Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, obrazovanje je disciplina za koju se slobodno može reći da je jednako stara koliko i ljudska vrsta. Sve što je čovek u svojoj istoriji stvorio, unapredio i usavršio može zahvaliti obrazovanju. Iz tog razloga ne čudi činjenica da su sve najrazvijenije, najveće i najjače zemlje na svetu postale to zahvaljujući tome što su ulagale i što i dalje ulažu u svoje obrazovanje.

Što se tiče Srbije, kod nas je, nažalost, situacija nešto drugačija. Kod nas se obrazovanje i dalje shvata kao određena nužnost, bez neke posebne obaveze da se postignu proklamovani ciljevi koji su zatraženi tim obrazovanjem.

Ovde naravno ne želim da svalim krivicu na vas, gospodine ministre. U odnosu na neke važe prethodnike, vi ste, moram priznati, nekoliko klasa iznad, ali to ne znači da je ovaj zakon o kojem danas raspravljamo dobar.

Umesto da se našim mladima prenosi istinsko znanje, da im se prenose moralne i neke druge vrednosti, obrazovanje je nažalost počelo da služi, pre svega, za indoktrinaciju i u nekim slučajevima čak i za zatupljivanje mladih. Cilj današnjeg obrazovanja je formiranje najobičnijeg potrošača.

Kao dugogodišnji radnik u obrazovanju, navešću nekoliko primera. Šta se danas uči u školi? Uči se, recimo, kako uraditi video prezentaciju, kako napisati CV, uči se i to da pol više nije fiziološka nego psihološka kategorija i još neke druge stvari, ali zato neke fundamentalne nauke, kao što je fizika, hemija, to je za današnje obrazovanje zastarelo, od toga nema vajde, iako danas najnaprednija svetska tehnologija počiva upravo na ovim naukama.

Danas se deca i studenti uče da ne treba ništa znati, ništa znati u smislu ne treba ništa držati u glavi, sve se može naći na „Guglu“, ali čovek koji ništa ne zna podložan je svakoj vrsti manipulacije i može mu se naturiti bili šta, jer prazna glava je pogodna da se u nju strpa sve što se poželi.

Država mora svoju strategiju da okrene malo i ovim stvarima, znači, nije u pitanju samo stručno obrazovanje, nego se mora voditi računa i o nekim drugim stvarima i drugim kategorijama. Nažalost, kapital se ustremio danas i na ovu oblast. Glavni resurs liberalnog kapitalizma danas su postali nepismeni i zato im treba pružiti što manje onog pravog i istinskog obrazovanja.

Ovo je vidljivo i na premeru dualnog obrazovanja koje danas ovde razmatramo. Biznismeni u ovoj oblasti po pravilu nemaju pojma šta je to pravo obrazovanje. Oni smatraju da obrazovanje čoveku daje samo stručna zvanja, ali u stvarnosti takva znanja ne stvaraju čoveka, već stvaraju biošrafove za ekonomsku mašineriju.

Obrazovan čovek je onaj čovek, ona osoba, koja zna odgovore na najvažnija pitanja. Danas, današnjem društvu potrošačkom ne treba obrazovan čovek već mu treba jedan potrošač koji je uvek spreman da troši. Šta da troši? Da troši sve ono što mu se kaže. Današnjem čoveku treba „Ajfon 10“ iako nije savladao funkcije ni „Ajfona 5“, ali važno je da mu se sugeriše da treba da troši, a neke moralne i neke druge vrednosti to za današnje društvo nije bitno.

Učenicima i studentima se danas ne daje vrednosna skala koja pokazuje svu lepotu uzvišenog i svu odvratnost nedostojnog toga nema ni u jednom programu i takva strategija smišljeno uskraćuje integralno znanje našoj mladoj populaciji.

Razlika između obrazovanog i opismenjenog čoveka je u tome što obrazovan čovek poseduje potpuno znanje o svetu koji ga okružuje. Što se tiče opismenjenog, opismenjeni čovek danas je namenjen samo na tržištu rada i ovaj Zakon o dualnom obrazovanju upravo asocira i upućuje na to. Ove dve stvari se mogu posmatrati odvojeno, ali imaju naravno i dodirnih tačaka i to se naziva tzv. sistem dva koridora.

Danas u Srbiji ne postoji ni jedna škola čiji je cilj da obrazuje čoveka, ali u pravom smislu te reči. Stalne reforme našeg obrazovanja, našeg obrazovnog sistema, napunili su naše društvo poluobrazovnim elementom koji predstavlja idealan materijal za sve vrste manipulacije. Takav sistem je možda i prihvatljiv na nižem, eventualno i na srednjem nivou, ali na višem nivou takav sistem obavezno proklizava i stvara probleme.

Nama ne trebaju nedorečeni intelektualci, pristalice ovoga ili onoga, takvih imamo i previše. Nama su potrebni ljudi koji problem, a obrazovanje je zaista suštinski problem, suštinska stvar, koji problem osmišljavaju na jednom višem, na jednom zaista izuzetno visokom nivou.

Nemojmo se zavaravati ovim zakonom. Ne može se napraviti zakon koji će obuhvatiti sve nijanse stvarnosti. Nema ni jednog takvog zakona i to naravno neće ni ovaj Zakon o dualnom obrazovanju.

Duhovni kriterijumi nisu tako jasni kao matematički i to mora da se shvati i zbog toga postoje i nastaju problemi. Čak i kada se neki put najiskrenije teži najboljem dolazi se do potpuno obrnutog rezultata i ja verujem da vi niste imali lošu nameru kada ste predložili ovaj Zakon o dualnom obrazovanju, najpre u srednjem, a sada i u visokom obrazovanju, ali praksa već počinje, a verujem da će vas i demantovati da je to tako. Obično zabluda, obmana se ne vidi na kraju, već na početku puta.

Gospodine ministre, kao čovek koji je najdirektnije na poslu koji radim, inkorporiran u dualno obrazovanje u srednjoj školi, video sam sve nedostatke ovoga i verujte da se sve škole, pogotovo pošto je ovo sad druga godina primene ovog obrazovanja, odnosno treća, da se sve škole suočavaju i dalje sa ozbiljnim problemima. Ja sam, recimo, cele prošle nedelje išao od, hajde da kažem, mesta gde deca treba da izvode praktičnu nastavu i opet iako smo to već imali prošle godine, opet ti privatnici, ti subjekti koji treba da prihvate takve učenike, još uvek i dalje zaziru od onih ugovora famoznih koje moramo da potpišemo, pa da li će oni biti u stanju da ispune to. Inače, realno, oni imaju potrebu za kadrovima, za učenicima i za svim tim drugim stvarima.

Bez obzira što sam od većine kolega danas u ovoj sali slušao da je ovo nešto dobro, možda je to i dobro zamišljeno, ali verujte ovakav sistem obrazovanja ne verujem da daje neke rezultate i u nekim razvijenim zemljama, mislim da se čak u još jednoj švajcarskoj nije najbolje pokazalo, jer tu ima mnogo međusobno uslovljenih stvari, a kada postoji mnogo subjekata onda se uvek dolazi teže do rezultata.

Tako da, mislim da ovaj zakon, mi iz SRS nećemo podržati ovaj zakon, jer jednostavno nije se pokazao ni na srednjoškolskom nivou kao adekvatan, a na nivou visokog obrazovanja to će biti još teže prihvatljivo. Hvala.

Reč ima ministar, gospodin Šarčević.

S obzirom da se radi o mladom modelu koji je tek uveden u zemlju i koji čak i u prvoj godini nije bio ni aktiviran zakon, on je sa odloženim dejstvom bio za srednje obrazovanje, to će svakako morati da se negde slegne i da se vidi da li se baš i potrefilo.

Mi smo čak tražili da se proveri i od strane poslodavaca i od strane Zavoda za unapređivanje vaspitanja obrazovanja, da li je baš svaki profil dobro potrefio odnos opšte obrazovanih i stručnih predmeta. To se radi stalno.

Kada je u pitanju loš poslodavac, privrednik. Hajde da pitamo bilo kog građevinskog preduzimača, koliko je spreman da plati sad zidara, tesara, keramičara koji ima započet objekat i ne može da ga završi? Vidite, okolnosti menjaju i takve stvari. Mi ćemo sigurno ići ka tome da je postojanje uopšte dobre radne snage sada imperativ da se bavite poslom. To je nešto što će sigurno opametiti svakoga, jer kod nas mala i srednja preduzeća očekuju da još dobiju subvencije za tako nešto. Mislim da će vrlo brzo biti srećni da obezbede sebi kadar za ono što rade. Tako da taj prelazni faktor kod boljih, velikih poslodavaca toga nema, to je uređeno, ja sam, hvala Bogu, obišao dosta, ali ću da obilazim i ove manje uskoro kada mi vreme dozvoli.

Ono što svakako ja ne mogu da uzmem na sebe kao odgovornost, jeste da se, pa ne mogu da kažem koliko, ali bar nekoliko decenija bagatelisalo kvalitetno obrazovanje. Da ste mogli da izglasate uspeh na sednici nastavničkog veća, da ste mogli za čas od trojke da prepravite na petice i da nemate ni dovoljne, skoro nemate ni dobre, svi su odlični i vrlo dobri. Ja to, prvo ne podržavam i to mislim da je nakaradan model. Odgovorni su svi, od roditelja koji u tome učestvuju, od direktora škole koji rukovode takvim nastavničkim većima i stručnim organima ustanova. I, ide 21. državna matura, znači to nije opomena, to je obaveza da se uljude, jer će videti svi šta su uradili. Reforma obrazovanja zahteva i obuke ljudi, direktora, a pravo da vam kažem, reforma gimnazije je do sada dovela i ove godine pustila u smeru tri eksperimentalne gimnazije, „Peta gimnazija“ u Beogradu, „Zmaj Jovina“ u Novom Sadu i „Svetozara Markovića“ u Nišu, nadarene za hemiju i fiziku. Gde će fond časova biti, u tim predmetima, tim školama kao nigde nikada u Srbiji, znači po četiri, pet nedeljno, gde se spremaju za ozbiljne fakultete koji traže ove struke.

Zar mislite da će moći da bude kvalitetan inženjer, recimo Tehnološko-hemijskog fakulteta, da li će moći Elektronskog fakulteta u Nišu, ako ne zna fiziku i matematiku? Šta je hiljadu novih đaka u sistemu nadarenih za informatiku ako nisu dobri matematičar, primera radi iz matematike? Znači, snaga fundamentalnih nauka ne sme da bude potcenjena i ne možemo sada na silu odjednom na sve njih skočimo – morate tako. Nisu oni navikli, ali iz dana u dan se to menja i dozira.

Ako smo uspeli da se sa učiteljskim nivoom, od prvog do četvrtog, već plasiramo na 27. mesto po međunarodnom načinu vrednovanja znanja i provere, a to je TIMS testiranje gde učestvuje ceo svet, ja mislim da će Srbija 2024. godine već biti jako visoko u PISA testiranju. Ali, nemamo mi tu kulturu, što vi kažete, izgubili smo je, imali smo je nekada. U državama Finskoj, Estoniji, onima koji to baštine, njima je nacionalno dobro obrazovanje. Kada to bude u Srbiji, biće svakako i brže i bolje.

Pravo na repliku, narodni poslanik Nikola Savić.

Gospodine ministre, ovde nije u pitanju loš i dobar poslodavac. Problem je u tome što pravih poslodavaca bukvalno i nema. Zbog čega nema? Zato što je administracija, prateća administracija svega ovoga takva da je malo onih poslodavaca koji su u principu dobri i kojima su potrebni produkti ovog dualnog obrazovanja, baš zbog te administracije ne usuđuju da stupe u ovako nešto. Jednostavno, ko može da izdvoji novac da plaća učenika, sada i studenta, studenta verovatno više? Kažem, radim u srednjoj saobraćajnoj školi i znam, obišao sam sve tehničke preglede, tehničke servise u Nišu znamo, dugo sarađujemo sa njima, imaju potrebe za našim učenicima, ali jednostavno ne mogu odgovoriti svim onim zahtevima koji se traže ovim zakonom.

Ovde ste pomenuli Finsku. Ja se slažem sa vama da je model obrazovanja u Finskoj takav, ali znate zbog čega? Finska je nasledila u najvećoj meri model obrazovanja od bivšeg Sovjetskog Saveza. Zbog toga je dobar njen model. I mi smo imali nešto slično u bivšoj Jugoslaviji, kasnije u Srbiji i u SRJ, ali sada je to neka druga priča.

Reč ima ministar gospodin Šarčević. Izvolite.

Mislim i da nije replika, ovo je jedan kolegijalan razgovor. Ne zameram ja poslodavcima, onih koji su ovo shvatili, ali imate celu seriju poslodavaca koji traže i subvencije, a s druge strane nisu svesni da nemaju radnu snagu. Ali ne govorimo da će to odjednom zameniti ono što je bilo nekada, planska privreda, država, znalo se sve i tako se školovalo. To mora polako da se ponovo uspostavi.

Ako imate nekog ko ima kompaniju gde mu trebaju elektroinženjeri koji se bave proizvodnjom softvera, taj mora da bude svestan da taj inženjer zna se za koju platu radi. Otići će u svet sigurno. Biće sutra rasprava oko toga šta su autorska prava. Kao poslodavac, ako uzme softverskog inženjera, onda ni taj softverski inženjer ne može da smatra da je sad njegov program koji je napravio sada već i dalje njegovo autorsko pravo, jer taj poslodavac ga je u neku ruku otkupio, plateći ga jako skupo i visoko.

Zato kažem, ovi će modeli početi tamo gde je zrelo, a kako se privreda bude razvijala, kao i ovo u srednjem. Znači, bilo je malo, malo više i više i dozira se. Tamo gde je spremno, tamo se i ide. Ne može se na silu to uvesti, znate. Ja bih voleo da kažem – evo, formula je ta i mi ćemo imati 30%, jer smo tako zacrtali.

Šta je bitno da znate? Kad neko kritikuje dualni model u srednjem obrazovanju i kaže – eksploatacija dece, a upravo zbog te neke fine osnove ne možete ići svugde da kažemo – toliko je namet. Zato postoji fleksibilan model i naš model je zato naš model, srpski, drugačiji od nemačkog. Tamo je tvrd model. Ovde imate da se i stipendija smatra i topli obrok.

Mi smo, recimo, u pregovorima sa kineskom kompanijom koja je kupila „Smederevo“. Njima treba dual, a zamislite neko ko je spasio grad, 5.200 radnika, ne znam duplo više kooperanata, koliko porodica, a oni su sa nama o tome pregovarali. I dok nisu stali na noge, isplatili dugove, počeli da prave profit, e sad se s njima ta priča pregovara i dogovara na neki bolji način po decu u Smederevu.

Zato kažem, naš model je fleksibilan i zahteva da se u svakoj situaciji, regionu i prilici nađe rešenje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Majkić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, veoma često, kao što je rekao jedan naš kolega, vas viđamo ovde u Narodnoj skupštini. Kao što znate, često volim da pričam kada su vaši zakoni na dnevnom redu, pre svega zbog što smatram da ste kada ste krenuli da se bavite obrazovanjem u Srbiji preuzeli jedan veliki i ogroman kolač koji ima mnogo problema, koji je imao mnogo problema u svom sastavu i svi ovi zakoni koje donosimo i koje ćemo donositi u nekom narednom periodu predstavljaju vašu hrabrost, i vaših saradnika, naravno, da uđete u jednu veliku reformu obrazovnog sistema.

Danas nam je na dnevnom redu Zakon o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija. Jedan, po meni, od dva zakona na dnevnom redu koji je manje bitan od onog koji sledi, to je zakon koji smo i mi na neki način preuzeli obavezu da donesemo zbog pristupanja EU i to je zakon koji će se primenjivati onog dana kada mi pristupimo EU. U svakom slučaju je značajno da ga na vreme donesemo, pre svega zbog obaveza koje smo preuzeli, a i zbog toga da na vreme regulišemo slobodu kretanja radne snage i slobodu pružanja usluga, a neke odredbe od tog zakona će krenuti i ranije da se primenjuju, kako bi stvorili uslove za primenu svih ostalih odredaba kasnije.

Onaj zakon koji je ranije najavljen, za koji se ja veoma radujem što ga vidim danas pred nama u Narodnoj skupštini, to je Zakon o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju. Mislim da o ovom dualnom modelu studija u visokom obrazovanju treba mnogo, mnogo da se priča u našem društvu. Mi smo 2017. godine doneli Zakon o dualnom obrazovanju koji se odnosi na srednje škole, 2017. godine je 400 đaka bilo u ovom programu, godine 2018. čak 11 puta više, odnosno 4.500 đaka, a ove 2019. godine 7.400 đaka je u ovom pilot projektu dualnog obrazovanja u srednjoj školi.

Iako smo mi na neki način preuzeli dosta zakonskih odredaba iz zemalja EU, možemo reći da je ovaj model dualnog obrazovanja koji se sprovodi u srednjim školama u svojoj praksi stekao niz specifičnosti koje su karakteristične upravo za našu zemlju, za naš sistem koji smo do sada imali, neku tradiciju koja kod nas postoji. U izradi Predloga ovog zakona su učestovali eminentni stručnjaci, učestvovali su profesori svih najvažnijih i najeminentnijih fakulteta u Srbiji. Model dualnog obrazovanja na visokoškolskim ustanovama se primenjuje u mnogim zemljama EU i verujem da će se ono odlično primenjivati i u Republici Srbiji.

Kada budemo usvojili, a nadam se da ćemo uskoro usvojiti ovaj zakon, on će biti veoma značajan kako za visokoškolske ustanove, tako će biti značajan i za poslodavce, naročito za one firme koje imaju razvojno istraživački karakter, ali će, ono što je po meni značajno, biti veoma značajan za svakog pojedinca koji bude studirao u Srbiji i onog koji bude završio fakultet u Srbiji zbog toga što će kompanija koja se bavi istraživačkim i razvojnim radom obratiti pažnju na studenta od samog početka njegovih studija, pratiće ga kroz studiranje i kada završi fakultet gledaće da ga zaposli u što kraćem roku, sa povoljnim ugovorima o radu, kako bi što više mladih ljudi ostalo u Srbiji.

Kao što je jedan poznati autor davno rekao, ima samo jedna stvar gora od toga da školujete ljude pa da vam oni odu iz zemlje, a to je da ih ne školujete pa da vam ostanu u zemlji. Mislim da će ovaj zakon o dualnom visokoškolskom obrazovanju da doprinese tome da što više mladih ostane u Srbiji i da dobiju što kvalitetnije ovde obrazovanje.

Ne uzimajući u obzir da li je značaj ovih zakona koji su danas na dnevnom redu veći od Zakona o obrazovanju koje smo do sada donosili ili od onih koji će sutra biti na dnevnom redu, ne ocenjujući koliko će bilo koji od tih zakona doprineti razvoju obrazovanja, prosvete, nauke uopšte u budućnosti u Srbiji, mislim da je svaki od njih veoma značajan, jedna kockica u slagalici koja doprinosi sveobuhvatnoj reformi obrazovanja u Srbiji.

Pre svega, ta sveobuhvatna reforma treba da ide na to da odgovori potrebama tržišta rada, jer mi smo bili u situaciji da vidimo kako je to izgledalo kada imamo mnogo školovanih kadrova koji nemaju gde da se zaposle. Jedan od takvih primera je bila i Viša vaspitačka škola u Kikindi, gde mi u Kikindi imamo toliko vaspitačica da ne možemo da ih zaposlimo u narednih 50 godina, onih koje su završile tu Višu pedagošku školu. Sad postoji treći i četvrti stepen, znači, narednih 50 godina Kikinda sa okolinom nema potrebu za tolikim brojem vaspitača i neće se ispraviti samo ova greška, nego i greška u celoj Srbiji.

Hvalili smo dosta vaše zakone koji su bili pred Narodnom skupštinom, mislim da su i ovi koji su danas na dnevnom redu vredni pohvale, ali me raduju i najave koje uglavnom čitam, vaše najave u reformi obrazovanja koje uglavnom čitam u medijima, a to je pre svega – jedan udžbenik za jedan predmet, gde će se odrediti koji je osnovni redovni udžbenik, kada će ostali udžbenici biti u digitalnoj formi.

Veoma me raduje i to što ste najavili da će svake naredne godine biti 10.000 novih digitalnih učionica kako bi išli u pravcu digitalizacije obrazovanja, ali uopšte i kako bi ispunjavali jedan od osnovnih principa koje je Vlada postavila pred sobom, a to je digitalizacija celokupne javne uprave. Niko u Srbiji ne može da kaže da se ne raduje povećanju plata zaposlenih u prosveti, koja je konstantna i koja se opet najavljuje.

Ono što je meni veoma interesantno, što sam po prvi put neki dan čula u medijima, to je najava vašeg projekta – studiraj u Srbiji gde se najavljuje da će u naredne tri godine 30.000, to je procena, da će 30.000 stranih studenata studirati u Srbiji. Mi za sada imamo oko 1.500, ukoliko sam ja dobila dobar podatak, a to su uglavnom studenti iz Grčke, Rusije, bivših SSSR, Turska, Irak i pojedine afričke zemlje, Kine, Ujedinjeni Arapski emirati. Ukoliko bi to ispunili to bi bilo sjajno za državu Srbiju, a koliko čujem da je već u 68 različitih zemalja sveta, preko naših konzulata i ambasada, materijal koji će da promoviše naše univerzitete, a takođe se najavljuju i neki sledeći koraci koji će to da promovišu.

Ono što je takođe značajno jeste uvođenje posebne budžetske linije za osnaživanje Šangajske liste i niz nekih novina koje ćemo uskoro imati pred sobom i koje ćemo moći da podržimo. Do sada smo usvojili Zakon o fondu i nauci i Zakon o nauci i istraživanjima gde se 1.100 mladih istraživača za narednih pet godina ima sigurna primanja. Bez obzira da li ulažemo u obrazovanje ili ulažemo u nauku one se svakako međusobno podudaraju, oblasti koje jedna drugu hrane i mene jako raduje zbog toga što se napokon posle one uravnilovke koju smo nasledili iz nekog prethodnog perioda i koja se u našem društvu zadržala iz nekih prethodnih perioda kada se vodilo računa uglavnom o onim pojedincima koji su loši i kojima se pomagalo, sada napokon imamo brigu i o onim najboljima. A ko je najbolji? Najbolji su oni koji se bave istraživanjima, naukom i studenti u našoj zemlji.

Jako je lepo da Srbiju predstavljaju mladi sportisti kao što su odbojkašice, košarkašice, teniseri. To je sjajno i veoma smo ponosni na njih, ali mislimo da Srbija ima i dovoljno mladih, obrazovanih ljudi koji treba da nas predstavljaju i u matematici, robotici, u fizici, u istraživanju, i u umetnosti. Koliko god novca da ulažemo u prosvetu i u nauku mislim da nikada za njih neće biti dovoljno. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.