Poštovani dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Osamnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 104 narodna poslanika.
Podsećam da je, članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 133 narodna poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje, objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Obratićemo se Ministarstvu za zaštitu životne sredine sa pitanjem koliko gradova i opština u Srbiji ima donete planove kvaliteta vazduha i kolika sredstava u budžetu lokalne samouprave opredeljuju za poboljšanje kvaliteta vazduha u svojim sredinama?

Ovog leta objavljen je Izveštaj UN koji pokazuje da zagađenje vazduha u mnogim sredinama u Srbiji prelazi dozvoljene norme i do pet puta, da usled zagađenja vazduha životni vek u Srbiji traje kraće 1,3 godine i da svaka peta prevremena smrt u Srbiji je posledica zagađenja vazduha.

Po proceni Svetske zdravstvene organizacije, tokom 2016. godine usled zagađenja vazduha imali smo 11.400 prevremenih smrti, povećan broj hroničnih bolesnika. Naročito bolesti respiratornih organa, takođe, su posledica lošeg kvaliteta vazduha u Srbiji.

Procene OEBS-a, Svetske zdravstvene organizacije i EU da troškovi prevremenih smrti i tretiranja bolesti uzrokovanih zagađenjem vazduha u Srbiji zdravstveni sistem koštaju oko četiri milijarde evra.

Procenjuje se da PM10 čestice godišnje odnesu i do 6000 života u Srbiji. PM10 čestice su čestice prašine promera manjeg od 10 mikrometara, koje se jako lako disanjem unose u pluća i u njima talože.

Evropska unija i Evropska komisija su nas upozorili na visok nivo zagađenja vazduha i od naših vlasti, pre svega, traže poboljšano praćenje kvaliteta vazduha, bolje, pre svega, češće i razumljivije informisanje građana o kvalitetu vazduha koji udišu, izradu nacionalne strategije i lokalnih planova poboljšanja kvaliteta vazduha u Srbiji.

Planovi lokalnih samouprava na poboljšanju kvaliteta vazduha upadljivo izostaju, kao što izostaju i sredstva u njihovim budžetima za ove namene. Nema čak ni projekata koji su predviđeni za smanjenje aerozagađenja.

Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama konstatuje tek ograničen napredak Srbije u ovoj oblasti. Samo nekoliko gradova ima lokalne planove kvaliteta vazduha na koje su, inače, zakonski obavezani, ali nema podataka o primeni tih planova.

Dešava se da se u danima kada se izmeri zagađenje, i do 12 puta veće. Zvanični organi to, jednostavno, ne konstatuju u svojim izveštajima.

Inače, najzagađeniji vazduh tradicionalno je svake zime u Beogradu, Užicu i u Valjevu, a izvori zagađenja su, pre svega, čvrsta i fosilna goriva koja koristimo za proizvodnju toplotne i električne energije. Dakle, ugalj, mazut, zatim neočišćeni i zastareli kotlovi, smog i velika prosečna starost vozila, od kojih mnogi ne zadovoljavaju najjače evropske standarde u pogledu emisije štetnih gasova.

Problematika kvaliteta vazduha koji udišemo i koji je, zapravo, i najveći tihi ubica građana Srbije je obuhvaćena Poglavljem 27. procesa evropskih integracija i to je jedno od onih poglavlja koje primedbe ne mogu imati čak ni najveći euroskeptici, slično poglavljima u kojima se, recimo, tretira problematika bezbednosti hrane.

Čak ni najveći protivnici evropskih integracija na ovakva poglavlja nemaju česte i velike primedbe u pogledu briselskih zahteva.

Građanima preporučujem da posete sajt Nacionalnog konventa o EU i da tamo pročitaju knjigu preporuka Vladi Srbije i ostalim državnim organima u pogledu Poglavlja 27. i zaštite životne sredine u Srbiji, gde je na najmanje desetak stranica obuhvaćena ova problematika i beneficije koje građani od njih mogu imati.

Fiskalni savet je u okviru svog Izveštaja, koji se zove „Investicije u zaštitu životne sredine, društveni i fiskalni prioriteti“, iz juna meseca 2018. godine još, ocenio da bi oblast zaštite životne sredine morala imati budžetski prioritet u narednim godinama i da je godišnje potrebno izdvojiti oko 500 miliona evra sredstava za investiciju u zaštitu životne sredine. To je oko 1,2% do 1,4% BDP dodatnog novca koji bi se trebao uložiti i to bi svakako pozitivno uticalo i na celu privredu i privredni rast. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Đuriću.
Da li još neko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite, kolega Miletiću.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.

Postaviću nekoliko pitanja, konkretno se tiču određenih stvari u delu razvoja poljoprivrede. Jedno od tih pitanja jeste zadrugarstvo. Svedoci smo da unazad nekoliko godina velika aktivnost se stavlja na temu zadrugarstva i u okviru toga interesuje me koliko je do sada, u okviru zadrugarstva, formirano novih zadruga, od toga koliko su te zadruge aktivne? Konačno, u koliko tih zadruga ima mogućnost da se napreduje, da se obezbedi bolja robna proizvodnja, da se proizvodi veća količina proizvoda i normalno da se upošljavaju ljudi?

Inače, mogu se zahvaliti i Vladi Republike Srbije i našem predsedniku, normalno i nadležnom ministru koji radi u delu zadrugarstva, jer mislim da smo sada stavili veliki akcenat na zadrugarstvo. Bez jakog zadrugarstva, siguran sam, nema uspeha ni razvoja malih opština, a ni razvoja našeg jugoistoka Srbije, a i cele Srbije.

U okviru zadrugarstva imamo mogućnost i kontrolu svega onoga što se radi, izlazimo iz sive zone da više nema rada na crno. Konačno, normalno, obezbediće se sigurnije tržište sa boljim uslovima i sa boljom cenom.

Vezano za Zadružni savez Srbije, jedno pitanje, koliko sada zadružnih saveza na teritoriji Srbije ima? Interesuje me koliko predsednika u tim okružnim zadružnim savezima, ljudi koji su bili u nekom prethodnom periodu, ljudi koji su vodili zadruge koji su vodili zadrugarstvo i koji su učestvovali u popadanju zadrugarstva?

Svedoci smo da do 2000. godine i posle toga veliki broj zadruga je otišlo u stečaj, a veliki broj imovine i imovina tih zadruga je nestala na volšeban način. U tome su učestvovali i ti pojedinci koji sada vode okružne zadružne saveze. Neću sada navoditi imena tih koje znam, oni će sigurno naći, ali u nekom narednom zasedanju to ću sigurno uraditi i konkretno reći šta rade, kako rade i na koji način utiču da se formiraju zadruge. U jednom trenutku utiču na to da kada se neka zadruga formira, da oni kod tih ljudi idu i razgovaraju sa njima. Na neki način, sebi traže neku korist od toga kada se sutra ta zadruga formira i konkuriše za neka sredstva. Oni možda od toga i neki interes imaju i to svoj lični i finansijski interes. O tome ću govoriti u nekom narednom periodu.

Inače, što se tiče zadrugarstva, stvarno je velika stvar, dobra stvar, još jednom se zahvaljujem nadležnom ministru Krkobabiću koji na tome radi. Očekujem da ćemo zajedno sa njim i svi mi ovde u Skupštini dati podršku i zadrugarstvu i razvoju poljoprivrede, a normalno i naš predsednik Srbije, gospodin Vučić, radi na tome. Obilazimo svi zajedno te naše sredine na jugoistoku Srbije, male opštine, seoska područja i mislim da će puno stvari biti u narednom periodu bolje.

Još jedna stvar koju bih hteo da pitam, to je vezano za „Herbogal“, to je bivša „Krka“. To je firma koja je nekada bila u Svrljigu, i ranije sam postavljao pitanje, pitanje je naslovljeno Fondu zdravstva Republike Srbije, nadležnom Ministarstvu zdravstlja i Ministarstvu spoljnih poslova. „Krka“ je u periodu posle devedesete godine završila rad, počela je nova firma „Herbogal“. Od 2000. godine ta firma je u stečaju.

Sada ta firma ima šansu da radi, da funkcioniše, ali unazad do 2019. godine do današnjeg dana, ta firma je u stečaju. Ne može da se proda zato što je u postupku sukcesije.

Pitao bih da li postoji mogućnost da se u narednom periodu, pošto imamo velike aktivnosti, zajednička, prijateljska veza sa ljudima, sa predsednikom Slovenije, sa predsednikom Vlade Slovenije, sa predsednikom Državnog zbora Slovenije, a sada su tu kod nas i naši prijatelji iz Državnog zbora Slovenije, poslanici Kluba prijateljstva sa Srbijom Predrag Baković, sa još dva poslanika koji su u poseti našem parlamentu, oni će kasniji biti kod nas i videće kako radimo, pitao bih da li postoji mogućnost da se obezbedi firma „Herbogal“ da se stavi u funkciju, da se ta sukcesija, na neku način reši, da se nađe način i da Svrljig dobije mesto gde će moći da se radi poljoprivredna proizvodnja? Ima hladnjače, sušare i ima mogućnost da se odmah sutra stavi u funkciju.

Znači, konkretno pitanje – da li postoji mogućnost i kada će se osloboditi ta firma „Herbogal“ da u Svrljigu krenu da rade i da zajedno na tom mestu budu nova radna mesta, da se uposle ljudi i da se stvar prihod za opštinu Svrljig, a i na sam taj način da se puni budžet Republike Srbije?

Još nešto, za mene što je vrlo bitno, jeste nastavak izgradnje od Malčanske petlje ulice do Knjaževačke ulice, to je u delu Niša od Svrljiga, od Zaječara do Svrljiga prema Nišu, da li će taj put biti rekonstruisan i urađen, jer je taj put bio vrlo bitan zato što se već radi naplatna rampa u delu Malčanske petlje? Hvala još jednom.

Zahvaljujem, kolega Miletiću.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Izvolite, kolega Vukadinoviću.

Zahvaljujem.

Imam dva pitanja. Jedno je kratko, pošto pretpostavljam da će gospodin Šarčević moći da ga šire obrazloži, tiče se ove informacije da je u gimnaziji u Beloj Crkvi, jedna odnosno dve profesorice su ostale bez posla zbog toga što je od njih traženo da, citiram: „Botuju za vladajuću stranku“, da je to bio uslov koji im je postavljen, da su uslovljene da idu kod predsednika opštine i da se dogovore o tome, da li da prevedem tu ružnu reč, "botovanje", da u slobodno vreme, odnosno van radnog vremena se bave pisanjem po društvenim mrežama u prilog vladajuće stranke.

To su strahovito teške optužbe i koje zadiru, iako deluje sitno u odnosu na sve ono čime se mi bavimo i što nas okružuje i što se svakodnevno dešava, ali ovde imamo crno na belo. Imamo osobu, tačnije dve osobe koje su takvu optužbu iznele i imamo čak i bivšeg direktora koji je potvrdio da je takvih pritisaka bilo.

Dakle, mislim da je Ministarstvo prosvete, odnosno gospodin Šarčević, obavezno ako to već nije učinilo, naglašavam ako to već nije učinilo, da najhitnije istraži slučaj i saopšti rezultate da li je to tačno i da, kako bih rekao, preduzmu odgovarajuće mere ukoliko je to tačno. Ukoliko nije, da se javno to saopšti. Mislim da ima osnova čak i za intervencijom MUP ukoliko su te optužbe tačne da su neke profesorice, tu se pominju njihova imena, engleskog i matematike, dobile otkaz, nije im je produžen radni odnos iako postoji potreba za njihovim zanimanjima, odnosno za njihovim angažmanom zbog toga što je traženo da se bave lobiranjem ili "botovanjem" ili agitovanjem za vladajuću stranku.

Drugo pitanje ide na adresu predsednika Vlade i Kancelarije za Kosovo i Metohiju i tiče se nečega što je rekao bih u dugom nizu flagrantnih faulova, auto-golova, prekršaja i antiustavnog delovanja, možda ne samo poslednje, nego nadam se i najkrupniji i da neće biti daljih i krupnijih primera.

Reč je o tome da su ponovo raspisani izbori i održaće se početkom oktobra na Kosovu i Metohiji, odnosno da su institucije Prištine raspisale vanredne parlamentarne izbore i da na njima se ponovo sprema da učestvuje Srpska lista, kao i još neke srpske liste i neki predstavnici Srba.

Ja kao i ljudi koji su meni politički bliski ne podržavaju te izbore, odnosno ne podržavaju izlazak na te izbore i zalažem se za njihov bojkot, ali, sada, kako bih rekao, to je politička procena, ja uvek uvažavam i mišljenje ljudi koji tamo žive i njihovi interesi su takođe bitni. Uvek se upravo zaklanjanje iza tih interesa, to je i bio razlog što je i do sada Srpska lista učestvovala na tim izborima.

Sada je, međutim, većina čija je ta gorka pilula dodatno zagorčana time što je Centralna izborna komisija Prištine zaključila da na ovim izborima, po prvi put, neće moći da se glasa sa srpskim dokumentima, odnosno sa srpskom ličnom kartom. Traže se prištinske, odnosno kosovska dokumenta.

Naravno da je formulacija zakonska dovoljno neodređena, ali isto tako naravno da kada je trebalo Srbe privesti ili privoleti na izlazak na izbore, moglo se glasati sa srpskim dokumentima.

Sada je obavezujućim stavom i konačnim stavom CIK Prištine, odnosno Kosova, zabranjeno, eksplicitno je zabranjeno glasanje sa srpskim dokumentima. Dakle, ovde smo mnogo toga, kao što rekoh, čuli u zemlji, i ovoj skupštini, i u našim medijima, i u našem društvu, mnogo gorke pilule, mnogo smo teških reči čuli na račun prethodne vlasti, šta su preduzeli ili šta nisu preduzele povodom KiM i kakva su pitanja podnele Međunarodnom sudu pravde i slično. Dakle, za vreme svih tih prethodnih vlasti, prosto moramo se pogledati u oči, svidelo vam se ili ne, Srbi ili nisu glasali na prištinskim izborima ili su mogli da glasaju sa srpskim dokumentima, i to na kraju krajeva su bili izbori u organizaciji UNMIK, OEBS, dakle nisu bili direktno neposredni izbori koje organizuju prištinske vlasti. Sve je to promenjeno radi srpskog sporazuma, sve je to promenjeno 2013. godine i sada stiže ovaj poslednji, kako bih rekao, ne vruć krompir, nego šamar. Apelujem na odgovorne u Vladi Srbije, u Ministarstvu za KiM da pozovu Srbe da ne izađu na te izbore. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Vukadinoviću.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Izvolite.

Hvala, gospodine Milićeviću.

Kao što znate, SRS je upozoravala kakva se krađa, velika krađa, sprema u poslu i sklapanju ugovora oko izgradnje tzv. Moravskog koridora, tj. autoputa Preljina – Pojate.

Mi smo imali prilike da vidimo, takav jedan put, da je bilo procenjeno da vredi oko 550 miliona evra. Upozoravali smo na to da postoji interni dogovor, tj. dil između Zorane Mihajlović, koja je ministar u Vladi zadužen za građevinu, i Američke ambasade u Beogradu, da jedan takav posao dobija američka firma i od toga da je tender bio takav da samo može na njemu „Behtel“ da prođe, da se uopšte ni jedna druga ponuda nije pojavila. Mi vidimo sada, a slušali smo da to nije definitivno, i to smo više puta čuli u ovoj sali od predsednika SNS da nigde u zakonu, tj. lek specijalisu, koji je bio donet zbog tog autoputa, ne stoji „Behtel“. Mi smo na to upozoravali, nama su govorili da izmišljamo, a Zorana Mihajlović, kada se kritikuje ovakav način sklapanja poslova, kada se kritikuje ta očigledna krađa, dakle više od 300 miliona evra, kaže da ko to kritikuje taj je protiv autoputa. Dakle, mi nismo protiv autoputa, mi smo protiv lopovluka.

Smatramo, a i želeo bih da tim povodom uputim pitanje gospođi Ani Brnabić, da Zorana Mihajlović posle ovakve jedne afere ne sme da ostane više ministar u Vladi Srbije, da je to najveći skandal do sada, a imali smo prilike da se uverimo da je ona više puta radila na štetu države Srbije i građana Republike Srbije, od toga da je bila otvoreno protiv SPC do narušavanja naših prijateljskih odnosa sa najvećim saveznicima Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom. To pitanje treba hitno da se reši i onaj ko je sklopio takav posao, u ime Vlade Republike Srbije, a čijom je krivicom ukradeno 300 miliona evra, treba da ide u zatvor.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS danas je Narodnoj skupštini predala više od 100 hiljada potpisa građana Srbije za ukidanje institucije Javnog izvršitelja, kao i novi predlog zakona o izvršenju. Građani Republike Srbije su najviše ogorčeni na javne izvršitelje, na njihovo delovanje. Oni su zavili Srbiju u crno, enormno su se obogatili na onim najsiromašnijim građanima Srbije, pre svega, ne prezaju ni od čega, ne prezaju ni od toga da izbacuju porodice, penzionere, samohrane roditelje iz svojih stanova, a sve u cilju ostvarenja ekstra profita.

Mi mislimo i ubeđen sam u to, a i ova peticija to pokazuje da veliki broj građana Srbije se zalaže za ukidanje jedne takve institucije. Mi smo predali predlog novog zakona koji izvršenje vraća u nadležnost sudova. Pre svega, nismo za to da neko ne plaća svoja dugovanja, a to ne znači, ukoliko neko nije u stanju da plati, da treba da bude, na kraju, opljačkan i da ostane bez krova nad glavom. Pre svega, da se izvršenje vrati u sudove, pod kontrolu države, a ne znamo pod čijom su kontrolom javni izvršitelji i da se garantuje svima minimum 12 kvadrata stambenog prostora po glavi porodice tj. po članu domaćinstva u koje ne sme da se dira tj. ne sme da se obavi izvršenje.

Apelujemo na vladajuću većinu, tj. na SNS, koja je bila protiv ove institucije kada je DS ovu instituciju uvodila u Srbiju, a sada je podržava, da se što pre otvori rasprava po tom pitanju, ta institucija ukine, izvršenje vrati u sudove, da svako onaj ko je opljačkao građane Srbije odgovara i da više stanemo jednom zauvek na kraj takvom bahatom radu i takvom lopovluku. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Šešelj.

Reč ima narodni poslanik Ljubinko Rakonjac. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku da skrenem pažnju na veliki planetarni problem, a to je da je ozonski omotač svakog dana sve tanji i ugrožen je. Jučerašnji dan, 16. septembar, je Dan očuvanja ozonskog omotača.

Naučnici su još 1970. godine ustanovili da je ozonski omotač sve tanji, naročito iznad južnog pola, a ta pojava je označena kao ozonska rupa. Razlog tome je bila velika produkcija različitih sprejeva koji sadrže štetne gasove.

Da bi se sprečilo uništavanje ozonskog omotača potpisani su brojni međunarodni sporazumi, počev od Montrealskog, a cilj je bio ograničenje i smanjenje misija ovih gasova, ali bez obzira na smanjenje proizvodnje sprejeva, ozonski omotač je ugrožen, jer sa druge strane svet, žureći za novcem, nemilosrdno uništava proizvođača ozona, a to su šume koje se mogu smatrati plućima planete Zemlje.

Želim danas da postavim pitanje ministru poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva – kakvo je stanje šuma u Srbiji i koliko se čini na povećanju stepena šumovitosti proklamovanom u prostornom planu Republike Srbije od 41%? U vezi sa tim, kada će Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uraditi strategiju pošumljavanja u Srbiji? Kao što znamo, grad Beograd je tu strategiju radio pre sedam godina i očekujemo da tu istu strategiju za celu Republiku Srbiju uradi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u narednom periodu. Hvala.