Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Šarčeviću sa saradnicima, na početku svog izlaganja hteo bih da podelim informaciju sa građanima Srbije. Naime, juče u Medveđi su održani lokalni izbori na kome je lista okupljena oko SNS osvojila 64,72% glasova. To je ukupno 18 mandata od ukupno 25, a izlaznost je bila rekordna blizu 68%. Ja na tome čestitam građanima opštine Medveđa.

Uticaj znanja na razvoj društva dobija krajem 20. i početkom 21. veka novu dimenziju. U tom periodu znanje postaje resurs koji ima veći značaj od prirodnih bogatstava. Danas nije potrebno objašnjavati zašto se vreme u kojem živimo zove era znanja.

Smatra se da se znanje udvostruči na svakih pet do osam godina i samo oni koji mogu da isprate taj rast mogu da se nadaju uspehu. Zato budućnost mladog čoveka u 21. veku leži u kontinuiranom znanju, učenju, koje teži sem usvajanju teoretskih znanja, sticanju neophodnih veština koje će implementirati u praksi i koje će im omogućiti da nadvladaju brzinu promena, složenost okruženja i nesigurnost vremena.

U 21. veku ne postoje kompanije koje imaju primitivne proizvodne procese. Naprotiv, upravo je obrnuto. Savremeni tehnološki razvoj leži u kompanijama. Mladi, ukoliko nemaju kontakt sa savremenim tehnološkim razvojem i ako nisu aktivni učesnici, oni ne mogu da steknu te veštine. Grad Leskovac je poslednjih godina u velikoj meri promenio privrednu sliku ovog dela Srbije, otvaranjem proizvodnih kapaciteta kompanije „Falke“, „Autostop“, „Jura“, „Džinsi“, „Aktiv“, kao i na desetine malih i srednjih preduzeća.

Jasno je da se usvojeno znanje vrednuje tek onda ako je u praksi primenjivo. Zato našu ulogu kao odgovorne lokalne samouprave vidimo kao sponu između privrede i škola. Od ovakvog vida obrazovanja benefit imaju i kompanija i pojedinci, ali i lokalna samouprava.

Praksa pokazuje da zemlje u dualanim obrazovanjem imaju stopu nezaposlenosti mladih ispod 10%. Kod nas četvrtinu onih bez posla čine mlađi od 30 godina. U Jablaničkom okrugu, četiri škole, od kojih su tri u Leskovcu, jedna u Vlasotincu, realizuju dualno obrazovanje sa 32 kompanije, među kojima su kompanije „Falke“, „Autostop“, „Džinsi“, „Strela“, „Fungojug“, „ZZ Moravac“, „Zlatni bor“ i SZTR „Mita“.

Na ovaj način kompanije promovišu poslovnu kulturu, društvene odgovornosti. Pružajući šansu mladim, ambicioznim učenicima, poslodavci se nalaze u poziciji da prepoznaju profil kandidata koji im je potreban. S druge strane, dualno obrazovanje se pokazuje kao prilika da učenici nauče da primenjuju teoretska znanja koja su stekli tokom školovanja, kao i da steknu radno iskustvo koje će im pokazati kao značajno u daljem radu.

Ovako pripremljeni učenici će lakše naći posao i svoje mesto u kompanijama u našem gradu i na taj način ostati ovde i u budućnosti doprinositi još većem prosperitetu grada Leskovca, što je i cilj svih nas.

Istraživanja na reprezentativnom modelu Evropske fondacije za obuku su pokazala da je između 75% i 90% učenika našlo posao odmah posle šest meseci od završetka školovanja, a 90% njih smatra da učenje na dva mesta povećava šansu za zapošljavanje.

Ono što je kod Zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju bitno razgraničiti je da se ne radi o studentskoj praksi, već da se radi o učenju kroz rad. Student će kod poslodavca raditi 450 sati godišnje, a za to će dobijati novčanu naknadu, ali budući da se sa poslodavcem zaključuje ugovor o učenju kroz rad, neće imati pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje. Suština je da akademci kad završe studije budu ne samo teoretski, već i praktično osposobljeni za posao koji će obavljati. Koliko se sam student bude potrudio da ispuni očekivanja kompanije u kojoj se obrazuje, utoliko će imati veće šanse da zasnuje stalni radni odnos.

Odlukom Vlade Republike Srbije od 30. maja 2019. godine grad Leskovac je sedište Akademije strukovnih studija južne Srbije, koju čine: Visoka poslovna škola strukovnih studija Leskovac, Visoka poljoprivredna prehrambena škola strukovnih studija Prokuplje, Visoka škola za vaspitače strukovnih studija Gnjilane, sa privremenim sedištem u Bujanovcu i Visoko-tehnološka umetnička škola strukovnih studija Leskovac.

Svojim dosadašnjim radom Visoke škole u Leskovcu stekli su se reputacija savremenih i visoko profesionalnih ustanova sa stručnim nastavnim kadrom i modernim obrazovnim procesom. Dokaz tome je i da su studijski programi Visoke poslovne škole strukovnih studija usklađeni sa Strategijom razvoja obrazovanja do 2020. godine, kroz obavljanje praktičnog dela obrazovanja u zemlji i inostranstvu, a pre svega u zemljama EU, i da im mnogi poslodavci nude mogućnost zapošljavanja još u toku studija, zbog čega je ova škola, i sada akademija, privlačna studentima iz užeg i šireg regiona.

Kao preduslov za realizaciju dualnog modela studija, Predlog zakona propisuje obrazovanje mreže poslodavaca sa kojima visokoškolska ustanova sarađuje i koje imaju potrebu za kadrovima koje ta visokoškolska ustanova obrazuje.

Visoka škola strukovnih studija u Leskovcu je među prvim formirala Savet poslodavaca, 27. januara 2018. godine, putem koga poslodavci mogu da utiču na vrstu i kvalitet studijskih programa. Zato s pravom možemo da očekujemo da su već postavljeni dobri temelji za implementaciju ovog zakona. Takođe, aktivan je i rad Komisije za razvoj i sprovođenje dualnog obrazovanja, koju je uspostavila Vlada Republike Srbije radi sprovođenja i unapređenja dualnog obrazovanja i trogodišnjih vrednovanja ostvarenih rezultata.

Sada kada se počinje sa punom primenom Zakona o dualnom obrazovanju, ova komisija imaće još značajniju ulogu, jer okuplja predstavnike institucija koji su direktno uključene u implementacije dualnog obrazovanja, kao i one koje učestvuju u kreiranju obrazovnih politika. Komisija će delovati u skladu sa master planom, koji će stalno biti unapređivan novim podacima sa terena i podacima koji nastaju usled sistemskih promena.

Navedene aktivnosti, poput izrade master plana, izrade okvira za praćenje regulacije dualnog obrazovanja, podrške radu Komisije za razvoj i sprovođenje dualnog obrazovanja, podržava Švajcarska agencija za razvoj i saradnju u okviru zajedničkih projekata Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju, podrška u razvoju i uspostavljanju nacionalnog modela dualnog obrazovanja.

Još jedna bitna činjenica kod ovog zakona je da za njegovo sprovođenje nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije, odnosno u budžetu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave. Troškovi realizacije studija po dualnom modelu ne razlikuju se od troškova koje ima visokoškolska ustanova za realizaciju tradicionalnog modela, a poslodavac koji učestvuje u realizaciji učenja kroz rad sam snosi svoje troškove, kao i troškove materijalnog finansijskog obezbeđenja studenta.

Na kraju, troškovi koji će nastati u primeni ovog zakona su naknade za postupak akreditacije, koje se inače plaćaju Nacionalnom telu za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju. I za postupak davanja saglasnosti za obrazovanje modula u okviru akreditovanog studijskog programa. Ove naknade snose visokoškolske ustanove. Poslodavci učestvuju u realizaciji dualnog modela studija samo ako imaju sopstveni interes, tako da ne može da se govori o opterećivanju troškovima za njihovo poslovanje.

Gram prakse je teži od tone teorija, a sinergija ovih dvaju stvari donosi nam kompletnu obrazovnu ličnost koja doprinosi sebi i čitavoj zajednici.

Ministre Šarčeviću, sve čestitke vama i vašoj saradnici Gabrijeli Grujić. U danu za glasanje podržaću ovaj zakon. Hvala.

Hvala, kolega Bogatinoviću.

Reč ima Nataša Jovanović. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicom ovog puta i poštovane kolege narodni poslanici, ceo dan raspravljamo o ovome i imali smo Odbor pre toga i ono što smo došli do nekog zajedničkog zaključka, to je da su uopšte obrazovanje i vaspitanje srž društva i od njega sve počinje.

Ministar Šarčević , više puta sam isticala u svojim govorima, je timski igrač, što mi se jako dopada. Ima tim ljudi i ništa čovek ne može sam, to je normalno, nego uvek ističe da je timski igrač i da nisu sve njegove zasluge nego čitavog tima ljudi, što je jako lepo. On je najčešće u Skupštini. Koliko mislim, a ne varam se, od svih ministara, ministar Šarčević je ovde najviše u Skupštini, jer bilo je puno zakona koji su na razmatranju i na glasanju, tako da može da se kaže da je on i najvredniji.

(Vjerica Radeta dobacuje.)

Evo, i koleginica Vjerica kaže.

Ovim zakonima povećava se obrazovani nivo stanovništva, povećava se kvalitet obrazovanja, zatim uvodi se inovativni način rada što je jako dobro, jer stalno usavršavanje uz kratke programe ima mogućnost studiranja uz rad. O svemu smo mi to pričali kroz ove prethodne zakone, a ja ih pominjem zato što sve ovo i danas je uvezano sa njima, i to predstavlja jednu celinu.

Akcenat se stavlja na dualno obrazovanje od srednjoškolskog do visokog obrazovanja, a u cilju da po završenom stepenu školovanja upravo ti đaci, odnosno studenti budu osposobljeni za konkretan rad, jer nama nije suštinski da bude formalno, nego suštinsko obrazovanje.

Veoma je dobro što se proširila saradnja, takođe, na Privrednu komoru i na Savet poslodavaca, kao neko ko će davati smernice, a ne da bude slučaj kao koleginica što je rekla u Kikindi, gde će se zaposliti tolike vaspitačice, možda ne i u narednih 50 godina. Da bih sprečili sve to, mi upravo i donosimo ove zakone.

Danas je pred nama ovaj Zakon o visokom obrazovanju tj. uvođenje dualnog obrazovanja u visoko obrazovanje i Predlog zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija. Oba ova zakona su u stvari uvođenje reda u visoko obrazovanje. Prethodni ministri nisu se hvatali tog vrućeg krompira, a u ovom slučaju imali smo prilike da vidimo da su mnogi na funkcijama postali nedodirljivi u ovoj oblasti, koji su vremenom gradili tvrđave od lojalnih ljudi koji su ih štitili, njihov položaj i pod parolom „nezavisnost univerziteta“ radili su šta su hteli. To smo nasledili od prethodnika.

Srpska napredna stranka je odabrala ministra Šarčevića i sreća je da se on uopšte prihvatio ovako veoma odgovornog zadatka i imali smo slučaj, na primer, bahatog rektora Arsenijevića u Kragujevcu, koji je zbog ranijih zakona, koji su napravljeni, bio u takvoj situaciji da napravi zaštitni krug oko sebe, od najbližih rođaka, kumova, prijatelja, postavljenih na organe opšteg univerziteta, a od kojih zavisi njegov izbor ili njegov reizbor.

Ministarstvo se izborilo sa ovom nemani, slobodno mogu da kažem i nastavlja dalje, jer nema nedodirljivih, ali realno ne može se sve odjednom, nego postepeno. Molim građane da budu strpljivi i sigurno osećaju da je u svim porama društva trend sunovrata preokrenut u trend napretka, upravo dolaskom SNS na vlast 2012. godine. Sve što se radi, radi se radi boljeg kvaliteta predavanja i života svakog studenta i upravo svrha univerziteta je da su profesori tu zbog njih, a ne obrnuto.

Da podsetim da smo od nazovi Demokratske stranke i demokratske vlasti pre 2012. godine nasledili ogroman broj fakulteta koji su nicali kao pečurke posle kiše, u garažama, u podrumima, u tržnim centrima i tako dalje. Mnogi nisu imali akreditaciju i studenti i njihovi roditelji su bili prevareni, plaćali su upisnine, plaćali su ispite, dobijali diplome od fakulteta koji uopšte nisu ni imali dozvolu za rad. Sa pravom građani traže da tu kontrolu radi ministarstvo tj. država i da ih štiti od zloupotreba. Odgovorna vlast to sada i radi.

Ministarstvo na čelu sa ministrom Šarčevićem je donelo jasne kriterijume za akreditaciju privatnih fakulteta preko Nacionalnog saveta i dozvoljen je upis studenata tek po dobijanju akreditacije fakulteta u cilju zaštite studenata, što je dokaz da je ovaj trend sunovrata prekinut. Prethodna vlast je osnivala fakultete sa sumnjivim kriterijumima ocenjivanja koja je srozavala naziv „akademski građanin“ i na taj način samu svrhu univerziteta.

Najviše sada ima potrebe u oblasti nauke, tehnologije, inženjerstva, zatim ima potrebe za mladim ljudima u matematičkoj oblasti. Sva ova rešenja nisu došla slučajno, nego su se razmatrali modeli više zemalja u kojima je to pokazalo određeni uspeh u Danskoj, Francuskoj, Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji. Ima tu još više zemalja, kako je ministar rekao, i onda smo mi tražili naš model prema karakteristikama našeg stanovništva i naše zemlje. Mislim da je ovaj model dobro odrađen.

Srbija je napokon na putu sa kog ne sme skrenuti, jer to je put gde ulaže u svoje ljude, u obrazovanje. U našoj zemlji se iz godine u godinu zapošljava sve više ljudi, a životni standard je sve bolji, što nam omogućava najbrže rastuća ekonomija u regionu. Na nama je da radimo i da se borimo za našu Srbiju i našu SNS koja je motor progresa za našu decu i našu budućnost. Hvala.

Hvala, koleginice Jovanović.

Reč ima narodni poslanik Milan Ljubić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, savremeni tehnološki razvoj napreduje velikom brzinom, savremeni tehnološki razvoj leži u kompanijama i pruža mogućnost da mladi uče u realnom radnom okruženju. Otuda i sve veći značaj dualnog obrazovanja i zbog mogućnosti da mladi stiču znanja na dva mesta: teoretska u obrazovanim institucijama, a praktična u kompanijama. Upravo je to nešto što daje kvalitet obrazovanja. Suština je da umrežimo znanje.

Ovaj model obrazovanja kreira stimulativnu sredinu za učenje, pospešuje nove inovativne mogućnosti. Stimulativna sredina za mnoge pojedince su kompanije gde oni mogu na licu mesta da prate i da se uključe u proces rada. Mladi ljudi postaju stimulativniji kada imaju mogućnosti i priliku da nešto nauče.

Takođe, u ovom aktivnom procesu imaju priliku da sagledavaju savremeno, tehničko-tehnološki razvoj. Na ovaj način podstiče se razvoj ideja, inovativnog duha, podstiče se motivacija mladih. Oni postaju odgovorniji, pouzdaniji.

Najveći benefit jeste kvalitet znanja. Dualni model nastave omogućava mladom čoveku da učeći na dva mesta zaista postane stručnjak koji je odmah zapošljiv. Reč je o učenju kroz rad. Ono predstavlja specifičan odnos između poslodavca i studenta. Studenti sa poslodavcem zaključuju ugovor o učenju kroz rad. Suština je da nauče posao. Imaće više praktičnog iskustva, povećaće svoju konkurentnost na tržištu rada, pa će samim tim biti u prednosti prilikom zapošljavanja.

Realizacijom dualnog modela osavremeniće se nastavni proces kroz saradnju sa privredom i ostvariće se dodir sa savremenim tehnološkim dostignućima. Prethodna vlast nije brinula o načinu obrazovanja kadrova, tako da je sam proces obrazovanja bio ne koordiniran sa privredom. Dakle, bez ikakve strategije, bez ikakve vizije školovane su generacije samo na teorijskom znanju, bez koordinacije sa tržištem rada i nemogućnosti njihovog zapošljavanja.

Zahvaljujući našem predsedniku Aleksandru Vučiću uvodimo bolji, kvalitetniji način obrazovanja, dualno obrazovanje.

Sve ovo će dovesti do usklađenijeg odnosa, više mogućnosti i povećanje kvaliteta tržišta rada. Benefit će imati svi učesnici u ovom procesu studenti, privreda, država. Prednost je obavezan ugovor između visokoškolske ustanove i poslodavca. Dobijanjem naknade od najmanje 50% od osnovne zarade zaposlenih mladi će imati dodatni motiv za učenje i rad, razvijajući bolju osposobljenost i stručnost što je veoma značajno, ide se u korak sa najrazvijenijim zemljama, jer je to njihova savremena praksa. Dualni model u visokom obrazovanju će učiniti obrazovanje boljim, kvalitetnijim primenjenijim. Sve ovo je ključ razvoja i napretka pojedinaca, ali i društva, države. To je politika SNS, našeg predsednika Aleksandra Vučića, kako bi još brže i spremnije išli lakše u budućnosti i kako bi podigli nivo na lestvici i bili još uspešniji, da stvaramo bolje uslove za mlade ljude i da im omogućimo bolju i uspešniju budućnost. Zahvaljujem.

Hvala, doktore Ljubiću.

Sada reč ima Ljubica Mrdaković Todorović.

Izvolite, dr Todorović.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, poštovana saradnice iz Ministarstva prosvete, koleginice i kolege narodni poslanici, pa verujem da smo se svi mi u životu bar jednom suočili sa pričom poslovnih ljudi, da jako teško pronalaze kvalifikovanu radnu snagu, da jako teško pronalaze dobre i stručne kadrove za određene poslove koje bi odmah zaposlili.

Eksperimenti koji su vršeni u našem obrazovnom sistemu u prošlosti, a recimo, ja sam prva generacija usmerenog šuvarovog obrazovanja, zatim studiranje medicine po blok sistemu gde jedan, recimo, ključan predmet za medicinu, a to je anatomija, slušate samo jedan semestar i mnogo toga sličnog, doveli su do toga da imamo svršene školarce, ali koji nisu dovoljno osposobljeni za rad i uglavnom su nezaposleni. Nezaposleni su, jer nijedan poslodavac nema ekonomski interes da zaposli takvog radnika gde mora da ulaže vreme, sredstva i resurse kako bi osposobio takvog radnika za posao.

Proizvodni i poslovni tokovi u našoj zemlji su jako dinamični, tako da privreda postavlja pred nas zadatak da im omogućimo lakši i brži pristup do kvalitetnih kadrova koji će moći posle završenog školovanja što pre da nađu zaposlenje i obezbede egzistenciju za sebe i za svoju porodicu. Činjenica je da je industrijska proizvodnja u Srbiji iz godine u godinu sve veća i da se otvaraju brojna privredna društva i preduzetničke radnje koje imaju potrebe za kvalifikovanim osobljem različitih profila, ali da takvih profila i to kvalifikovanih na tržištu rada nedostaje.

Znamo da je u poslednjih pet godina u Srbiji, odnosno širom Srbije otvoreno oko 180 novih fabrika, da ih je lično predsednik Vučić otvorio i da je zaslužan, znači za dovođenje stranih investitora u našu zemlju, ogromnim angažovanjima, marljivošću i upornošću.

Lepa stvar je i to što se razvoj industrijske proizvodnje neće ovde zaustaviti i što će rasti iz godine u godinu, a toj proizvodnji koja je u ekspanziji moramo obezbediti adekvatno obučene kadrove koji će moći u njoj da rade i da zarade.

Predloženi Zakon o dualnom obrazovanju biće upravo ta prekretnica na tržištu radne snage i studenti će moći od prvog dana biti u prilici da se sretnu sa budućim radnim okruženjem i da postepeno kroz rad kod budućeg poslodavca trasiraju svoj put nakon završetka školovanja, bilo zaposlenjem u struci, bilo pokretanjem sopstvenoga privatnog biznisa.

Pre upisa na dualno obrazovanje studenti će moći da razmotre sve mogućnosti i benefite, kao i nedostatke ovakvog vida studiranja. Korist je u suštini same profesije koju studenti izučavaju, tako da će studenti steći potrebno praktično znanje i biće konkurentni na tržištu rada, bilo da sami započinju privatni posao ili u procesu biranja poslodavca budu konkurentniji u odnosu na druge koji nemaju ovakav vid obrazovanja. Ja lično, bez ikakve namere da nekoga uvredim, smatram da je ovakav način studiranja i teži i odgovorniji u odnosu na klasični način studiranja.

Dualni model studiranja doprineće razvoju istraživanja inovacija, a to će posebno značiti za manje kompanije koje nisu u mogućnosti da formiraju istraživačko razvojne timove zbog nedostatka odgovarajućeg kadra. Kroz dualni model studiranja, poslodavci će imati neposredan uvi. Uz znanja i veštine studenata učestvovaće u razvoju njihovih kompeticija i tako će i dobiti bazu kvalitetnih kadrova koji mogu biti zaposleni odmah po završetku školovanja.

Studenti koji se odluče za dualno studiranje moći će, ukoliko se recimo predomisle, mogu da se vrate na standardni način studiranja, ali obrnuto, a fakulteti će propisima regulisati sve takve mogućnosti.

Kao što ste i sami rekli, u pitanju je razvojni zakon i jedan od glavnih karakteristika ovog Zakona o dualnom obrazovanju na visoko školskim ustanovama je da postoji u stvari taj princip dobrovoljnosti za ovakav vid studiranja. I studenti i poslodavci i fakulteti mogu dobrovoljno da ga biraju. Ovim zakonom se omogućava studentima da učenjem kroz rad dobiju neophodna teorijska i praktična znanja i iskustva koja će biti primenjena i primenljiva u praksi. Studenti sa poslodavcem, kao što smo čuli, zaključuju ugovor o učenju kroz rad, dok će međusobni odnos visokoškolske ustanove i poslodavca biti uređen ugovorom o dualnom modelu studiranja.

Takođe, jedna od karakteristika zakona je da studenti po ovom načinu studiranja nemaju pravo na uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, ali poslodavac može obezbediti studentu pokriće troškova smeštaja, ishrane u studentskom domu. Takođe, finansijsko obezbeđenje studenata obezbeđeno je kroz naknadu za učenje kroz rad u neto visini od najmanje 50% osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim ili sličnim poslovima, naravno sve to u skladu sa zakonom.

Data je i mogućnost da se naknada isplaćuje različito po godinama studija u rasponu od 30 do 70%, naravno saglasno znanju studenta, s tim da na nivou studijskog programa isplaćena naknada za učenje kroz rad mora da iznosi najmanje 50% od osnovne zarade isplaćene zaposlenom u istom periodu.

Od mladih ljudi očekujemo da kroz dualni model obrazovanja steknu ne samo opšta i stručna znanja, već i da razviju tzv. meke veštine, kao što su analitika, komunikacija, timski duh koji su i te kako važni za građenje uspešne profesionalne karijere. Očekujem da će nas i u buduće krasiti epitet da Srbija ima dobre i kvalitetne stručnjake.

Što se tiče Zakona o regulisanim profesijama. Mi smo već, kao što ste rekli, usvojili tzv. mali Zakon o regulisanim profesijama. Naime, u okviru Poglavlja 3 i pristupanja naše zemlje u EU, mi vršimo usklađivanje naše legislative sa legislativom EU, jer želimo da budemo spremni kada dođe taj dan.

Ovim zakonom će se na celovit način urediti oblast regulisanih profesija i priznavanje profesionalnih kvalifikacija. Cilj zakona je da omogući slobodno kretanje radne snage u okviru država članica EU, slobodu pružanja usluga i sve to predstavlja pripremu ulaska naše zemlje u EU.

U danu za glasanje podržaćemo, iz SNS i ja zajedno sa mojim kolegama, ove predloge zakona koji su na današnjem dnevnom redu. Hvala.

Hvala, gospođo Mrdaković Todorović.
Reč ima narodni poslanik dr Milovan Krivokapić.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, danas ću diskutovati o Predlogu zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju. Dosta toga je danas rečeno, o razlozima donošenja ovog zakona, kao i o njegovim pozitivnim stranama, tako da ću se ja potruditi da budem što kraći.

Predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, odnosno vi gospodine Šarčeviću, kao ministar dotičnog resora, u okviru svojih kompletnih aktivnosti pristupili ste krajnje ozbiljno reformi sistema obrazovanja, posebno sa aspekta da isto odgovara potrebama tržišta rada. Tako je Narodna skupština 2017. godine donela Zakon o dualnom obrazovanju i na taj način omogućila ostvarivanje dualnog obrazovanja u srednjem stručnom obrazovanju.

Vodeći se pozitivnim iskustvima evropskih zemalja, ustanovljena je potreba da se i u domaćem sistemu visokog obrazovanja omogući organizovanje dualnog modela studija. Reč je o modelu koji bi mogao da se primenjuje u zavisnosti od potreba visokoškolskih ustanova koje nude akademsko i strukovno obrazovanje, a zainteresovane su da njihovi studenti stiču znanja i kroz učenje, kroz rad u kompanijama, tako da taj rad bude vrednovan putem školarina, stipendija ili na neki drugi način.

Analizirajući problem iz prakse i uvažavajući iste, možemo videti da su u novom zakonu nađena adekvatna rešenja koja će na najbolji način doprineti unapređenju funkcionisanja visokoškolskih ustanova i sistema visokog obrazovanja. Problem koji je identifikovan u brojnim stručnim analizama u prethodnom periodu je odsustvo veze između tržišta rada i obrazovnog sistema i zbog toga se javila potreba za izradom novog zakona koji bi doveo do unapređenja u smislu povećanja relavantnosti visokog obrazovanja u odnosu na potrebe tržišta rada.

Znanje i odgovarajuće veštine su osnovni preduslov za stvaranje kvalitetnog društva, povećanje produktivnosti i konkurentnosti privrede. Ovaj zakon stvara preduslov za neprekidnu institucionalnu vezu između obrazovnog sistema, akademske zajednice, poslovne zajednice i institucija koje se bave praćenjem trendova na tržištu rada, kao i drugih institucija izvršne vlasti. Moram da naglasim da će implementacija dualnog modela studija doneti niz koristi za visokoškolske ustanove, poslodavce i studente.

Dakle, dualni model studija doprineće razvoju istraživanja i inovacija, jer manje kompanije često nisu u mogućnosti da formiraju istraživačko-razvojne timove, prvenstveno zbog nedostatka odgovarajućeg kadra, a tu studenti dualnog modela mogu biti spona koja bi kompanijama ukazala na savremena dostignuća i podstakla saradnju univerziteta i kompanija na realizaciji naučno-istraživačkih projekata. Pored navedenog, tokom obavljanja učenja kroz rad poslodavci ostvaruju neposredan uvid u znanja i veštine studenata i učestvuju u razvoju njihovih kompetencija, čime poslodavac posredno dobija i bazu kvalitetnih potencijalno zaposlenih.

Naime, osnovni cilj dualnog obrazovanja je zapravo premošćavanje jaza između teorijskih i praktično stečenih znanja. Upravo usvajanjem ovog zakona daje se pravni okvir koji je dovoljno uopšten i koji se primenjuje u zavisnosti od potreba visokoškolskih ustanova koje nude akademsko i strukovno obrazovanje i koje su zainteresovane da njihovi studenti stiču znanja i kroz učenje, kroz rad u kompanijama i da taj rad bude vrednovan kroz plaćanje naknada, plaćanje školarina, stipendija ili na neki drugi način.

Praksa u državama koje imaju razvijen dualni model studija, kao i u onima koje su ga uvele pre nekoliko godina pokazala je da postoji značajno interesovanje i uvažavanje ovog modela od strane privrede, čime se pokazala njegova prednost u odnosu na tradicionalni način studiranja. Naravno, dualni model nije u jednakoj meri primenjiv na sva naučna polja i oblasti, ali se odlično pokazao u tehničko-tehnološkim i medicinskim naukama.

Dualni model studija nije obavezan i visokoškolske ustanove treba da uđu u njegovu realizaciju tek onda kada su obezbedile saradnju sa pouzdanim motivisanim poslodavcima.

Sagledavajući sve činjenice, SNS će glasati za usvajanje ovog zakona. Hvala.

Hvala, dr Krivokapiću.
Sada reč ima narodni poslanik Zvonimir Đokić.
Izvolite, gospodine Đokiću.