Poštovani dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Osamnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 84 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: prof. dr Miladin Ševarlić i mr Dejan Radenković.
Nastavljamo rad i prelazimo na načelni pretres o Drugoj tački dnevnog reda – Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 2. Zakona o potvrđivanju Ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora 23.761, 24.745, 25.002, 25.198, 25.497, 25.610, 25.872, 81.657 i 82.640, između Republike Srbije i Evropske investicione banke „Službeni glasnik Republike Srbije – Međunarodni ugovori“ broj 11/17.
Prelazimo na rad Predloga autentičnog tumačenja odredbe člana 2. Zakona o potvrđivanju Ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke, već rečeno, „Službeni glasnik Republike Srbije – Međunarodni ugovori“ broj 11/17.
Primili ste Predlog autentičnog tumačenja, koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave u načelu za poslanike i za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, član 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Saglasno članu 195, a shodno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu autentičnog tumačenja odredbe člana 2. Zakona o potvrđivanju Ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora 23.761, 24.745, 25.002, 25.198, 25.497, 25.610, 25.872, 81.657 i 82.640 između Republike Srbije i Evropske investicione banke „Službeni glasnik Republike Srbije – Međunarodni ugovori“ broj 11/17.
Da li želi reč predstavnik predlagača, narodni poslanik Đorđe Komlenski, predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo? (Da.)
Izvolite, kolega Komlenski.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo na svojoj sednici je doneo odluku da dostavi Narodnoj skupštini Republike Srbije Predlog za donošenje autentičnog tumačenja odredbe člana 2. Zakona o potvrđivanju Ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora 23.761, 24.745, 25.002, 25.198, 25.497, 25.610, 25.872, 81.657 i 82.640 između Republike Srbije i Evropske investicione banke „Službeni glasnik Republike Srbije – Međunarodni ugovori“ broj 11/17.

Naime, Odbor je prvo utvrdio da je predlog za pokretanje inicijative podnet od ovlašćenog predlagača, od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture i Vlade Republike Srbije, a na inicijativu Kontrole letenja Srbije i Crne Gore, SMATSA doo Beograd.

Naime, u praksi je prvobitno, podsetiću na jedan kratak pregled, došlo do problema u primeni ovih međunarodnih ugovora, kada su u pitanju krediti zaključeni sa Evropskom investicionom bankom, jer uzimanje kredita Evropske investicione banke je praktično na neki način isključivalo nadležnost Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Praktično, izmene i dopune ovih zakona kojim su ugovori potvrđeni su doneti kako bi se obezbedila dvostepenost u ovim postupcima i obezbedila nadležnost Republičke komisije. Podsetiću vas da je zaključeno sa Evropskom investicionom bankom ugovor o izmenama i dopunama finansijskih ugovora koje sam pobrojao, gde je ključna odredba člana 2. stav 2. koja glasi – na kraju člana 604., koji se odnosi na postupak nabavke, provera postupka po pravnim lekovima kao što je predviđeno u srpskom zakonodavstvu biće na raspolaganju bilo kojoj strani koja je imala interes za dobijanje određenog ugovora i koja je bila oštećena ili rizikuje da bude oštećena od navodnog kršenja.

Praktično, time je omogućeno da se reši problem nedostatka pravnih lekova koji je postojao u osnovnim tekstovima navedenih finansijskih ugovora, jer za razliku od drugih zajmodavaca Evropska investiciona banka ne postupa u drugom stepenu po žalbama zainteresovanih strana.

Upravo iz tog razloga ovim u praksi i u životu nije u celosti obuhvaćena cela problematika, jer se Republička komisija oglašavala ne nadležnom u situacijama kada su zajmovi koje je zaključila Evropska investiciona banka sa drugim korisnicima, osim kada je u pitanju zajmoprimac Republika Srbija i u kojem je Republika Srbija bila ugovorna strana.

Inače, sve odredbe koje su zaključene, kao i ugovorima sa Republikom Srbijom su apsolutno identične. Kako se radi o identičnoj pravnoj situaciji, a u ovim drugim ugovorima gde nije direktno zaključila Republika Srbija kao zajmoprimac ugovor i nije ona nosilac svega toga, Republička komisija je nastavila da odbacuje prigovore i praktično time onemogućila dvostepenost u postupanju i u odlučivanju, kada su u pitanju interesi korisnika ovih sredstava. To jeste razlog za prihvatanje ove inicijative i utvrđivanje Predloga za autentično tumačenje na način kako je to dostavljeno Narodnoj skupštini na dalji postupak i odlučivanje, jer se radi o potpuno identično pravnoj situaciji i smatramo da obezbeđivanje uslova za dvostepenost u odlučivanju može samo da obezbedi jednu apsolutnu sigurnost, zakonitost i kontrolu postupka koji se sprovodi i kada zajmoprimci, a radi se, na primer, o javnim preduzećima ili nekim drugim institucijama, nisu u situaciji da mogu da podnesu pravni lek i da jednostavno to između ostalog i blokira upotrebu ovih sredstava na duži vremenski period, jer onda procedura, postupak i sve ostalo ide jednim sasvim drugim tokom koji nije ni najmanje u interesu Republike Srbije.

Evo, za početak toliko. Mislim da je ovo nešto što s pravom predlažemo parlamentu i nešto što će zaista obezbediti adekvatnu i odgovarajuću primenu i ravnopravnost svih učesnika u postupcima javnih nabavki, kada se radi o sredstvima koja se pribavljaju iz kredita Evropske investicione banke. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Komlenski.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe SPS, Neđo Jovanović.
Izvolite, kolega Jovanoviću.

Hvala, potpredsedniče.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, imajući u vidu da raspravljamo o Predlogu autentičnog tumačenja, koje je dao Odbor za zakonodavstvo i ustavna pitanja, a to autentično tumačenje se odnosi na Ugovor o izmenama i dopunama finansijskih ugovora i to odredbu člana 2. istog ugovora, koji je zaključen između Republike Srbije i Evropske investicione banke, potrebno je pre svega, poći od značaja Evropske investicione banke, kada je Srbija u pitanju, da bi došli do onoga što je suština, a suština je kako objasniti zbog čega je potrebno autentično tumačenje i zbog čega privredni subjekti, naročito pravni subjekti na teritoriji Republike Srbije, kada je u pitanju upravo ova norma, moraju imati apsolutnu pravnu i ekonomsku sigurnost.

Počeću najpre od značaja Evropske investicione banke za Republiku Srbiju. Nesumnjivo je da Evropska investiciona banka jedan od najozbiljnijih partnera u reformama i modernizaciji Srbije. Zašto? Zbog toga što je upravo preko Evropske investicione banke do sada u Srbiju uloženo ni manje ni više, nego 10 milijardi evra. Zaista jedna impozantna cifra, s jedne strane možemo je tumačiti kao jedan podstrek i jednu podršku, jedan iskorak napred, kada su u pitanju infrastrukturni projekti i ulaganja u infrastrukturne projekte.

S druge strane, moramo imati u vidu činjenicu da je Evropske investiciona banka uvek u ulozi zajmodavca, a Republika uvek u ulozi zajmoprimca, odnosno oni koji se pojavljuju kao korisnici sredstava Evropske investicione banke uvek imaju legitimaciju zajmoprimca. Da li je sada taj paritet, taj odnos zajmodavca-zajmoprimca u onom smislu reči koji podrazumeva poštovanje i zakone o obligacionim odnosima, odnosno taj dužničko-poverilački element, da li je to uvek nešto što se može smatrati povoljnim, to je za ocenu od slučaja do slučaja, ali je bitno istaći činjenicu da ova ulaganja u ekonomskom smislu reči idu samo u jednom pravcu, a to je pravac podrške lokalnim samoupravama, autonomnim pokrajinama, odnosno Vojvodini, gradovima, lokalnim samoupravama kada su u pitanju komunalna ulaganja, odnosno u komunalnu infrastrukturu i naročito sve ono što je bitno za život građana, odnosno gde se na najbolji način servisiraju potrebe građana.

Moram pomenuti, pre svega, projekte putne i železničke infrastrukture, zatim, zdravstvene infrastrukture, u koji je ulagala i Evropska investiciona banka i Srbija, i do sada su ta ulaganja otprilike negde na nivou od 600 miliona evra.

Takođe, treba istaći da Evropska investiciona banka ima značajna ulaganja, opet kažem kroz zajmodavački ili zajmoprimački odnos, kako god možemo tako da ga kategorišemo, u projekte digitalizacije, zatim projekte start ap inovacionih tehnologija, naučno-tehnoloških parkova, naročito u Novom Sadu. Jedan od naučno-tehnoloških parkova u Novom Sadu je inače, predviđen da se završi do kraja 2019. godine, i tu su trenutno ulaganja oko 60 miliona evra.

Što se tiče ulaganja u univerzitete, vrtiće, škole, tu takođe imamo značajna ulaganja Evropske investiciona banke. Pre svega, moram pomenuti ulaganja u Institut za onkologiju, Ortopedsku bolnicu na Banjici, Porodilište Narodni front itd. Ono što građani Republike Srbije treba da znaju, jeste činjenica da su lokalne samouprave preko Evropska investiciona banke uspele da reše brojne komunalne i druge probleme, počev od problema vodosnabdevanja, izgradnje gradskih pijaca, i svega ostalo.

Sve ovo što sam govorio, na sve ovo što sam ukazivao je u stvari činjenica da Republika Srbija i Evropska investiciona banka imaju jedan ozbiljan partnerski odnos. Taj ozbiljan partnerski odnos podrazumeva razvoj i unapređenje saradnje upravo u oblastima koje sam malopre naveo, a to su oblasti koje su najznačajnije za život građana infrastrukturni, komunalni i drugi projekti.

Upravo zbog ovoga je jako važno da privredni i pravni subjekti u Republici Srbiji uživaju određenu vrstu pravne sigurnosti kada se radi o primenama, odnosno konkretno o primeni člana 2. ugovora koji je Republika Srbija zaključila sa EIB. Zašto ovo govorim? Zbog toga što je kroz autentično tumačenje potvrđeno da upravo ova odredba člana 2. u praktičnom smislu reči mora da bude primenjena dosledno, odnosno da se po tom odredbom ugovora podvedu svi oni na koje se ovaj ugovor odnosi, a to nije samo Republika Srbija, to su bukvalno svi pravni subjekti koji učestvuju u postupcima javnih nabavki i tu se prevashodno postavilo pitanja koje se vezuje za SMATSA-u, a to je kontrola letenja vezana za Republiku Srbiju i Crnu Goru.

Imajući u vidu da, kako je moj uvaženi kolega Đorđe Komlenski istakao, došlo do problema koji se vezuju za samu proceduru u postupcima javnih nabavki, a naročito problema koji se vezuju za rešavanje u drugostepenom postupku, taj problem se sada kroz ovo autentično tumačenje rešava, jer umesto dosadašnje prakse tzv. odbacivanja ili odbačaja prigovora, imajući u vidu da su prigovori onih za koje se smatralo da ne mogu imati legitimaciju zajmoprimca, sada tu legitimaciju zajmoprimca imaju svi pravni subjekti koji mogu učestvovati u postupcima javnih nabavki po odredbama Zakona o javnim nabavkama koje je donela Republika Srbija.

Dakle, uspostavlja se jedan sistem pravne sigurnosti, jednakosti pred zakonom i ono što je najvažnije, postojanje prava na pravni lek, a samim tim ukoliko postoji pravo na pravni lek ili pravno sredstvo, automatski mora da postoji i onaj ko odlučuje o tom pravnom leku i tom pravnom sredstvu, a to je komisija za zaštitu prava. Nije to ništa novo, nije niko izmislio toplu vodu. Radi se o nečemu što već postoji, radi se o nečemu što već funkcioniše, što proizvodi određene pravne posledice. Komisija za zaštitu prava institucija koje je ustrojena već dugo vremena i dugo vremena funkcioniše sada je samo pojašnjeno da ta ista Komisija za zaštitu prava jeste organ koji odlučuje po pravnim lekovima u odnosu na sve pravne subjekte koji učestvuju u postupcima javnih nabavki.

Poslanička grupa SPS bezrezervno podržava Vladu Republike Srbije, predsednika Republike Srbije koji ulaže velike napore da se Republika Srbija i svi njeni građani pojave kao neko ko će u ovakvim partnerskim odnosima imati status kakav zaslužuje, a to je da se kroz zajmove ulaže tamo gde je to najpotrebnije, tamo gde će to građani Srbije najbolje da osete i gde će njihov interes biti u najvećoj meri zaštićen.

Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SDPS, narodna poslanica Slavica Živković.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, pred nama se danas nalazi Predlog autentičnog tumačenja odredba člana 2. Zakona o potvrđivanju ugovora o izmenama i dopunama određenih finansijskih ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Evropska investiciona banka kao zajmodavac, i Republika Srbija kao zajmoprimac, zaključile su niz finansijskih ugovora. Međutim, kod nekih finansijskih ugovora došlo je do problema u sprovođenju u okviru domaćeg zakonodavstva.

Navešću koji su to ugovori da bismo, prosto, došli do problema o kome danas raspravljamo. To su ugovori koji se odnose na Klinički centar A iz 2006. godine, Klinički centar B iz 2008. godine, opštinska i regionalna infrastruktura iz 2009. godine, auto-put Koridor 10 iz 2009. godine, istraživanje i razvoj u javnom sektoru iz 2010. godine, program modernizacije škola iz 2010. godine, autoput Koridor 10 koji se odnosi na E80 iz 2010. godine, rehabilitacija i bezbednost puteva iz 2013. godine i unapređenje objekata pravosudnih organa iz 2016. godine.

U toku primene ovih ugovora, javio se problem nadležnosti u drugom stepenu po zahtevima zainteresovanih strana u postupcima javnih nabavki. Navedeni ugovori koje je Republika Srbija zaključila sa Evropskom investicionom bankom, ograničavaju primenu domaćeg zakonodavstva u javnim nabavkama i istovremeno isključuju nadležnost Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Evropska investiciona banka sa druge strane, ne uzima u razmatranje zahteve za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, uz obrazloženje da je potrebno istrpeti domaće pravne lekove u ovom delu koji nisu postojali u ovim slučajevima i dolazimo u problem blokiranja javnih nabavki i uopšte blokiranja sprovođenja projekata za koje su sredstva odobrena. U svim ovakvim slučajevima do donošenja Zakona čije se danas autentično tumačenje predlaže, Komisija je odbacivala prigovore uz obrazloženje da nije nadležna. Pozivajući se da je reč o postupku koji se ne vodi po pravilima propisanih domaćim Zakonom o javnim nabavkama.

Zbog svega navedenog bilo je neophodno da Republika Srbija u svojstvu zajmoprimca zaključi sa Evropskom investicionom bankom ugovor o izmenama i dopunama finansijskih ugovora, gde je ključna odredba u članu 2. stav 2) koji se dodao u tekstove prvobitnih ugovora, a koji glasi - da provera postupka po pravnim lekovima, kao što je predviđeno u srpskom zakonodavstvu, biće na raspolaganju bilo kojoj strani koja je imala interes za dobijanje određenog ugovora i koja je bila oštećena ili rizikuje da bude oštećena od navedenog kršenja.

Na ovaj način se rešava nedostatak pravnih lekova koji je postojao u osnovnim tekstovima finansijskih ugovora, čime su zaštićena prava zainteresovanih strana i ponuđača i krenulo se sa sprovođenjem projekata za koje su navedeni zajmovi dati. Na ovakav način se nije rešio problem u celosti jer su zakonom čije se autentično tumačenje danas predlaže, odnosno član 2. koji je dodat u prvobitne tekstove, obuhvaćeni su samo oni zajmovi Evropske investicione banke koji su sklopljeni sa Republikom Srbijom u svojstvu zajmoprimca, u slučajevima kada su korisnici treća lica, odnosno u ovakvim ugovorima oni se nazivaju promoteri.

Međutim, Evropska investiciona banka, sklapa ugovore i sa privrednim subjektima koji imaju sedište u Republici Srbiji. U obrazloženju zakona se navodi primer ugovora 88.008, a koji je zaključila Evropska investiciona banka, kao zajmodavac sa kontrolom letenja Srbije i Crne Gori, koji je društvo sa ograničenom odgovornošću sa sedištem u Beogradu, kao zajmoprimac.

Ovde se javlja isti problem koji je postojao i pre nego što je Narodna skupština 1. novembra 2017. godine, usvojila zakon čije se autentično tumačenje traži. Sporna je nadležnost Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Naravno, zahtevi za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, ponovo Komisija odbacuje uz obrazloženje da nije nadležna jer smatra da se njena nadležnost ne može utvrditi ugovorom, već samo zakonom.

Svi zakoni koje Republika Srbija sklapa sa Evropskom investicionom bankom su u Skupštini Srbije potvrđeni zakonom i samim tim je i potvrđena nadležnost Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Bez obzira što u ovakvom ugovoru postoji klauzula koja jasno definiše nadležnost Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Komisija kaže da se njena nadležnost ne može utvrditi ugovorom, već je to potrebno uraditi samo zakonom. Da je ovakav ugovor sklopila Republika Srbija sa Evropskom investicionom bankom, on bi bio potvrđen zakonom i nadležnost bi bila veoma jasna. Međutim, pošto je reč o privrednom subjektu koji je društvo sa ograničenom odgovornošću ponovo smo došli u problem koji smo imali i pre donošenja zakona iz 2017. godine.

Na ovakav način smo došli u situaciju da postoji istovetnost između pravne situacije koja je uređena zakonom iz 2017. godine, čije se autentično tumačenje predlaže i pravne situacije koje je u ovom spornom ugovoru nastala. Uvek je reč o ugovoru o zajmu u kome je jedna od strane ugovornica Evropska investiciona banka kao zajmodavac. Zajam se uvek uzima u korist pravnih subjekata koji imaju svojstva naručioca prema Zakonu o javnim nabavkama. Uvek kada nema inostranog elementa u jednoj javnoj nabavci pravni subjekti u čiju korist je uzet zajam primenjuju Zakon o javnim nabavkama. Zainteresovana lica i ponuđači nemaju kome da podnesu zahtev za zaštitu prava zbog čega je ugrožena regularnost postupka javnih nabavki. Lica u čiju korist je uzet zajam prinuđena su da odlažu primenu finansijskih ugovora, a samim tim se blokira realizacija projekata zbog koga je zajam uzet.

Navedene istovetnosti jesu dovoljan razlog za izdavanje predloženog autentičnog tumačenja kojim bi se predvideo da se odredba člana 2. Zakona o potvrđivanju ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora koji su dopunjeni Zakonom o 1. novembra iz 2017. godine primenjuju ne sve finansijske ugovore koje Evropska investiciona banka sklopila sa privrednim subjektima koji imaju sedište u Republici Srbiji, a koji imaju svojstvo naručioca u smislu Zakona o javnim nabavkama.

Socijaldemokratska partija kao partner u Vladi Republike Srbije uvek će biti za rešenja koja će dodatno unaprediti domaći pravni sistem u cilju stvaranja mogućnosti, za realizaciju odabranih kredita kojima se finansiraju projekti koji vode ka prosperitetu naše zemlje. Svi ugovori koji su sklopljeni sa Evropskom investicionom bankom suštinski doprinose društveno-ekonomskom razvoju Srbije i čitavog regiona, zato će i moje kolege poslanici SDPS i ja glasati za predlog autentičnog tumačenja jer ukoliko u okviru domaćeg zakonodavstva ne obezbedimo mehanizme za trošenje odabranih sredstava postavlja se pitanje daljeg kreditiranja i pitanje kvaliteta kakvi će to ugovori u narednom periodu biti.

Evropska investiciona banka u Srbiji je u javni privatni sektor počev od 2001. godine investirala više od pet i po milijardi evra, reč je o više od 70 kapitalnih projekata i 300 manjih na lokalu. Evropska investiciona banka u Srbiji je uložila u železničku, putnu infrastrukturu, energetiku, zdravstvo, prosvetu, istraživanje i razvoj. O tome ko je bolji klijent država ili privatni sektor izveštaj Evropske investicione banke ukazuje da je privatni sektor brži zato što ima jasan cilj da ostvari profit dok javni sektor je tu obično da podigne kvalitet neke usluge. Javni sektor je tromiji. To nije slučaj samo u Srbiji već generalno. Smatra se da u zemljama u tranziciji treba da se jača kapacitet efikasnosti i transparentnosti javnog sektora. To sve rezultira sporijem povlačenju sredstava kada je reč o državi dok se u privatnom sektoru sve dešava za oko godinu ili dve.

Naravno, da su projekti koji su od javnog značaja kompleksniji i da treba puna procedura da se završi da bi se realizovali, ako pripremne radnje nisu dobro planirane onda će se i kasniti sa povlačenjem sredstava. Srbija je trenutno na 88% povučenih sredstava kada posmatramo statistike u poslednjih deset godina. To je veoma dobar procenat i vrlo je važno imati u vidu da su između 2013. godine i 2016. godine imali smanjenje novih investicija zbog fiskalne konsolidacije u javnom sektoru, ali su započeti projekti realizovani po planiranoj dinamici. U poslednje tri godine isplaćeno je svih 579 miliona evra za drumski Koridor 10, za izgradnju auto-puta kao Grčkoj i Bugarskoj gde je Evropske investiciona banka finansirala najteže deonice, a to su deonice kroz Grdeličku i Siđevačku klisuru.

Upravo zbog uspešne realizacije, planiranih projekata i napore koje Vlada Republike Srbije ulaže u stvaranje uslova za nove investicije koje će našoj zemlji obezbediti jaču povezanost sa zemljama regiona, 13. septembra ove godine, u Beogradu je otvoreno sedište Sekretarijata transportne zajednice jugoistočne Evrope. Cilj razvoja saobraćajne mreže, između EU i zemalja jugoistočne Evrope, ali i jači transportni sistem koji je u skladu sa standardima EU.

Značajno je da će Sekretarijat doprineti smanjenju troškova projekata u oblasti transporta do 30%, kao i privlačenju novih investicija, kao i da će pružiti podršku zemljama regiona u pripremi i realizaciji projekata u oblasti transporta, jačanju njihove međusobne povezanosti, kao i povezanosti EU, ali i usklađivanju zakonodavstva i standarda sa onim u EU.

Upravo jedan od ugovora koji ima za cilj unapređenje vazdušnog saobraćaja u regionu je i razlog što danas govorimo o predlogu autentičnog tumačenja. To je ugovor 88.008 koji ima za cilj da obezbedi nova ulaganja u izgradnju i modernizaciju objekata kontrole letenja i izgradnju novih i rekonstrukciju starih radarskih sistema na srpskim aerodromima.

Ugovor je deo programa modernizacije kontrole letenja Srbije i Crne Gore, za period 2017. – 2021. godinu. Za ovaj period je planirana modernizacija sistema kontrole letenja u Srbiji i Crnoj Gori, što, između ostalog, podrazumeva i nabavku i implementaciju radarskih sistema.

Modernizacijom će biti ispunjeni zahtevi i standardi iz evropskog paketa propisa, poznatog kao jedinstveno evropsko nebo, a koji su implementirani u Srbiji i Crnoj Gori. Modernizovani sistem unaprediće bezbednost, kapacitet, efikasnost i ekonomičnost sistema za upravljanje vazdušnim saobraćajem, poboljšati saobraćajnu povezanost regiona u smanjenje emisije gasova i buke.

U vlasništvu Republike Srbije SMATSA je 92%, a iz ovog programa biće uloženo ukupno 118 miliona evra, uključujući investicije u četiri aerodroma u Srbiji, „Konstantin Veliki“ u Nišu, „Ponikve“ u Užicu, „Morava“ u Kraljevu i „Nikola Tesla“ u Beogradu. Najznačajnije ulaganje je u aerodrom u Nišu, gde će biti samo uloženo u izgradnju tornja 5,5 miliona evra, što je jako važno, kako bi niški aerodrom mogao da se koristi, kao alternativni aerodrom beogradskom.

U cilju rešavanja problema zastoja u realizaciji veoma bitnih projekata iz zajma Evropske investicione banke, kada je reč o realizaciji projekat SMATSA d.o.o. koji su od velikog značaja za dalji razvoj i unapređenje vazdušnog saobraćaja u Republici Srbiji, tako i o drugim ugovorima, koji će, takođe, u narednom periodu biti sklapani sa privrednim subjektima, iz Republike Srbije i Evropskom investicionom bankom.

Poslanici SDP će glasati za autentično tumačenje odredaba člana 2. Zakona o utvrđivanju ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora, koje sam prethodno navela, kako bi se sprečile štetne posledice, do kojih mogu da dovedu nedoumice u primeni navedene odredbe. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Živković.
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS, narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite kolega.

Dame i gospodo, mi danas odlučujemo o nečemu što je iznuđeno od strane Evropske investicione banke.

Naime, da bi javnosti bilo jasno, ugovori koji su potpisivani sa ovom bankom, još od 2006. godine, pa sve do 2017. godine, sa već pomenutim konkretnim ugovorima koji se odnose i na kontrolu leta, koji se odnose na kliničke centre, i sve ono u šta su se ulagala sredstva na osnovu kreditne linije iz Evropske investicione banke su, na neki način stopirani u realizaciji od strane Evropske investicione banke, iz razloga što Evropska investiciona banka opominje Vladu Srbije da pre svega mora da poštuje domaće zakonodavstvo.

Nije ovo oštrina reči upućena iz razloga što mi iz SRS smatramo da je to trebalo uraditi na ovakav ili onakav način, nego iz razloga što smo mi SRS upozoravali da se moraju poštovati domaći zakoni i zakoni koji su doneti, usvojeni u ovoj Skupštini.

Jedan od takvih zakona je Zakon o javnim nabavkama. Kada je Evropska investiciona banka odobrila namenska sredstva koja koristi Republika Srbija, došlo je do određenih problema.

Naime, kada je u pitanju žalbeni postupak u procesu javnih nabavki, pojavio se problem praktične prirode gde je Evropska investiciona banka trebala da odlučuje po pitanju žalbi učesnika u ovom procesu javnih nabavki.

Evropska investiciona banka se pozvala na domaće zakonodavstvo Srbije i rekla da je donesen Zakon o javnim nabavkama, a više puta smo rekli da je to bio ponos SNS koliko je i na koji način najavljivala da će taj zakon koji oni predlažu preporoditi Srbiju kada je u pitanju oblast javnih nabavki.

Evropska investiciona banka je rekla da domaće zakonodavstvo predviđa da je Komisija za sprovođenje javnih nabavki prvostepeni organ po pitanju žalbi. Komisija je u skladu sa klasičnim tumačenjem rekla - jeste, to je tačno, ali samo kada je potpisnik govora i korisnik sredstava Republika Srbija.

Misleći da će to po ustaljenim navikama da prođe, Evropska investiciona banka je ipak rekla da mora postojati prvostepeni organ kada je u pitanju postupak žalbe, a taj organ je upravo Komisija za sprovođenje javnih nabavki.

I, sada je nastao jedan vakum od 2006. godine. Dolazi do stopiranja realizacije pojedinih projekata, odnosno plasiranja ili puštanje u opticaj sredstava koje je Evropska investiciona banka odobrila.

Imamo slučaj kada se pre neki dan potpisivao ugovor za nov autoput kako su ga nazvali, "Put mira" u deonici od Niša do Prištine, gde Evropska investiciona banka odobrava kredit u visini od 100 miliona evra. Sada je to veoma interesantno, ne iz razloga da bi javnost mislila da nama Evropska investiciona banka pomaže. Nema tu nikakve pomoći, u bukvalnom smislu reči. To je kreditna linija koju koristi Srbija, kredite odobrava Evropska investiciona banka, te kredite Srbija mora da vraća u nekim periodima, kako se već ugovorom definiše, tako da tu nema neke velike pomoći, ali pomaže ovome delu gde opominje vlast Srbije da mora da poštuje zakone koje donose.

U ovom konkretnom slučaju, koji je najnovijeg datuma, gde se Evropska investiciona banka odlučila da kreditira izgradnju jednog dela "Autoputa mira" od Niša prema Prištini, bez obzira koliko to groteskno zvuči u ovom trenutku, da je to mir, Evropska investiciona banka unapred najavljuje, pogotovo tumačenje člana 2, unapred najavljuje da se mora poštovati Zakon o javnim nabavkama.

Zašto mi, srpski radikali uporno insistiramo na ovome što insistira Evropska investiciona banka? Ne zato što smo evro fanatici preko noći ili nešto, nego zato što je to na neki način sramota za domaću našu vlast da ga opominje kreditor, davalac kredita da mora da poštuje zakone koje je doneo. I, iz drugog razloga navodimo baš primer novijeg datuma, gde Evropska investiciona banka kaže - u slučaju davanja odobrenja kreditne linije od 100 miliona evra za finansiranje deonice puta Niš - Priština, isto će insistirati na doslednom sprovođenju procesa javnih nabavki.

Setite se, dame i gospodo, a i javnost se seća kada smo mi, srpski radikali, ovde iznosili dokaze, činjenice oko izgradnje i vezano za raspisivanje konkursa i konkursne dokumentacije za izgradnju Autoputa Preljina - Poete. To je taj Šumadijski koridor.

Tada smo jasno i glasno predočili šta se sve radi kako bi se nanela direktna šteta ne samo zakonodavstvu, nego i finansijska šteta koja se nanosi Republici Srbiji.

Zakonodavstvu Republike Srbije se nanosi tako što je ministarstvo, odnosno samim tim i Vlada predložila leks specijalis. To je specijalni zakon koji je odmah izbrisao javne nabavke kao stavku koja treba da se nalazi u ugovoru oko izgradnje Šumadijskog koridora. To je jedna stvar.

Drugo, finansijski je višestruko oštetio Srbiju. Prvo, što je, maltene, objavljena fotografija budućeg izvođača, a sadašnji već znani „Behtel“, tako što se na ime izgradnje tog autoputa odobravaju sredstva u visini od 800 miliona evra.

Gledajte koja je nelogičnost. Nelogičnost je u tome da u deonici autoputa od Niša do Dimitrovgrada u dužini od približno 100 kilometara, finansijski taj projekat je iznosio 480 miliona evra. Sa svim ovim korekcijama neka bude 500 miliona evra. To se, otprilike, uklapa u neke standarde kada je u pitanju izgradnja autoputeva gde je jedan kilometar autoputa reda veličine milion evra, odnosno pet miliona evra, izvinjavam se. To je otprilike ta neka relacija. Ovde imamo nešto što odudara ne samo od standarda, nego čak u jednom delu i od zdrave logike, zdrave pameti.

Mi ovde imamo za deonicu koja je 120 kilometara, sa svim pratećim objektima neka bude 120 kilometara, 800 miliona evra. Sada mi govorimo o tome, ne ulazimo u te detalje kada su u pitanju klisure, kada su u pitanju pogodnosti terena, gde Vlada objašnjava da ovaj otežani posao u Šumadijskom koridioru se odnosi na sređivanje vodotokova, a svi smo svedoci koliko se sredstava utrošilo, koliko se vremena izgubilo samo probijanjem u klisuri, svega onoga što podrazumeva i tuneli i sanacija terena i tako dalje i tako dalje. Nema te korelacije koja bi mogla da nam ukaže da tu ima neka logika ili da tu postoji neki način razmišljanja kakva je korist Srbije, korist u smislu da se utroši što manje sredstava ili sredstava koja su normalno predviđena svim nekim standardima u svetu, pa samim tim trebalo bi to da bude u Srbiji.

Čuli smo ovde od resornog ministra, koja je prisutnija u javnosti, maltene, više nego ona „Dormeo“ oprema, gde ona kaže da je to i te kako značajno za Srbiju što se, umesto, kada bih se računala neka normalna cena u visini od 580 miliona, izdvaja 800 miliona za izgradnju ovog Šumadijskog koridora. I, šta se desilo? Većina u ovoj Skupštini je pomno slušala objašnjenje, izglasala taj zakon, zakon koji je specijalni zakon, koji eliminiše ne samo postupak ili proces javnih nabavki, nego potpuno eliminiše plaćanje carine za uvoz repromaterijala koji je iz svega onoga što je potrebno za izgradnju tog autoputa koji će povezivati Koridor 10 i Koridor 11.

Pogledajte sad kolike su to štete nanesene samo ovakvim jednim nepromišljenim gestom, jednim ugovorom koji je kriminalan u osnovi. Šteta je nanesena direktno svim poreskim obveznicima i građanima Srbije. Sada na sve to dolazi Evropska investiciona banka koja, bez obzira šta je ko mislio, ipak upozorava da mora se poštovati Zakon o javnim nabavkama. Zašto? Zato što taj prvostepeni organ nalazi se u Srbiji i zove se Komisija za sprovođenje javnih nabavki. Drugostepeni organ je smešten u velikom vojvodstvu Luksemburga, gde je smeštena, gde se nalazi i sedište Evropske investicione banke.

Kada smo mi objašnjavali da ne može tako da se krše zakoni, da ne može tako da se raspisuje konkurs za učešće u izgradnji ovakvih značajnih kapitalnih investicija, kako je to uradila Vlada po pitanju Šumadijske magistrale, mi smo dobili odgovor da je to sve u interesu Republike Srbije.

Jasno i glasno nam je predočeno. Čak u pojedinim trenucima od strane resornog ministra smo nazivani kojekakvim imenima. Šta nam je sve spočitavano nama, srpskim radikalima, da bi u krajnjem slučaju došli do te konstatacije od strane ministarke da smo mi protiv autoputa. Mi, srpski radikali, koji ukazujemo i skrećemo pažnju na kriminal i kriminalne radnje koje se dešavaju i sprovode od strane pojedinaca u Vladi Srbije, treba da snosimo odgovornost za taj kriminal koji se unapred najavljuje.

Šta je motiv svega ovoga? Pa, najverovatnije je motiv bilo lakomisleno razmišljanje ili jednokratno razmišljanje ako mi „Behtelu“, američkoj kompaniji koja je i te kako značajnog velikog renomea, dozvolimo ovakvu investiciju, ovako skupu investiciju, mi ćemo na neki način da dobijemo naklonost američke zvanične politike, jer u tom „Behtelu“ u većini slučajeva angažovani su i te kako značajni kadrovi ne samo iz oblasti politike, ne samo pojedini senatori, nego najvećim delom bivši oficiri, ljudi koji su bili u obaveštajnim strukturama. To je upravo, ovako kako smo mi srpski radikali definisali, jednokratno, kratkovido razmišljanje.

Nema tog koji će se smilovati zato što ćete mu vi dati privilegiju u vidu 300 miliona razlike u investiciji, pa će on to da vam zapamti, pa će da ode da lobira u Ameriku kako bi ubedio zvaničnu politiku Amerike da u Srbiji ipak nije tako kako neki predstavljaju, da u Srbiji je napredak, da Srbija je zemlja koja treba uskoro da uđe u EU, kako su to preko noći stvorili eurofanatici, zamislili u svojim glavama. Ne, nego će vam uzeti pare, gospodo, odnosno uzeti nama pare, bolje rečeno, precizno govoreći, i baš ga boli briga. Baš ga boli briga i za Srbiju i za Vladu Srbije.

Možda će da povede računa o pojedincima iz Vlade Srbije koji su njegovi miljenici i pitomci, kao što je dotična resorna ministarka. Ona je poznata po tome što ima dobre, ali u ovom slučaju političke, odnose sa predstavnicima zvanične Amerike, pogotovo sa ambasadorom, jer, bezbroj puta smo već napominjali, stajala je pored ambasadora Amerike koji je govorio na sva usta glasno i jasno da je Kosovo po njemu samostalna nezavisna država i niko iz vlasti, pogotovo iz vladajuće koalicije, nije reagovao na to. Prosto, čovek ne može da poveruje da bar neko nije uzeo sebi za pravo da je opomene, da kaže – ne možete tako da postupate, morali ste, ako već niste našli za shodno da reagujete, naknadno da reagujete, da bar pošaljete saopštenje ili obaveštenje javnosti da se ne slažete sa takvim stavom koji je izneo američki ambasador. Ne, to je nekima bilo simpatično. Zašto? Zato što preko noći stvoreni evrofili, njima je sve drago što dolazi iz te napredne EU, odnosno što dolazi preko okeana, a to im je još draže, jer oni misle da ako se dodvore, ako se na neki način nametnu tim iz Amerike predstavnicima, da će imati neku privilegiju, da će lično napredovati, da će imati neku perspektivu. Nećete, gospodo. Pogledajte ove koje kritikujete, ove iz DOS-a. Vidite kako se oni sada provode - kao bos po trnju.

Da li mislite da ovi iz DOS-a, pogotovo njihovi čelnici bivši, ne bi uživali u kapitalu koji su pokrali u Srbiji? Uživali bi. To su milioni i milioni evra, i oni su razmišljali na taj način kako vam mi predočavamo, kada zgrnu ogromno bogatstvo, kada lično budu toliko bogati, oni će se povući iz politike i uživati u blagodetima tog novca koji su pokrali u Srbiji, uz odobrenje i na kraju krajeva naklonost američke, pre svega, američke zvanične politike.

Međutim, vidite kako je to surovo u životu. Taman se oni nakrali, taman napravili planove, a ovi ih aktivirali i rekli sada ćete da se sukobljavate politički sa onima koje ste stvorili i vidite kako to nije nimalo prijatno.

Sav novac koji su stekli sada bi dali samo da imaju svoj neki lični mir, da ih vi ne prozivate svakodnevno da su lopovi, da su kriminalci, da su pokrali pare. Mi smo to od ranije govorili, pa nam to nije ni čudo kada u poslednje vreme čujemo samo da su Srbijom vladali lopovi, znaju to i nalogodavci iz Amerike i EU, i sada ih muče tako što moraju oni vas da pljuju, a vi njih politički da pljujete. Srbija se zabavlja sa tim, a na koridoru, na izgradnji auto-puta od Preljina do Pojata, 300 miliona treba više da plati država Srbija nego što je to predviđeno svim standardima usvojenim u svetu.

I šta mi sada srpski radikali, mi ponovo moramo javnost da alarmiramo, da kažemo da je to čist kriminal, da ne može da se diskvalifikuje i ne može da se donesu specijalni zakoni kako bi se diskvalifikovali Zakoni o javnim nabavkama, kako bi se diskvalifikovani Zakoni o carinama, kako bi se diskvalifikovali uopšte smisao konkursa i učešća na konkursima.

Govorili smo vam, gospodo, da na ovaj način zadajete završni udarac svim onim operativcima domaćim koji su se bavili izgradnjom auto-puteva. Jednostavno, sada je ekser na sanduk njihov koji znači smrt udaren i od njih nema više ništa. Zašto? Zato što će „Behtel“ angažovati strane kompanije, konkretno kao što je to uradio na izgradnji auto-puta od Prištine do Albanije, angažovao je tursku kompaniju, tako će i ovde da angažuje stranu kompaniju, neće angažovati domaće izvođače.

Mi smo to govorili, sada vas samo podsećamo, videćete to je još jedna dodatna šteta koju pored ovih javnih nabavki, pored povećane odnosno povišene nenormalne cene za izgradnju tog auto-puta, pored ukidanja carina nanosi direktno Vlada Srbije štetu našim firmama, našim izvođačima. Džaba vam je gospodo da se hvalite kako imate suficit, kako ste napravili ekonomski pomak, jer sve to što ste uradili sada se bukvalno sliva u strane džepove. Samo ovaj kapital koji je dat, izdvojen na ime kredita, na osnovu kredita „Behtelu“ je dovoljan razlog da mi srpski radikali alarmiramo javnost, da ovakav način razmišljanja, ovakav način vođenja države vodi u propast.

Mi ovde radimo na korist stranaca, a na štetu naših domaćih izvođača i treba da doživimo da nas Evropska investiciona banka opomene da moramo svoje zakonodavstvo da poštujemo, u čemu se SRS potpuno slaže, a to vam je još jedan politički šamar koji dobijate od strane, u ovom slučaju, Evropske investicione banke.

(Aleksandra Tomić: Povreda Poslovnika.)

Zahvaljujem, kolega Mirčiću.
Povreda Poslovnika, ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SNS, narodna poslanica Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Mislim da ste se ogrešili o član 106. stav 2, koji govori o tome da govornik mora da govori o tački dnevnog reda.

Niti je ovde predlog Moravski koridor, niti je on finansiran od strane IB-a na današnjoj tački dnevnog reda, niti je „Behtel“ tačka dnevnog reda, niti je pitanje nekih kovčega kako kažu, alarmiranje javnosti, nego su jednostavno finansijski ugovori koji govore o kliničkom centru A i B faza, auto-putu Koridor 10, a ne Moravski koridor, istraživanje i razvoj u javnom sektoru, program modernizacije škole. Zatim, unapređenje objekata pravosudnih organa i rehabilitacija bezbednosti na putevima.

Prema tome, trebali ste, gospodine predsedavajući da prekinete i da vratite govornika na temu zbog toga što je svima nama u interesu danas zaista da pošaljemo istinu građanima Srbije koliko su uopšte ovakvi projekti doprineli tome da rast i razvoj Srbije ide preko 4% BDP i da imamo uslova da povećamo plate i da dajemo penzionerima jednokratne pomoći u toku godine. Hvala.