Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, uvaženi članovi ministarstva, mi danas i narednih dana raspravljamo o setu veoma srodnih ali važnih zakona za građane Srbije i ono što je za mene veoma važno da istaknem jesu dve stvari. Na početku mandata ove Vlade premijerka Srbije je u svom ekspozeu istakla da su dva osnovna prioriteta u radu Vlade Republike Srbije digitalizacija i promene u obrazovanju. Ova dva cilja Vlada Republike Srbije su više nego očigledna i veoma mi je drago zbog toga.

Kada smo pre dve godine donosili Zakon o dualnom obrazovanju bilo je mnogo kritičara čije su najveće zamerke bile u stvari da proizvodimo jeftinu radnu snagu. Danas tih kritičara u ovoj sali na žalost nema, a osnovni rezultati dualnog obrazovanja za ove dve godine su da sve više mladih upisuje srednje stručne škole sa dualnim obrazovanjem, da se oni po završetku svojih srednjih stručnih škola sve više zapošljavaju, a sve veći broj kompanija iniciraju da dualno obrazovanje bude u Srbiji kao model zbog toga što je neophodno da stručne ljude zapošljavaju u svojim kompanijama.

Ono što je za mene takođe veoma važno a negativno, što deo opozicije izbegava raspravu u parlamentu, mislim da je odgovor veoma jasan, da nemaju jasan program, da protesti opadaju, da jednostavno žele vlast bez izbora i da svoje političke protivnike ne birajući sredstva nazivaju najpogrdnijim imenima.

Ono što takođe smatram važnim da istaknem zbog građana Srbije da dela opozicije nema zbog toga što nemaju odgovor na činjenicu da su četiri firme Dragana Đilasa dok je on bio državni funkcioner stvarale neto dobit od 619 miliona evra, da njegova lična imovina iznosi 25 miliona evra. Moram da istaknem da sam na taj problem ukazivala još pre deset godina, 2009. godine ali da tadašnji istražni organi nisu imali snage da se sa ovim problemom izbore, a da upravo rad policije i pravosuđa govori o kapacitetu ovih ministarstava i nastavku reformskog kursa, a činjenica da su ljudi uhapšeni iz ove četiri firme je očigledan dokaz. Međutim, želim da istaknem još jednu veoma važnu stvar, izbori koji su juče bili u Medveđi na najbolji način pokazuju da narod bojkotuje bojkot, a da će i naredni izbori koji su na KiM pokazati izlaznošću građana Srbije da taj bojkot koji deo opozicije najavljuje u Srbiji neće uspeti.

Želim ipak da se vratim na Zakon o dualnom obrazovanju koji je na dnevnom redu i da kažem da će isto po modelu srednjeg dualnog obrazovanja dualno obrazovanje u visokoškolskim ustanovama omogućiti i da se naši akademski građani zaposle što pre u kompanijama. To na neki način pokazuje nastavak reformskog kursa Vlade Republike Srbije na taj način ovim Predlogom zakona pokazujemo da želimo da mlade ljude u Srbiji zadržimo i šaljemo važan signal kompanijama koje imaju razvojnu komponentu.

Na kraju svog izlaganja želela bih da vam postavim nekoliko pitanja, a kao i moj uvaženi kolega profesor Atlagić i ja kao pedagog moram da apelujem na vas da paralelno sa ovim promenama i reformama koje sprovodite kao ministarstvo u oblasti obrazovanja veoma je važno da obratimo pažnju i na vaspitnu ulogu škole, za nas pedagoge važi mišljenje da pored obrazovne postoji i vaspitna uloga škole. A zašto je to važno? Važno je zbog prevencije, važno je zbog sprečavanja vršnjačkog nasilja, važno je zbog toga da kada zakaže porodica upravo škola nadomesti taj njen trenutak na način na koji je jača. Raduje me da ste i vi u vašim nedavnim izjavama najavili da kao ministarstvo podržavate vraćanje pedagoga u škole, naravno i psihologa, ali pošto sam ja pedagog meni je posebno važan rad pedagoga.

Moja koleginica Aleksandra je postavila jedno veoma važno pitanje, svake godine se kupuju neki novi udžbenici iako imamo Zakon o udžbenicima, imamo konstantan problem sa tim. Najavili ste da će digitalizacija udžbenika taj problem rešiti. To je isto veoma važno.

Zanima me kako ste započeli i da li ste uopšte započeli licenciranje direktora po školama koje ste najavili? Kako idu pripreme za državnu maturu? Najavili ste i obnavljanje opreme u školama. To je veoma važno, a veoma je važno što je informatika pre nekoliko godina uvedena i što niste čekali da se svi kompjuteri, neophodan alat, instaliraju u školama, jer praktično mora se krenuti od jednog važnog problema i nastaviti ka rešavanju drugih.

Dualno obrazovanje po mom mišljenju postaje jedan ozbiljan pokretač i zamajac privrede. Ono što je po mom mišljenju veoma važno da su prihvaćena iskustva drugih zemalja ali da je ipak uređeno po modelu u Srbiji i zbog toga ćemo mi, narodni poslanici SNS u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.

Reč ima ministar gospodin Šarčević.

Probaću taksativno da odgovorim, jer ima toga dosta, tako da oprema škola je nužda. Zaista je neko ovde rekao danas, škole su nam još iz SFRJ i kada je u pitanju informatička oprema sa sadašnjih 10.000 digitalnih učionica sledećih godina mi smo već u budžet stavili projekciju novog budžeta još 10.000 s tim što još uvek kod nas sve te poslove vezane za IT radi se na više mesta. U razvijenim zemljama se formira jedinstvena fondacija koja sve to pokupi, te ne može da bude kod mene u ministarstvu, u telekomunikacijama, u IT sektoru, na sto mesta, prosto to onda slabije funkcioniše. Tako da ću ja to predložiti premijerki da u skorije vreme mi objedinimo.

Treće godine ćemo imati 30 hiljada digitalnih učionica, odnosno u naredne dve imamo kompletno sve digitalizovane.

Kabineti su posebna priča i mi smo dobili probijanje limita, ne samo po osnovu tih projekata povezane škole, nego i na osnovu informatičke opreme. Znači, imaćemo skoro 900 miliona dinara van limita, to je baš povećanje sredstava samog ministarstva, za kupovinu novih računara, što će reći da tamo gde su već zastareli se menjaju, a tamo gde nedostaju se kupuju novi. Tamo gde su velike škole, a i zbog uvođenja informatike od one tamo naredne godine, znači sledeće školske godine, mora imati bar dva kabineta. Tako da ćemo imati stalnu liniju, to nije jednokratna pomoć.

Trenutno smo u rebalansu budžeta, negde zajedno sa kabinetom premijerke Brnabić, izdvojili negde 30-ak srednjih škola kojima ćemo kupiti opremu koja se odnosi na upravo kabinete hemije, fizike, biologije, znači, da imamo dobre mikroskope, da imamo dobre uslove za hemijske laboratorije, takođe za fiziku, ali i škole koje zaista moraju da se snabdeju i sa drugom vrstom opreme. To su 3D štampači i mnoge druge stvari.

Sredstva iz IPA fondova isključivo sam usmerio na opremu i uspeo da ubedim i Evropsku komisiju da je nama to bitno.

Pošto imamo Zakon o kvalifikacijama i Agenciju koja se time bavi, znači, tu imate sada gomilu organizatora obrazovanja koji se može svako da pojavi, ali najveći resurs ima naše obrazovanje i naši ljudi i mislimo lično da je tu mesto da se tom opremom da šansa da se svi ti vidovi prekvalifikacije i drugih događanja tu dešavaju.

Mi moramo u skorije vreme da se mnogo bavimo obrazovanjem odraslih. To će nam biti jedna velika agenda, a matura ide dobro. Sutra ujutru je sastanak, ja koristim ovo jutarnje vreme pre parlamenta, imamo tu iz IPE određena sredstva i odmah da vam kažem - kad god se projektovala ranije neka IPA ili bilo šta, uglavnom su ljudi gurali pare na nekakve obuke. Ja gledam da to izbalansiram, da bude i oprema i obuke. Znači, od ta četiri miliona nije ni predviđen softver. Gledaćemo da sa nekih drugih linija, neiskorišćenih sredstava u okviru IPA projekata drugih ministarstava, iskoristimo i da se uzme softver koji bi radili naši fakulteti. Sada su sposobni i FON i ETF i drugi i to je zaista odlična priča. Kada to rešimo, rešavamo druga pitanja.

Ja vam dajem tempo, jer pre nego što je nastupila ta komisija koja je dobila ta firma posao preko tih evropskih fondova, mi smo napravili domaću ekipu koja je iz visokog i srednjeg i koja paralelno sa njima radi posao. Znači, moj kabinet diktira tempo i kako će ona izgleda. Jer, mi u državnoj maturi svrstavamo i malu i veliku i dizajniramo Zavod za kvalitet obrazovanja time što će se formirati ne samo jedinice koje smo u prošlom zakonu o izmenama i dopunama za praćenje digitalnih kompetencija i ostvarenja standarda nastavnika u toj sferi, nego ćemo imati i ispitne centre.

Znači, treba mi dosta vremena da objasnim celu strukturu i funkciju kuda ta priča ide, ali apsolutno vodi ka kvalitetu. Godine 2021. mi radimo veliku maturu, radimo probu male, a sledeće godine radimo nekoliko proba državne velike mature, gde će deo toga biti u digitalnom formatu. Tek kada budemo imali dovoljno svega ovoga što kažemo, oko 65 hiljada računara, uvek spremnih i sposobnih, u sistemu, onda ćemo 2021. godine raditi u potpunosti digitalno. Problem da neko može da napravi opstrukciju, kao što se počesto dešava, nadam se da ćemo prevazići sa Kovnicom novca ili nekom ozbiljnom pričom.

Ali, ono što je jako važno, jednom prilikom ja ću negde i objaviti šta je sve proces mature. To je jedan veliki projekat. Na kraju, godinama nije se radilo i 10 godina to kasni, zato što, vajno, visoko to ne želi. Nije istina. Visoko postavlja zadatke, težinu, pregleda, određuje nivoe koji trebaju i uvođenjem izbornih programa u gimnazije i svega onog što smo uradili kroz digitalizaciju smo razbili sve te fame zašto to mora da bude bolje nego što je bilo.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Ana Čarapić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o dva veoma značajna i važna predloga zakona koja se tiču obrazovanja, a koja doprinose privrednom razvoju naše države.

Imajući u vidu da je visokokvalifikovana radna snaga pokretač privrednog razvoja, cilj Vlade Republike Srbije je usaglašavanje sistema srednjeg i visokog obrazovanja sa potrebama tržišta rada.

U prethodnom periodu je zaista puno urađeno po pitanju reforme obrazovanja. Uvođenjem dualnog modela studija u visokom obrazovanju, studentima se pruža mogućnost da prilikom studiranja, osim sticanja teoretskog znanja, imaju mogućnost učenja kroz rad, što je dobro, iz razloga što nakon završenih studija budući diplomci će mnogo lakše moći da dođu do željenog posla.

Bitno je da budući studenti, ukoliko se odluče za dualni model studiranja, odnosno za učenje kroz rad, imaće pravo na materijalno i na finansijsko obezbeđenje od strane poslodavca.

Kolika je prednost pružanja mogućnosti studentima za dualni model studiranja ogleda se u činjenici da mnoge evropske države dualno obrazovanje navode kao komparativnu prednost stranim investitorima. Tako se u obrazloženju samog zakona navodi da je upravo sistem dualnog obrazovanja nama susednoj Mađarskoj omogućio 2013. godine čak 15 milijardi evra stranih investicija. Takođe, naša zemlja je zahvaljujući upravo modelu dualnog obrazovanja, uspela da u 2019. godini privuče rekordan broj stranih investicija i u prvoj polovini 2019. godine imamo priliv od čak 30% u odnosu na isti period prethodne godine.

Dakle, naša Vlada sve što radi je po uzoru na najbolje primere i na najbolju praksu zemalja iz okruženja, a sve u cilju kako bi građani Srbije živeli bolje.

Najveći problem u našoj državi nije ni sistem dualnog obrazovanja, nisu ni reforme, najveći problem u našoj državi je trenutno nasilje i govor mržnje od strane onih koji su Srbiju doveli do bankrota, a koji ne biraju ni način, ni sredstva, da napadnu bilo koga koji drugačije razmišlja od njih. Setimo se samo do pre mesec i po dana, na najbrutalniji način su napadnuta deca predsednika Vučića, svakodnevno se na najbrutalniji način napadaju članovi porodice našeg predsednika, naš predsednik i to samo zato što ne postoji dan da predsednik Vučić ne uradi nešto dobro za građane i za Srbiju.

Nažalost, napadi ne zaobilaze ni predsednicu Vlade, ne zaobilaze ni predsednicu parlamenta, ni resorne ministre, ni sve nas koji pokušavamo da uradimo nešto za državu i za građane.

Nasilje, nažalost, nije zaobišlo ni predsednika Opštinskog odbora SNS u Kuršumliji, koji je ujedno i generalni direktor AD „Planinka“, koji je na najbrutalniji način u subotu veče pretučen u dvorištu porodične kuće u Kuršumliji, naočigled dece i unučića, i to od građana, samo zato što je nezadovoljan svojom materijalnom situacijom. To je zaista sramno i to zaista prevazilazi sve granice normalnog građanskog ponašanja.

Gospodin Raičević je pretučen neposredno nakon kupovine hotela „Žubor“ u Kuršumlijskoj banji. Reč je o banji koja je do 2006. godine radila najbolje, banju koju je godišnje posećivalo preko 10.000 turista, banju u kojoj je radilo preko 130 radnika. Pretučen je čovek koji je prošle nedelje zaposlio preko 50 radnika i to samo zato što je predsednik Opštinskog odbora SNS u Kuršumliji.

Dakle, ovim uličarima iz Saveza za Srbiju smeta bukvalno sve što se uredi i izgradi u Srbiji. Stiče se utisak da je najveći problem naše opozicije što u redovima SNS sede kvalitetni i obrazovani ljudi, koji se bore za interese građana i koji se bore za Srbiju.

Mogu oni nas da vole ili da nas ne vole, mogu da nas tuku ili da nas ne tuku, sigurna sam da svi mi koji pripadamo SNS činimo sve da građanima Srbije omogućimo bolji život.

Poslanička grupa SNS podržaće i ove i sve ostale dobre zakone koji dođu u Skupštinu na raspravu i usvajanje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Andrijana Avramov. Izvolite.

Hvala.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovani građani, poštovane kolege narodni poslanici, danas je pred nama Predlog zakona vezano za dualni model studija u visokom obrazovanju, čime uspevamo da obezbedimo uslove za lakše zapošljavanje i jačamo konkurentnost privrede Republike Srbije, podstičemo kreativnost i inovativnost svakog pojedinca i navedenim zakonom potvrđujemo veliku odgovornost poslodavca u društvu.

Plan navedenog Predloga zakona o dualnom obrazovanju u saradnji sa visokoškolskim ustanovama i poslodavcima jeste, pre svega, učenje kroz rad, koje se utvrđuje posebnim studijskim programom.

Ja kao majka deteta apsolutno se slažem sa tim da je jako važna praksa, odnosno učenje teorije, ali praksa je najbitnija stvar.

Navedenim zakonom podržavamo karijerni razvoj studenata i zajedno motivišemo i osnažujemo studente i poslodavce. Potrebno je da se naš obrazovani sistem što više prilagodi potrebama privrede, jer to donosi savremenu promenu koja će uticati na naše mlade, jer se ubrzava priprema i osposobljavanje za lakše zaposlenje i skraćuje se period obuke za posao.

Naravno, predviđena su prava zaštite studenata propisanih zakonom, čime su zabranjeni svi vidovi diskriminacije kod poslodavca.

Ovim predlogom zakona se jasno naglašene obaveze poslodavca u vezi sa realizacijom učenja kroz rad, a to je pre svega obaveza da se rukovodi najboljim interesom studenata.

Ideja za sprovođenje Predloga zakona za dualno obrazovanje je zapravo pozitivan primer evropskih zemalja koji uveliko primenjuje navedeni model. Značajne rezultate taj model je dao u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj, a sopstveni sistem razvile su države poput Malezije, Singapura i Indonezije.

Ne možemo da poreknemo koliko je važna praksa uz učenje. Time se stiču, usavršavaju, odnosno izgrađuju znanja, veštine, sposobnosti i stavovište je zapravo cilj dualne nastave.

Partnerstvo školstva i privrede, partnerstvo privrede i naših studenata je ključ uspeha navedenog dualnog obrazovanja.

Zahvaljujući našem predsedniku gospodinu Aleksandru Vučiću i Ministarstvu prosvete omogućili smo saradnju između obrazovanog sistema i budućih kompanija, jer je navedeni model višestruko koristan kako za mlade koji se na vreme obučavaju poslu, tako i za kompanije koje dobijaju novu obučenu snagu. Smatram da dualnim obrazovanjem svi dobijaju i da smo bogati onoliko koliko znamo.

Poštovani ministre Šarčeviću, pohvalila bih takođe vaš rad, jer imamo veliki broj škola koje su renoviran, digitalizaciju deset hiljada učionica i unapređenje rada u svim oblastima prosvete, bez obzira u kojoj su sredini, da li su u planinskim, gradskim ili seoskim.

Građani treba da znaju da je država Republika Srbija, na čelu sa našim predsednikom gospodinom Aleksandrom Vučićem, uložila desetine miliona evra iz republičkih i pokrajinskih fondova. Povećan je budžet za nauku, ali i za plate istraživača.

Mnogi su sporili i govorili da država slabo ulaže u nauku i uopšte u prosvetu, a našim radom mi zapravo pokazujemo svima da povećanim ulaganjima u svim oblastima država Republika Srbija, odnosno Vlada, ima novca i mudro raspoređuje sredstva i pomaže i bori se da olakša život svim građanima Republike Srbije.

Oporavili smo privredu, otvorili smo preko 250 novih fabrika, doveli smo fabrike u mala i udaljena mesta, čime smo omogućili našim građanima i veći broj radnih mesta.

Stopa nezaposlenosti je danas 10,3% i mi ćemo i dalje nastaviti da radimo na spuštanju nivoa nezaposlenosti, jer naša dela govore mnogo više od reči, jer se borimo da sačuvamo našu pamet i da ih na najbolji mogući način usavršimo i olakšamo put do brzog zaposlenja.

Na kraju, podsetila bih poštovane građane da je za vreme vladavine demokratske vlasti, dok je običan narod gledao kako da zaradi novac za hleb, Srbija uništavana sve više, posebno pomoću tadašnje Agencije za privatizaciju, do te mere da je stopa nezaposlenosti 2011. godine bila 25,5%.

Gradu Beogradu je 2011. godine ostavljen dug u iznosu od 1,1 milijardi evra. Vladavina gospodina Đilasa prestonicom Srbije je ostala u narodu upamćena po brojnim aferama, a najveća među njima je svakako bespotrebno bacanje para na izgradnju mosta na Adi.

Naravno, našoj Srbiji je potrebno što više mostova, ali ne po ceni od 400 miliona evra, koliko je naplatio gospodin Đilas, jer su za istu sumu novca u svetu izgrađeni daleko veći i funkcionalniji mostovi, npr. najviši drumski most na svetu u Francuskoj koji je dug čak 2,5 kilometara i koji je koštao 400 miliona evra.

U poslednjih šest godina naš predsednik gospodin Aleksandar Vučić, na čelu sa SNS, je uradio mnogo dobrih i bitnih stvari za Srbiju i posebno smo ponosni na ekonomske reforme. Dobili smo nagradu i najbolje ocene od strane MMF-a, Svetske banke i kreditnih agencija, jer sve što radimo će ostati nama, našem narodu i našoj deci, ali ne po ceni od 500 miliona, koliko je procenjeno bogatstvo gospodina Đilasa, već isključivo uspevamo poštenim radom, teškom borbom i najviše zahvaljujući građanima Republike Srbije i naravno njihovoj podršci. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Reč ima koleginica Olivera Ognjanović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, pred nama je danas Predlog zakona o dualnom modelu obrazovanja u visokom obrazovanju, ali pre toga želim da vam prenesem zahvalnost velikog broja studenata koji su nam se obraćali, a kojima je Vlada izašla u susret i produžila rok za završetak studija.

Što se tiče ovog Predloga zakona, smatram da će primena doneti niz koristi za studente visokoškolske ustanove i poslodavce. S jedne strane, studenti stiču znanja učenjem kroz rad u kompanijama tako da taj rad bude vrednovan putem školarina, stipendija ili na neki drugi način. S druge strane, ubrzani privredni razvoj zahteva promenu poslovanja organizacija i prilagođavanje novim zahtevima tržišta, a upravljanje znanjem postaje primat konkurentnosti. Ljudski resursi, odnosno njihovo znanje stvaraju vrednost i uspeh poslovanja preduzeća, pa treba imati kompetentne i vredne kadrove.

Danas uspešne kompanije teže ka uspostavljanju saradnje sa univerzitetima i to na svim nivoima kako bi mladi ljudi mogli da steknu potrebna znanja i veštine. Zato je od izuzetne važnosti da kompanije pronađu partnere u obrazovnom sektoru.

Sve ovo je doprinelo da se u domaćem sistemu visokog obrazovanja omogući organizovanje dualnog modela studija. Činjenica je da ovakav sistem uspešno funkcioniše u zemljama Evrope, a najuspešniji modeli su razvijeni u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj.

Dualni model studiranja je zahtevniji i teži, ali je i perspektivniji. Studenti koji završe po dualnom modelu, s obzirom na značajno relevantno praktično iskustvo, značajno povećavaju svoju konkurentnost na tržištu rada, imaće veće šanse za zapošljavanje kod poslodavaca kod kojih su obavili učenje kroz rad, ali i kod drugih poslodavaca iz iste delatnosti.

Naravno, sa time se ne umanjuje nivo znanja onih koji već studiraju, ali suština je da student nauči posao, a tokom obavljanja učenja kroz rad poslodavci ostvaruju neposredan uvid u znanje i veštine studenata i učestvuju u razvoju njihovih kompetencija.

Srbija je 2017. godine usvojila Zakon o dualnom obrazovanju, kojim se u formalni sistem obrazovanja uvodi dualno obrazovanje kao model realizacije nastave u sistemu srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja.

U projektima uvođenja i sistemske primene novog zakona u dualnom obrazovanju koji su realizovani u saradnji sa privrednim komorama Srbije, Nemačke i Austrije, kao i Vladom Švajcarske, danas učestvuje 7.000 učenika koji se školuju za 37 obrazovnih profila. U više od 460 kompanija obuhvaćeno je 80 škola u 52 grada i opština Srbije.

Činjenica je da je ovo deo reforme obrazovnog sistema Srbije koji će doprineti boljem i kvalitetnijem obrazovanju u koje je naše Vlada i predsednik Aleksandar Vučić uložila ogroman napor.

Podsetiću vas da je kroz Projekat unapređenja infrastrukture visokoškolskih ustanova u Srbiji EU HETIP, uz saradnju sa Ministarstvom prosvete, obnovljena laboratorija, istraživački kabineti, nastavni i komunalni objekti državnih fakulteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Kraljevu, Novom Pazaru, Boru.

Studenti i profesori 27 fakulteta počeli su da koriste renovirane prostore i savremenu opremu, poput multimedijalne učionice površine 400 kvadrata u zgradi rektorata Beogradskog univerziteta i savremena istraživačka laboratorija na Medicinskom fakultetu u Nišu. Nastavni prostor Novosadskog prirodno-matematičkog fakulteta povećan je za 2.000 kvadratnih metara. Na Goču je izgrađena nova zgrada za Šumarski fakultet. Medicinski fakultet u Nišu dobio je laboratoriju, a Fakultet za fiziku u Beogradu čak 10 laboratorija. U Beogradu je, takođe, rekonstruisana Botanička bašta. Moderna, višenamenska nastavna oprema značajno će poboljšati praktične veštine i kompetentnost studenata i pomoći će ministarstvu da unapredi naučno-tehničke inovacije i istraživanja.

Krajnji cilj je dalji razvoj i povezivanje visokog obrazovanja sa privredom, što će omogućiti boljitak za celo društvo, jer je to u skladu sa vizijom Vlade Republike Srbije i našeg predsednika Aleksandra Vučića. Hvala na pažnji.

Hvala.
Sada reč ima gospodin Žarko Bogatinović.
Izvolite, gospodine Bogatinoviću.