Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, na ovom zasedanju razmatramo set zakona iz oblasti obrazovanja i nauke. U okviru današnjeg pretresa konkretno govorimo o predlozima zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju i o još jednom takođe novom zakonu, a to je Predlog zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija.

Dakle, ovim tačkama dnevnog reda, ovim temama se zapravo događa da idemo korak po korak u daljem sistemu i u daljoj reformi obrazovanja u našoj zemlji i time idemo u korak sa vremenom koje zahteva nove zakone, nove predloge, nove načine, jer vreme donosi ono što je neumitno, a to je da treba da pratimo i nova dostignuća i nova rešenja da nalazimo kako bi bili što efikasniji u onome što treba sutradan da završe ljudi koji završavaju školu.

Dualno obrazovanje kao model u srednjem obrazovanju već je zaživeo, odnosno primenjivaće se još od ove školske godine u vidu probnog pilot programa u 80 škola i u 52 grada.

Iskustva ovog modela u srednjem obrazovanju će se dakle videti već u narednoj godini, mada je ovaj model praktično zaživeo i pre donošenja Zakona o srednjem dualnom obrazovanju i već nekoliko stotina učenika, odnosno srednjoškolaca je prošlo kroz dualno obrazovanje. Naravno, ovaj model nije totalna novina, jer se u prethodnim decenijama, doduše na jedan drugačiji način, primereno tom vremenu obrazovanje u srednjim stručnim školama odvijalo uz obaveznu praktičnu nastavu u preduzećima iz te struke.

Uvođenje dualnog modela u visoko obrazovanje još jedan je korak u reformi našeg sistema obrazovanja, posebno sa aspekta njegove sposobnosti da odgovori na potrebe veoma fleksibilnog i često promenljivog tržišta rada. Upravo potreba za ovim modelom proizilazi iz potrebe privrede, zato danas u vreme visokih tehnologija i brzih promena na tržištu roba i usluga nije dovoljno za tržište rada samo na univerzitetu stečeno teorijsko znanje, bilo da su u pitanju akademske ili strukovne studije, naročito u svetu prirodnih nauka.

Iskustva u razvijenim zemljama sveta potvrđuju da dualni model u visokom obrazovanju koji je kod nas do sada bio prisutan u vidu studentske prakse omogućava još intenzivnije sticanje praktičnih znanja, odnosno primenu na fakultetima stečenih teorijskih znanja u praksi, u realnom svetu rada, u proizvodnji, ali i u drugim naukama.

Često smo slušali stavove poslodavaca da obrazovanje ne školuje kadrove za potrebe tržišta rada, za njihove potrebe, da svršeni studenti visokoškolskih ustanova imaju solidna teorijska znanja, ali da nisu spremni da bez dodatnog edukovanja se uključe u tehnološki proces konkretnog privrednog subjekta. Mislim da ovim zakonom i ovim još jednim korakom reforme našeg školstva loptica se baca u dvorište poslodavaca.

Konkretno, mi uvođenjem dualnog modela u visokom obrazovanju činimo da studenti u potpunosti ovladavaju specifičnostima i tehnološkim procesom u privredi i na takav način približavamo ono što treba da sutradan budu stručnjaci u jednom preduzeću u jednoj privrednoj organizaciji sasvim spremni, upoznati do kraja sa svim detaljima tehnološkog procesa u tom preduzeću. To stiču kroz učenje, znači na fakultetu kroz teorijska znanja koja stiču, ali i kroz praktičan rad u samom preduzeću, odnosno kompaniji ili privrednom subjektu.

Zakon ne predviđa ovaj obrazovni model kao obavezujući za visokoškolske ustanove. Zakon samo daje pravni okvir koji daje mogućnost svim visokoškolskim ustanovama da svoje studente u toku studija uključuje u praktičan svet rada, kako bi bili spremni da po završetku studija što kvalitetnije povežu teoriju i praksu, ali sa druge strane, to je i poziv onima u privredi, onima u svetu rada da se zainteresuju za jedan takav vid obrazovanja kojim se rešava njihov problem i pitanje stručnjaka koji u potpunosti ovladavaju tehnološkim procesom koji je prisutan u njihovim firmama, u njihovim preduzećima, njihovim fabrikama itd.

Poslodavci koji odluče da uđu u sistem dualnog obrazovanja na ovaj način, dobijaju priliku da praktično edukuju zainteresovane studente, a da one najbolje po završetku studija uposle i to na obostranu korist.

Dualno visokoškolsko obrazovanje je konceptirano po istim principima kao i srednjoškolsko dualno obrazovanje. Da bi se realizovali programi visokog dualnog obrazovanja, zakon predviđa sklapanje ugovora između fakulteta i poslodavaca sa jedne strane kao i između poslodavaca i studenta sa druge strane i time studenti dobijaju naknadu utvrđenu ovim zakonom. Isto tkao su i zaštićeni od svih oblika diskriminacije, zlostavljanja prema svim važećim propisima, posebno propisa o radu, zaštiti zdravlja na radu i penziono i invalidskog osiguranja.

Da podsetimo da i sada postoji studentska praksa u određenim sferama visokoškolskog obrazovanja, pre svega u oblasti prirodnih nauka. Posebno bih ovde istakao medicinske nauke, poljoprivredne, veterinu i druge, ali ovaj zakon bliže uređuje sve uslove i procedure za učešće u dualnom modelu visokog obrazovanja. Zakon uređuje obaveze visokoškolske ustanove studenata, kao i poslodavaca koji žele da se uključe u ovaj vid obrazovanja.

Takođe, da podsetim da je stvaranje pravnog okvira za visoko dualno obrazovanje na neki način je započeto donošenjem Zakona o visokom obrazovanju 2017. godine, kada je kroz više zakonskih rešenja dat pravni osnov za uređenje saradnje između visokoškolskih ustanova i poslodavaca.

Dakle, dualni model visokog obrazovanja ponovo, mada u sasvim drugim društvenim i tržišnim uslovima, od nekadašnjih, usklađuje potrebe rada sa sistemom obrazovanja. Na ovaj način će se naročito u sektoru prirodnih nauka brže povezivati obrazovanje i rad. Mladi koji prođu kroz dualni model dobijaju šansu da brže dođu do posla, pre svega kod poslodavaca koji su učestvovali u dualnom obrazovanju, a njihovim zalaganjem i učešćem u procesu školovanja, u procesu edukacije, u onome što je njihov angažman u prostoru poslodavaca, zapravo daje im šansu da se nametnu kao dobri radnici, kao dobri stručnjaci koji će sutra biti od koristi svom poslodavcu.

Sve ovo pruža nadu da ćemo za određeno vreme moći što više mladih, visokoobrazovanih stručnjaka da zadržimo ovde, a ne da završavaju fakultete u Srbiji, a da posao traže negde van naše zemlje. Verujem da je osnovni cilj ovog zakona upravo to, da nam mladi i obrazovani ljudi ostanu ovde. Takođe, verujem da će i visokoškolske ustanove i studenti i poslodavci, ali i država imati koristi od dualnog modela studija u visokom obrazovanju. Poslanička grupa SPS, kao što je rekao i ovlašćeni predstavnik prof. dr Žarko Obradović svakako će glasati za ove i za druge zakone koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Mihajloviću.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je vrlo značajan Predlog zakona i dualno obrazovanje, dakle dualno visoko obrazovanje će biti jedan od glavnih alata za razvoj naše privrede i za što bolju i kvalitetniju edukaciju naših mladih ljudi u smislu njihovog praktičnog osposobljavanja, odnosno osposobljavanja da oni budu potpuno spremni i pripremljeni za svoj nastup na tržište rada, zapošljavanje u privatnim kompanijama, državnim kompanijama. Ali, ono isto što je jako važno, kroz svoj rad i učenje u okviru visokog dualnog obrazovanja, razvoj preduzetničkog duha, očekujemo da pozitivni efekti budu i na to da razvijemo preduzetnički duh kod naših mladih ljudi i da to bude jedan novi izvor privatnih inicijativa, odnosno preduzetničkih inicijativa i stvaranje što jačeg, snažnijeg, agresivnijeg preduzetničkog društva u našoj zemlji.

Ova inicijativa se nastavlja na ono što smo mi već usvojili u parlamentu, a to je dualno srednje obrazovanje i sve čestitke i zahvalnost ministru Šarčeviću, ali i članovima njegovog tima, i Gabrijeli, profesoru Tubiću i svima onima koji su već godinama uključeni u promociju srednjeg dualnog obrazovanja, ali i u potencijale visokog dualnog obrazovanja u našoj zemlji.

Sve ono što možemo da očekujemo kada su u pitanju pozitivni efekti, a možemo i mogli smo da se uverimo da to postoji u zemljama koje imaju jako razvijene i snažne socijalne, tržišne privrede sa izraženim preduzetništvom, sa izraženim privatnim inicijativama i zemlje koje faktički nemaju problem sa odlaskom, odnosno migracijama mladih ljudi, a to su Nemačka, Švajcarska, Austrija. To su zemlje na koje se u ovom domenu, pa i Mađarska, to sam zaboravio, ugledamo i koje su jako dobro ovaj alat i ovu mogućnost dualnog visokog obrazovanja iskoristile kako bi njihovi mladi kadrovi, mladi ljudi mogli što bolje da se pozicioniraju na tržištu rada i kako bi imali što više preduzetničkih biznis inicijativa.

Jako je značajno da se kaže da ove inicijative u vezi dualnog visokog obrazovanja podrazumevaju jednu jaku, snažnu saradnju sa Privrednom komorom Srbije, sa predstavnicima biznisa. Ono što je isto tako važno je da se saradnja proširi na sve one, kako bih rekao, reprezentativne poslovne asocijacije, a to su i Američka privredna komora, Savez stranih investitora, NALED. Dakle, svi oni koji okupljaju privrednike i oni koji mogu da pomognu svojim resursima, svojim znanjem u procesu povezivanja potreba privrede i implementacije strateškog plana, privrednog razvoja naše zemlje i usaglašavanja sa onim što imaju kao svoje kurikulume, visoko obrazovane institucije.

Ovo će stvarno biti jedan kvantni skok u oblasti visokog obrazovanja. Ono što je jako važno i bez čega ovo, kao i ideja, kao inicijativa, kao nešto što će doprineti razvoju naše privrede definitivno i ostanku naših mladih ljudi u Srbiji, jeste ono što je urađeno u proteklih nekoliko godina na ekonomskom planu, na planu ekonomskih reformi, ekonomskog rasta i razvoja, ono što je Aleksandar Vučić kao premijer tada, a danas kao predsednik realizovao, a danas kao rezultat imamo po britanskom „Fajnenšal tajmsu“ 5,8 milijardi evra trenutnih investicija koji se realizuju u Republici Srbiji. To je privredni rast prošle godine od nekih 4,1% i 3,3 milijardi evra investicija. U prvom šestomesečnom periodu ove godine u našoj zemlji je bilo preko dve milijarde evra investicija. Mi smo definitivno šampioni u stranim direktnim investicijama kada je u pitanju ne samo u pitanju region zapadnog Balkana, nego region cele jugoistočne i centralne Evrope.

Mi do kraja godine možemo da očekujemo četiri milijarde evra investicija, što je više nego što sve zemlje u ovom regionu imaju zajedno. Zašto govorim o investicijama? Iz tog razloga što su sve ove kompanije ili jedan veliki deo njih, kompanije koje kada dođu ulože, investiraju novac ovde, oni osnivaju i svoje centre za istraživanje i razvoj, one izazivaju taj tzv. kako bi ekonomisti rekli prelivajući efekat, donose nove tehnologije, novo znanje, nove modele menadžmenta što je jako važno za samu perspektivu naše privrede, na povezivanje i ono što naše visoko obrazovne institucije u tom domenu treba da vide i da budu orijentisani kako bi mogli što više kadrova da kvalifikuju i da školuju za potrebe tih ozbiljnih kompanija koje dolaze ovde.

Ja ću samo nabrojati nekoliko njih, a to su „Kontinental“, „Berlin hemi“, „Nestle“. To su kompanije, da ne govorim o američkom NCR koji imaju ovde svoje razvojne centre i to se prvi put dešava u proteklih nekoliko decenija, da imamo kompanije koje imaju plan da dugoročno investiraju u Srbiju, da investiraju u radnu snagu iz Srbije. To je prilika koju je i sam predsednik države, ali i ministar Šarčević uočio da je to prilika i to razvojna šansa Srbije.

Čini mi se da nikada naša zemlja nije investirala u obrazovanje i nauku kao što se to radi prethodnih godina, ali ono što je razlika između ovog perioda i perioda i perioda pre, to je da se vide efekti investiranja u nauku, u obrazovanje, to je da se ti efekti vide na taj način što se ovde u našoj zemlji povećava BDP, što se povećava nivo investicija i što glavni cilj ove Vlade i naše zemlje, dakle ove vlasti je snižavanje procenta nezaposlenih ljudi. Siguran sam da ćemo do 2020. godine, do kraja sledeće godine imati nezaposlenost nižu od 10%.

To je politika patriotizma, to je politika ekonomskog rasta i razvoja koju je zacrtao predsednik Vučić i koju ćemo naravno kao poslanička većina maksimalno da podržimo. Ono što moja stranka, SDPS zagovara, to je još jedan apel da se još više, još snažnije ulaže u srednje obrazovanje i da dođemo do zajedničkog konsenzusa da srednje obrazovanje bude obavezno, ali i da podstičemo, ministar je govorio o tome i pomenuo IT sektor u našoj zemlji koji pravi više od jedne milijarde evra.

Mi imamo sjajne pojedince, sjajne kompanije, pomenuću samo „Nordeus“, koji na svetskom nivou, koji je svetski poznat i koji ima ogromne prihode, koji je ogroman potencijal i koji je ostao ovde u Srbiji, ovo dualno visoko obrazovanje govori o tome da ćemo mi imati kapaciteta na našim visoko obrazovnim institucijama da obrazujemo najbolje, najkvalitetnije i najsposobnije ljude upravo za firme kao što su NCR, kao što je „Nordeus“, kao što je „Kontinental“, kao što su mnoge druge firme koje su došle u Srbiju, koje su prepoznale Srbiju kao najbolju moguću destinaciju za ulaganje, ne samo na zapadnom Balkanu i jugoistočnoj Evropi, nego i celoj Evropi.

To će biti politika na koju ćemo se mi orijentisati i na koju ćemo biti fokusirani u narednom periodu, radno mesto, bolji život građana Republike Srbije, nove prilike, nove kompanije, mladi ljudi, razvoj, modernizacija. Naravno, bilo bi to sve bolje da imamo kvalitetnijih saradnika i sagovornika koji su nam oponenti. Moram da kažem da ih ima i da uvek ovde, evo, recimo sa predstavnicima radikalne stranke, SMS vodimo jedan ozbiljan, konstruktivan dijalog o potencijalnim efektima ekonomskog razvoja, političkog razvoja.

Naravno, mnogo puta se ne slažemo, ali ne mogu da razumem da postoje oni kojima nikada ništa nije dobro ali koji nikada nemaju apsolutno nikakav predlog, već bi da hapse svoje političke protivnike, da prete, da ruše, što naravno narod Srbije nikada neće dozvoliti, s obzirom da podrška Aleksandru Vučiću, podrška našoj većini se ogleda u nekih 60%. Tako da smo to dokazali juče u Medveđi, 63% je bio rezultat, negde oko 66%, 67% izlaznost. Eto, toliko o bojkotu, eto toliko o onome šta narod Republike Srbije misli o ovoj politici, pa na kraju i o dualnom obrazovanju i investicijama obrazovanja u nauku u našoj zemlji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Jelena Vujić Obradović. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre Šarčeviću sa saradnicima iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kolega Marinković podstakao me je kada je govorio o dualnom obrazovanju i politici patriotizma da, citiram Dragana Markovića Palmu, koji je rekao da se patriotizam ne sipa u traktor i da je patriota onaj ko ulaže u školstvu i koji otvori bar jedno novo radno mesto u Srbiji.

Ja ću govoriti o dualnom obrazovanju, visokoškolskom. Sve pohvale vama, ministre Šarčeviću i Ministarstvu prosvete. Mi smo doneli Zakon o dualnom obrazovanju kada su u pitanju srednje škole i sada, u kontinuitetu, donosimo i nov zakon o dualnom obrazovanju visokoškolskih ustanova, što je jako bitno za Republiku Srbiju, za naše studente, za privredu i za državu. Naravno, i za dovođenje novih investicija, novih investitora, jer na ovaj način mi ćemo imati nov, spreman, stručni kadar i zaustavićemo odliv mladih ljudi iz naše zemlje u inostranstvo, gde će moći posle završenih studija i da se odmah zaposle.

U ime Jedinstvene Srbije želim da istaknem i dostojnost parlamenta Republike Srbije i Ministarstva prosvete zato što je ovo važno pitanje u oblasti obrazovanja i važno pitanje za mlade, za đake, za studente, stavilo na dnevni red ovog skupštinskog zasedanja. Naravno da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme dati podršku predloženim zakonskim predlozima, jer za nas je jako bitno koliko država, koliko ministarstvo brine o mladima, koliko ulaže u obrazovanje, koliko ulaže u visokoškolske ustanove. Svakako želimo zajedno sa vama da se borimo i za borbu protiv bele kuge, da nam se svake godine sve više i više đaka upisuje u škole, ali isto tako i da se upisuje više studenata na fakultetima. To je jedini put prosperiteta Srbije i načina kako možemo da se izborimo i da naše obrazovanje i škole dobiju visok kvalitet rada.

Ako se osvrnemo na prošlost, država kada je počela da osniva škole, posle ustanaka, imala je nameru da napravi dobre i kvalitetne ustanove. Prošlo je mnogo loših godina koje su iza nas i u ovom mandatu u kojem ste vi ministar prosvete vaše ministarstvo je predložilo i mi smo ovde doneli gotovo 30 zakona. To su bile jako teške reforme koje je podnelo i ministarstvo, koje je podnela i prosveta i đaci i prosvetari, ali te reforme ne mogu da se vide u kratkom roku. Prosto je potrebno neko vreme koje će proći, a mi očekujemo da će do 2023, 2024. godine, to je taj neki rok od pet godina, moći da se vide prvi rezultati reformi i predškolskih ustanova, osnovnog, srednjoškolskog i sada visokog obrazovanja.

Ono što je najbitnije jeste i najvrednije, da se najviše ulagalo u nauku, da se najviše ulagalo i u informatičku pismenost đaka i studenata. Sada ste najavili i nove predloge zakona u okviru vašeg ministarstva, kada je u pitanju i robotička pismenost ili ulaganje u robotiku.

Zatim, kada je u pitanju finansiranje nauke i visokog obrazovanja Republika Srbija sada ima dovoljno sredstava da može da finansira nauku, da može da finansira svoje studente, kako u zemlji tako i u inostranstvu, ali, isto tako, da možemo i u narednom periodu da ponovo svojim ustanovama vratimo taj ugled i da strane turiste dovedemo na studije u našu zemlju.

Mi iz Jedinstvene Srbije vidimo podizanje kvaliteta obrazovanja, ulaganje u nauku, ulaganje u školu i stvaranje uslova za jedan kvalitetniji rad, na čemu vi insistirate.

Neke stvari uradili ste jako brzo, to smo već rekli, gde se otišlo kada su u pitanju prirodne nauke, a smatram da i kada su u pitanju društvene nauke, isto treba obratiti pažnju. Recimo, bilo je do sada u okviru studiranja i na pravnom fakultetu i političkih nauka jedna određena stručna praksa i verujte da je to jako značajno jer, za svršenog studenta, kasnije ima neko osnovno znanje koje je potrebno. Jer, na kraju krajeva, ne mogu svi da budu zaposleni u javnom sektoru i poslodavac traži to neko osnovno znanje, tako da će ovo dualno obrazovanje upravo da omogući i poslodavcima, vi ste najavili da će do kraja godine biti i taj javni identifikacioni broj, gde može da se vidi i o studentu, o praksi, o znanju koje poseduje, a samim tim imaće više mogućnosti kada postoji praksa da se zaposli kod poslodavca.

Ono što je najbitnije jeste da zaustavimo odliv mladih ljudi, ne samo iz Srbije u inostranstvo. Imamo veliki problem kada je u pitanju odliv mladih ljudi iz manjih opština i gradova u velike gradove, kao i iz sela u gradove. Na tome se dosta radi, ali tu treba da prođe jedan određeni period, naročito u manjim lokalnim sredinama, veliki broj studenata se više ne vrati u svoje lokalne sredine. Na ovaj način, dovođenjem investitora, osposobljavanjem privrede, mladi ljudi će videti šansu da mogu da se vrate u svoje lokalne sredine gde žive i gde žive njihove porodice i da tu nastave i da zasnuju svoju porodicu.

Kada je u pitanju dualno obrazovanje, Jagodina, sa posebnim zadovoljstvom navešću kao jedan od dobrih primera, kada je u pitanju dualno srednjoškolsko obrazovanje, gde ste vi posebno istakli da je lokalna samouprava uradila i više od svojih mogućnosti i da se vidi da se radi srcem, tako da je tu možda i prvi model tog dualnog obrazovanja primenjen. Neki kažu da ovo ne može u praksi odmah da se primeni. Svakako da ne može, ali mi smo imali u srednjoškolskom obrazovanju prvo hiljadu, pa tri hiljade, sada već ima sedam hiljada učenika, tako da očekujemo da će tako biti i kada je u pitanju visokoškolsko obrazovanje.

Očekujemo da će Srbija nastaviti ovim načinom reformi, nastaviti putem renoviranja škola, kako matičnih, tako i seoskih škola, jer najnovija istorija je pokazala da je obrazovanje osnov našeg društva.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije svakako će podržati oba predloga zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Vujić Obradović.
Reč ima predstavnik predlagača Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Izvolite, ministre.

Hvala vam.

Bili ste inspirativni, tako da sam dužan da kažem otprilike šta već za sledeću godinu planiramo u domenu dualnog, sada i na nivou srednje škole i nivou visokog obrazovanja.

Naravno, kada govorimo o visokom, mi govorimo o visokom strukovnom i mi smo tu napravili već ogroman posao time što smo za nepunih godinu dana napravili odličnu reformu strukovnih škola u strukovne akademije i već se radi na tome da se radi analiza kadrova. Videćete koliko će javnost biti iznenađena da smo čak i našli mnogo lošiju sliku nego što smo očekivali. Tu je šansa opet za mlade ljude, ali finansiranje strukovno će ići i po drugačijoj agendi nego univerzitetsko. Oni moraju prosto na nađu sebi mesta u okrilju privrede i takva će formula finansiranja biti, to će ih prosto naterati.

Ono gde su veliki resursi zemlje, mi to pratimo kao Ministarstvo, zajedno sa Privrednom komorom i savetnicima predsednika Republike i drugim timovima, to je pre svega namenska industrija. Tu su u porastu mnogi profili i tu idemo polako, gledajući da apsolutna bezbednost kandidata koji to rade bude obezbeđena i da ne bude u dodiru sa opasnim materijama.

Bankarski sektor je u Švajcarskoj potpuno dualan, i mi ćemo tu krenuti sa nekoliko fakulteta za bankarstvo, Ekonomskim fakultetom u Beogradu, i gledati da krenemo sa bankama i da razbijemo famu oko zaštite podataka, što moramo sa njima dosta da radimo na tome, a onda i bankarski tehničar je neko ko takođe radi u školi, radi u dualnom modelu.

Područje intelektualno zanimljivih profesija za decu iz oblasti društveno-humanističke nauke su takođe, oblast revizije i revizorskih kuća, tako da, sve ono što tržište pokaže da je bitno, 4.0 industrije nam je u dalje težište, ne samo avio, nego i automobilska i sve druge industrije. Takođe, zbog dolaska velikog broja kompanija iz oblasti sektora proizvodnje guma, tako da ćemo u tom delu ići, to je već, kad uzmete šta je na srednjem, šta je na visokom, negde oko sedam profila već sada se kreiraju za sledeću sezonu upisa. Hvala.

Zahvaljujem, ministre Šarčeviću.
Reč ima narodni poslanik Dubravko Bojić.
Izvolite, kolega Bojiću.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Iskoristiću ovu priliku da čestitam našim devojkama, našim odbojkašicama na upravo osvojenoj tituli prvaka Evrope, tačnije, ili preciznije, da budem na odbrani titule, što je po meni veći uspeh, jer je lakše postati, nego opstati.

Pre prelaska na ovu temu i Predlogu Zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju i ovom drugom Predlogu Zakona o priznavanju profesionalnih kvalifikacija, moram da istaknem jednu konstataciju, a to je, da je ovo Ministarstvo i ovaj ministar, najčešći gost u Narodnoj skupštini. Evo, već, ne znam koji put, zakoni iz ove oblasti su pred narodnim poslanicima, pa stiče utisak da nauka i obrazovanje dežurna tema u radu ove Vlade. Evo, već i sledeće nedelje se najavljuju zakoni iz ove oblasti.

Odmah da kažem, da je dobro da se razmišlja, da se razgovara, kako da se na najbolji način uredi ova, po meni, najvažnija društvena delatnost. Kad ovo kažem, mislim da ne preterujem, jer obrazovanje proizvodi znanje, a znanje je najtraženiji i najskuplji produkt na svetskom tržištu roba i proizvoda. Ovde bih dodao da u mnoštvu definicija, pojašnjenja i objašnjenja fenomena znanja i obrazovanja, podveo bih pod jednu zajedničku, to je da su znanje i obrazovanje put ka dobrom.

Što se tiče Predloga Zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju nastavljen je i naslonjen je na prethodni zakon koji smo doneli pre godinu, dve dana, a odnosi se na Zakon o dualnom obrazovanju. Ovi predlozi zakona govore upravo koliko je ovo značajna tema. Obrazovanje oblikuje budućnost svakog društva, kreira i predviđa njegov razvoj posebno ako je to društvo u tranziciji. Na ovom pitanju ima još uvek mnogo više pitanja nego odgovora, a država mora dati odgovore na sva pitanja obrazovanja. Naša država je za sada, uglavnom, u nedoumici, menjala modele, sisteme, uvozila tuđa rešenja, što za ovu oblast i njene efekte nije baš najprihvatljivije. Menjali su se ljudi i institucije, ideologije, politike sa ovakvim ili onakvim rešenjima.

Dame i gospodo, ovi zakoni uređuju jednu oblast koja je od opšteg značaja pa samim tim, i od posebnog interesa, a to znači, da nema nejasnoća, pogađanja, nepreciznosti, licitiranja i improvizacija. Obrazovanje ne trpi nagle i brze promene, ono ne podnosi stihijnost, jer se prenose znanja mladim ljudima, i zato svaka promena, da ne govorim o reformi, mora biti dobro isplanirana i osmišljena.

U ovom kontekstu, apostrofirao bih jednu rusku izreku koja glasi – da se sve velike stvari rade polako. Vi se, gospodine ministre, kao i ja, kao i dosta kolega u ovoj sali, sećamo ranijih nekih vremena, nekih iskoraka, ili nazovi, pokušaja reformi ove oblasti, čije se katastrofalne posledice, čini mi se, i danas osećaju.

Dame i gospodo, opšta raspričanost o Evropi, o EU nastavlja se i ovim prosvetnim zakonima. Evropska dimenzija obrazovanja ne rešava problem odnosa malih i velikih kultura u Evropi ali ni odnos njihovih obrazovnih sistema. Obrazovanje prema evropskom društvu, da, ali obrazovanje za Evropu podrazumeva i prvi korak koji mora biti primaran, a to je obrazovanje za naciju. Opšte je poznato da su upravo u Evropi najveće razlike upravo u obrazovnim sistemima. Obrazovanje je delatnost velikog i širokog multidisciplinarnog sadržaja i kao takvo ne sme biti produkt ili proizvod jednog mišljenja, jedne vizije ili jedne ideje. Ono traži visok stepen intelektualne, etičke i vrednosne samostalnosti.

Kod oba predloga zakona i Predloga zakona o dualnom modelu studija i Zakona o profesionalnim kvalifikacijama, naglašena je subjektivnost u razumevanju problema pa se i pored upornosti ovog ministarstva i samog ministra, zapada u teorijske i praktične nedoumice, presađivanja, odnosno tuđih iskustava.

Poštovani narodni poslanici, odnos reformista i konzervativaca je pitanja mere, hrabrosti ali i specifičnosti uslova. Nema valjanih rešenja za nova obrazovna pokolenja ako je odsutna kritična javnost, a čini mi se da je to upravo naš slučaj. Dobar sistem obrazovanja ne može da eliminiše nasleđe vrednosti prošlosti, ali ni znanje o savremenim vrednostima. Da li jedna ovako bitna delatnost u kojoj meri pomaže ukupnom društvenom bilansu, brzo će se videti. Moram da priznam da ni navedeni primeri u obrazloženju Predloga zakona o dualnom obrazovanju ne izgledaju previše uverljivo ili se meni bar tako čini, ovde konkretno mislim na iskustva koja ste naveli, Nemačke, Francuske i Mađarske, pre svega.

Sve ovo na neki način ilustruju vrlo skromne javne rasprave o predlozima zakona, kratko vreme, mali broj učesnika, uglavnom solista, mali broj primedbi, predloga i sugestija koje se uglavnom odbijaju.

Drage kolege, još uvek su problemi prosvetne stvarnosti veći u socijalnom okruženju, država, društvo, nacija, mediji, a manji unutar samog obrazovnog sistema. Problemi su na relaciji političkog i stručnog, nacionalnog i inostranog, odsustvo ravnoteže između nacionalnog i evropskog. Tema ovih zakona je biznis u obrazovanju. Šta se plaća, a šta dobija za novac koji država, roditelj i preduzetnik izdvajaju. Pitanje, da li širenje biznisa u obrazovanju doprinosi njegovom kvalitetu, da li je način na koji se dozvoljena znanja prenose mladim ljudima čisto tehničko pitanje. Pitanje dogovora, ugovora tri strane, ko je kome tu garancija. Imali znaka jednakosti između znanja u obrazovanju i znanja u poslovanju. Ta veza nije ni malo jednosmerna. Hoćemo li novim zakonskim rešenjima dobiti znanje za nezaposlenost ili znanje za rad.

Dame i gospodo, i Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju i Predlog zakona o profesionalnim kvalifikacijama su zakoni za evropsku budućnost Srbije, ako je bude i kad je bude, dakle, veoma hipotetički. Stav SRS prema EU je principijelan i mislim da je svima poznat. Ovde bih smeo reći jednu ličnu konstataciju da ću ja pre istrčati sto metara ispod deset sekundi nego što će Srbija u ovim postojećim granicama postati punopravna članica EU. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite, koleginice.