Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre gospodine Šarčeviću, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, pauza je bila posle izlaganja profesora Atlagića, pa ću ja iskoristiti to, a i po amandmanu poslanice Nataše Jovanović.

Juče je profesor Atlagić govorio o liku i delu, pod znakom navoda, Jove Bakića. Neću ga nazvati gospodinom, jer taj prefiks ne zaslužuje zbog svog primitivnog, prostačkog i agresivnog govora, punog mržnje prema predsedniku Aleksandru Vučiću i prema SNS.

Dotični je izjavio da nas iz SNS treba juriti po ulicama motkama. To je čist plagijat, jer je to autorsko delo još jednog profesora sa fakulteta političkih nauka Radeta Veljanovskog, bivši član Pokreta slobodnih građana, a sada člana Samoodbrane, nekog političkog nedonoščeta. U NIN-u, 11. januara 2001. godine, izašao je članak pod nazivom „Linč u televiziji 5. oktobra“. Citiram - Rade Veljanovski je sa letvom stajao u dnu stepeništa između drugog i trećeg sprata. Ja dodajem da su falila još samo dva eksera i da to liči na srpsku kobru. Znate, letva sa dva eksera asocira na zmiju.

Nastavljam – Milanović u plavoj košulji i sivo-plavim pantalonama silazio je prva. Lidija Radulović je bila iza. Tako nam je kada nam ulaze demokrate, rekla mu je. Veljanovski nije rekao ništa, već je sa letvom potrčao za njima. Završen citat.

Rade Veljanovski je mentor jednog plagijata doktorske disertacije izvesne gospođe Radmile Čokorilo. Ova disertacija je prošla odbranu pred uglednim profesorima fakulteta političkih nauka. Mentor – prof. dr Rade Veljanovski, član – prof. dr Neda Todorović, predsednik – prof. dr Ratko Božović, dugogodišnji šef katedre za novinarstvo i političku sociologiju.

Ne ulazeći u elaboriranje pomenutog doktorata, mogu da kažem samo da je Veće Fakulteta političkih nauka usvojilo izveštaj o plagijatu pomenutog doktorata, čiji je mentor prof. Veljanovski.

Gle čuda, predsednik prof. Ratko Božović je još jedan mrzitelj predsednika Aleksandra Vučića i SNS. To se može zaključiti po njegovim komentarima na Televiziji N1 po hiper-kinetičkom govoru tela, po govoru u Kreščendu tonalitetu, gde prevazilazi i Dušana Teodorovića, koji kaže i nudi rešenje da se Aleksandar Vučić i SNS povuku sa političke scene i predaju vlast bez izbora.

Dušan Teodorović je omalovažio rad Stojana Radenovića, jednog od najboljih matematičara na svetu i najcitiranijih matematičara, što je uticalo na pozicioniranje beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi.

Na kraju, još jedan profesor sa Fakulteta političkih nauka, Čedomir Čupić, koji izjavljuje da u Skupštini ne sede poslanici, nego nevaspitani ljudi, da svaku vulgarnu reč treba zabraniti, a nije našao za shodno da osudi vulgarni govor Sergeja Trifunovića.

Profesor Čedomir Čupić dalje kaže – ako hoćete nekog da slušate, poput Jove Bakića, onda ga pozovite u Skupštinu da kaže šta ima, kao da je Skupština čekaonica na železničkoj stanici, pa u nju može da uđe i da kaže ko šta i kad želi.

Na kraju, poručio bih da je mržnja prirodno neprijatno i destruktivno osećanje, koje najviše razara samu osobu koja mrzi. Na kraju, poruka jedna za ove mrzitelje. Mržnja se nikad ne smiruje mržnjom. Kada mrzimo, oduzimamo sebi nešto, a kada volimo, postajemo bogatiji. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, kolega Rančiću.
Po amandmanu reč ima narodna poslanica Ivana Dinić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege narodni poslanici i poslanice, ja sam već u raspravi u načelu govorila o ovom Predlogu zakona i želela bih da pohvalim zakon koji je Vlada Republike Srbije predložila Narodnoj skupštini.

Po pitanju ovog amandmana koji je podnesen na član 9, želim da kažem da je vrlo bitan član 9. koji tačno uređuje i one nedovršenosti člana 9. važećeg Zakona o patentnima.

Tačno se uređuju odnosi poslodavca i zaposlenog po pitanju pronalaska nastalih u radnom odnosu.

Ovim izmenama u članu 9. uređen je ne samo odnos između njih u smislu da je potrebna međusobna komunikacija i obaveštavanje zaposlenog po pitanju novog pronalaska, već takođe i obaveštenje poslodavca da li je podneo patentnu prijavu i da li će podneti, naravno sa obrazloženjem ukoliko ne bude podnesena, jer u tom slučaju zaposleni ima pravo da sam podnese patentnu prijavu.

Takođe, ono što je bitno jeste da je zaposleni dužan da obezbedi tehničku pomoć za dobijanje zaštite i primenu pronalaska stvorenog u radnom odnosu. Vrlo je bitno i da ovo novo rešenje precizno upućuje da se način utvrđivanja visine naknade zaposlenog koji je predložio patent, odnosno obezbedio pronalazak u radnom odnosu kao i da pronalazak do kog zaposleni dođe mora da odgovara predmetu patenta sa kojim poslodavac mora da se složi. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Dinić.

Reč ima, po amandmanu, narodna poslanica Ljiljana Malušić.

Izvolite, koleginice Malušić.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima upravo štiti pronalazača. Pa to treba da se naglasi.

Kako? Poslodavac stavlja na raspolaganje zaposlenom materijalno-tehnička sredstva, znači resurse i informacije. Tako stvara kreativan i stimulativan prostor za inovacije, kako bi inače pronalazač koji radi, a da nema tih sredstava mogao da napreduje?

Zatim, kada poslodavac primi izveštaj zaposlenog o pronalasku on procenjuje da li pronalazak pripada kategoriji pronalaska iz radnog odnosa. Zaposleni i poslodavac se dogovaraju u vezi sa visinom i načinom isplate naknade zaposlenog.

To treba da znaju mladi pronalazači. Znači, ovo je boljitak. Pa setimo se samo kako je bilo do 2012. godine. Obrazovanje je prema strategiji bilo na zadnjem mestu. Sada Vlada Republike Srbije forsira obrazovanje. Prioritet je obrazovanje. To i jeste budućnost Srbije. Obrazovani ljudi. Pa kako ćemo da imamo punjenje budžeta, ako nisu obrazovani.

Upravo smo pričali, nisu svi iste inteligencije. Neko treba da bude u dualnom obrazovanju, neko treba da studira tehničke nauke, neko treba da bude genije, a mi danas pričamo o patentima. Sav boljitak ide pronalazačima.

Šta je još vrlo bitno? Kao kriterijum koji ima najveću važnost, predviđen je stepen ekonomske koristi koji iskorišćavanje pronalaska donosi. Iskorišćavanje pronalaska se koristi uz saglasnost zaposlenog, jer u velikoj meri štiti njegove ekonomske interese. I na kraju, pronalasci iz radnog odnosa mogu da nastanu kako u nacionalnim kompanijama, tako i u velikim internacionalnim kompanijama.

Ja sam spominjala juče i danas naše velike umove. Počela bih ponovo sa gospodinom Ostojom Rajićem koji se zalaže za ostanak mladih preduzimača i pronalazača u Srbiji. Sve se vrti oko toga. Svaka čast na tome.

Takođe i Jova Nikolić, jedan od divnih ljudi pronalazača, inženjer koji je proveo skoro deceniju istraživajući termodinamiku, uštedu energije, otpornost materijala, efikasnosti zakona graditeljstva. Šta je poenta njegovog umovanja? To što želi da napravi izuzetno povoljne, finansijski pristupačne kuće, gde je svaki santimetar termalno izolovani, praktično sve je hermetički zatvoreno.

Izgradnjom ovih kuća pet puta bi se smanjilo plaćanje doprinosa, struje i svega u ovim kućama. I ne samo kuće. Avanzovao je i dalje. Hoće da napravi ovakve zgrade u Srbiji i on ostaje u Srbiji.

Pričaću i dalje o genijalcima koji žive u Srbiji, a ima ih enormno mnogo prema broju stanovnika.

Ja se ponosim što živim u Republici Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Malušić.
Po amandmanu reč ima narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite koleginice.

Hvala vam predsedavajući, gospodine Milićeviću.

Evo u kontekstu onoga o čemu su moje kolege pre mene govorile i o odnosu zaposlenih i poslodavaca i o tome sa druge strane da li se i kako zakoni primenjuju i da li se zakoni poštuju i ako se ne poštuju na koji način, kako to N1 televizija primenjuje zakone i da li ih poštuje.

Mi imamo još nekoliko amandmana na ovaj Predlog zakona, a kasnije prelazimo na Predlog zakona o autorskim i srodnim pravima. Ja sam želela samo da napravim paralelu.

Dakle, taj Predlog zakona reguliše emitovanje i reemitovanje autorskog dela. Postavlja se pitanje, da li N1 televizija, koja je registrovana u inostranstvu ima pravo da sadržaj koji emituje stvara u Srbiji, da emitovanje vrši u Srbiji, odnosno da li ima pravo da emitovanje vrši u Sloveniji, a reemitovanje vrši u Srbiji? Postavlja se pitanje da li se na taj način izbegavaju određene obaveze prema Republici Srbiji i da li se na neki način zaobilazi zakon?

Sa druge strane, da li oni rade upravo ono zašta optužuju Aleksandra Vučića i SNS? Dakle, ako ste iz opozicije i ako gostujete u nekoj od emisija na televiziji N1, tu naravno mislim na ove razne predstavnike Saveza za Srbiju, „Jedan od pet milion“a i njima slične, a ako ste iz bilo koje struke, a priklonili ste se Savezu za Srbiju pa želite da pljujete po Aleksandru Vučiću, po SNS, po čak i narodnim poslanicima SNS, onda može.

Ako ste slučajno poslanik SNS pa gostujete u nekoj od emisija na N1 i još postavite neka nezgodna pitanja, onda se taj deo emisije iseče je zašto bi građani znali kako oni isplaćuju 140 plata zaposlenima, a u minusu su 7,5 miliona evra. Zašto bi građani znali da li su te pozajmice kojima se oni finansiraju u skladu sa zakonom i li nisu u skladu sa zakonom?

Upravo takvi svakodnevno hvale Savez za Srbiju. Dakle, ne samo da im daju medijski prostor da bi pljuvali po svima nama, već zajedno sa njima vode politiku. Ono što je strašno, nažalost, i na taj način oni pokazuju kako su neozbiljni jer u Srbiji je danas njihova politika politika bojkota.

Ja vas pitam, dame i gospodo, da li ozbiljni političari bojkotuju? Da li se ozbiljni političari kriju iza bojkota plašeći se da izađu na izbore?

Aleksandar Vučić i SNS u svakom trenutku su spremni da provere svoju podršku, da provere koliko im narod veruje, odnosno koliko nam narod veruje i to se, dame i gospodo, radi na izborima, a o kakvoj opoziciji se radi imamo i danas jedan primer i to primer iz Narodne skupštine. Naša koleginica Aleksandra Jerkov se potpisala u holu, odnosno na ulazu da bi pored plate koju ne zarađuje ovde u sali dobila i putne troškove.

Dakle, to je njihov odnos prema budžetu Republike Srbije – kakav je bio, takav je i ostao.

Poštovani građani, mislite o tome u budućnosti kada nam se budu približili parlamentarni izbori pa to i cenite. Zahvaljujem.

Zahvaljujem koleginice Žarić Kovačević.
Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Filip Stojanović.
Izvolite, kolega.

Hvala, gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima .

Amandmanom sam tražio da se u pomenutom članu promeni stav koji se odnosi na način obaveštavanja zaposlenog. Smatrao sam da nije dovoljno da se zaposleni obavesti samo pismenim putem.

Danas kada je digitalizacija uzela maha u svakoj sferi neophodno je da se zaposleni dodatno obavesti i elektronskim putem. Ovo je najbrži i najefikasniji i najjeftiniji način obaveštavanja. Danas svako poseduje mobilni telefon preko kojeg može otvoriti i pročitati mejl.

Sa druge strane, pošiljalac je u situaciji da proveri da li je neko otvorio elektronsku poštu koja mu je poslata. Možda ovaj način obaveštavanja nije relevantan kod eventualnog sudskog spora, ali svakako ubrzava i uprošćava način obaveštavanja. Zato smatram da je ovaj moj amandman trebalo prihvatiti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Stojanoviću.
Po amandmanu, reč ima narodna poslanica Studenka Kovačević.
Izvolite, koleginice Kovačević.