Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podržavam Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju, koji je podnela Vlada Republike Srbije koju čini koalicija okupljena oko SNS, a na čijem čelu je predsednik Aleksandar Vučić. Da ne bi ponovo bilo primedbi zašto i ovom prilikom spominjemo predsednika Vučića, reći ću – to je zato što je upravo on prvi izneo ideju o dualnom obrazovanju i o celoživotnom obrazovanju još pre nekoliko godina.

Dakle, ovaj zakon čiji nam predlog podnosi Vlada Republike Srbije na čelu sa premijerkom Anom Brnabić i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koji uspešno vodite vi, gospodine ministre, i zahvalan sam vam na tome, čestitam, u saradnji sa privrednicima i poslodavcima, tj. tržištem rada je savremen zakon koji je okrenut pre svega budućnosti. Dakle, radi se o Predlogu zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju koji treba da uredi ovu oblast obrazovanja i da ovaj model studija obezbedi deficitarne kadrove na tržištu rada, u budućnosti stvorivši visoko obrazovane, stručno specijalizovane i pre svega osposobljene pojedince.

Ovaj zakon donosimo upravo sada, u periodu privrednog i ekonomskog oporavka i rasta Srbije, kada je u zemlji zahvaljujući pre svega Aleksandru Vučiću i SNS otvoreno više fabrika, pokrenuto više investicija nego u prethodnih 30 godina. Sada kada na tržištu rada počinje da se oseća nedostatak visoko obrazovanih kadrova u određenim strukama, i sami vidimo da smo učinili ogroman pomak po pitanju suzbijanja nezaposlenosti, tj. u zapošljavanju mladih ljudi. Sada kada srednjoškolci završavaju školovanje po dualnom sistemu obrazovanja upravo je vreme i za ovaj zakon.

Zakon predviđa da se studentima omogući i ponudi dualni sistem učenja kroz rad, a kasnije i rad uz učenje, tako što bi se organizovao dualni model studija u visokom obrazovanju gde bi aktivna nastava u visokoškolskim ustanovama, misli se na predavanja, vežbe i druge oblike aktivne nastave, bila zastupljena najmanje sa 450 časova godišnje, tj. negde oko 60 radnih dana, a učenje kroz rad kod poslodavca takođe sa najmanje 450 časova, tj. oko 60 radnih dana godišnje, prosečno na nivou celog studijskog programa, a nakon studija da im se omogući tzv. celoživotno obrazovanje uz rad.

Zašto je to značajno? To je značajno zbog stvaranja kompetentnih visoko obrazovanih i osposobljenih kadrova, u skladu sa potrebama tržišta rada, povećanja konkurentnosti privrede Srbije u smislu privlačenja i dovođenja stranih investicija, omogućavanja lakšeg zapošljavanja stručno osposobljenih kadrova, omogućavanja daljeg obrazovanja i osposobljavanja kroz celoživotno učenje, podsticanja profesionalnog i karijernog razvoja svakog pojedinca i zbog opšteg društvenog razvoja.

Šta posebno karakteriše ovaj zakon? Rekao bih, dva principa. Prvo, to je princip dobrovoljnosti, kako za visokoobrazovne ustanove, tako i za studente, ali i za poslodavce. Objasniću. Visokoobrazovne ustanove će doborovoljno prihvatiti ovaj model studija, u zavisnosti od njihovih mogućnosti, kadrovskih potencijala i interesa. Studenti će se takođe dobrovoljno opredeljivati da li će studirati na tradicionalan način ili će se opredeliti za ovaj dualni model obrazovanja. Za poslodavce to znači da se opredele da li će učestvovati u ovom dualnom sistemu obrazovanja i da li će im takvi kadrovi biti potrebni ili ne.

Drugi princip je princip konkurentnosti, kako za visokoobrazovne ustanove, tako za studente i za poslodavce. Visokoobrazovne ustanove će biti, po mom mišljenju, daleko konkurentnije na tržištu obrazovanja, studenti će biti daleko konkurentniji na tržištu rada, a poslodavci će svakako biti konkurentniji na ekonomskom tržištu jer će imati visoko obrazovane ljude, onakve kakvi su im potrebni.

Sada bih, gospodine ministre, ako dozvolite, molim vas za malo pažnje, postavio jedno pitanje vama. Pitam vas – da li su predlagači predvideli i mogućnost da poslodavac ponudi visokoškolskoj ustanovi i studentu da se deo onih predviđenih 450 časova godišnje učenja kroz rad, dakle, jedan deo, planira i realizuje na mestu koje se nalazi npr. van Republike Srbije, u inostranstvu, negde gde poslodavac ima već svoju fabriku, predstavništvo ili sedište, ako poslodavac to ponudi i za to obezbedi sve potrebne uslove?

Na primer, ako je poslodavac proizvođač automobila, ima svoju fabriku u inostranstvu i već razvijeno istraživanje i proizvodnju električnih i hibridnih automobila ali želi da investira u toj oblasti i u Srbiji, da otvori i ovde takvu fabriku, pa su mu potrebni visokoobrazovni stručno specijalizovani i osposobljeni kadrovi za budućnost. On, na primer, predlaže da u saradnji sa visokoobrazovnom ustanovom se omogući učenje kroz rad određenom broju studenata u toj svojoj fabrici u inostranstvu, na primer u Češkoj ili Slovačkoj. Da li će to biti moguće? Ako ste predvideli to, dobro je, ako niste predvideli molim vas da i predlažem vam da o tome razmislite, kako bismo otišli i korak dalje. Hvala.

Hvala gospodine Đokiću.
Reč ima ministar, gospodin Mladen Šarčević. Izvolite.

Kao što ste videli, Zakon nema ograničenja niti posebno decidira da može ili ne može, u principu može i to je predmet ugovora. Ako je to strana kompanija koja vrši specifičnu obuku, a potrebno je da taj student to shvati, a nema još uslova u Srbiji potpuno je logično. Upravo smo letos radili sa „NTU“ kompanijom, odlazak prvo naših nastavnika u Minhen, ali dalje se to u procesu tehnološkog nekog procesa i predviđa, tako da to uopšte nije problem. Mi smo čak sada i zemlja u okviru projekta „Erazmus+“ tako da postoji namena da neko ko želi da uvede taj model, recimo na srednjem obrazovanju, mogu da nađu partnera, recimo, u Nemačkoj, Švajcarskoj, da poseta namenski tamo bude, da deca neko vreme provedu, pa i nastavnici. Znači, to sve imamo već u pozitivnim zakonima.

Hvala, gospodine ministre.
Reč ima, odnosno pravo na repliku Zvonimir Đokić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Samo kratko, pretpostavljam da to može i podzakonskim aktima još preciznije da se reguliše i zahvalan sam vam na odgovoru, jer smatram da živimo u tako brzom vremenu da je nemoguće više čekati da neko završi studije za šest, sedam, osam, deset i dvanaest, a možda i više godina, sve ovo mora brže da se radi i da se u okviru onih četiri do pet godina završi i teorija i praksa. Život ide brzo, ide dalje. Moramo to da pratimo. Hvala vam. Živeli.

Hvala gospodine Đokiću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jevtić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, sa saradnicom, uvažene kolege poslanici i poštovani građani Srbije, spremajući se za današnju raspravu na temu Nacrta zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju vratila sam se nekih 20 godina unazad, u vreme kada sam ja bila student i shvatila sam da sve neke stvari koje su mi tada manjkale, koje sam smatrala nedostatkom su upravo objedinjene, odnosno implementirane u ovaj nacrt zakona.

Tada kao mladom čoveku koji je stekao određenu veštinu na teorijskoj nastavi na fakultetu falilo je upravo te neke prakse, falilo je tog nekog rada u realnom radnom okruženju i naravno, verujte mi, svakom mladom čoveku koji negde zavisi od finansijske pomoći roditelja u vreme studiranja ta neka finansijska nadoknada. Upravo te dve stvari smatram jako bitnim i negde od najbitnijih stvari ovde u ovom zakonu, gde studentu koji izabere naravno da studira po dualnom metodu studiranja omogućeno je i da za taj svoj rad koji uloži, odnosno koji to neko znanje koje je stekao na teorijskoj nastavi prosto dobije i neku finansijsku nadoknadu za taj isti rad, što je meni, a verujem i svakom mladom čoveku jako bitno, odnosno da to stvara neku vrstu i tera čoveka na neku vrstu i sazrevanja.

Što se tiče samog zakona htela bih da pohvalim, odnosno htela bih da kažem, mada su kolege i pre mene rekli da su do nacrta ovog zakona dovela pozitivna iskustva upravo iz zemalja koje se nalaze u našem okruženju, kao i zakon o srednjem dualnom obrazovanju.

Osvrnula bih se i na kritike. Naravno, navikli smo na kritike vezano za svaki zakon koji se ovde donosi. Ovom prilikom hoću da kažem da kritike na koje sam naišla da ovaj zakon negde proizvodi jeftinu radnu snagu, hoću da kažem da je to prosto totalni apsurd.

Kao neko, odnosno kao majka dvoje dece, izabrala bih naravno da moja deca studiraju po dualnom metodu studiranja, upravo praveći poređenje mog studiranja i onoga što će naravno dualni metod studiranja pružiti, znači rad u realnom okruženju radnom, sve ono što ja kao student nisam imala. Stekla sam dovoljnu veštinu na toj teorijskoj nastavi, ali da taj rad negde i da za to dobijem finansijsku nadoknadu stvarno nema cenu. Mada bih ja iskreno pristala da moja deca studiraju bez finansijske nadoknade. To što pruži to realno radno okruženje, tu neku vrstu kompeticije, taj neki takmičarski duh, to pravi sutra kvalitetnog čoveka i to pravi sutra kvalitetnog radnika.

Što se tiče nadoknade, mislim da nije zanemarljiva definitivno i ja kažem, eto, sa tog nekog aspekta mog studiranja, jer svi mi negde smo želeli u tom periodu da se skinemo, ako smem da kažem sa roditeljske grbače i prosto taj novac koji nije zanemarljiv, to je od 50 pa na više procenata u odnosu na mesto, na radno mesto koji je taj student radi, odnosno taj čovek koji radi na tom radnom mestu isto, odnosno sličan posao za koji je naravno plaćen.

Neću još dugo pričati o tom nacrtu zakona, mislim da je dovoljno rečeno, mislim da su kolege dovoljno rekle pre mene. Naravno, smatram jako pozitivnim, mislim da ćete vi definitvno ostati, gospodine Šarčeviću kao neko ko je uveo najveću reformu u prosveti, definitivno. Znači, neko ko dolazi iz Vrnjačke Banje, s ponosom mogu da kažem da sam zahvalna Ministarstvu prosvete, vama, jer ste nam pomogli tako što ste dali više od 30 miliona za izgradnju, odnosno za građevinske radove na našem školskom restoranu. To je sada već kvalitetan restoran gde upravo đaci koji se profilišu u srednjoj turističkoj školi u Vrnjačkoj Banji mogu realno da rade tu i da to bude realno okruženje, da rade ono za šta su se školovali u školi.

Naravno, svega ovoga ne bi bilo i moram da pomenem da samo kvalitetna politika, odgovorna politika, prvenstveno gospodina Aleksandra Vučića, Vlade i naravno vas resornog ministarstva, pokazuje da mi želimo da mladi ljudi ostanu i ovaj nacrt zakona pokazuje da želimo da ti mladi ljudi ostanu ovde, znači, da se školuju i da nalaze svoju budućnost ovde. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, Milimir Vujadinović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Ono što sigurno pričinjava zadovoljstvo i nama kao narodnim predstavnicima koji izglasavaju zakonske predloge u ovom uvaženom domu ali i građani koje zastupamo u Narodnoj skupštini, jeste činjenica da Vlada ispunjava obećanja data prilikom izbora Vlade. Naime, i dualno obrazovanje i poboljšanje kvaliteta visokog obrazovanja su svakako bile teme ekspozea premijerke na dan izbora Vlade u ovom uvaženom domu. Videli smo, usvojen je Zakon o dualnom obrazovanju, a danas je pred nama zakon kojim se poboljšava kvalitet visokog obrazovanja.

Svakako ministre vi ste, evo, percepcija je i nas iz vladajuće većine ali i dobrog dela opozicije, vredno radili na reformi srpskog obrazovanja i na ispunjenju ovih obećanja, ali koliko god vi dobroga uradili za Srbiju i što više radite za modernizaciju i Srbije i njenog obrazovanja i za boljitak svakog deteta u Srbiji to se više suočavate sa zluradim komentarima i kritikama, nažalost i od mnogih u Srbiji.

Primer za to je i predsednik Republike, koliko god predsednik Republike Srbije dobrog uradio i za Srbiju i za njen narod, ali ako hoćete i za naš nacionalni korpus u celini na Balkanu, u toliko su pritisci i pretnje i njemu i njegovoj porodici veće. Nije drugačiji ni sa vama, članovima Vlade, a na vašem konkretnom slučaju sećam se Zakona o dualnom obrazovanju u srednjoškolskom sistemu, pre dve godine, i svih onih optužbi, zluradih komentara koje ste trpeli vi i kao predlagač i mi kao narodni poslanici koji smo podržavali vaš predlog.

Evo posle dve godine moram reći da rezultati donošenja tog tadašnjeg zakona i te kako postoje, a najmerodavniji sam da govorim verovatno na primeru iz Subotice, grada iz koga sam dolazim.

Ja sam zadužen od aktiva direktora da vam prenesem pozdrave i prenesem utiske primene tog zakona, ali i nekakve predloge i molbu za njegovo poboljšanje, naravno stvari uvek mogu biti bolje. To ste i sami rekli prilikom izglasavanja zakona.

Postoji više aktera kada je u pitanju Zakon o dualnom obrazovanju. Zakon se pre svega donosi zbog dece i njihovih roditelja na prvom mestu, zbog škola, ali i na kraju krajeva zbog društva u celini.

Percepcija aktiva direktora i ljudi koji sprovode zakon, operativno na terenu je da su i deca i roditelji pre svega, veoma zadovoljni primenom tog zakonskog rešenja. Kada je u pitanju drugi akter škole, moram reći da su dobile jednu novu dimenziju prenosa znanja, i jedan potpuno novi kvalitet u radu školskih ustanova.

Treći akteri su kompanije. Moba aktiva direktora i i ono što je percepcija na terenu da bi možda trebalo dati jedan dodatni impuls kako bi same kompanije bile aktivnije u tom celom sistemu, odnosno dati nekakvu vrstu, i da zajedno osmislimo nekakvu vrstu podstreka, ako ćete na kraju krajeva i obaveze da učenici koji steknu znanja pod ovako, zaista dobrim uslovima i ostanu da rade u tim kompanijama. To je otprilike neka molba od onih koji zakon sprovodi i koji su, da kažem, do sada imali iskustva u ove dve godine i dovoljno su stručni da kažu nešto na tu temu. U svakom slučaju smo vam zahvalni na tome, jer zakon daje ozbiljne rezultate.

Ja ne mogu da ne pomenem i sve ono što ste radili kada je u pitanju rekonstrukcija škola u Subotici. U potpunosti je obnovljena i muzička škola i hemijsko-tehnološka škola. U toku je obnova tehničke škole „Ivan Sarić“. Ta škola je velika i od značaja je ne samo za Suboticu, nego za čitav taj Severnobački okrug i Subotičani i stanovnici na severu Srbije vrlo dobro znaju o čemu govorim. Gradska vlast vam je uvek bila tu od pomoći, naravno da ne spominjem i predsednika države, koji se i sam zalagao za potpunu obnovu škola u Srbiji.

Evo ja vas u ime svih nas Subotičana molim da nastavite rad na tom polju i da pomognete u rekonstrukciji svih naših škola u Subotici. Siguran sam da će vam grad i gradonačelnik i njegov tim biti dobar partner u nastavku tog posla.

Međutim, ono što sam, takođe siguran, je da ćete zbog ovog zakona o dualnom obrazovanju visokoškolskim ustanovama takođe trpeti kritike, ali sam siguran da ćemo za godinu ili dve dana na ovo mestu mi, ili neko drugi takođe govoriti o pozitivnim rezultatima primene ovog zakona koji je danas pred nama.

E, pa pošto mi poslanici SNS, pre svega cenimo rad i rezultate i pošto je to merilo na osnovu koga se vladamo i u političkom životu i u podršci Vladi, budite sigurni da zbog rezultata koje ste do sada pokazali ćete imati podršku i za ovaj zakonski predlog, ali i za sve buduće zakonske predloge koji će doprineti boljitku i naše dece i našeg društva u celini. Hvala vam.

Hvala gospodine Vujadinoviću.

Reč ima Ljiljana Malušić. Izvolite.