Hvala.

Evo još jednog dokaza da kad predstavnici vladajuće većine niti slušaju, niti imaju mogućnost da pametno nešto kažu, da repliciraju, onda se, naravno, služe neistinama.

Meni je žao ukoliko poslanici SNS ne znaju šta je prisvojni pridev. Ako meni neko kaže da sam Putinov, onda je to pohvala, jer ja idem samo u rusku ambasadu, ne idem u američku, niti se slikam sa američkim ambasadorom. To je prisvojni pridev ko je čiji. Ne mogu da izmišljam ni imena, ni prezimena.

Bio je jedan i kancelar Austrije koji je skoro dolazio, dok je bio kancelar. Pa, šta sam trebao da govorim - kancelar kancelar? On ima ime i prezime, kao što ja imam ime i prezime.

Ako ih je jedino uvredilo u mom izlaganju prisvojni pridev, a sve ostalo prihvataju, pa govori da sam pogodio u metu. Da sam govorio o tome, pošto evo, ovi koji su me napali verbalno, poređujući me sa nekakvim političkim diletantnom sa kojim su oni u Novom Sadu 2013. godine protestovali protiv Bojana Pajtića, sa Boškom Obradovićem, lično SNS i DSS, oni uveli Boška Obradovića u Skupštinu, iako Boško Obradović nije prešao cenzus. Ovde se radi o strašnoj zameni teza. Vi napadate mene što ste pomagali Boška Obradovića. Pa, vi imate ozbiljan problem. Ja ne mogu da vam pomognem, nisam lekar, zaista.

Sada druga stvar na koju moram da odgovorim. Opet neko pokušava da spočitava Dragana Đilasa. Dragan Đilas za vreme vlasti radikala, krajem 90-ih, nije bio predsednik Košarkaškog Saveza Srbije, nije bio kandidat za gradonačelnika SRS. Da, s ponosom kažem da sam bio kandidat gradonačelnika SRS, jer nisam menjao stranke. Jedina mi je stranka i biće do kraja života SRS, a njima je trebao da bude kandidat Dragan Đilas. Oni su sa Draganom Đilasom otvarali most Zemun – Borča, pogledajte fotografije, pogledajte intervjue, ruku pod ruku predsednik SNS i funkcioneri SNS sa Draganom Đilasom.

Hvala.
Reč ima Vladimir Orlić, pravo na repliku. Izvolite.

Ne čujemo mi ništa novo kada nam Boško Obradović saopšti da bi voleo da bude Putinov i da on želi da ga građani Srbije smatraju za Putinovog. Međutim, to slabo pije vodu i to je potpuno jasno. Jasno je građanima Srbije da bi to Boško Obradović voleo, da se čak i lično zauzima za tu vrstu pripadnosti, odnosno zauzimanja strane, pa je pokušao izgleda i Vladimiru Putinu nešto da objasni time što mu je svojeručno napisao pismo da mu neke stvari objasni, pošto on sve zna najbolje na svetu i mnogo bolje vidi i od samog Vladimira Putina.

Međutim, činjenice su neumoljive. Srbija danas ima najbolje odnose koje je imala u istoriji. Ako hoćete pogledajte bilo koji period, može da bude i 90-ih, može i perioda Dragana Đilasa za kojim, vidim, Boško Obradović i njemu slični i dan danas čeznu, ali nikada nećete naći primere da je Srbija imala taj nivo odnos sa Ruskom Federacijom kakav ima danas, pa i sa njenim predsednikom lično, ako želite tako.

Nije orden Aleksandra Nevskog stigao ni Đilasu, ni raznoraznim njegovim Obradovićima, nego je došao Aleksandru Vučiću, i to nešto govori nakon jednog veka čekanja, ta vrsta priznanja stigla je i u Srbiju, a zna se zašto. Zato što se danas Srbija ozbiljno odnosi i prema svojim prijateljima u svetu, ali i prema sebi i sopstvenim potrebama i ne treba niko da se ljuti, kada ga ljudi podsete da ga ne vide ni ka Putinovog, ni kao ne znam čijeg, nego i uvek isključivo samo kao ono što on u svojoj prirodi jeste, kao Đilasovog.

Ja sam samo predložio, uz čestitke što je neko sebi odredio da bude politički relevantan koliko jedan Boško Obradović, da će tu svoju političku harizmu i relevantnost da izgradi primenom metoda Boška Obradovića. Na svemu tome, ja prosto čestitam, svako ima pravo na tu vrstu životne mudrosti.

Predlažem da uprostimo stvari, da se ne troši uludo ni vreme, ni energija, nego da se odmah pređe na rezultate koja ta vrsta postupanja jedino može da obezbedi, da se pridruži Đilasu u onom šatoru koji je ispred Rektorata, jer već koliko sutra može ne tragom da nestane, pa će biti potrebno da ga opet vijaju i traže po čitavoj zemlji.

Želeo sam da budem od izvesne pomoći u organizacionom smislu, u tom pogledu, a koliko tu sreće ima, pa to zna najbolje svaki Boško Obradović, ne moram to ja da mu objašnjavam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, povreda Poslovnika, a vi gospodine Damjanoviću nemate osnov za repliku. Vrlo rado bih, a i ovu malopre sam vam dao, nije vas spomenuo, nije spomenuo SRS. Izvolite.

Navikli smo mi srpski radikali da nam politički neistomišljenici govore raznorazne stvari i da smo ovakvi, da smo onakvi, ali postoji nešto što je za nas velika uvreda i zato reklamiram član 107.

Nikada niko srpske radikale i nikoga od nas ne može povezivati sa nikakvim šatorima, sa nikakvim građanskim protestima, sa nikakvim nasilnim rušenjem vlasti. Među vama, gospodo, sede oni koji su rušili 5. oktobra. Nedopustivo je, dakle, možete da kažete da smo najgori, možete da kažete da smo ludi, glupi, šta god hoćete, ali ne možete da nam kažete da smo ikada bili za bilo kakav način, osim onoga što je demokratski, za borbu protiv bilo koje vlasti, bilo kojeg režima.

Mi kažemo da srpski radikali će se boriti na izborima i uvek to kažemo. Uvek priznajemo izborni rezultat, stavimo primedbe, ako imamo konkretne obratimo se Ustavnom sudu koji je uglavnom uvek u ulozi zaštitnika režima, ali kako god. Mi smo izrazito demokratska stranka i to ne može niko da negira, jer to jeste istina, a to ko je bio pod šatorima, ko je sedeo na stiroporu, ko je učestvovao, kažem, u paljenju Skupštine itd, pa je sada deo vladajuće većine, to vi vidite između vas. Nas u tako nešto ne mešajte.

Možemo mi vama pojedinačno da se ne dopadamo, možemo kao stranka da vam se ne dopadamo, možete da imate ovakve ili onakve primedbe na našu raspravu, kao i mi vama uostalom, i to jeste demokratski, i to jeste legitimno i takvu borbu uvek prihvatamo. Nemojte molim vas da nam pripisujete nešto što nikada nije moglo ići uz ime SRS.

Hvala.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić, povreda Poslovnika.

Pošto član 104, dame i gospodo, pre svega se vama obraćam, gospodine predsedavajući, reguliše pravo na repliku, a ovo je bilo zapravo to, želeo sam par stvari da napomenem vezano za član 104. Naravno, kada je reč o demokratskom učestvovanju na izborima, mi se oko toga uvek možemo samo složiti. To uopšte nije sporno. To je jedna od poruka koju šaljemo iz ove sale, ali ne samo iz ove sale, jedini pravi način da se politički takmiči. Dakle, nema pravih načina u nasilnom zauzimanju vlasti, nema pravih načina u isterivanju ulične pravde, nema pravih načina u razbijanju tuđih glava ili uništavanju tuđe imovine.

Dakle, sve ono što zaista rade i što promovišu kao neku vrednost, taj Đilas, taj Jeremić i taj Boško Obradović, koga ja jesam pomenuo nekoliko puta danas, to je sve samo ne dobro. To je u potpunosti pogrešno i to uostalom narod u Srbiji smatra. Oko toga ne bi trebalo da bude nedoumica između nas. Izbori su pravi način. Na tim izborima moraće da se takmiči u dobrim stvarima, da se, između ostalog, objasni jesu li besmislene, mislim da jesu besmislene, optužbe da mi narod krademo. Čime? Time što uspevamo da obezbedimo ono što je tom narodu i našoj zajedničkoj državi potrebno decenijama, da krademo time što, zamislite, povećavamo plate i penzije u Srbiji.

Mislim da će oko toga morati da se na tim izborima, a može i pre i posle njih, nije to sporno, to su uvek važne teme, vodi ozbiljna rasprava. Siguran sam, u toj raspravi argumenti su na našoj strani, na strani politike Aleksandra Vučića koja će obezbediti, videćete jako brzo svojim očima, da prosečna plata u Srbiji bude 500 evra. Sve ono što su pričali da neće biti nikada, realnost će biti. Ta politika je obezbedila i te autoputeve koje su ljudi sanjali decenijama i generacijama. Ta politika je obezbedila stotine fabrika koje su obezbedile stotine hiljada novih radnih mesta.

U tim stvarima moraće da se konkuriše i na tome će se, između ostalog, dobijati ili se neće dobijati poverenje građana. U skladu sa tim neko će sutra biti u prilici ili neće biti u prilici da se stara o Srbiji. Da bi u tome bio uspešan bilo ko, znate šta je jedan od neophodnih preduslova? Da ima u svom nastupu, u svom političkom delovanju i porukama koje šaljem u ovoj sali i na bilo kojem drugom mestu, što manje elemenata Boška Obradovića. To sam želeo da poručim. Ne tražim da se glasam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, povreda Poslovnika.

Povreda člana 27. Naravno, koristiću je kao repliku, kao i kolega malopre. Vama hvala što to dozvoljavate, to je baš lepo.

Vi ste mogli bez problema da tražite. Ne znam zašto niste tražili repliku prošli put.