Zahvaljujem, predsedavajući.
Obratićemo se Ministarstvu za zaštitu životne sredine sa pitanjem koliko gradova i opština u Srbiji ima donete planove kvaliteta vazduha i kolika sredstava u budžetu lokalne samouprave opredeljuju za poboljšanje kvaliteta vazduha u svojim sredinama?
Ovog leta objavljen je Izveštaj UN koji pokazuje da zagađenje vazduha u mnogim sredinama u Srbiji prelazi dozvoljene norme i do pet puta, da usled zagađenja vazduha životni vek u Srbiji traje kraće 1,3 godine i da svaka peta prevremena smrt u Srbiji je posledica zagađenja vazduha.
Po proceni Svetske zdravstvene organizacije, tokom 2016. godine usled zagađenja vazduha imali smo 11.400 prevremenih smrti, povećan broj hroničnih bolesnika. Naročito bolesti respiratornih organa, takođe, su posledica lošeg kvaliteta vazduha u Srbiji.
Procene OEBS-a, Svetske zdravstvene organizacije i EU da troškovi prevremenih smrti i tretiranja bolesti uzrokovanih zagađenjem vazduha u Srbiji zdravstveni sistem koštaju oko četiri milijarde evra.
Procenjuje se da PM10 čestice godišnje odnesu i do 6000 života u Srbiji. PM10 čestice su čestice prašine promera manjeg od 10 mikrometara, koje se jako lako disanjem unose u pluća i u njima talože.
Evropska unija i Evropska komisija su nas upozorili na visok nivo zagađenja vazduha i od naših vlasti, pre svega, traže poboljšano praćenje kvaliteta vazduha, bolje, pre svega, češće i razumljivije informisanje građana o kvalitetu vazduha koji udišu, izradu nacionalne strategije i lokalnih planova poboljšanja kvaliteta vazduha u Srbiji.
Planovi lokalnih samouprava na poboljšanju kvaliteta vazduha upadljivo izostaju, kao što izostaju i sredstva u njihovim budžetima za ove namene. Nema čak ni projekata koji su predviđeni za smanjenje aerozagađenja.
Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama konstatuje tek ograničen napredak Srbije u ovoj oblasti. Samo nekoliko gradova ima lokalne planove kvaliteta vazduha na koje su, inače, zakonski obavezani, ali nema podataka o primeni tih planova.
Dešava se da se u danima kada se izmeri zagađenje, i do 12 puta veće. Zvanični organi to, jednostavno, ne konstatuju u svojim izveštajima.
Inače, najzagađeniji vazduh tradicionalno je svake zime u Beogradu, Užicu i u Valjevu, a izvori zagađenja su, pre svega, čvrsta i fosilna goriva koja koristimo za proizvodnju toplotne i električne energije. Dakle, ugalj, mazut, zatim neočišćeni i zastareli kotlovi, smog i velika prosečna starost vozila, od kojih mnogi ne zadovoljavaju najjače evropske standarde u pogledu emisije štetnih gasova.
Problematika kvaliteta vazduha koji udišemo i koji je, zapravo, i najveći tihi ubica građana Srbije je obuhvaćena Poglavljem 27. procesa evropskih integracija i to je jedno od onih poglavlja koje primedbe ne mogu imati čak ni najveći euroskeptici, slično poglavljima u kojima se, recimo, tretira problematika bezbednosti hrane.
Čak ni najveći protivnici evropskih integracija na ovakva poglavlja nemaju česte i velike primedbe u pogledu briselskih zahteva.
Građanima preporučujem da posete sajt Nacionalnog konventa o EU i da tamo pročitaju knjigu preporuka Vladi Srbije i ostalim državnim organima u pogledu Poglavlja 27. i zaštite životne sredine u Srbiji, gde je na najmanje desetak stranica obuhvaćena ova problematika i beneficije koje građani od njih mogu imati.
Fiskalni savet je u okviru svog Izveštaja, koji se zove „Investicije u zaštitu životne sredine, društveni i fiskalni prioriteti“, iz juna meseca 2018. godine još, ocenio da bi oblast zaštite životne sredine morala imati budžetski prioritet u narednim godinama i da je godišnje potrebno izdvojiti oko 500 miliona evra sredstava za investiciju u zaštitu životne sredine. To je oko 1,2% do 1,4% BDP dodatnog novca koji bi se trebao uložiti i to bi svakako pozitivno uticalo i na celu privredu i privredni rast. Zahvaljujem.
