Šesnaesto vanredno zasedanje , 09.09.2019.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesnaesto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/200-19

1. dan rada

09.09.2019

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:20 do 19:15

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar Šarčević. Izvolite.

Mladen Šarčević

| Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Mislim da u rešenjima nacrta ovog Zakona o dualnim modelima studija vrlo jasno stoji kakve su obaveze poslodavaca, kada je u pitanju porez i doprinosi, i to tačno stoji koliko su za PIO, koliko za zdravstveno, a koliki je porez na drugi prihod. Znači, ono što je bitno, učenici mogu da budu oslobođeni kroz Zakon o porezu na dohodak građana nekih od ovih stvari. Sa time se slažemo, ali bitnu razliku pravite od maloletnog đaka čiji je ugovor potpisao roditelj u dualnom modelu i gde imate da čak i u 14 godina neko počinje srednju školu, ako je pošao ranije u osnovnu školu, i to je jedna vrsta motivacione stipendije. Tamo i nije predviđeno da se u tom domenu smatra da je to radnik. On je učenik na obrazovanju za rad. Ovde je već definisano drugačije.

Sa vama se slažem da moramo, i to ćemo sigurno raditi, izbor dobrih poslodavaca. Pošto je u celu priču uključena Privredna komora, pošto imamo mentora, to je uloga koju nemaju zemlje koje ovakve modele sprovode, kao što imamo instruktora pedagoškog u srednjem obrazovanju pri dualnom modelu, tako da je jako važno da imamo dobar registar sa Komorom onih poslodavaca koji ispunjavaju svoje obaveze da bi se sa njima radili ugovori.

Pomenuo sam da radimo JISP – jedinstveni informacioni sistem u prosveti i da ćemo mišljenje poslodavaca uzimati kao indikator kvaliteta onoga što je univerzitet napravio sa studentom, bilo da je dualni model, bilo koji drugi model, jer neko ne mora da ide na dualne studije, a imamo na svakom univerzitetu savet poslodavaca. Znači, svako, kao i vi, možete dati svoj sud o svršenim studentima tih i tih fakulteta posle godinu dana provedenih kod vas na poslu. Obostrana ta informacija je jako dragocena i radiće se javno, biće dostupna javnosti gde ćemo onda reagovati ako se pojavi poslodavac tog profila koji se bavi, znate i sami, davanjem minimalaca i isplate belo i crno. To već ne zalazi u naš sektor, ali pošto se radi ovde o mladim ljudima, mi smo dizajnirali da imamo uvid i da pratimo.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima koleginica Vera Paunović.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Vera Paunović

Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije
Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre, gosti, poštovani narodni poslanici, Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju koji se nalazi na dnevnom redu današnje sednice stvara pravi osnov za ostvarivanje dve vrste ciljeva koje treba postići u visokoškolskom obrazovanju. Na prvom mestu je svakako postizaće višeg stepena praktične osposobljenosti naših studenata za vreme trajanja studija.

Ne želim da dajem paušalne ocene o stanju našeg visokog školstva, ali mislim da će se većina nas ovde prisutnih, a i šire javnosti složiti sa tezom da naši studenti kada završe svoje studije u proseku imaju relativno malo praktičnog znanja koje kasnije treba da primene na radnim mestima za koje se osposobljavaju, pa im neretko treba značajan period da se prilagode novom radnom mestu i steknu neophodne praktične veštine za kvalitetno obavljanje radnih zadataka.

Drugi važan cilj koji bi ovaj zakon trebao da ispuni je ostvarivanje bolje povezanosti visokog školstva i privrede, odnosno da se kroz stvaranje većih mogućnosti za stručnu praksu potencijalni kandidati za zapošljavanje u određenim preduzećima još za vreme studija povežu sa potencijalnim poslodavcima i time potpuno eliminiše ili makar drastično skrati vreme koje bi ti mladi ljudi proveli kao nezaposleni na tržištu rada.

Ovako postavljeni ciljevi trebali bi da se ostvare kroz uspostavljanje saradnje visoko školskih institucija i poslodavaca. Inicijativa će biti na strani visoko školske institucije, što znači da se ovaj model neće obavezno primenjivati. Oni fakulteti i visoke škole koji to žele obrazovaće mrežu zainteresovanih poslodavaca, zajedno sa njima sačiniti odgovarajuće planove studija, a konačnu reč o njihovom odobravanju davaće nacionalno telo za akreditaciju.

U članu 11. pobrojani su uslovi koje će morati da ispune poslodavci, a to su obavljanje određene delatnosti, odgovarajući broj mentora, zaposleni koji imaju isto ili više obrazovanje kao studenti na obuci, raspolaganje određenim prostorom i opremom i sredstvima za rad, primenjivanje adekvatnih mera bezbednosti, kao i solventno poslovanje.

Ove odredbe su od priličnog značaja, jer se vidi da se insistira da poslodavac mora biti ozbiljno preduzeće u kome će potencijalni studenti zaista imati mogućnosti da steknu prava iskustva, gde će njihova prava biti zaštićena, a da se ne sme desiti da dođe u neki kolektiv gde će samo presedeti svo vreme predviđeno za praktični rad. Međusobna prava i obaveze fakulteta i poslodavaca, kao i poslodavaca i studenta upućenog na obuku regulisaće se ugovorima, čiji su bitni elementi međusobna prava i obaveze vrlo detaljno normirani u članovima 14. i 21.

Ono što je od ključnog značaja za buduće studente su članovi 31. i 32, gde su regulisana njihova prava kod poslodavaca, prava na naknadu troškova prevoza, ishrane, osiguranja i što je najvažnije pravo na novčanu naknadu za vreme provedeno na radu kod poslodavca u iznosu od 30 do 70% osnovne zarade zaposlenog koji radi na sličnim poslovima, u zavisnosti od godine studija i dostignutog nivoa znanja. Tako da će studenti koji se opredele za ovaj vid svog studiranja imati i određene nezanemarljive materijalne koristi.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, smatram da će sa oživljavanjem ovakvog modela visokog obrazovanja svi njegovi akteri imati. Poslodavci će lakše dolaziti do novih radnika, fakulteti će biti u mogućnosti da svojim studentima pruže više upotrebljivog znanja. Student će nakon završenog visokoškolskog obrazovanja imati veći stepen praktične osposobljenosti, a država će vremenom moći da stekne realniji uvid u stvarne potrebe privrede za stručnjacima i time će moći da na pravi način planira broj upisanih kvota na visokoškolskim institucijama čiji je osnivač.

Imajući u vidu ovakva predložena rešenja, poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje dati podršku za njihovo usvajanje, kao i za usvajanje ostalih predloga zakona na dnevnom redu današnje sednice. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Predrag Jelenković.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Predrag Jelenković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala potpredsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, ono što smo dobili u materijalu kao narodni poslanici, citiram to i kažem – prema nekim pozitivnim iskustvima, kada govorimo o Zakonu o dualnom modelu studija na visokom obrazovanju – prema nekim pozitivnim iskustvima evropskih zemalja ustanovljena je potreba da se i u domaćem sistemu visokog obrazovanja omogući organizovanje dualnog modela koji bi mogao da se primenjuje u zavisnosti od potreba visokoškolskih ustanova.

Pre nego što dam jedan primer koji je možda bio i preteča ovog zakona ili da kažem pilot faza, vezano za Univerzitet u Nišu, moram da istaknem da program SDPS je „Država obrazovanja“ i prati savremene tokove u oblasti obrazovanja u okviru EU, sa namerom da približimo najuspešnijim modelima.

Cilj programskog dokumenta SDPS „Država obrazovanja“ jeste definisanje obrazovne politike koja će se ne samo političkom voljom, nego i svim bitnim relevantnim činiocima iz ove oblasti i uz podršku javnosti pre svega, nametnuti kao ideja za neke nove generacije.

Ovim predlogom zakona uređuje se saradnja, kao što sam rekao visokoškolskih ustanova i poslodavaca i za razliku od modela studiranja uz rad, kao što je neko to danas spomenuo, kod dualnog modela studiranja, odnosno studija praktična obuka, rad ili praksa kod poslodavca su upravo sastavni deo studijskog programa, što naravno podrazumeva neke administrativne aktivnosti, a to je potpisivanje ugovora sa poslodavcima itd.

Rekoh na početku primer jedne dobre prakse, mogu da kažem da to nije dualno, ali u Nišu je pre tri ili četiri godine potpisan ugovor o stručnoj praksi, pa bih samo podelio sa vama i sa kolegama.

Naime, Univerzitet u Nišu i grad Niš su zajedničkim angažovanjem i podrškom u profesionalnom usavršavanju stvorili uslove da što veći broj mladih ljudi sa univerzitetskom diplomom ostane u Srbiji. Upravo povezivanjem poslovne i akademske zajednice, već od 2014. godine potpisali su ugovor o saradnji u smislu obavljanja stručne prakse studenata u organima gradske uprave i javnim komunalnim preduzećima čiji je osnivač grad i tako omogućili određenom broju studenata i diplomaca Univerziteta u Nišu da praktično steknu ta praktična znanja i veštine i nekakvo radno iskustvo.

Preko 200 studenata je do sada prošlo ovaj program. Ocene i iskustva su jako dobra i od strane studenata i od strane gradske uprave Niš i javno komunalnih preduzeća, a sa treće strane imamo i te pozitivne efekte samih fakulteta, jer su studentima davali dodatne ESP bodove, što je veliki pokazatelj da su studenti zainteresovani za ovakav sistem rada.

Ponavljam još jednom, to je jedan model i ovo je primer dobre prakse, a sada je mnogo lakše kada imamo i zakon i poruka je svim lokalnim samoupravama u Srbiji, bez obzira iz kojih opština studenti dolaze.

Ovaj predlog zakona uvodi i jednu novinu, a to je saglasnost da se na već akreditovanom studijskom programu organizuje model po dualnom modelu studija, ali bez povećanja broja studenata iz akreditacije. Uostalom, SDPS se u svom programu i zalaže za tzv. osmišljenu upisnu politiku na univerzitetima, a to znači da broj i obrazovni profili treba da prate aktuelne i buduće potrebe privrede.

Sa druge strane, u naučnom smislu ovaj dualni model studija doprinosi razvoju istraživanja i inovacija, jer manje kompanije nisu često u mogućnosti da formiraju istraživačko-razvojne timove gde bi studenti dualnog modela ukazivali na najsavremenija naučna dostignuća.

Osnovni cilj dualnog obrazovanja se ogleda u jačanju partnerstva između teorijskih i praktično stečenih znanja, te brzog prilagođavanja promenama u privredi na globalnom nivou. Mi iz SDPS smatramo da je to praktično da spona, odnosno to socijalno partnerstvo jedan od osnovnih pokazatelja kako treba razvijati svest o obrazovnim promenama, jer su upravo ta otvorenost za inovacije u obrazovanju i partnerski odnos sa privredom ključni elementi „Države obrazovanja“. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vesna Ivković.
...
Socijalistička partija Srbije

Vesna Ivković

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju daje pravni okvir koji je fleksibilan i može se primenjivati u zavisnosti od potrebe visokoškolskih ustanova koje nude akademsko i strukovno obrazovanje i zainteresovane su da njihovi studenti znanja stečena u visokoškolskim ustanovama u toku studija primenjuju i kroz rad, koji će biti vrednovan kroz plaćanje naknada, putnih troškova, ishrane, školarine, stipendije i na druge načine.

Dualno obrazovanje u srednjim i visokim školama predstavlja jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije u okviru prioritetnog cilja obrazovanja za 21. vek. Uostalom, podsećanja radi, u programu Vlade predstavljenom u ekspozeu predsednice Vlade, najavljena je i potreba da se donese zakon kojim bi se uredio dualni model studija o visokom obrazovanju. Praksa u državama koje imaju razvijen dualni model studija pokazala je da postoji interesovanje privrede za ovaj način studiranja.

Dualni model studija nije obavezan, već samo predstavlja mogućnost koju imaju visokoškolske ustanove, a poslodavci će imati mogućnost da učestvuju u obrazovanju svojih potencijalnih zaposlenih i obave selekciju kandidata.

Ovaj model studija doprineće razvoju istraživanja i inovacija, jer manje kompanije često nisu u mogućnosti da formiraju istraživačko-razvojne timove, zbog nedostatka odgovarajućeg kadra, ali će tu biti studenti dualnog modela koji će biti spona koja bi kompanijama ukazala na savremena dostignuća i podstaći na realizaciju naučno-istraživačkih projekata.

Formiranjem mreža poslodavaca na visokoškolskoj ustanovi praktično se formira lokalna ili regionalna mreža kompanija koje se međusobno upoznaju, umrežavaju i počinju međusobnu saradnju, što će doprineti regionalnom razvoju.

Slažem se, a i ja sam istog mišljenja sa mišljenjem radne grupe, da bi subvencije ili određena poreska oslobađanja doprinela povećanju zainteresovanosti i motivisanosti poslodavca u uspostavljanju dualnog modela studiranja.

Jasno je da dualni model nije u jednakoj meri primenjiv na sva naučna polja i oblasti. Iskustva nekih država koje uspešno primenjuju ovaj način studiranja pokazuju da se odlično pokazao u tehničko-tehnološkim i medicinskim naukama.

Što se tiče medicinskih nauka, mišljenja sam da će se ovaj oblik studiranja i te kako pokazati i dokazati kao efikasan, jer primeniti stečena teorijska znanja iz medicinskih nauka kroz rad sa pacijentima tokom studiranja, uz mentore, je velika prednost i ogromno iskustvo koje će dobro doći u samostalnom radu po završetku studija. Naime, po završetku studija medicinskih nauka kao mlad lekar, vi ste puni teorijskog znanja, a onda u nekoj udaljenoj ambulanti ostanete sami s pacijentom i osećate strah i nesigurnost u primeni te teorije u praksi. Ovim načinom studiranja prevazilazi se taj strah kroz stalnu praksu, uz iskusne mentore koji će vam ukazati na izvesne greške u primeni teorije u praksi i rezultat je što dobijemo medicinskog stručnjaka koji zna šta radi, koji ima određene veštine, oslobođenog straha i sigurnijeg u sebe u primeni stečenog znanja.

Osnovni cilj dualnog modela studija jeste i sticanje i usavršavanje znanja, veština i sposobnosti u skladu sa studijskim programom i standardom kvalifikacije. I što je isto tako i ne manje važno, taj rad će biti vrednovan, plaćanjem školarina, stipendija, naknada za rad ili na neki drugi način. Naime, studenti će dobijati naknadu po svakom satu od najmanje 50% osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim ili sličnim poslovima. Pri tome moraju da ispune najmanje 450 sati godišnje, provedenom na učenju kroz rad.

Predlogom zakona sveobuhvatno se štite i prava studenata koja se ostvaruju u skladu sa propisima o visokom obrazovanju, o radu i bezbednosti i zdravlju na radu, zakonom kojim se uređuje zabrana zlostavljanja na radu, zakonom o penzijsko-invalidskom osiguranju, zakonom kojim se uređuje zaštita intelektualne svojine.

Zakon zabranjuje sve vidove diskriminacije tokom obavljanja učenja kroz rad, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zabrana diskriminacije.

Predlogom ovog zakona definiše se obaveza potpisivanja ugovora između visokoškolskih ustanova i poslodavaca koji potpisuju ugovor i sa studentom, a registar svih ugovora o dualnom modelu vodi Privredna komora Srbije. Navedeni su i uslovi pod kojima neko može da potpiše, kao i da raskine ugovor. Studenti koji završe studije po dualnom modelu, s obzirom na veliko praktično iskustvo koje će steći u primeni stečenog teorijskog znanja, povećaće svoje konkurentnost na tržištu rada i imaće veće šanse za zapošljavanje kod poslodavaca kod kojih su i obavili praktičnu nastavu, ali i kod drugih iz iste delatnosti.

Osnovni cilj dualnog visokoškolskog obrazovanja ogleda se u premošćavanju jaza između teorijskih i praktično stečenih znanja, drugačije rečeno - školovanje uz primenu stečenog teorijskog znanja u praksi i na taj način brzo prilagođavanje promenama u globalnoj ekonomiji, tehničkim, medicinskim i drugim naukama i privrednim granama.

Reč-dve o zakonu o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija, a moje kolege će nešto više govoriti o njemu.

Predlog zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija je naša obaveza iz predpristupne agende. Dakle, mora se doneti pre pristupanja Evropskoj uniji, ali će se primenjivati od momenta pristupanja EU. Do tada treba stvoriti administrativne pretpostavke za njegovu primenu.

Naime, u procesu primene za ulazak u članstvo EU u okviru pregovaračkog Poglavlja 3 - Sloboda pružanja usluga, sadržano je Potpoglavlje 4, koje se bavi priznavanjem profesionalnih klasifikacija u okviru koga Republika Srbija ima obavezu da u svoj pravni sistem implementira pravo Evropske unije.

U suštini, na ovaj način, što je i cilj donošenja zakona, biće omogućeno slobodno kretanje radne snage u okviru država članica Evropske unije, odnosno pružanje usluga kao i priprema Republike Srbije za prijem u članstvo Evropske unije. Cilj je uređivanje procedure i samog priznavanja profesionalnih klasifikacija kroz automatsko priznavanje, gde su od strane EU predviđeni minimalni uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi se obavljala regulisana profesija.

Ovo slobodno kretanje radne snage i pružanje usluga u evropskom i ekonomskom okviru otvara mogućnost zaposlenja u bilo kojoj članici EU, ali i mogućnost za priliv radne snage iz drugih država članica EU, čime će se omogućiti razmena rada i usluga, prisutnost na stranim tržištima rada, međusobno dopunavanje u smislu deficitarne radne snage, tržišne konkurencije, ali i uključivanje Republike Srbije u IMI sistem.

Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će u danu za glasanje glasati za oba ova predloga zakona koji su danas na dnevnom redu. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović. Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Jahja Fehratović

Narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa
Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Cenjeni ministre sa saradnicima, drage koleginice i kolege, već ste imali prilike čuti razloge zbog kojih će narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja podržati ove zakone. Svakako se oni temelje na kvalitetnom i pozitivnom iskustvu konkretnog i konkurentnog znanja koje se dobija sa prožimanjem teorijskog iskustva kada je u pitanje dualno obrazovanje.

Ono što bih ja hteo da kažem ili možda da uputim jedan predlog jeste da svakako je značajno i važno i vidljivo da su ovi dualni sistemi obrazovanja i te kako rasprostranjeni kada su u pitanju tehničke nauke, kada su u pitanju druge oblasti. Međutim, kod tzv. DH polja, odnosno društveno-humanističkih nauka, imamo možda manji spektar prilika da iskoristimo to dualno obrazovanje i zato bi možda bilo korisno razmišljati o strategijama koje bi otvorile državne institucije, naučne institucije i sve druge institucije kojima bi se i ljudi iz DH polja mogli usmeriti na to da koriste te benefite i da svoja iskustva imaju u pogledu teorijskog znanja koje su već savladali i savladavaju na fakultetima i praksom, konkretnom praksom u nekim od institucija sistema, da li na lokalnom nivou, da li na republičkom nivou, pokrajinskom ili bilo kakvom drugom.

U svakom slučaju, ovo su izuzetno važni i korisni predlozi. Oni omogućavaju studentima da konkretno svoja znanja iskoriste i da budu na taj način prepoznatljivi i brendirani kao visoko kvalifikovane osobe koje će imati prilike da ostvare svoju karijeru u onom segmentu u kom im omogućava profesija kojom su oni odabrali da se bave.

Takođe bih se hteo osvrnuti na drugi predlog zakona. Ono sa čime se mi kao poslanici vrlo često susrećemo jesu zahtevi pojedinih svršenika fakulteta, naročito iz zemalja regiona, kada su u pitanju nostrifikacije, odnosno priznavanje njihovih diploma u Republici Srbiji. S obzirom da se i ovaj predlog zakona, koliko sam ispratio, odnosi na medicinske nauke pre svega, arhitektonske nauke i ostalo, najveći deo tih zahteva se upravo odnosi na one koji su završili studije medicine u BiH, Crnoj Gori ili u drugim sličnim ili bliskim državama i koji jako dugo čekaju da se ta njihova diploma prizna u Republici Srbiji, kako bi mogli da zasnuju konkretan radni odnos.

Zato bi možda trebalo ili što pre uraditi maksimum napora kako bi se i oni koji su, ponavljam, uglavnom građani Republike Srbije, s obzirom da se ovaj zakon delom odnosi na one koji nisu građani Republike Srbije, mogli ravnopravno svrstati u pogledu njihovog konkretnog prava da ostvare i da se priznaju njihove diplome, posebno sa onih univerziteta ili iz onih oblasti koje su raritetne u našoj državi, a kao što znamo, imamo izuzetno veliki odliv mladih kadrova u pogledu medicinskih nauka, tako da bi, smatram, bilo jako dobro da naročito one koji su završili medicinske nauke, a čijih zahteva ima najviše u zemljama regiona, da što pre nostrifikujemo njihove diplome kako bi mogli da zauzmu pozicije, odnosno da budu konkurentni i da imaju prilike zasnovati radni odnos u nekom od medicinskih ili naučnih centara.

Svakako da je za pohvalu i ono što je ministar govorio kada je u pitanju Fond za nauku i da upravo u tome vidimo šansu ovih iz oblasti DH polja, da mogu još više iskoristiti taj fond aplicirajući sa određenim konkretnim projektima i mogućnošću da taj njihov projekat zaposli veći deo ljudi iz njihovih ili sličnih oblasti, kako bi na taj način svojim doprinosom i nauci, ali s druge strane doprinosom razvoju tog intelektualnog i naučnog ambijenta ostvarili povoljnu klimu za razvoj ukupne naučne, ali i društvene zbilje u našem društvu i na taj način pospešili ostanak mladih kvalitetnih kadrova u našoj državi. Zahvaljujem.