srbija jeste zemlja koja u ovom trenutku ekonomski napreduje, ali je Srbija zemlja koja još malo i biće zbir malih i većih staračkih domova.
Dualno obrazovanje je znanje koje je primenjivo. Znanje koje nije primenjivo je za nas poljoprivrednike kao oranje bez setve. To je znanje koje nije primenjivo, nema rezultata. Dakle, imamo more ljudi koji žele da budu upravljači. Ali, čime će oni upravljati ako nema proizvođača?
Dualno obrazovanje je veoma bitno za investicije. Možda je upravo dualno obrazovanje to što će opredeliti investitora da dođe u ovu zemlju. A investicije donose tehnološki razvoj, investicije donose ekonomski razvoj, investicije unapređuju i nauku i tehnologiju. Bez investicija nema ekonomskog napretka.
Danas kada Dragan Đilas priča o nekoj oluji koja će nas pogoditi, zaboravlja da je on bio cunami. Taj cunami je počistio ne samo privredu, već i školski sistem koji je bio nakaradan i koji je proizvodio diplome za ništa. Dakle, proizvodio je znanja bez primenjivog znanja. Taj cunami, Demokratska stranka i stranke koje su nastale ispod te žute kvočke, je glavni razlog zbog čega je ova zemlja nazadovala u ekonomskom smislu. Postoji uragan i Dragan Đilas kad priča o nekoj oluji koja će navodno nas zahvatiti, treba da zna da smo mi preživeli taj uragan koji ima jednu pijavicu. Ta žuta pijavica je bio Dragan Đilas. Dakle, on je isisao onih 619 miliona evra iz ekonomskog sistema ove zemlje, on je isisao i 400 hiljada radnih mesta i ostavio, navodno, školovane kadrove koji su bez primenjivog znanja neupotrebljivi. Zbog takvih kadrova neće nijedna investicija doći u ovu zemlju.
Dame i gospodo narodni poslanici, treba da znamo da ja navijam uvek za rad. Dakle, da se dohodak između kapitala i rada vremenom preusmeri prema radu. Ali u trenutku kada nema investicija, nemamo šta ni da delimo. Cilj je privući investicije. Danas u globalizaciji, kad su carinske stope niske ili su pale u celom svetu, sredstva za rad se vrlo lako sele. Možda je to nekom smešno, ali, očas posla mogu da odu odavde u Vijetnam, Indoneziju, u afričke zemlje, gde se radi za jedan dolar na sat. Ta njihova radna snaga verovatno nije dualno obrazovana, ali je jeftina.
Zato govorim da dualno obrazovanje može da bude ono što će opredeliti investitora da investira u ovu zemlju, znajući da imamo sposobne, vredne i obrazovane ljude, čije znanje nije samo papir i diploma, već je to znanje stečeno u nekim pogonima i fabrikama, tako da vrlo lako mogu da dobiju radnika koga će ceniti, a nadam se, uskoro, i dobro platiti.
Onog trenutka kada ova zemlja nakupi dovoljno investicija, onda sindikati treba da stupe na scenu i onda treba taj njihov rad da dobije daleko veću cenu nego što u ovom trenutku ima.
Znači, ja verujem da naši ljudi pod istim uslovima mogu da budu dovoljno kvalitetni i kvalitetniji radnici nego u Nemačkoj, što su u samoj Nemačkoj i pokazali. Ukoliko steknu priliku da u svojoj zemlji steknu znanje i da ga primene, ja verujem da će biti efikasniji, i u privredi, a bogami i u poljoprivredi.
Verujem da naši agronomi i seljaci sa podsticajima koje isporučuje EU i zajednička evropska poljoprivredna politika mogu da daju daleko bolji rezultat nego što u ovom trenutku mogu zato što subvencije ne obogaćuje samo poljoprivrednike. Subvencije su, pre svega, dobre za preradu da bude sigurna da će biti snabdevena sirovinama i da će to biti povoljna cena, jer dotacijama i subvencijama omogućujemo prerađivačima da proizvedu jeftiniji i kvalitetniji proizvod.
Naši agronomi, naši veterinari, naši poljoprivrednici koji u svakom slučaju imaju više znanja nego stručne spreme su spremni za razvijenu i modernu Srbiju. Postoji određeni broj ljudi koji ne vide Srbiju kao naprednu i ekonomski razvijenu zemlju, koji bi voleli da se ona vrati nekoliko godina unazad i da, sem napretka opšteg društva, to bude njihov individualni napredak, da onih 690 miliona evra koje je ta uraganska žuta pijavica isisala u džepove Dragana Đilasa i njegovog saveza lopuža i prevaranata, da se to vreme obnovi.
Na nama je i na biračima koji podržavaju ovu našu politiku, ne samo u političkom smislu, već i u ekonomskom, da sprečimo da taj cunami i da taj žuti uragan i da ta žuta pijavica ponovo stupi na scenu. Zato ja pozivam birače da sve one koji bojkotuju ovu Narodnu skupštinu oni bojkotuju, jer nisu vredni njihovog poverenja. Hvala.