Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, replika.

Gospodine Milićeviću, koliko shvatam, danas replika traje tri minuta i dve sekunde. Ono što je uobičajeno, što stoji u Poslovniku jeste da traje dva minuta. Nemam problem sa tim da vi produžite dok god to činite na isti način za svakog govornika.

Smatram da niste imali ni razloga, niti prava u skladu sa Poslovnikom da date repliku prethodnom govorniku. Nisam pomenuo niti njega, niti vladajuću stranku, niti bilo kog funkcionera vladajuće stranke, a on kako kaže prepoznao se u tome što sam ja rekao da smo u prethodnom delu rasprave čuli sve i svašta. On se prepoznao u sve i svašta i dodelio sebi pravo na repliku.

Maločas smo čuli da je otvoren, kako kažete, velelepni Trg Republike uz prisustvo 300 umetnika. Možda je bilo umetnika, ali baletskih umetnika nije bilo, jer ste ih ukinuli.

Ukinuli ste status umetnika i mene čudi zašto su oni uopšte pristali. Mislim da je ono što su trebali da urade, da makar iz protesta odbiju da se pojave na takvom nekom događaju, i da makar na taj način ukažu na status koji imaju u društvu.

Dakle, nemojte da izmišljate replike tamo gde ih nema, nema potreba, ova rasprava je išla u jednom veoma lepom tonu. Evo, i ministar je sada dobio informacije o saradnika, pa će se javiti, evo javlja se da nam saopšti.

Dakle, svo ovo ide po prilično lepo, ali dajte da ipak malo poštujemo i Poslovnik, samo još jednu stvar da dodam gospodine Milićeviću da to ne zaboravim. Prethodnik je govorio o tome kako su predstavnici bivšeg režima voljom naroda smešteni na smetlište istorije, ako sam dobro razumeo. Da li je tako? Ali, vaš je problem što vi osim dela tog režima, i to kako mi se čini, sad to je manji deo, vi imate mnogo onih kojih su se nekako iskobeljali sa tog smetlišta istorije, pretrčali u redove vaših koalicionih partnera ili pretrčali direktno u redove vaše stranke. E, sad kako su ti ljudi dobri koji su direktno sprovodili politiku DOS-a bili ministri, bili poslanici, bili direktori javnih preduzeća, dakle, nisu bili neki nemi posmatrači koji ni na šta nisu uticali. Kako oni nisu valjali tada, kako njihova politika nije valjala tada, ne valja ni danas, a dobri su kada su predstavnici SNS. E, to je suština. Tako se odričete koalicionih partnera, učinite to javno, recite ne valja taj, taj, taj, navedite stranke, navedite pojedince, ali ako se odričete, onda niko od njih ne valja. Nije valjala politika, ne valja niko od njih.

Zahvaljujem kolega Šaroviću.
Kao što vidite, obzirom da ste najpre obratili meni podjednaki su aršini i za poslanike pozicije i za poslanike opozicije i kolega Orlić i vi ste imali mogućnost da dovršite misao tokom replike. Znači, to nije samo slučaj tokom današnje sednice. To je inače princip koji primenjujem uvek prema poslanicima i pozicije i opozicije. Na vama je naravno, kao poslaniku da pretpostavite da li postoji osnov za repliku, a na meni kao predsedavajućem da odlučim da li ću poslaniku dati repliku ili ne.
Kolega Orliću da li želite repliku na izlaganja gospodina Šarovića. Izvolite.

Ja neću da ulazim u to šta je razlog da se neko prepozna u diskusiji. Ja sam malopre rekao pomažem diskusiji i zato sam se javio da nekima, kojima je to potrebno, u stvari ako treba dodatno razjasnimo, znate da to nama nikad nije teško. Da li se u mom pominjanju dremeža ili guglanja neko prepoznao ja to ne znam, u to neću da ulazim, ali šta god da je razlog dobro je što se podsećamo šta je ono što je realnost, pa kad se priča o nečijoj sposobnosti, nesposobnosti, o onome šta je realnost ili nije da se podsetimo kako stvari u Srbiji stoje danas. Dakle, ne u trenutku bilo kakvog stupanja u EU ili na nekom 10 mesto, nego danas.

Jel pričamo o investicijama? Slušajte kako one izgledaju u Srbiji danas. Iz prostora EU 2,1 milijarda evra u 2018. godini. Iz tzv. regiona istočne Azije što obuhvata Kinu sa Hong Kongom i Tajvanom preko 700 miliona evra. Iz prostora Evroazijske Unije, Rusija, Belorusija, sve zemlje članice još 240 miliona evra. Bliski i srednji Istok, UAE i svi ostali 170 miliona evra. Kada se to sabere dođemo do onih milijardi koje su realno stanje investicija u Srbiji danas.

Dolazimo do svega onoga što mi radimo, o čemu smo govorili. Naravno, to podrazumeva i mnogo više izdvajanja za kulturu i za infrastrukturu i za činjenicu da danas imamo sve te muzeje kojima je bivši režim pokazao kako se stara, tako što ih je zatvarao. Te DOS-ovske vlade o kojima pričamo sada, zatvarale su i Muzej savremene umetnosti i Narodni muzej i nikada ih nije bilo briga za kulturu, uređenje grada, centra, trg koji već imamo ili novi Savski trg koji opet gradimo mi, da naprave fontanu ili pasarelu o kojima smo samo pričali, a nikada nisu malim prstom mrdnuli da ih naprave, a opet smo ih napravili mi. Mislim da je to dovoljan pokazatelj ko se koliko o Srbiji starao i šta je realnost u Srbiji danas.

Rekao sam, nek bude mera naše sposobnosti i sposobnosti onih koji su Srbiju devastirali, njihova prosečna plata u poređenju sa ovom od 500 evra danas. I ne mora da ima nikakve veze sa onima koji su i bili koalicioni partneri tih kakvi su bili, i danas su im koalicioni partneri, primera radi u Starom gradu. Evo, nek se njih ne tiče, samo nek se seti bivši režim da su u ovoj sali obećali Aleksandru Vučiću u oči rečima – kada bude prosečna plata u Srbiji 500 evra, svi ćemo mi morati da glasamo za vas, priznajem unapred, vi to zaslužujete. Da li je način da se ne ispuni to obećanje tako što će danas da se izmišljaju bojkoti ili što će neko da se pravi da nije realnost ovo u Srbiji što jeste.

Mislim da je građanima Srbije odgovor više nego jasan, bez obzira šta ko mislio na temu drugih ljudi koji u politici koju mi sprovodimo učestvuju. Kod nas su vrata uvek otvorena, ko hoće za Srbiju da radi više je nego dobrodošao. Samo nek bude spreman da to znači mukotrpan rad, danonoćni rad, rezultat koji se uvek traži na kraju, rezultat poput ovoga za koji su neki mislili da je fantazija, a sada će morati da smisle način kako da ne ispune svoje obećanje. U svakom slučaju biće toliko neuspešni koliko su bili i Srbija će danas biti mnogo bolja nego što je bila u njihovo vreme, baš ovoliko koliko se vidi.

Zahvaljujem kolega Orliću.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar Mladen Šarčević.
Izvolite ministre.

Ja radi ukupne javnosti da kažem samo par onih teza. Postoje nezavisna tela. Zato se zovu nezavisna, što ih ne kontroliše izvršna vlast.

Kada su u pitanju emiteri, naravno da REM ne postavlja Ministarstvo obrazovanja i nauke, niti pomenuta Agencija i ljudi koji sede ovde sa mnom, odnosno Zavod. Savet REM-a se bira u Skupštini, tako da je to nešto što može da se reguliše ovim telom, kada je u pitanju emitovanje onih koji nemaju pravo za to.

Ja navijam da se to sve uredi da bi umetnici dobili više para i to je vrlo jednostavno. Pojam ovih zakona jeste intelektualna svojina, a ne neka druga prava iz radnog odnosa. Znači, i baletski umetnici i ostali mogu da regulišu svoja prava kroz druge zakone, to je pravo za beneficiran staž i drugi benefiti.

Mi ovde u stvari podižemo i njima priliku da zarade više, jer oni spadaju u kategoriju interpretatori. Isto kao i glumci, kao i svi drugi. Tako da je ovde to regulisano članovima 116, 117. Mislim da se sa strane intelektualne svojine njima popravlja status, ali su i druga ministarstva i drugi zakoni jako važni da se time bave.

Inače, kada su u pitanju zakoni o patentima, tu postoje rešenja koja prethode prvo dogovor između poslodavca i radnika, pa tek onda dalje zakonska regulativa.

Zahvaljujem ministre.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, najpre jedno obaveštenje, da u vremenskom periodu od 14 časova i 15 minuta do 15 časova, a potom i od 18 časova do 21 čas nećemo imati direktan prenos sednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Sada, obzirom da je uskoro 14 časova i 15 minuta, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15 časova i 15 minuta.
Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite gospodine Markoviću.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću. Uvaženi ministre, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno, rekao bih, važne tačke su na dnevnom redu, tri zakona iz domena intelektualne svojine koji imaju za osnovni cilj da se ove oblasti usaglase sa zakonodavstvom EU.

Čuli smo u dosadašnjoj raspravi i od vas, ministre, kao i od ovlašćenog predstavnika SNS, uvaženog kolege Orlića, sve one najbitnije elemente koji se menjaju u ovom predlozima i kada je reč o patentima i kada je reč o intelektualnoj svojini i svim onim kreativnim rešenjima kojima dopunjujemo postojeće praznine u ovim oblastima, a koji su do sada bili deo, da kažem, zakonske regulative kada je reč o navedenom.

Meni što je najzanimljivije, to je odnos nekih poslanika, odnosno nekih poslaničkih grupa prema ovoj temi. Dakle, neki ponovo iz nekih njihovih razloga nisu došli na ovo zasedanje, oni to pravdaju nekakvim bojkotom, neki su došli, ali samo do skupštinskog hola. Pa, su ovde držali neke konferencije za štampu i juče i danas. Neki su bili jutros i u ovoj sali, ali samo u delu sednice kada su se postavljala poslanička pitanja. Dnevni red ih očigledno ne interesuje, ono što je na dnevnom redu njih ne zanima ili nemaju šta da kažu. To najbolje govori, gospodine ministre, o tome da su ovi predlozi zakona kvalitetni, čim mi nismo čuli ni jednu suštinsku zamerku na njih do ovog trenutka, dakle u ovom delu rasprave.

Bio je onaj Živković, Zoran, juče ovde, mislim kada kažem ovde, mislim u holu skupštinskom, održao je konferenciju za novinare, i jedino što je rekao za ovu sednicu i za ove tačke dnevnog reda, bilo je - a zašto nije spojena sa prošlonedeljnom sednicom? Čemu posebna sednica, zašto posebna sednica?

Pazite koliko je to licemerno, najglasniji su bili u zahtevima da se ne spajaju tačke dnevnog reda koje nisu srodne međusobno, a juče se na konferenciji za štampu žali, zašto nismo spojili ovu sednicu sa prošlonedeljnom, dakle zašto sve to nismo lepo objedinili sa prošlonedeljnom sednicom kada su na dnevnom redu bili međunarodni sporazumi? Ali, to vam je njihova politika, kada ni sami ne znaju šta hoće i zašta se zalažu, da li su za izbore, nisu za izbore, da li su za bojkot itd? Pa, u skladu sa tim, non-stop i menjaju svoje zahteve i svoje uslove. Jedne nedelje im smetaju izborni zakoni, iako su to njihovi izborni zakoni. Oni su doneli te izborne zakone koji im danas smetaju. Pa im jedne nedelje smeta birački spisak, onda sledeće nedelje oni to promene, pa im smeta finansiranje, odnosno način na koji je regulisano finansiranje predizbornih aktivnosti, i sada im u poslednje vreme smeta Vučićevo pojavljivanje u medijima. Oni bi sada voleli da zabrane Vučiću da se pojavljuje u predizbornoj kampanji.

Ali, ipak se slažu svi oni u jednoj stvari, a to je ova najnovija ludorija, da se napravi nekakva prelazna ili predizborna Vlada. Sad, zamislite tu ludoriju, da se napravi nekakva tehnička Vlada u koju će naravno i oni da uđu i faktički bez izbora da preuzmu vlast u državi. Onaj Veseli Boško Obradović, to Veseli, to mu je nadimak koji mu je dao Velja Ilić pre neki dan, ja se lično slažem sa tim nadimkom. Sad, taj Boško Obradović kaže juče u jednoj televizijskoj emisiji, da je odluka o bojkotu doneta na vrlo reprezentativnom uzorku, pa kaže – preko 90% opštinskih odbora Dveri se na nekakvoj anketi izjasnilo za to i to je njemu vrlo reprezentativan uzorak. Napravi čovek nekakvu anketu u svojim opštinskim odborima, inače ih ima pet u najboljem slučaju za njih, i kaže da je to reprezentativni uzorak.

Moram da priznam da ništa smešnije nisam čuo u poslednje vreme. Da nije smešno bilo bi tužno. To je bilo u onom delu emisije pre nego što se bavio nekim rijaliti učesnicima, možda razmišlja o ulasku u neki rijaliti program, ja mu želim svu sreću u tom nekom smislu. Opet, onaj Jeremić priča o nekakvim bitkama, bitkama za dušu opozicije. Valjda planiraju da se biju između sebe, ne znam o kakvim bitkama je reč.

Dakle, sve u svemu cirkus jedan opšti u režiji Dragana Đilasa, koji po svaku cenu želi da stavi sve opozicione stranke pod svoju kontrolu pokušavajući da proglašavanjem bojkota pripremi alibi za izborni debakl. Ali, građani su ga, evo i pre neki dan u Medveđi, ali i u svim drugim mestima, građani su vrlo jasno pokazali šta misle o tome. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Markoviću.
Reč ima Ivana Dinić. Izvolite.