Ministre, nisu to realne činjenice, bar mnogo toga što ste rekli.
Prvo kažete – 3.000 ljudi je otišlo zvanično da radi u inostranstvo. Zašto ne priznajete bar još jednu nulu? Pitajte poslanike kada se isključi televizija, pitajte svakog od njih koliko imaju u krugu rodbine, prijatelja, kumova, drugova, koliko ih ima koji i tamo rade na crno, otišli odavde na crno, tamo rade na crno. O tome se radi, da je na taj način smanjen broj nezaposlenih u Srbiji. Zašto ne priznate? Rešavajmo to. Mi ćemo vam pomoći da se to reši. Ali, zašto ne priznate?
Kažete, važno je da se kaže. „Ua, Vučiću“, meni ste se obratili, da kažem: „Ua, Vučiću“, i otići ću na N1. A ja vama kažem – ja ne kažem: „Ua, Vučiću“ da bih otišla na N1, nego kažem šta nije dobro u funkcionisanju vlasti. A vi kažete: „Bravo, Vučiću“ i otići ćete na RTS. Ja onda ne mogu ni na N1 ni na RTS, jer niti kažem: „Ua, Vučiću“ bez razloga, niti kažem: „Bravo, Vučiću“, kao vi, takođe bez razloga.
Morate zaista samo da budete realni. Kažete - 11,1% je povećana cena rada. Pa što niste otišli bar na 12%, toliko ste putarinu povećali? Nemojte, ne zaboravljamo šta je bilo juče, ne zaboravljamo šta je bilo pre godinu dana. I vi se stalno upoređujete sa onima koji su bili pre vas. Mi vam stalno kažemo - oni su bili gori od vas. I to ne kažemo samo sad i ne kažemo samo vama, gde god se pojavljujemo u javnosti, kažemo mi, srpski radikali - ova vlast nije dobra, ali oni koji su bili pre njih su mnogo gori i tu nema ničeg spornog. Ničeg spornog u tome nema.
Ali, hajde da budete bolji od sami sebe. Nemojte samo da pričate teoretski. Vi kažete - mi ćemo, mi ćemo, mi ćemo. Pa, kada? Još uvek je minimalna cena rada socijalna kategorija. Dokle god ne dostigne tu potrošačku korpu, to je socijalna kategorija. Znači, ne može od nje da se živi, koliko god vi socijalnu korpu napravite na neki specifičan način. Evo, približava se, već smo na polovini septembra. Pripremate li zakon da se skida zabrana zapošljavanja u javnom sektoru? Ućutali ste se. Tvrdili ste da će to biti, sad svi ćutite. Samo pominjete to što se pred kamerama zaposli po neka grupa lekara.
Ponavljamo, to podržavamo i nikada nećemo ništa loše reći za to. Ali, da li je normalno, ministre Đorđeviću, da li je normalno da danas u Srbiji postoji i jedan jedini lekar koji je na birou i koji nije zaposlen? To nije normalno u situaciji kad svako u Srbiji zna da moramo da se borimo da nam lekari ostanu, da nam medicinske sestre ostanu ovde. Vi i dalje ne radite ništa da uzmete one spiskove sa biroa nezaposlenih, sa Nacionalne službe, i za početak bar da zaposlite sve lekare i medicinske sestre, pa bar za toliko da budemo oslobođeni tog pritiska i straha da ćemo ostati bez lekara.
Nažalost, to nije priča radi priče. Mi ne želimo da tako bude. Mi želimo naše stručnjake ovde, u Srbiji, a ne da idu tamo u pečalbu, po belom svetu, i gde opet neće biti ono što bi bili u svojoj zemlji u svakom smislu te reči.
I nemojte nas doživljavati kao neprijatelje. Mi govorimo argumentovano, govorimo realno i govorimo ono što znamo šta se dešava u narodu, šta se dešava među ljudima. Mi živimo životom normalnog čoveka. Verujte. I zato znamo tačno i precizno, mene sretnu i na ulici i ispred zgrade i na pijaci i kažu - znaš li da je opet onaj otišao, znaš li da je opet onaj, znaš li… Mi i na taj način dolazimo do podataka koji se mnogo razlikuju od vaših statističkih podataka.
