Gospodine ministre, ako neko čuva tradiciju, voli svoju otadžbinu, nema tu nikakve rezerve, ni dileme, to je SRS i njeni članovi. Naravno, ne sporimo ni drugima. Svima je ovo valjda jedina otadžbina.

Ne znam da li smo se razumeli kad sam rekao, ali smo i za uvođenje neke vrste modernizacije tamo gde je to moguće i gde očekujemo rezultate ne na uštrb ovog o čemu smo malopre govorili. Ne znam da li smo se razumeli kada sam govorio da treba da izađete u susret i da vi to za sada činite u meri u kojoj je to možda i finansijski moguće. Pre svega sam mislio na osnovno obrazovanje. A, potpuno smo saglasni sa tim da kada je u pitanju obrazovanje srednjeg nivoa, da tu treba praviti neku racionalizaciju.

Gospodine ministre, mi imamo jedan problem da je nama negde oko 20.000 ili preciznije 19.700 učenika u 2019. godini u prvi razred se upisalo manje nego 2000. godine. To je negde oko 700 odeljenja po onim normalnim prosecima koji treba da postoje.

Kad ste pomenuli sistem, da se borimo za to da zaživi sistem, i dobro ste pomenuli profesora Radenovića. Pa, mi smo na „Šangajskoj listi“ za 100 mesta, tako se bar pričalo, tako su stručnjaci govorili da smo pali zbog profesora Radenovića i još jednog koji više ne potpisuju radove za Srbiju. Čestitam profesoru Radenoviću, mogao bih i Stojmiroviću, ali da ne bude tu pojedinac, da imamo sistem koji nas vodi tamo gde mi želimo. E, za to se zalaže SRS.

Izvolite.

Bez namere da replikujemo, ja sam mislio isto kada sam govorio o osnovnom obrazovanju, onaj prvi deo zbog mreža i o čemu smo pričali, a dalje je diskusija išla ka srednjem, nisam napravio distinkciju u razgovoru.

Kada govorimo o samom doprinosu i profesora Radenović, Haderburga, oni su teoretski matematičari i njihova formula u tih 120 mesta, pa da se vidi. Međutim, nije jedina. Jedan od razloga, mora da shvatite, postoje tri razloga, oni su trećinski razlog. Jedan od razloga je merenje i društveno humanističkih nauka koje nisu ranije bile tretirane po toj metodologiji i tog Univerziteta iz Šangaja Đao Tong. Znači, mi smo doveli ovde, ja lično, Đao Tong u februaru, u Beogradu, koji je potpisao Sporazum o saradnji sa niškim i novosadskim i beogradskim univerzitetom.

Treći razlog jeste ekspanzija upravo kineskih univerziteta. Znači, oni silan novac ulažu u “Silasu“ i prestižu ne samo Srbiju, nego mnoge ispred sebe. Tako da je pitanje i gde je nama realno pozicija, ali ono što možemo da uradimo jeste sistem i ja sam govorio o njemu kroz Fond za nauku, kroz plate istraživača, kroz ove pozive, kroz dijasporu i pozive ćete do Nove godine videti za veštačku inteligenciju i dijasporu i zbog problema koji je postojao. Godine 2016. došao je do svađe u naučnoj zajednici zato što je trebao da se obnovi projektni ciklus. Prošli ministar je to probao da uradi i oborili su ga na Ustavnom sudu, nije bilo zakona, rešavali su uredbama.

Imate nauku na univerzitetu i nauku u institutima i nauku kod kuće, ali ako je na univerzitetu nekom udobnije, jel dobije platu za predavanja i za deo bavljenja naukom, a na institutima ljudi nisu imali plate nego kroz direktne materijalne troškove su dobijali deo honorara, onda je ceo sistem stajao na staklenim nogama, a ovo su starine koje su svojim časnim radom to do sada doprinele.

Tako da ovim svim izmenama mislim da ćemo bitno podići, popraviti, a zahvaljujući istom tom događaju, mi smo se dogovorili, predsednik je odobrio i mi ćemo imati novu budžetsku liniju, jednu smo već ustanovili pre tri godine, a to je za poboljšanje kvaliteta nastave na univerzitetima. To se radi već tri godine i videćemo šta su prvi efekti jednog takvog rada, a takođe postoji nova budžetska linija koja će značiti doprinos svakog pojedinca iz oblasti nauke, koju je objavio „Rad“, koji je citiran na SCI listi, koji će biti potpisan sa nekim od naših univerziteta, i čovek će imati za to honorar. Prosto, mi moramo da radimo kako i svet radi.

Da vam kažem nešto, pošto je sada novina da se neki fakulteti pojedinačno izjašnjavaju, ovo je zbirna ocena, mnogi naši fakulteti su ostali u senci ovog nekog našeg, uslovno rečeno, trenutno lošeg rezultata, a on je podstican samo dugoročno lošom politikom, ali ako kažemo da je nama Kragujevac, medicina, otišao na 268. mesto, to je za pohvalu. Ako kažemo da je tehnologija hrane, šteta što nije prof. Ševarlić ovde, stalno između 37, 38. do 50. mesta, srpska geologija u 100 mesta, saobraćaj, mnoge tehničke nauke 118, 120. Znači, opet kažem, zato ćemo mnogo toga da podstaknemo, da ulažemo na društvenu nauku. Da ne citiram sada koliko slabo radova ima na kojim velikim fakultetima društvenih nauka. Znači, to su objektivni razlozi, ne samo ova dva pojedinca, on je u trećini, trećina, kažem, društvena nauka koja se sada meri, a ranije nije ulazila u merenje i, naravno, snaga azijske, naročito kineske, koji su zaista u ekspanziji.

Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, pravo na repliku.

Ovo je, gospodine ministre, najkraće. Rekli ste da je odobrena jedna finansijska linija, rekli ste da je predsednik odobrio, ali nas zanima koji predsednik.

Izvolite.

Mislim da postoji jedan jedini izabrani predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić.

Kolega Periću, nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Studenka Kovačević.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, jako je lepo čuti koja nas sve novine očekuju u budućnosti i vama i vašem ministarstvu zaista sve čestitke na ozbiljnom radu i trudu.

Što se tiče uvođenja dualnog modela, uvođenje ovog modela studija je svakako veliki korak za visoko obrazovanje i u jedno sam sigurna, a to je da će realizacija nastave kroz praktičnu obuku i rad kod poslodavca našim studentima doneti isključivo benefite. Kamo sreće da je jedan takav model postojao u vreme kada smo kolege i ja studirali.

Stručno usavršavanje i sticanje veština i kompetencija, učenjem kroz rad pod nadzorom mentora, studente uvodi u realno radno okruženje, što znači da se prilikom zapošljavanja, po završetku studija, preskače onaj period adaptacije kada studenti ne znaju šta ih je snašlo.

Druga, možda i najvažnija korist za studente je direktan izlazak na tržište rada. Znači, sticanje nekih poznanstava sa poslodavcima i direktan izlazak na tržište rada može im samo doneti veliku korist u pronalaženju poslova. Velika prednost i šansa da svoju karijeru započnu još dok studije traju i da pokažu svoje sposobnosti u toj nekoj prvoj fazi stupanja u radno okruženje.

Ono što treba istaći jeste da dualni model studija nije obavezan, već predstavlja mogućnost koju će imati visoko školske ustanove. Takođe, poslodavci će učestvovati u realizaciji ovog modela samo ako imaju sopstveni interes, tako da ne postoje opterećujući troškovi za njihovo poslovanje, ali će oni poslodavci koji se odluče da učestvuju u realizaciji ovog programa imati mogućnost da učestvuju u obrazovanju svojih potencijalnih kadrova i na taj način da praktično obave selekciju i najbolje kadrove zadrže u svojim kompanijama.

Praksa iz drugih država koje imaju razvijen dualni model studija pokazala je da postoji značajno interesovanje za ovaj model od strane privrede, a i od strane studenata koji svoje karijerno vođenje započinju u ranoj fazi, koji žele da se istaknu u svojoj budućoj profesiji.

Cilj svakog društva je da obrazuje kadar koji je stručan, koji će svoje stečeno znanje u praksi primeniti sa što većim stepenom uspešnosti, stoga je ovaj model prilika da poslodavci uzmu učešće u formiranju kompetencija koje su im potrebne prilikom odabira svojih zaposlenih.

Želim vam uspešnu implementaciju i zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.