Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podržavam Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju, koji je podnela Vlada Republike Srbije koju čini koalicija okupljena oko SNS, a na čijem čelu je predsednik Aleksandar Vučić. Da ne bi ponovo bilo primedbi zašto i ovom prilikom spominjemo predsednika Vučića, reći ću – to je zato što je upravo on prvi izneo ideju o dualnom obrazovanju i o celoživotnom obrazovanju još pre nekoliko godina.
Dakle, ovaj zakon čiji nam predlog podnosi Vlada Republike Srbije na čelu sa premijerkom Anom Brnabić i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koji uspešno vodite vi, gospodine ministre, i zahvalan sam vam na tome, čestitam, u saradnji sa privrednicima i poslodavcima, tj. tržištem rada je savremen zakon koji je okrenut pre svega budućnosti. Dakle, radi se o Predlogu zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju koji treba da uredi ovu oblast obrazovanja i da ovaj model studija obezbedi deficitarne kadrove na tržištu rada, u budućnosti stvorivši visoko obrazovane, stručno specijalizovane i pre svega osposobljene pojedince.
Ovaj zakon donosimo upravo sada, u periodu privrednog i ekonomskog oporavka i rasta Srbije, kada je u zemlji zahvaljujući pre svega Aleksandru Vučiću i SNS otvoreno više fabrika, pokrenuto više investicija nego u prethodnih 30 godina. Sada kada na tržištu rada počinje da se oseća nedostatak visoko obrazovanih kadrova u određenim strukama, i sami vidimo da smo učinili ogroman pomak po pitanju suzbijanja nezaposlenosti, tj. u zapošljavanju mladih ljudi. Sada kada srednjoškolci završavaju školovanje po dualnom sistemu obrazovanja upravo je vreme i za ovaj zakon.
Zakon predviđa da se studentima omogući i ponudi dualni sistem učenja kroz rad, a kasnije i rad uz učenje, tako što bi se organizovao dualni model studija u visokom obrazovanju gde bi aktivna nastava u visokoškolskim ustanovama, misli se na predavanja, vežbe i druge oblike aktivne nastave, bila zastupljena najmanje sa 450 časova godišnje, tj. negde oko 60 radnih dana, a učenje kroz rad kod poslodavca takođe sa najmanje 450 časova, tj. oko 60 radnih dana godišnje, prosečno na nivou celog studijskog programa, a nakon studija da im se omogući tzv. celoživotno obrazovanje uz rad.
Zašto je to značajno? To je značajno zbog stvaranja kompetentnih visoko obrazovanih i osposobljenih kadrova, u skladu sa potrebama tržišta rada, povećanja konkurentnosti privrede Srbije u smislu privlačenja i dovođenja stranih investicija, omogućavanja lakšeg zapošljavanja stručno osposobljenih kadrova, omogućavanja daljeg obrazovanja i osposobljavanja kroz celoživotno učenje, podsticanja profesionalnog i karijernog razvoja svakog pojedinca i zbog opšteg društvenog razvoja.
Šta posebno karakteriše ovaj zakon? Rekao bih, dva principa. Prvo, to je princip dobrovoljnosti, kako za visokoobrazovne ustanove, tako i za studente, ali i za poslodavce. Objasniću. Visokoobrazovne ustanove će doborovoljno prihvatiti ovaj model studija, u zavisnosti od njihovih mogućnosti, kadrovskih potencijala i interesa. Studenti će se takođe dobrovoljno opredeljivati da li će studirati na tradicionalan način ili će se opredeliti za ovaj dualni model obrazovanja. Za poslodavce to znači da se opredele da li će učestvovati u ovom dualnom sistemu obrazovanja i da li će im takvi kadrovi biti potrebni ili ne.
Drugi princip je princip konkurentnosti, kako za visokoobrazovne ustanove, tako za studente i za poslodavce. Visokoobrazovne ustanove će biti, po mom mišljenju, daleko konkurentnije na tržištu obrazovanja, studenti će biti daleko konkurentniji na tržištu rada, a poslodavci će svakako biti konkurentniji na ekonomskom tržištu jer će imati visoko obrazovane ljude, onakve kakvi su im potrebni.
Sada bih, gospodine ministre, ako dozvolite, molim vas za malo pažnje, postavio jedno pitanje vama. Pitam vas – da li su predlagači predvideli i mogućnost da poslodavac ponudi visokoškolskoj ustanovi i studentu da se deo onih predviđenih 450 časova godišnje učenja kroz rad, dakle, jedan deo, planira i realizuje na mestu koje se nalazi npr. van Republike Srbije, u inostranstvu, negde gde poslodavac ima već svoju fabriku, predstavništvo ili sedište, ako poslodavac to ponudi i za to obezbedi sve potrebne uslove?
Na primer, ako je poslodavac proizvođač automobila, ima svoju fabriku u inostranstvu i već razvijeno istraživanje i proizvodnju električnih i hibridnih automobila ali želi da investira u toj oblasti i u Srbiji, da otvori i ovde takvu fabriku, pa su mu potrebni visokoobrazovni stručno specijalizovani i osposobljeni kadrovi za budućnost. On, na primer, predlaže da u saradnji sa visokoobrazovnom ustanovom se omogući učenje kroz rad određenom broju studenata u toj svojoj fabrici u inostranstvu, na primer u Češkoj ili Slovačkoj. Da li će to biti moguće? Ako ste predvideli to, dobro je, ako niste predvideli molim vas da i predlažem vam da o tome razmislite, kako bismo otišli i korak dalje. Hvala.