Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

Poštovane koleginice i kolege, ovo je jedan od zakona koji se donosi sa namerom da se poboljša stanje u toj oblasti, u Srbiji. Normalno je da svaka demokratska zemlja, kakva Srbija jeste i na kraju krajeva koja teži prema tome da bude demokratska zemlja, donosi takve zakone.

Mi moramo omogućiti našim pronalazačima, našim naučnicima, ljudima koji su inovatori, stvaraoci, da mogu ovde da realizuju sve te svoje pronalaske. Ne smemo dozvoliti da nam se dešava nešto što je u prošlosti bilo da naši najumniji, najvredniji, najznačajniji ljudi odlaze u Ameriku, Nemačku i druge zemlje, i tamo realizuju ono što su stvorili. Najveći pronalasci, u prošlom veku, koji su doneli do preporoda celog ljudskog društva su pronalasci Tesle, Pupina i naših naučnika, a mi smo to izgubili nesvesno i neželjeno.

Ima tu jedna druga stvar. Ne smemo mnogo ni podilaziti Evropi i zbog nje, donositi razne zakone, jer to sve ide u neku ruku na našu štetu. Ja koristim priliku što je tu ministar Đorđević, pa ću sada nešto da kažem, za šta verujem da će se i on zainteresovati i da će biti jedan od naših ministara koji će pokušati da stane na put takvim pojavama.

U poslednjih mesec dana, meni se obratilo jedno desetoro građana, koji imaju problem ove vrste. Javljaju im se preko telefona neke osobe i pozivaju ih da dođu na besplatne preglede. Javljaju se sa nekoliko adresa. Jedna od adresa je Dragice Pravice, druga je Bulevar Vojvode Mišića, treća je negde na Zvezdari, nisu mi rekli ulicu. Otprilike, to je neka firma „San hil“ ili tako nešto, koja ih poziva da dođu na besplatne preglede. Sada, kada se neko zainteresuje od tih građana i pita kakva je to firma, koja je to firma, dobijaju odgovor da su to strane firme, najveći stručnjaci. Kakve preglede dajete? Koje preglede vršite? Sve, šta god treba, nema nikakvih problema. Da li imate dozvolu za rad ovde? Pa, valjda imamo, nemamo. S druge strane, kada ih pitaju, koji su to lekari, kažu da to nisu lekari, nego su stručnjaci, vrhunski stručnjaci za te oblasti.

Pojedinci kažu da, kada su otišli tamo, nisu mogli da vide ko radi, šta radi, kako radi, nego da su to neke organizacije koje se bave nekim stvarima koje nisu u skladu sa zakonom, a koje nisu ni u principu najčistije, odnosno najverovatnije da se iza toga kriju neke sekte ili neke druge organizacije koje imaju loše namere.

E, tu moramo da budemo pametni i mudri, da zaštitimo naš narod od takvih pojava i da se oslonimo na naše snage, da pokušamo da održimo Srbiju da bude onakva kakva jeste, čestita, poštena zemlja, u kojoj građani mogu da žive dostojanstveno od svog rada. Hvala.

Hvala.

Na član 2. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Nemanja Šarović.

Da li želi reč?(Da.)

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo čuli, od predlagača, da je cilj donošenje ovoga zakona poboljšanje stanja u oblasti patenata i da je cilj, kako kažete, da se spreči odliv mozgova, da se spreči da oni koji su najobrazovaniji, najsposobniji, koji su inovatori, da oni odlaze u inostranstvo, da tamo svoje pronalaske upotrebljavaju, registruju i da neke druge države budu one koje su imale koristi od toga.

Ja sam pažljivo pročitao ovaj zakon i pažljivo pročitao i obrazloženje i moram reći da sam bio veoma neprijatno iznenađen i to je nešto što šira javnost sigurno i ne zna, koliko je broj patenata koji se u Srbiji svake godine prijavi, mali.

Evo, prema podacima koje smo dobili uz Predlog zakona u 2017. godini, odnosno prva je 2016. godina – 191 prijava patenta, u 2017. godini 173 prijave patenta, još manje, u 2018. godini 162 prijave. Dakle, ionako izuzetno mali broj patenata, odnosno prijava za patente se rapidno smanjuje iz godine u godinu.

Ja strahujem da vaš proklamovani cilj i to što vi izražavate neke lepe želje, da to zaista neće biti dovoljno. Vi kažete - sada će biti pravne sigurnosti između onoga ko nešto inovira i njegovog poslodavca, pa se nadate da će u privredi biti veći broj patenata.

Pravna sigurnost je postojala i ranije, postojala je jer je postojao Zakon. Vi danas donosite izmene i dopune zakona, menjate pojedine odredbe, nema ni jedne suštinske izmene, nema ni jednog krupnog poboljšanja, to ćete se složiti. Dakle, negde se malo stilski doteruje, menjaju se određene reči.

Ja bih molio ministra da mi objasni konkretno koja će od ovih odredaba koje se menjaju doprineti da, kako smo čuli od prethodnog govornika, mladi, obrazovani, intelektualci, da oni ostanu da prijavljuju patente u Srbiji, da od toga imaju koristi i oni i privredni subjekti u kojima rade? Koje je to povećanja broja patenata koju vi očekujete?

Dajte da možemo nekako da izmerimo za godinu, dve, tri, u odnosu na zadati cilj šta je to što ste uspeli da uradite. Ovako, znate, jedna apsurdna situacija, vi kažete - biće bolje, pa šta god se desi, ono vaše standardno - to je najbolje moguće rešenje. Dajte da to nekako izmerimo konkretno, da vidimo koji su konkretno i precizno efekti zakona koji očekujete i da onda, za godinu ili dve dana, kada će, siguran sam, ponovo biti ili izmene i dopune ovog zakona ili donošenje nekog novog zakona o ovoj oblasti i da onda možemo i mi konkretnije da govorimo i da znamo šta je efekat, a šta je ono što ste obećali i izostalo je.

Na član 2. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li želi reč?(Da.)
Reč ima Zoran Despotović. Izvolite.

Hvala, gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima, amandman SRS se odnosi na član 2. član 43. stav 1. Osnovnog zakona, tekst „na naslednike ili pravne sledbenike nosioca prava“, zamenjuje se tekst „na naslednike, odnosno pravne sledbenike nosioca prava“, sa obrazloženjem da je amandmansko rešenje u skladu sa prethodnim amandmanom.

Kod ovog Predloga zakona akcenat je na građansko pravnoj zaštiti, a sve sa ciljem uspostavljanja efikasnijeg sistema zaštite pronalaska, boljeg sistema korišćenja i intelektualne svojine.

Intelektualna svojina uvećava, kao što je uopšte poznato, vrednost kompanija. U tom smislu i poslodavac ima pravo na neophodnu pravnu sigurnost, a interesi zaposlenog se ne narušavaju.

Poenta ovih izmena i dopuna je u tome da će poslodavac biti taj na čije ime će patent biti zaštićen, ali će i zaposleni imati pravo da bude priznat za stvaraoca tog pronalaska, što znači da rešenje kojim zakon garantuje zaposlenom zaštitu njegovog moralnog prava da bude priznat kao tvorac pronalaska koji je stvorio.

Tim činom bi pronalazaču pripalo imovinsko pravo na nadoknadu, što je sasvim korektno i pošteno. Srpska radikalna stanka smatra da treba zaštititi interese i poslodavaca i zaposlenog kada je došlo do pronalaska patenta u radnom odnosu. Moramo da zaštitimo pronalazače da ne bi odlazili iz naše zemlje i da ih ne bi drugi prisvajali. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Studenka Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, kada govorimo o patentima, izumima i inovacijama, uspešni preduzetnici mogu biti i oni koji nisu izmislili ništa novo, ali svaki preduzetnik na početku razmišlja u dva pravca, da radi nešto prvi ili da to radi mnogo bolje od drugih.

Oni koji bivaju u situaciji da nešto rade prvi, to su inovatori. Eventualno može biti da su nečiju ideju iskopirali i doveli je na teritoriju gde ona još uvek nije zastupljena.

Oni koji uspeju da nešto rade mnogo bolje od drugih, svoj posao i tržište grade na radu onoga ko je bio preteča, odnosno inovator, pa sve što je inovator zanemario, oni koji ga prate fokusiraju se upravo na to i mogu ga i preteći u poslu. Mislim da je to najizraženije kod tehnoloških kompanija. Ali, između ova dva modela ima prostora za sasvim uspešno poslovanje i bez revolucionarnih dešavanja. Međutim, inovacija može biti i mala promena u procesu proizvodnje, načinu promocije ili uvođenje nekih novih materijala.

Internet je pun ideja i svakom može naći nešto što njegovom poslu može doprineti i učiniti poslovanje lakšim, a povećati profit. Stoga, uvek treba težiti novinama i biti otvoren za nove pronalaske koje najčešće kreiraju sami zaposleni.

Ovim zakonom urediće se ova oblast i to će biti podsticaj za inovatore da svoje ideje počnu da sprovode u dela, a privreda od toga može imati samo koristi. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić. Izvolite.

Hvala, uvažena predsednice.

Gospodine ministre sa saradnicima iz Ministarstva, ovaj amandman se ne prihvata. Treba ga odbiti iz prostog razloga što se jezičkim tumačenjem reči, odnosno dolazi do toga da ta reč znači i ili, što nije cilj navedene odredbe.

Ono na šta bih ja obratila pažnju i šta bih ja veličala, i to radim u svakom svom govoru, je da ni manje zemlje, ni više umnih ljudi. Pa, setimo se samo Nikole Tesle. Znači, Nikola Tesla, um nad umovima, moj omiljeni, pa onda Mileva Ajnštajn, pa Mihailo Pupin, pa ovaj veliki klimatolog Milanković.

Ali, reče neko koliko patenata? Da li znamo koliko patenata ima? Ma, mnogo patenata ima. Evo par primera. Nikola Cvejin - patentirao pet svojih izuma, Stefan Velja - 22 svoja izuma. O tome sam govorila prošli put. Miloš Radović, mladi naučnik, pronalazač, koji trenutno radi na „pametnoj ruci“, pristupačnom pronalasku osetljivom na dodir, prilagodljivim invalidima. On želi da ostane u Srbiji, da nastavi rad sa svojim projektima. Čak je i odbio prestižnu stipendiju od „Boša“. Bravo za Miloša! Kompanije za studiranje u inostranstvu, cilj je da njegov izum bude finansijski pristupačan za ljude sa Balkana. E, tako rade mladi naučnici u Srbiji.

Zanimljiva činjenica. Prošle godine Miloša su pozvali iz fabrike automobila „Fijat“, ta sporna fabrika „Fijat“, koja uopšte nije sporna, da pogleda pokvarenog robota na proizvodnoj traci i on ga je uspešno popravio.

Dalje, Ostoja Rajić. Ostoja Rajić jedan od gospode koja se bavi obnovljivim izvorima energije, to mu je pasija. Zamislite, mlad čovek. Jedan je njegov izum čak pretvara morsku vodu u pijaću. Suvi genijalac, a pri tome izvlači so koja se može koristiti u ishrani i tokom celog procesa pravi struju. Trenutno razvija mali protočni bojler koji će pomoći pri uštedi energije.

Gospodin Ostoja se bori iz petnih žila za sve pronalazače u Srbiji i traži da se tretiraju kao pametni preduzetnici čiji izumi mogu da otvore mnoga radna mesta u proizvodnji i prodaju, kao i da stave Srbiju na mapu sveta.

Tako radi odgovorna vlast, tako rade novi pronalazači u Srbiji. Bravo za njih! Nastaviću dalje po amandmanima, da govorimo o silnim umovima koji nisu spomenuti u Srbiji na žalost. Hvala.