Reč ima ministar Šarčević.

Samo jedna sugestija. U mom kabinetu, u menadžmentu ministarstva, od 20 ljudi koji rade na raznim pozicijama i sektorima, deset ljudi ima najviša akademska zvanja, redovni su profesori Univerziteta, a dvoje su visoki istraživači po institutima. Znači, žena koja vodi nauku je, pomoćnik, dvadesetosmi najbolji istraživač u Srbiji, Marina Soković. Saša Lazović je sa Instituta za fiziku, jedan od najboljih istraživača i da ne nabrajam dalje. Znači, zaista sam ja sa timom ljudi koje sam doveo izuzetno zadovoljan. Jedan broj ljudi koje sam imao iz ranijeg perioda su tu svakako, ostali su, a jedan broj ljudi je morao da se promeni, kao i svaki put kada dođete i negde nešto hoćete da uradite, ali ono što je bitno, za tri godine i jače, svi su imali šansu i ja spadam u ljude koji isključivo radi timski. Znaju moje kolege to dobro. To nije samovolja, nego samo tempo koji ja dodajem, ali ja sam sa ekipom kojom rukovodim izuzetno zadovoljan.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, pravo na repliku.

Nisam ja, ministre, imala primedbe u tom smislu na rad vašeg kabineta i ja mogu da verujem sve ovo što ste vi rekli, ali upravo o tome se radi. Vi ste, kažete, doveli ekipu ljudi, stručnjaka, univerzitetskih doktora, profesora, to su ljudi koji su završavali fakultete, magistarske studije i doktorske studije po nekom boljem sistemu od ovog. O tome vam govorim. Govorim vam o tome da među mnogim sada formalno doktorima nauka ne možete naći stručnjake. O tome se radi.

Ponavljam treći put, nedostaje akademsko obrazovanje, pa pogledajte i u ovoj sali, na vašem poslu, u vašem okruženju, među prijateljima, gde god hoćete, uporedite nivo onih bivših studija i ovih sadašnjih, na svakom primeru pojedinačno, i tu mora da se složite sa time. O tome govorimo da mora da se krene još od osnovne škole.

Da li vi verujete, da li je prvi put da čujete da dete završi osnovnu školu i da sriče kada čita? Ako to nikada do sada niste čuli, a sigurna sam da jeste, to se dešava, ali o tome smo pričali kada je na dnevnom redu bilo osnovno obrazovanje i vaspitanje i možemo opet da pričamo o tome. Mora suštinski i sistemski nešto da se promeni. Ovo je neka šminka po uzoru na neku EU, na neke zemlje EU.

Uzgred, znate li da se u Nemačkoj, koja je kolevka dualnog obrazovanja, ozbiljno razmišlja da se dualno obrazovanje u visokom obrazovanju ukine upravo zato što su shvatili da dobijaju neku vrstu stručnjaka, usko stručnih, bez akademskog obrazovanja i akademskog znanja? Dakle, oni koji su ovo faktički počeli, razmišljaju da to ukinu, a mi sada izvodimo nešto, pa mi ćemo to da uvodimo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

Hvala.

Poštovani gospodine Arsiću, poštovani gospodine Šarčeviću i ostali članovi Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dozvolite mi da u ime SPS kažem nekoliko reči o predlozima dva zakona koji su predmet današnjeg razmatranja.

Želim pre svega da kažem da će poslanička grupa SPS glasati za Zakon o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju i o Zakonu o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija.

Ja ću pokušati da kažem nešto više o Zakonu o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju. Naime, za nas u SPS donošenje ovog zakona predstavlja nastavak reformi u obrazovanju koje čini Vlada Republike Srbije, odnosno nadležno ministarstvo i jedan veliki korak napred u približavanju obrazovnog sistema potrebama tržišta rada.

Naime, ne treba, naravno, razgovor o visokom obrazovanju ili razgovor o obrazovanju uopšte u ovom cenjenom domu svoditi samo na odnos obrazovanja i tržišta rada, jer uloga obrazovanja je daleko šira, sa stanovišta nivoa celog društva, ali danas govorimo o Zakonu o dualnom obrazovanju pa je red i da se malo bliže okrenemo i kažemo nešto i o ovom aspektu obrazovnog procesa.

Vlada je napravila već jedan dobar korak napred kada je donet Zakon o dualnom obrazovanju, kada je obuhvaćeno i srednje obrazovanje. Korak napred su takođe bila i neka rešenja iz Zakona o visokom obrazovanju, pre svega mislim na Savet poslodavaca, jer je tada normativno uređeno prisustvo poslodavaca u visokoškolskim ustanovama i samim tim su otvorena vrata za jače vezivanje tržišta rada, odnosno privrede i visokog obrazovanja.

Ne treba zaboraviti, ne treba prenebregnuti činjenicu da problemi povezivanja obrazovnog sistema i privrede Republike Srbije traju već tri decenije, od sredine 80-ih godina prošlog veka, kada je krenula ekonomska kriza, da ne pominjem sankcije od 1992. godine, potom i pljačkašku privatizaciju posle 2000. godine. Privreda Republike Srbije je gotovo uništena i zadnjih nekoliko godina zahvaljujući velikim aktivnostima Vlade Republike Srbije privreda je ponovo stala na svoje noge i sada je stvarno stvoren dobar osnov za povezivanje obrazovnog procesa i tržište rada.

Naime, do sada smo imali jednu praktičnu situaciju da su privrednici uvek govorili da svršeni studenti ili srednjoškolci izlaze sa znanjem koje je nepotrebno za potrebe tog preduzeća. Kada smo ih pitali šta oni traže ili šta nude ili na koji način bi oni želeli da se uključe u obrazovni proces, a da dobijemo tu povratnu spregu njihovih zahteva koje bi mogli posle inkorporirati u obrazovni sistem, onda smo ostajali uglavnom bez odgovora. Sada imamo niz rešenja u ovom zakonu koja jednostavno povezuju poslodavce i visokoškolske ustanove.

Mislim da je Vlada ovim napravila veliki korak napred. Napravila je jedan veliki iskorak, odnosno Ministarstvo i, figurativno rečeno, Ministarstvo je sada bacilo jednu rukavicu u lice poslodavcima i pozvalo ih da zajedno sa visokim obrazovanjem oblikuju one kadrove koji će biti potrebni za razvoj ekonomije. Vlada je već dosta učinila u ekonomskom delu, u stvaranju ambijenta za ovo povezivanje. Evo, pomenuću, pre neki dan su objavljeni podaci "Fajnešel Tajmsa" da je Republika Srbija po stranim investicijama u 2018. godini učinila više nego bilo koja zemlja u svetu, u odnosu na svoj BDP. Pomenuto je 107 projekata direktnih stranih investicija, oko 5,8 milijardi dolara i u tom članku je rečeno da Republika Srbija je otprilike napravila napad 12 puta veći nego što se očekuje od njene ekonomije i veličine i da postoji konstantan rast stranih ulaganja od 2015. godine. Objektivno, to je ta ekonomska dimenzija koja pogoduje uvođenju Zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju.

Naravno, taj zakon ne bi bio moguć, kao ni Zakon o srednjem obrazovanju, ukoliko nema kvalitetne ekonomije, ali kada imate ovakve podatke koji postoje i kada imate jednu uzlaznu liniju kretanja ekonomije u našoj zemlji kao što je prisutna zadnjih nekoliko godina, sve ono što je učinila ova Vlada, onda je potpuno logično da se donese ovakav jedan zakon.

Sada se donosi model zakona o dualnom obrazovanju u visokom obrazovanju i već sam pomenuo ono što je učinjeno ranije. Naime, kada bi se razumeo ovaj zakon, jer sam primetio da mnogi diskutanti do sada nisu rekli ili gotovo ništa nisu rekli o sadržaju samog zakona, da se vidi u čemu je sadržaj tog zakona i zbog čega je on tako kvalitetan, jer se više govori o dualnom obrazovanju i značaju sa ili bez pozitivnih efekata, ali se ne pominje sadržaj samog zakona.

Naime, kada se pogleda sadržaj samog zakona, vidi se da je u centru ovog zakona, moram da podsetim i da kažem, jedan trougao koji čine student-poslodavac-visokoškolska ustanova i da je glavni cilj poslodavca, odnosno visokoškolske ustanove i poslodavca da student dobije što kvalitetnije kompetencije, znanje, sposobnost, veštine i stavove i da je to suština celog obrazovnog procesa. Naravno, da bi se postigao cilj koji je postavljen u ovom zakonu, vrlo je detaljno opisana i uloga poslodavca. Jedna je strana dimenzije kako će visokoškolska ustanova u svom programu napisati sadržaj tog programa, ali je strašno važno na koji način će poslodavac suštinski učestvovati u izradi studijskih programa. Napravljena je dobra ravnoteža u strukturi časova aktivne nastave, 450 sati godišnje časova nastave vezano za predavanja, vežbe i druge oblike aktivne nastave, a 450 časova kroz učenje, kroz rad.

Važno je istaći dva elementa ovog celog zakona koji su nekako ostali u drugom planu. Naravno, svako tumači na način na koji to želi, ali oni pokazuju da one ustanove, to je element dobrovoljnosti, one visokoškolske ustanove koje žele da rade na sebi i koje misle o budućnosti, misle o mladima i imaju veze sa privredom, imaju studijske programe koji su vezani za privredu, imaju razvojni karakter, one će, naravno, nastojati da nađu partnere i u tome će im pomoć Savet poslodavaca koji imaju u strukturi svoje ustanove. Naravno, tražiće i druge.

Ta dobrovoljnost je iskazana ne samo da visokoškolska ustanova može da bira partnera, da se napravi model dualnih studija u visokom obrazovanju, nego je ta dobrovoljnost prisutna i kod studenata. Studenti taj princip dobrovoljnosti imaju. Ako žele, oni će se upisati na model studija dualnog obrazovanja i oni će sve to obaviti putem konkursa.

Vrlo važan deo ovog zakona je odnos visokoškolske ustanove i poslodavaca i odnos poslodavaca i studenata. Zakon je ovde precizan, utvrđen je pravni osnov koji daje sigurnost svim stranama u ovom procesu, jer Ministarstvo je po meni dobro rešilo sve ove stvari na pravi način. Pomaže studentu da se oseća sigurnim, da njegova jedina aktivnost bude da uči i da stekne kvalitetno znanje, da unapredi svoje kompetencije. Članom 19. Zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju je predviđeno da u slučaju da nastupe određene okolnosti, student može nastaviti obrazovanje na drugoj visokoškolskoj ustanovi, ali je takođe, ako nastavi program u nekoj visokoškolskoj ustanovi, pošto i sami znamo da je vezano za samo postojanje visokoškolskih ustanova, da i tu postoji objektivno jedan proces. Pri tome mislim i na procese akreditacije i svega onoga što čini sastavni deo visokog obrazovanja, ali je utvrđena odredba koja pruža mogućnost zaštite studenta u slučaju da kod poslodavca nastupe određeni problemi. To je navedeno u članu 17. stav 4. ovog zakona, gde se govori da mogu nastupiti određene, predviđene tehnološke, ekonomske i druge promene kod poslodavaca i onda je sasvim logično da student treba da bude zaštićen. Dobro je što zakon sadrži ovu odredbu, ili, kada visokoškolska ustanova raskine ugovor sa poslodavcem, u slučaju da poslodavac ne ispunjava sve one odredbe koje zakon predviđa vezano za obavljanje nastave u onom delu koji se odvija tamo.

Takođe, važno je što je član 21. ovog zakona, predvideo sve obaveze i predvideo materijalno i finansijsko obezbeđenje studenata. Predviđeno je da student može dobiti od poslodavca i troškove vezano za smeštaj, za ishranu u studenskom domu, troškove prevoza, ali je rešeno i pitanje naknade, najmanje 50% od osnovne zarade zaposlenog na istim ili sličnim poslovima, a onda je u odnosu na godine studija napravljena određena gradacija, što je sasvim logično, jer student prve godine nema ista znanja i sposobnosti ili iste veštine, koje stiče kod poslodavca, u odnosu na studenta treće i četvrte godine.

Važno je pomenuti da je student u prilici da kod poslodavca stekne te kompetencije, da ih unapredi i to je veoma važna uloga mentora kod poslodavca, kvalitet mentora i on treba da ga provede kroz one praktične aktivnosti koje se odvijaju kod poslodavca.

Na kraju, ako se može reći na kraju, s obzirom da nije reč o kraju rasprave o ovom zakonu, postoji jedan vrlo utvrđeni nadzor zakona zakonom od strane dva ministarstva, Ministarstva rada i ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja.

Drago mi je što je Ministarstvo prosvete vrlo jasno i precizno navelo i ciljeve, koji su predviđeni ovim zakonom. Ministre, bez namere da menjam sadržaj ovog zakona, mislim da ste izostavili jedan cilj, a koji se postiže ovim zakonom, nemam nameru da dajem amandman, ali veoma je jasno da ovaj zakon, kada se primeni on će postići jedan koji je vrlo važan za visoko obrazovanje. Bio sam slobodan da ga formulišem, a to je unapređenje kvaliteta visokoškolskih institucija i njihove konkurentnosti u evropskom prostoru visokog obrazovanja i drugim prostorima koji se bave pitanjima kvaliteta visokoškolskih ustanova.

Zašto sam pomenuo ovo? Nesporno je da će primena Zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju unaprediti kvalitet visokoškolskih ustanova. To je apsolutno nesporno. Ako pogledate način na koji se visokoškolske ustanove vrednuju, u evropskom prostoru visokog obrazovanja i širom sveta, onda ćete videti da je ta veza sa privredom jedan od veoma važnih kriterijuma. Potpuno sam ubeđen da ćemo mi sa ovim zakonom i podići nivo kvaliteta našeg obrazovnog sistema u različitim listama kvaliteta.

Poštovani gospodine ministre, mi kada govorimo o Šangajskoj i drugim listama kvaliteta, mi govorimo stalno o citiranosti. Meni je drago, jako mi je drago što je predsednik Vučić, što ste vi, što je Vlada napravila taj korak da pomogne, da kažem, da se što veći broj istraživača uključi, da se unaprede, da se finansijski pre svega, pa i na druge načine da se stvore uslovi da što veći broj naučnika učestvuje u tom obrazovno nastavnom procesu i da naravno i kroz citiranost se pokaže kvalitet obrazovnog sistema koji mi posedujemo.

Ali, po malo, svesno ili nesvesno, ja sam čuo mnoge profesore koji govore o tome, ali javnost mislim da u dovoljnoj meri nije upoznata sa svim kriterijumima koji su obavezni kada se vrši rangiranje visokoškolskih ustanova, jer da jesu onda bi videli koliko u stvari mi imamo kvalitetan obrazovni sistem, ali zbog kriterijuma koji postoje, jednostavno nismo na mestu koje nam pripada. Primera radi, jedan od kriterijuma je bila, naravno koliko dobitnika Nobelove nagrade je zastupljeno u visokoškolskim institucijama. Ja imam podatak od pre nekoliko godina da je recimo 70% dobitnika Nobelove nagrade bilo među 35 prvih univerziteta koji su svrstani na Šangajskoj listi univerziteta. Recite mi, koji će univerzitet van, da kažem, anglosaksonskog govornog područja uspeti da na materijalnoj bazi angažuje ili koji uopšte uspe da dobije nobelovca iz oblasti uglavnom prirodnih nauka ili ekonomije? Druge nauke su nekako ostale po strani. Onda se postavlja jedno logično pitanje, jesu li ti univerziteti slabiji od ovih? Nisu. Oni su takođe kvalitetni, ali postoji i u tom akademskom svetu neki red stvari, šta god da to znači, i onda jednostavno ti fakulteti su na određen način privilegovani. Ili, isto se odnosi na mogućnost njihovog angažovanja. Znate, za univerzitet kao što je naš, koji se nalazi u zemlji koja je u tranziciji, koji je inače vrlo kvalitetan, teško možete da angažujete nobelovca zato što to iziskuje određene materijalne troškove i nema fakulteta ili univerziteta koji bi mogli u dovoljnoj meri, bez da održi jedan čas pa da se, da kažem da to bude pozdravnog karaktera, ali to već nije onda suština.

Da ne pominjem citiranost, citiranost naravno u oblasti prirodnih nauka to je sasvim logično. Ali, imamo citiranost i u oblasti naučnih radnika i istraživača u oblasti društvenih nauka. U kojoj su meri male zemlje, zemlje u tranziciji interesantne u časopisima da bi se mogao članak sa ovih prostora objaviti u dovoljnoj meri? To je jedan drugi problem koji nadilazi raspravu u ovom zakonu.

Ono što je meni drago, to je činjenica da se ovim zakonom unaprediti saradnja privrede Srbije sa visokoškolskim ustanovama i onda ćemo i mi moći da kažemo da ta veza privrede i visokog obrazovanja ima svoje mesto, pa nadam se i da pomenemo neke odgovarajuće statističke podatke.

Gospodine ministre, želeo bi da vam skrenem pažnju na još jedan, po meni, važan element ovog zakona. Vi ste i na odboru i u sadržaju ovog zakona se govori o onim, otprilike, kako bih rekao, oblastima za koji će ovaj zakon biti najinteresantniji. To su pre svega tehnike, inženjerske nauke, informacione tehnologije, zdravstvo, pomenuta je ekonomija, finansije u obrazloženju zakona i menadžment. Ali, ja sam potpuno ubeđen da i društveni fakulteti iz oblasti društveno-humanističkih nauka i fakulteti iz društveno-humanističkih nauka imaju svoju šansu. Naravno, da ne pominjem akademije strukovnih studija, one ovde imaju ogromnu šansu i znam i za Baden-Virtemberg saradnju koja postoji godinama, ali želeo bih da vas upoznam da i fakulteti društvenih nauka imaju jednu šansu, u stvari imaće veliku šansu, a čini mi se da dobar primer ili podloga za ono što sam izneo ovu tvrdnju, želeo bih da vas upoznam sa onim što čini Fakultet bezbednosti. U okviru … projekta učestvuju gotovo svi fakulteti koji se bave bezbednošću u Srbiji.

Pored uvođenja nastave, većeg broja studija i modula, preuzetih sa evropskih univerziteta i analizirane su mogućnosti da se stvori i mreža znanja, pa da se formira nacionalni simulacioni centar, da se kroz njega objedine svi resursi kojima se u Srbiji raspolaže na planu bezbedonosnih simulacija i da se usluge ponude na regionalnom nivou. Centar će biti distribuiranog karaktera sa glavnim laboratorijama na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu, Vojnoj akademiji i Kriminalističko policijskoj akademiji. Pored dva softvera koji se već koriste, na čijem se proširenju kapaciteta radi, nabaviće se i osam profesionalnih softvera za simulacije i tri pomoćna softvera. Hardver pored standardne opreme, uključuje i nabavku dronova za vežbanje. Softveri omogućavaju simulacije sajber napada, požara, poplava, saobraćajnih nezgoda, terorističkih napada svih vrsta i obima, simuliranje huliganskih napada u odnosu na gotovost svih aktuelnih bezbedonosnih rizika.

U okviru projekta, moraju u narednih godinu i po dana biti razvijeno barem pet simulacija i održano barem toliko vežbi sa više od stotinu učesnika. Ja sam vrlo svesno, namerno pomenuo ovo što rade fakulteti iz oblasti društveno-komunističkih nauka, ali je to vezano, gospodine ministre, sa odredbama zakona i to čini mi se sa članom 6. stav 3. gde se kaže da visokoškolske ustanove izuzeto od člana, pored veze sa poslodavcem, uz saglasnost visokoškolske ustanove, deo učenja mogu obaviti i kroz trening centre i drugo pravno lice koje realizuje obuke.

Mislim da je ovo sjajno rešenje, jer onda tako daje priliku upravo za ovakve projekte iz društveno-humanističkih nauka koje neće biti u mogućnosti da možda nađu odgovarajuću kompaniju gde bi nekog studenta ili veći broj studenata društveno-humanističkih nauka angažovala za svoje potrebe. Jer, imamo logiku da dualnog obrazovanja ne vezano više za proizvodnju, neposrednu proizvodnju prirodne nauke. Ali, primer koji sam ja naveo apsolutno pokazuje da i za drugu stranu ima mesta i samo od inicijative fakulteta, da kažem, zavisiće, kako bih rekao, u kojoj će meri biti izneta i kakav će biti kvalitet te ponude upućen poslodavcima, a mislim da poslodavci ne mogu ostati nemi na ovu ponudu, da moraju odgovoriti.

Unapred se radujem svim onim pozitivnim efektima, jer pominjem još jedanput, jedan od principa ovog zakona je dobrovoljnost. Sada je Vlada uradila mnogo, Ministarstvo je napravilo odličan zakon, mi ga usvajamo za nekoliko dana i onda je sledeći korak na poslodavcima. Oni će morati da kažu, odnosno da prihvate pruženu ruku i da studentima daju mogućnost da unaprede svoje znanje. Posle ovoga niko neće moći da kaže da studenti nemaju praktične veštine, da su ima kompetencije nedovoljne, da su njihova znanja, sposobnost, veštine ili stavovi, da kažem, manje vredni, jer će to onda biti nepouzdan stav tog poslodavca. Ako bude želeo da sarađuje sa visokoškolskim ustanovama Republike Srbije, ovaj zakon mu daje tu mogućnost.

Mi u SPS ćemo naravno glasati za usvajanje ovog zakona, zato što mislimo da je reč o odličnom zakonu, koji ne samo da ne unapređuje obrazovni sistem, nego i pomaže privredi Republike Srbije u njenom budućem razvoju. Hvala vam.

Reč ima ministar gospodin Šarčević. Izvolite.

Samo bih da se nadovežem na deo diskusije mog kolege prethodnika, a vezano je za razvoj društvenih nauka, i da dam jedno saopštenje, jednu lepu vest, znači, završen je poziv za PROMIS, to je poziv Fonda za nauku i na nekih očekivanih 200 grantova koje je trebalo da se dodeli javilo se blizu 600 mladih ljudi. Ono što je jako važno, preko 20% iz DH polja, što je potpuno dobro.

Sada ako analiziramo, osim ovo da li imamo ili nemamo nobelovca, pa ne možemo da ga imamo, mala smo zemlja i drugo je da li možemo da angažujemo, pa ne možemo ni to. A da li je to jedini kriterijum i način kako se meri uspešnost, pa znate i sami da nije, jer ono što javnost treba da zna, to je merenje nauke na univerzitetu. Ali, Srbija ima 11 instituta na Beogradskom univerzitetu i preko 78 instituta ima koji nisu na univerzitetu i koji se bave naukom. Ukupan uvid naše nauke nije na taj način plasiran. Mišljenje poslodavca je jedno bitno mišljenje i u okviru tehnološkog razvoja kada se taj proizvod nauke da u dalju proizvodnju, ali ono što je jako važno, starije kolege koje su već pri kraju radnog veka, kao profesor Radenović i drugi na zalasku karijere, nisu imali ko da ih baš tako nasledi, nije bio ambijent.

Imali ste stariji projektni ciklus koji je trajao predugo, koji je bio način preživljavanja za mnoge, ali smo zato u ovom parlamentu doneli dva nova zakona o Fondu za nauku i o nauci i istraživanju, gde smo kroz ovaj drugi obezbedili sigurnu i trajnu platu svim ljudima koji se bave istraživačkim radom, a kroz Fond mogućnost da oni postanu i kompetitivni, da pokažu svoje vrednosti kroz ono što je uspešno. Ali se sad radi međunarodna evaluacija naučnih radova, te ne može tek tako da se samo sedi na projektu i brže traje. Znači, to će podstaći naučnu zajednicu i mlade ljude, kojih hvala Bogu u Srbiji ima jako mnogo i jako su zainteresovani, jer svaki naučno-tehnološki park brzom brzinom da se popuni. Sve ovo što se radi jeste novi dizajn, ali da se ovako radilo u kontinuitetu, da nije došlo do uništavanja privrede, da je išta očuvano itd, to bi se brže dešavalo.

Odlična je saradnja ne samo sa raznim partnerima na bilaterali. Recimo, prošli mesec sam bio u Belorusiji, fantastično jaka zemlja kada je u pitanju i poštovanje obe države i ozbiljna nauka. Mi sa kineskim i ruskim partnerima takođe imamo fenomenalne odnose, naročito sa Narodnom Republikom Kinom, gde ćemo raditi mnogo na projektima vezanim za robotiku i veštačku inteligenciju već sledećeg meseca. Tako da je to niz novina, ali to se sada dizajnira na neki od načina.

Ovde ste dobro primetili da taj neki benefit koji zakon donosi jeste i mesto gde se univerzitet bolje vidi kroz dualne studije napolju. Dolazak poslodavaca ovde, ozbiljnih, koji hoće da otvore razvojno-istraživačke centre, prvo to gledaju, prvo to, idu u Komoru, pa idu kod mene. Znači, nije više da smo zaobiđeni u tom prostoru i zato mi to radimo sinhronizovano. Znači, zajedno sa Komorom, tržištem rada, zajedno sa svima i mislim da je ovo dobar put koji tek treba da se razvija.

Zaista nam je Mađarska možda jedna od najboljih primera, blizu je, nije daleko pobegla, ali na ovom prostoru je puno uradila. Složio bih se sa kolegom Žarkom da mnogo drugih fakulteta, posebno raznih vidova društvenih nauka, mogu sebe ovde videti i pronaći. Oblast ekonomije je neiscrpna. Ali, moramo da redefinišemo i karakter srednjeg stručnog obrazovanja u okviru standardnog i dualnog. Upravo se i radi velika strategija, jer ovoj staroj vreme ističe još malo, ka tridesetoj godini, ogroman krug ljudi je već sada uključen na početku na temeljima te priče, jer mi moramo ovo što smo sad započeli da vidimo šta rade razvijene zemlje, gde nam je mesto i kakvu ćemo strategiju razvoja obrazovanja i nauke imati ubuduće. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, mislim da je dobro što ste, predsedavajući, dozvolili da malo odemo i šire u raspravu, a ne samo da se držimo ovih zakonskih rešenja, kada je u pitanju današnja sednica, zato što je tema o kojoj danas razgovaramo u stvari rezultat svih onih promena koje je država Srbija doživela od 2012. godine do danas.

Kao što je doživela Srbija 2012. godinu i suočila se sa velikim budžetskim deficitom i krahom maltene u tom trenutku i problemom da isplati plate i penzije, sigurno da je u tom trenutku i obrazovanje doživelo jedan veliki problem da nađe rešenje kako da krene jednim drugim putem, da zadrži sve ljude, kada govorimo o univerzitetu, da zadrži kadar i da jednostavno studente koji upisuju po prvi put fakultete motiviše da zaista završe ovde najviše škole i da kada završe te škole odlaze u što manjem broju u inostranstvo, da možda odu u taj svet, vide kako to tamo izgleda kada završe studije i vrate se u Srbiju. Zaista, sada u ovom trenutku 2019. godine govoriti o jednom investicionom ambijentu, privrednom ambijentu u Srbiji koji vlada i one 2012. godine, to je nebo i zemlja.

Srbija je prošla kroz veoma težak period ekonomskih reformi i fiskalne konsolidacije, ali i velikih promena. Kada govorimo o promenama u društvu, govorimo o promenama i u obrazovanju. Mnogo je bilo teško animirati bilo koje svetske privrednike, pogotovo članice Evropske unije da dođu u kompanije, da otvore ovde svoje fabrike i nova radna mesta. Danas 2019. godine govorimo, recimo, o Nemačkoj, koja je primer za dualno obrazovanje, država za primer, kao i Francuska, govorimo o tolikom broju firma koje zapošljavaju preko 50.000 zaposlenih u nemačkim firmama. Preko 50.000 Srba radi u nemačkim kompanijama koje su ovde otvorile svoje proizvodne pogone.

Zašto govorimo o primeru dualnog obrazovanja i zašto je Srbija uopšte prešla i Ministarstvo prosvete jednostavno prihvatilo model dualnog obrazovanja koji Nemačka ima u svom tržištu rada, u svom sistemu obrazovanja? Zato što su oni dali najveće rezultate, zato što su generatori njihove privrede srednja preduzeća. Za nas u Srbiji su mala i srednja, odnosno mikro, mala i srednja preduzeća. Jako je bilo teško započeti uopšte promenu, jedan privredni rast i razvoj Srbiji i promeniti uopšte prosvetu u tom delu.

Ovo je i priznanje vama da ste učestvovali u tom procesu, koji ste prvi uveli dualno obrazovanje kada je u pitanju srednje obrazovanje, pa da vidimo sad rezultate toga. Znači, nakon samo tri godine sprovođenja ovog programa mi imamo 37 dualnih modela obrazovanja, kada je u pitanju srednje obrazovanje, 2.533 učenika danas upisanih za sledeću školsku godinu, što ukupno čini 7.000 dece koja su jednostavno u ovom procesu obrazovanja, 460 kompanija učestvuje u ovom sistemu. Sada su se, u stvari, stekli uslovi da mi u punom kapacitetu na osnovu ovog zakona uvedemo dualno obrazovanje kada je u pitanju visoko školstvo, kada je u pitanju studijski program, jer mi sada imamo već negde obaveštenu decu, decu koja već pohađaju ovaj sistem obrazovanja i imaju jednostavno motivaciju da upišu fakultete po ovom programu. Nije istina da je sve neobavezno, obavezno je onog trenutka kada se opredelite i upišete fakultet da li ćete ići kao student po modelu dualnog obrazovanja ili ćete ići na model standardnog učenja.

Ono što je 2017. godine doneseno kao zakonska mogućnost Zakona o visokom obrazovanju, to je član 39, znači, ono što mi zovemo stručna praksa, uvedeni su sa članom 60. način da može svaki fakultet da ima taj tzv. odbor koji u stvari predstava skup malih i srednjih preduzeća koji mogu da sarađuju sa fakultetom na određeni način i član 80. koji podrazumeva da čak treća lica, odnosno ljudi iz privrede mogu da obavljaju određena predavanja po pozivu fakulteta za studente iz određenih oblasti. Mogu vam reći da takav sistem već postoji na određenim fakultetima, naročito kada su u pitanju tehnički fakulteti, pa i ekonomski fakulteti u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i da studenti negde osećaju da je zaista država dala određena krila njima da uče ono što je sada negde, kako oni kažu, standard u svetu, gde je to deo te tzv. četvrte industrijske revolucije, gde oni zaista mogu da uporede i da naprave jednu komparativnu analizu da li da studiraju u Srbiji ili da studiraju u inostranstvu.

Kad sve stave, što ja kažem na papir, a to je mogućnost da u svakom trenutku imate profesora na jedan mentorski način budete u kontaktu s njima da ste informativno povezani, da ovde, na kraju krajeva, živite u okruženju svoje porodice, da ste odvojeni u inostranstvu, da tamo imate mogućnosti, imate određeni sistem obrazovanja koji se, naravno, odvija po određenim klišeima i da jednostavno ono što ćete tamo naučiti vas vezuje da morate da budete zauvek u inostranstvu, da nemate šansu da se vratite, jer tamo takav sistem podrazumeva velike obaveze da radite i da živite van svoje države, onda negde učenici u četvrtoj godini srednje na osnovu ankete koja je urađena sa svim ovim polaznicima sistema dualnog obrazovanja u srednjim školama pokazuje da su zaista naša deca motivisana da ovakav sistem obrazovanja funkcioniše u Srbiji, da je mnogo dobra raditi u stranim kompanijama ovde, zbog toga što rezultate koje postižete ovde su jako vidljivi za razliku od onih gde vi morate da se pomirite sa jednom prosečnošću u inostranstvu svih onih studenata koji dolaze iz mnogih država, ne samo bivših članica SFRJ, nego i onih koje su članice EU.

Prema tome, svako dete koje treba da upiše visoko obrazovanje zaista ozbiljno, ukoliko vrši trijažu, znači zahteva onoga što je ovde u Srbiji kod fakulteta i mogućnosti koje ima u ovom trenutku i onoga što može da dobije u inostranstvu, ovde su mu negde šire otvorena vrata, upravo zbog toga što je velika tražnja na tržištu rada ovde za visoko stručnim kadrom po različitim oblastima. Ta tražnja je prepoznata od strane države i Ministarstva prosvete i zbog toga je to negde, mislim jedan vid priznanja vašeg rada u telu, pogotovu kada govorimo o tome da je jedna fabrika koja proizvodi avio-motore, MTU nemačka kompanija se opredelila da otvori svoje proizvodne kapaciteta ovde, upravo rekla da je jedan od glavnih razloga zbog čega otvara, je upravo kvalitet obrazovanja iz ove oblasti a to jeste na Mašinskom fakultetu u Beogradu, to je Odsek za vazduhoplovstvo koje je sada i dobio program od prve godine, do sada nije imao, zato što Mašinski fakultet ima objedinjenu svoju nastavu do treće godine, od treće godine su opredeljeni na nekih 15 profila. Sada se shvatilo da od prve godine treba usmeriti isključivo struku kroz IT program i kroz vazduhoplovni smer. Znači usmeravati studente od prve godine za te visoke tehnologije.

Time suštinski je ministarstvo pokazalo da ima sluha, kao što je imalo sluha i za profesora Radenovića, koji je takođe sa tog fakulteta, ali treba reći da je mnogo teško danas se nositi sa mnogim klišeima i sujetama profesora koji rade generalno na svim fakultetima jer najteže je doneti odluku o nastavi nastavno-naučnog veća svoje kolege. Tu je ono gde mi, u stvari, negde kao ljudi moramo da pokažemo svi veću širinu da podržimo svoje kolege, možda i u trenutku ako se ne slažemo sa nečim i to je ono što danas upravo i moj kolega pokušao da kaže da nije dobro da mi kao parlamentarci stalno donosimo zakone svake godine, da produžavamo studentima studiranje ko po starom programu. Govori se o 3.670 studenata, preko 100 studenata koji imaju preko 9,5 prosek, da je ipak to negde stvar fakulteta, ali verujte da je to bila stvar fakulteta odavno bi jednostavno izgubili pravo da studiraju.

Znači, to treba jasno reći građanima Srbije, upravo zbog ovog odnosa profesora koji su neki put i previše rigidni prema studentima i ne shvataju da danas studenti traže podršku na potpuno drugačiji način od strane svojih profesora, da ih traže kao jedan vid ne samo mentora, nego budućih kolega kojima treba oni da ostave svoje znanje, a ne da se nose onom disciplinom koju smo navikli možda mi kada smo studirali. Jednostavno da taj vid pedagoškog rada negde profesori na fakultetima zanemaruju zbog toga se studenti lakše odluče pa kažu – dobro, ako ne mogu da završim ovaj fakultet u nekom razumnom roku od pet do sedam godina, ja ću onda otići u inostranstvo i to na mnogo lakši način završiti, gde ću imati možda i težinu sa tom diplomom mnogo veću, što naravno ne stoji.

Ovo je molba, jedan apel i profesorima na fakultetima da jednostavno pristup negde promene jer i od njih mnogo zavisi koliko će studenata da se veže za te profesore, koliko će studenata ostati, na kraju krajeva, verno njima i u kontaktima i posle završenih studija. Mislim da je dobro da ostanu jer u saradnji sa privredom, profesorima i studentima, mislim da je to dobitna kombinacija i za njih same i za kompanije, ali i za samu privredu Srbije.

Kada govorimo o današnjem Predlogu zakona o dualnom obrazovanju u visokoškolskim ustanovama, znači govorimo o tome da se postiže veća relevantnost obrazovanja i usklađivanja sa tržištom rada, to je ono što smo mi stalno govorili da sama nomenklatura zanimanja nije odgovarala onome što ove kompanije traže. Ministarstvo je radilo zajedno sa Ministarstvom za rad i socijalna pitanja na tome da se mnoge stvari promene, kao što vidimo, sigurno su se mnoge stvari promenile jel ne bi 460 kompanija učestvovalo u ovom programu.

Mnoge stvari su se promenile kada govorimo i o tome da je kod mladih ono što se očekuje to kreativno, projektno i kritičko razmišljanje. Mislim da je kod naših studenata to jako izraženo i mislim da ovaj način funkcionisanja dualnog obrazovanja u visokoškolskim ustanovama zaista će doneti ono što je najvažnije nama a to je da se ovlada veština upravljanja znanjem.

Samim tim i ono što nam je spočitavamo, a verujte mi da ima dosta profesora koji smatraju da je ovaj način funkcionisanja u stvari uspostavljanje tzv. plavih mantila odnosno zamerke na to da mi školujemo jeftinu radnu snagu uopšte ne stoji zato što ovakvim načinom produkcije visokoobrazovani kadar mi dobijamo potpuno inovirane kadrove. Zato što oni ne samo što će svoje obrazovanje steći kroz rad nego uz put će imati i visoki kvalitet obrazovanja sa znanjem stranih jezika, sa znanjem novih sistema komunikacija, sa obrazovanjem iz oblasti IT bez obzira da li su tehničke struke ili društveno-humanističke nauke. Dobićemo inovativna rešenja kada su u pitanju završeni studenti, kada je njihovo znanje u pitanju i samim tim dobićemo veću konkurenciju na tržištu rada.

Oni koji će završiti klasičan način studiranja uz stručnu praksu moraće da prođu taj pripravnički staž i na neki način oni koji će proći kroz ovaj rad, a obaveza je neka 450 sati godišnje, znači, dobijamo određeni nivo kadrova gde će oni za svoje radno mesto da konkurišu i da će jednostavno ta praktična znanja u stvari im dati veću težinu i prednost u zapošljavanju.

Mislimo da je zaista ovakav način obrazovanja, visokog obrazovanja dobar. To je pokazala i anketa studenata i srednjoškolaca koji su zainteresovani za ovakav način studiranja i ono što je važno još reći da mi ovde u stvari dobijamo studente koji će proći potpuno obrazovanje kroz sistem koji nas očekuje, tu četvrtu industrijsku revoluciju, ali Vlada Republike Srbije je pokazala veliku spremnost time što je oformila Komisiju, predstavnike svih ministarstava da treba podržati ovakav način funkcionisanja, da pokazala je da postoji master plan koji će poštovati znači visokoobrazovne institucije kao i ova komisija koja će pratiti i da će mnogo biti lakše nacionalnom akreditacionom telu da prati akreditaciju ovih programa kada oni postoje od početka, praktično od prve godine.

Pored ovog predloga Zakona o dualnom obrazovanju studiranja, znači u visokoškolskim ustanovama mi imamo i Predlog zakona o regulisanju profesija i priznavanje ovih profesionalnih kvalifikacija, probleme koje rešavamo nisu samo stvari koje se odnose na Poglavlje 7. koje se zatvara i ne znam, Poglavlje 3. koje se odnosi na deo pružanja usluga, kao i ta potpoglavlja koja govore o tome da postoje određeni minimum minimuma kada je u pitanju profesionalna kvalifikacija, već mi jednostavno pratimo te dve direktive, evropske.

Jedna uredba Evropske komisije koja se odnosi na administrativnu mrežu IT tržišta, funkcionisanja tržišta kvalifikacija kojim suštinski, mislim treba da znamo da ne samo zemlje u regionu, nego i članice EU, znači podjednako obrazovne profile prepoznajemo, a da oni koji su završili da li u našoj zemlji ili u inostranstvu na određeni način imaju taj minimum kvalifikacija i da imamo to rešenje na osnovu kojeg neko ko je npr. završio u inostranstvu ne mora ovde da polaže dodatne ispite i obrnuto, da naši kvalifikovani studenti sa određenom vrstom diploma ne moraju da ponovo polažu i daju određene ispite da bi bili prepoznati na tržištu rada.

To je za nas veoma važno. Mislim da je važno pogotovo za sve one ljude koji možda žele da rade u inostranstvu kao i u onim zemljama koje žele da budu članice EU jer mislim da su one prepoznate ne samo u EU nego i u svetu. Znači, kada govorimo i o zapadu i o istoku, za nas to predstavlja jedan vetar u leđa, svima onim ljudima koji zaista sa svojim kvalifikacijama mogu da konkurišu za sva radna mesta koja završe i u Srbiji.

Ciljevi ovog zakona su da se pospeši veća fluktuacija, na kraju krajeva i same rade snage, da se opšti sistem profesionalne kvalifikacije uspostavi i da se jednostavno rezultati koje ćemo imati pokazuju da u stvari mi time pospešujemo taj investicioni ambijent, da sve veći broj zainteresovanih investitora ovde otvaraju nova radna mesta, čime suštinski nemaju problem uopšte da zapošljavaju naše ljude.

Taj pristup uopšte profesiji možda izgleda da je ovde dovoljno dobar, međutim kada vi pogledate, taj pristup profesiji u bilo kojoj branši, videćete da uvek postoje zatvorenosti u tom sistemu kada su u pitanju npr. Lekarske komore, različita esnafska udruženja, videćete da ćemo kroz ovo mi imati potpuno jedan nov sistem funkcionisanja i tih udruženja.

Tako da, ono što je važno je da će Vlada Republike Srbije doneti popis regulisanih profesija u roku od 120 dana kada budemo usvojili ovaj zakon, da će Ministarstvo prosvete i Ministarstvo za rad i socijalna pitanja u budućnosti do ulaska u EU imati određeni veliki zadatak po ovom pitanju i da će nacionalni koordinator biti definisan za informisanje građana Srbije kao i centara koji su dostupni i izveštavaće Evropsku komisiju o svemu ovome i ono što je važno da ćemo imati jednu potpunu transparentnost u ovom sistemu što je za sve nas ovde jako bitno.

Važno je reći da ovaj zakon ima izjavu o podobnosti usklađeno sa propisima EU, ali i važno je reći da je na strani 75 koju ste dobili u ovom materijalu da je za nas važno reći da u roku od tri meseca nadležna Agencija za profesionalne kvalifikacije mora da izda rešenje od kada bilo ko od zainteresovanih podnese zahtev, a da to ne ostavlja nikakve troškove za budžet Srbije, tako da taj zakon ne izaziva nikakve takve posledice.

U danu za glasanje SNS, naravno da će podržati ova dva zakonska predloga, jer smatramo da su dovoljno dugo čekali da oni zaista zažive i počne njihova primena i mislim da ste gospodine Šarčeviću, zaista pokazali spremnost da određene procese koje ste započeli na određeni način i završite. Hvala.