Zahvaljujem, koleginice Tomić.
Ukazali ste na član 106. stav 2. vezan za dnevni red sednice. Slažem se sa vama oko interesa, ali isto tako i vi morate shvatiti da je jako teško predvideti o čemu će narodni poslanik govoriti tokom svog izlaganja.
Ja nemam nameru, zapravo neretko prekidam bilo koga tokom izlaganja i to je opšte poznato. Što se tiče interesa i cilja koji želimo zajedno da postignemo, tu se u potpunosti slažem.
Ne mislim da sam time povredio Poslovnik o radu Narodne skupštine, ali naravno moram da vas pitam da li želite da Narodna skupština u danu za glasanje se izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika?
(Aleksandra Tomić: Ne.)
Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Pokret socijalista-narodna seljačka stranka-Ujedinjena seljačka stranka, zapravo zamenik predsednika poslaničke grupe, narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite, kolega Rističeviću.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim autentičnim tumačenjem otklonjene su neke nedoumice. Meni je drago što je to učinjeno. Iz kog razloga? Razlog se zove Dragan Đilas.

Zašto zaboravljate, dame i gospodo, ono čudotvorno građenje mosta na Adi, na Adi Ciganliji? Mi seljaci imamo jedan dobar običaj, da štedimo, da gledamo kad nešto gradimo gde se mogu postići neke uštede, kako novac uštedeti, kako nešto što brže uraditi da bude što jeftinije, efikasnije i da ga što pre možemo upotrebiti.

Ja ne razumem gradske čelnike, koji u privatnoj firmi dok su gradski čelnici, prihoduju 619 miliona evra, a u isto vreme tamo gde upravljaju u javnom sektoru, budu u minusu milijardu i 160 miliona. Ja to ne razumem, a posebno ne razumem Tužilaštvo, koji su izabrali upravo oni koji nisu išli našom seljačkom logikom, logikom Velikog Miloša, Karađorđa, da nešto treba uraditi što efikasnije, što jeftinije i što brže i što pre ga upotrebiti na korist svom narodu.

Šta su oni uradili? Oni su odabrali mesto gde je Sava najšira. Mi kad pravimo mostove na svom imanju gledamo da napravimo gde je najuža, gde je najjeftinije i gde t najbrže možemo uraditi.

Ako odaberemo da to bude na mestima koja su četiri-pet puta šira od onog mesta gde je to najefikasnije uraditi, onda smo mi protiv svog imanja.

Tako i ovi u Beogradu koji su gradili most na Adi, kao da su gledali da što više novca potroše, a ne da ga naprave najbrže, najefikasnije, da manje košta, jer kada su dizali kredite, građani Beograda su pisali menicu.

Kad vlast u Beogradu digne kredit, narod piše menicu, a pošto su to dugoročni krediti, pa i oni koji se nisu rodili, jeste da se nisu rodili, ali su potpisali menicu i postali žiranti tog kredita. Vlast, ovog puta beogradska, prilikom dizanja tih kredita zalaže sve građane i oni su u obavezi da taj kredit vrate, nikako Đilas.

Ja za taj most imam običaj da kažem da služi da prevede žedne preko vode. Spaja dve beogradske mesne zajednice, ali da krenemo redom.

Ovde govorimo da, bez obzira na te kredite, javne nabavke moraju da bude sprovedene i da ta komisija ima uvid kako se novac troši.

Ja pitam da li su po pitanju Mosta na Adi poštovane procedure? Ja tvrdim da nisu. Most koji je trebalo da košta 118 miliona, prvo je projektovana vrednost bila 90, pa je gospodin Đilas rekao da to treba da košta 118 miliona, pa je ispalo da košta 161 milion, pa je 2011. izračunato da već košta 404 miliona, znači, već ide tri puta gore. Na kraju tvrde da je to 450 miliona, uz nedostatak još nekih saobraćajnica. One saobraćajnice u Radničkoj, i još neke tu, koštale su 280 miliona. Kakav je to most u kome saobraćajnice, pristupne, a nisu sve izgrađene, koštaju dva puta više od mosta? Visok je 200 metara i na mestu te vlasti koja se pogodila tako, ja bih se popeo na najvišu tačku mosta i pogledao dole gde je ispod tvrdo tlo i zbog odgovornosti prema narodu skočio sa tog mosta, da sam to učino.

Naravno da Đilasu ne pada na pamet to. On bi sve nas gurnuo sa tog mosta za onih 619 miliona evra, koliko je prihodovao.

Ja ovde imam ugovor. Pa, ljudi, ovo je tako, oni su tovarili kao na ortačku kobilu, kao na tuđu kobilu. To je bilo što god hoće neko da uzme neki novac na Mostu na Adi, nema problema, poskupeo je čelik, tovari, tovari. Baš ih boli briga, Most na Adi je bio ortačka tuđa kobila na koju su mogli da se natovare svi troškovi Dragana Đilasa i prateće ekipe.

Ja ovde imam ugovore koji se zovu ugovor o pružanju usluga rukovodioca projekta, inženjera konsultanta. Ugovor obuhvata period od 2006. godine, pa je produžavan, 58 meseci je trebalo da traje. Ali, gle čuda, kako neko vrši nadzor nad nečim što nema građevinsku dozvolu?

Ja vas pitam da li mogu konsultantske usluge da se vrše u izgradnji na objektu koji nema građevinsku dozvolu? To je meni nezamislivo. Šta ako ne dobiju građevinsku dozvolu? Koji grad, koja direkcija, sme da potpiše tako nešto? Konsultantske usluge se vrše od 2006. godine, inženjera. Mora je inženjer osmatrao tako vazduh, uticaj vlažnosti vazduha na moguću izgradnju itd, mora da je posmatrao uticaj onog marsovca itd, koliko on može da naškodi čupanjem saobraćajnih znakova u blizini i ne znam šta je taj konsultant radio.

Znate li kolika je plata tih inženjera, mesečno? Nemojte da padate u nesvest, 16.000 evra, a lice za odnose sa javnošću, valjda je trebao da govori o tome kako radovi stoje, ne napreduju, ništa se ne dešava itd, to lice ne verujem da se pojavilo između 2006. i 2008. godine, to lice je imalo 4.000 evra. Znači, od 4.000 evra, pomoćno osoblje 3.500 do 16.000 evra. Pa, dragi moji građani, vi koji napadate narodne poslanike, samo da znate da taj Đilasov ugovor i ovi njegovi prijatelji sa 16.000 evra, to znači ovako – da jedan narodni poslanik u Skupštini bude dve godine i radi za jednu mesečnu platu inženjera koji je osmatrao ptice iznad mesta dve godine gde će se most graditi. Početna cena, a sve bez javnih nabavki, nema javnih nabavki, nema žalbi, nema ničega. Firma, ne znam da li je to Skot uvalio ili ko, ili ko je tad bio ambasador, mora da je Dženifer Braš, ona je ovako Đilasa volela. Ugovor je bio sa firmom „Luis Berger“, ako sam dobro rekao, SAD.

Dakle, oni su dobili taj ugovor i osnovni ugovor je bio na 6.489.000. Pa kad su valjda videli kako ovi đilasovci drpaju, onda su rešili da se oni priključe. Bojim se da ih je neki balkanski virus uhvatio, đilasovski, neki žuti, pa kad su videli kako ovi nadziđuju cene čelika, ovoga, onoga, rešili malo i oni da se potpomogunu i da se oporave.

Osnovni ugovor je bio 6.489.000, na 58 meseci, što znači da su oni mesečno, inženjer konsultant, koji je osmatrao ptice dve godine, da je mogao mesečno da računa na prihod od 120.000 evra. Znači, 120.000 evra lice za odnose s javnošću, 4.000, neki tamo pomoćni vozač 3.500, inženjer 16.000 itd.

Onda ide aneks, čuveni aneks. Aneks 1 – dodaj, dodaj još 320.000 evra i dodali. Onda aneks 2, oni to zovu adendum, ja to zovem aneks, je vredeo 155.000, pa im je onda, kako naš narod kaže, guza uhvatila galop, pa je aneks 3 vredeo 6.710.000. Zamislite kad jednim aneksom prebacite osnovnu cenu, znači aneks za jednu godinu 6.710.000, a početna je bila 6.489.000, znači, ovih 6.710.000 se dodaje, sve bez javnih nabavki, bez ikakvih žalbi, bez ičega. Anekse koje sam ja pronašao, a ima ih ukupno četiri, poslednji je izgleda bio malo skromniji, 1.400.000. Sveukupno, ovi ugovori o konsultantskim uslugama rukovodioca projekta inženjer je od 58 meseci je 24 meseca proveo u posmatranju ptica. Građevinske dozvole nije bilo, zato što je gradnja počela odmah po dobijanju građevinske dozvole, tek decembra 2008. godine. To možete vrlo lako proveriti na internetu. Most je trebalo da košta 161 milion, 118, pa 161, pa je koštao 404, pa košta 450.

I za tog monstruma, most monstrum, treba, koliko sam ja čuo, i neki tunel, da će to koštati, sveukupno da se on završi, da bude u punoj funkciji, da će to koštati oko milijardu i po. Znači, osnovni ugovor 6.489.000, za konsultanta inženjera, a konačno, sa četiri ova aneksa, verujem da tu ima još, 15.088.497 evra, što mi je nekako 250% više od projektovane cene.

E, sad, autentično tumačenje, da je ova vlast bila, svakako ne bi dopustila da ovo bude bez javnih nabavki. Zašto? Možda IBRD ima propis da kad oni daju kredit, ne trebaju javne nabavke, mada mi je to onako vrlo labavo.

Oni su dali 69,6 miliona, Evropska agencija za rekonstrukciju dodala je dva ili tri miliona, a Grad Beograd, zapamtite, Grad Beograd iz budžeta, iz javnih sredstava, ne iz kredita 87 miliona. Sad ja pitam da li je ova država spremna da se obračuna sa tim? Kako je moguće da je neko iz gradskog budžeta uzeo za prvu ruku, u ovoj prvoj podeli od 161 milion, 87 miliona iz budžeta za Most na Adi i konsultantske ugovore, inženjera konsultanta koji je nadgledao te faze i iz gradskih izvora, i da sve to bude, i ugovori i aneksi, bez javnih nabavki. Onda se vi čudite zašto ja taj savez koji ovde bojkotujem, verovatno sad ne mogu da uđu da tovare opet neke obaveze na narod i da pune svoje džepove, i onda se čudite zašto ih ja zovem savez lopuža, varajića i prevaranata. Upravo zbog ovoga.

Danas oni bojkotuju državu, a Grad Beograd, samim tim i država Srbija, građani grada Beograda će plaćati sve ove promašaje promašaje koji su promašili javne nabavke. U ovoj državi za vreme žute vlasti, za vreme ovih žutih žohara, za vreme žutih pijavica koje su isisale 619 miliona evra, sa jedne strane, u svoje džepove, a sa druge strane isisali su 400.000 radnih mesta i pri tome prodali sav društveni kapital ove zemlje. Da li neko tužilaštvo koje su oni selektirali, pa je tužilaštvo njihove partije, to je tužilaštvo gde tužioci idu sa mafijašima, gde se više tužioci druže sa mafijašima, nego mafijaši s tužiocima. Mafijaši ne pozivaju tužioce na rođendan, nego tužioci mafijaše pozivaju na rođendan, valjda da im budu pri nadzoru da ne bi nešto klepili sami. Da li ova država gde sudi Majić onako, onako, zamislite kako sudi Majić, kad bi Majić dobio ovaj slučaj ja mislim da bi on doneo sudsku odluku da odlikuje Dragana Đilasa koji je bez javnih nabavki ugovor za inženjera konsultanta povećao za 250%.

U ovoj državi za vreme njihove vlasti državne tajne su bile javne, a očigledno da su javne nabavke bile tajne. Sve su obrnuli. Od vojske su napravili dobro razoružanu vojsku. Od vojno-neutralne države su napravili vojno neutralisanu državu. Dobro su popunili svoje džepove, pokrali sve što nije bilo zakucano za zemlju, a ono što je bilo zakucano za zemlju prodali drugima.

Most na Adi je najkorumpiranija stvar koja se desila ovoj državi. Ovde sam izvadio neke primere. Recimo, u Kini most duži tri puta uz visinu od 18 metara višu je koštao tri puta manje. Drugi most u Kini koji je bio dva i po puta duži koštao je dva puta manje. Most na Adi je naša najskuplja korupcija koja ničim nije kažnjena.

Vi gospodo, moji prijatelji iz SNS, po meni, morali ste da počistite republičkog tužioca, jer je tužilaštvo samostalno od ove vlasti ali vam nije samostalno od bivše vlasti. Sudovi jesu nezavisni od ove vlasti ali nisu nezavisni od bivših. Zato ovo prolazi bez ikakve kazne, a naš narod više od hleba, više od plata želi da se ove krađe kazne. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SNS, narodna poslanica Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Danas je tačka dnevnog reda autentično tumačenje za ugovore o kojima smo malo govorili. Više smo govorili o tome zbog čega je uopšte došlo do teme koja se odnosi na autentično tumačenje ugovora koje je Republika Srbija potpisala sa Evropskom investicionom bankom i došli smo do toga da je pitanje javnih nabavki, odnosno odnos između Evropske investicione banke i našeg zakonodavstva koje tačno definiše kako treba da izgleda uopšte proces javnih nabavki, u jednom trenutku došao do toga da su mnogi izvođači radova koji su želeli da dobiju na tim otvorenim postupcima se žalili ne samo Komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, nego i samoj Komisiji Evropske investicione banke.

U tom trenutku, jednostavno, sva ona planirana sredstva jedne banke, vi dolazite u situaciju, prvo, da ne možete da povučete kao država, a i posao za koji postoje projekti, jednostavno, staju. U stvari razlog zbog koga mi danas imamo ovo autentično tumačenje je taj da mi sebi želimo da otvorimo i da završimo poslove koji smo započeli, da otvorimo projekte koji se odnose na rekonstrukciju škola, bolnica, izgradnju novih, izgradnju puteva i da je nama potrebno, suštinski, da ovaj posao na ovaj način rešimo, da pokušamo da to evropsko zakonodavstvo, u kojem se još uvek nismo integrisali potpuno, kada su u pitanju javne nabavke, jer imamo svoje zakonodavstvo, suštinski, tražimo način, a ovo je jedini pravni način da one ugovore koje je država Srbija sklopila sa Evropskom investicionom bankom u planiranim iznosima, i realizujemo.

Šta to znači? To znači da oni Komisiju za zaštitu dobavljača u postupcima javnih nabavki vide kao drugostepeni organ, a da Komisiju vide kao prvostepeni organ. Kod nas, recimo, u našem zakonodavstvu prvostepeni organ, kao Komisija, imate Upravu za javne nabavke koja pripada Ministarstvu finansija, a za nas u našem zakonodavstvu Komisija je drugostepeni organ. Naravno ona je u nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije, a upravo zbog te drugostepenosti i ona zaista, imali smo prilike na Odboru za finansije svake godine da usvajamo izveštaje o radu ove institucije, ima jako veliki posao. Ona se trudi da svojim radom, svojim zakonskim aktima i modernizacijom tog svog rada pokuša da što veći broj predmeta reši u krajnje efektnom i efikasnom roku. Mogu vam reći da su ti rokovi sada postali sve manji i manji, mada još uvek je to veliki broj i oni su još uvek zatrpani velikim brojem predmeta.

Mislim da ćemo ovim načinom mi njih, na neki način, osloboditi tog pritiska kada su u pitanju dobavljači koji rade po projektima Evropske investicione banke. Mislim da ćemo time otkočiti probleme koji nastaju u realizaciji ovih projekata i zbog toga je važno da smo u stvari mi pokrenuli ovakvo nešto, kao Republika Srbija, da to nije pokrenula Evropska investiciona banka, jer nama je u interesu da povlačimo ta sredstva. Nama je u interesu da završavamo taj posao.

Na osnovu spiska projekata koji su ušli kroz ovo autentično tumačenje i na osnovu onoga što je planirano, kada su u pitanju projekti Ministarstva privrede, koji se odnose na opštinsku i regionalnu infrastrukturu, videćete da je ugovoreno 25 miliona evra za izvršenje rekonstrukcije objekata koji se nalaze u nadležnosti lokalne samouprave, a svega je povučeno 23,76 miliona. Tako je i za istraživanje i razvoj u javnom sektoru, gde je Ministarstvo prosvete jedan od nosioca ovog posla. Od 200 miliona povučeno je svega 109 miliona.

Znači, ono što treba zaista reći javnosti, a to je da su projekti koji su vezani za infrastrukturu, koridori, za deo koji se odnosi na Koridor 10, linije 265 miliona i 314 u potpunosti su povučene, realizovane. Vi znate da to nije tako jednostavan posao, kao i za Klinički centar, Ministarstvo zdravlja od 80 miliona evra investicioni projekat, takođe su povučena sva sredstva.

Vi kada sarađujete sa jednom ovakvom institucijom, pored svih dozvola koje imate i pored svih postupaka koje imate, morate da dnevnik građevinskih knjiga koje, naravno, dostavljate toj zajedničkoj komisiji.

U tom dnevniku na kraju krajeva, imate i nadzor koji treba da potpisuje tu realizaciju. Da bi sve to uradili, da bi oni priznali povlačenje svih tih sredstava mora svi da se saglase. To znači da zaista kontrola i supervizija na ovim projektima je krajnje rigidna i detaljna i zbog toga je vrlo teško, uopšte realizovati ovakve poslove.

Zato je Republika Srbija, važno bilo da nađemo pravni način kako da otkočimo, u stvari, stajanje ovakvih projekata. Verujte mi na jedan uloženi dinar, kada imate uopšte investicije i ulaganje kroz kredite imate dva dinara prihoda kada su pitanju ovakvi investicioni projekti. Mi imamo sada puteve gde ćete određenu vrstu naknada, putarina, koje će se prihodovati direktno u budžet. Imate bolnice koje su rekonstruisane sa novom opremom gde će naši građani moći da se leče. Neće morati da odlaze u inostranstvo.

Imate škole u kojima će deca, zaista, obavljati nastavu na najvišem nivou i imaćete određenu vrstu ušteda kada je u pitanju uopšte taj sektor prosveta, zdravstvo i kultura, a za njih kažemo da su neprofitabilni sektori. Ali, kada manje trošite, u smislu ulaganja u ovakve objekte onda na neki način i štedite. Tako da su projekti Evropske investicione banke, koja je osnovana još 1957. godine za vreme Evropske ekonomske zajednice, a kasnije za vreme EU 7. februara 1992. godine definisana i formira, je koristila sredstva po tržišnom principu.

Naravno 2000. godine je videla da ti tržišni principi mnogo će lakše dospeti u zemlje koje su srednje razvijene i nerazvijene države kroz tzv. fond koji je investicioni formirala. Iz toga fonda ona plasira sredstva. U čemu je prednost Evropske investicione banke u odnosu na druge međunarodne institucije i druge banke sa kojima sarađuje država Srbija? Upravo zbog toga što finansijskim sredstvima koja daje ne upravlja on tim resursima već na osnovu određenih ugovora sa državom ustupa ta sredstva onima koji su zaduženi, odnosno zajmoprimci tih sredstava. To su određena ministarstva, određena javna preduzeća, kada je u pitanju infrastruktura, Železnice Srbije, koridori Srbije, kada je u pitanju direktno Ministarstvo zdravlja, onda su to klinički centri. Prema tome raspolaganje novcem je upravo na onima koji rade taj posao.

Izbor izbor izvođača je ono što nas najviše zanima. U uvek nas je zanimalo da domaće firme budu ti koji će dobiti ovaj posao. Prednost Evropske investicione banke je što daje, otvara mogućnost svima pod jednakim uslovima da učestvuju. Ti uslovi da li su visoki za naše kompanije? Za neke jesu, za neke nisu. Zato se naše kompanije modernizuju, njihovi inženjeri polažu za određenu vrstu licenci ne samo u Srbiji, nego i u inostranstvu, upravo zato da bi mogli da rade na ovakvim projektima.

Prema tome i mi na neki način dobijamo sofisticirane kadrove u smislu izvođenja radova koje do sada do sada nismo imali. Vi ste imali prilike da vidite da je veliki izazov bio Koridor 10, kada je u pitanju bila Sićevačka klisura i da su oni radovi kada su u pitanju potporni zidovi bili veliki izazove uopšte za ceo region, jer niko do sada nije radio takvu vrstu poslova. Da smo mi čak pozajmljivali iz susednih država specijalizovane inženjere da učestvuju na ovakvim projektima da bi pomogli da ovakav projekat izvedemo do kraja.

Prema tome, Evropska investiciona banka uglavnom finansira velike projekte, preko 25 miliona pojedinačno. Sredstva kojima raspolaže su preko 50% kada se odnosi na svoje ulaganje, drugi deo ulaganja država treba da obezbedi. To znači da je Republika Srbija dovoljno bila sposobna da sa budžetom Srbije može da uđe u jedan partnerski odnos, kada su ovakvi projekti u pitanju. Rokovi koje daje su od šest do dvadeset godina.

Tako da je ono pitanje koje smo do sada imali prilike da slušamo, kada su u pitanju izgradnja mostova, mi smo do 2012. godine imali primer izgradnje mosta na Adi, pa smo u stvari sada videli da smo mogli da izgradimo dva ili tri mosta sa pristupnim saobraćajnicama, a ne samo jedan kao što je Đilas izgradio, jer su neki dopunski radovi bili 220 miliona evra. Znači za tih 220 miliona evra dopunskih radova mi smo mogli da sagradimo još jedan most, ili da uradimo određeni deo, ili da završimo određene deonice Koridora 10.

Prema tome, neodgovorna politika pokazuje se do 2012. godine koji su vodili oni koji sada zatvaraju fakultete i ne daju profesorima ni studentima da žive i da rade. Znači, pokazuju u stvari kako bi oni vodili državu i kako bi dalje išli sa ovim projektima gde bi ulagali, pre svega u svoje džepove, u svoje političke kampanje, a ne ulagali u Republiku Srbiju, u njenu infrastrukturu, u opremu, u ljude koje treba školovati i zbog toga građani Srbije jednostavno i ne daju podršku za takvu politiku.

Kada govorimo o današnjem aneksu, rekli smo da je ključni problem pitanje javnih nabavki. Reći ću vam da smo mi kao Odbor za finansije imali jednu sednicu van sedišta, gde smo imali raspravu o nacrtu zakona o javnim nabavkama koji Vlada treba da usvoji. Dosta toga mislim da je obavljeno u smislu javnih rasprava po ovom zakonu i na drugim mestima, i u stručnim organizacijama i mislim da će ovaj problem koji danas imamo kroz autentično tumačenje sigurno biti predmet novog zakona o javnim nabavkama i sigurno će Republika Srbije gledati da napravi određena rešenja sa kojima nećemo više morati da dolazimo u ovakvu priliku da moramo da govorimo o autentičnim tumačenjima, već će to biti jedna potpuno normalna procedura sa kojom će naravno i EIB da se složi.

Znači, mi to radimo zbog nas, zbog Republike Srbije, zbog projekata koje ulažemo u infrastrukturu, zbog toga da bi imali sve veći i veći rast, da bi imali sve veće i veće prihode, da bi imali mogućnost kao što sada imamo, da povećamo plate u proseku za 9,6%, kada govorimo i o lekarima, i o medicinskim sestrama, i o državnim službenicima, da smo sposobni da isplatimo jednokratne naknade svim penzionerima pod jednakim uslovima, ne samo povećanje penzija, da smo sposobni da jednostavno pokrenemo jedan nov investicioni projekat Srbije koji treba da da određena sredstva koja će svaka lokalna samouprava, svako javno preduzeće, svaki dom kulture, svaka bolnica osetiti boljitak i promenu. Ta promena se oseća svakog dana, ali ono što nam je potrebno je veći rast i razvoj da bi naši mladi ljudi ostali u zemlji. Sve više ostaju kada vide da ovakvi projekti počivaju na realnim osnovama, na realnom budžetu, na realnim povišicama, na održivosti naše ekonomije.

Znači, mi imamo sada jedan plan da država Srbija u narednih pet godina akumulira investicije u vrednosti od 10 milijardi evra. Takav vid novog investicionog plana za narednih pet godina, koji treba da bude plan i da idemo ka toj realizaciji treba u stvari da preokrene potpuno naš rast na visoke stope rasta, ne samo 4%, nego 5 i 6. Time bi i naša deca koja bi odlazila, ostajala ovde, jer bi zaista radili sa najnovijim tehnologijama. Na kraju, krajeva i oni koji se bave IT sektorom, znači mladi ljudi. Pre svega, vide šansu u Srbiji zato što je izvoz IT sektora iz Srbije sada povećan za 30% u odnosu na prethodnu godinu. To znači da oni imaju motiva ovde da rade za i domaće i strane kompanije, ali sami otvaraju svoje kompanije, jer Srbija ide tim putem digitalizacije i jednostavno mladi ljudi koji se bave ovim sektorom su nam jako potrebni.

Stoga mislimo da je i sam način realizacije ovih projekata naravno će biti negde podržan od strane IT sektora i zbog toga kompletna priča o tome da Srbija je zavijena u crno ovakvim kreditima ne stoji, jer vi ako nemate mogućnost da podignete ovakav kredit, a imate mogućnost samo ako imate stabilan kredit, vi nemate mogućnosti ni da se razvijate i to je jednostavna matematika u kojoj ukoliko imate viši stepen investicija imate smanjeno siromaštvo.

Srbija ide ka tome, ka visokim stopama rasta, zato što je želela da smanji siromaštvo. Time suštinski, smanjenjem siromaštva, vi podižete životni standard i kroz to, kroz one cifre o kojima stalno govorimo, da smo proglašeni za jednu od deset zemalja sa najvećim prilivom stranih direktnih investicija za prošlu godinu od strane "Fajnešel tajmsa" je veliki značaj i veliko priznanje, da imamo nezaposlenost na nivou 11%, da imamo stabilnu inflaciju, da imamo samo u ovoj polovini godine dve milijarde stranih direktnih investicija. To pokazuje da je Srbija jako interesantna za sve investitore da dođu ovde da ulažu svoj novac.

Prema tome, čim imate takav jedan privredni ambijent, samim tim ovakvi projekti se pokazuju kao mogući za realizaciju.

Zbog toga će u danu za glasanje SNS podržati ovakav predlog. Hvala.

Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Hvala.

Ovo što smo malo pre čuli od gospođe Tomić zaista je rasprava koja je u okviru onoga što su stavovi njene stranke i sa tim svakako ne treba polemisati. Svako ima pravo da po svakoj tački dnevnog reda, zapravo ima obavezu, da iznosi pre svega stavove svoje stranke, da se obraća javnosti i mi srpski radikali se uvek zalažemo za potpunu širinu u raspravi. Nikada nam ne smeta ako narodni poslanik izađe iz teme, kako neki vole da kažu. Ali, čini mi se da je gospođa Tomić, odnosno da ste vi prekršili član 106. tačka 1. stav 1, zato što niste gospođu Tomić opomenuli da je na dnevnom redu Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 2. Zakona o potvrđivanju Ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora broj taj i taj, itd, između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Dakle, deo njene rasprave nije imao veze sa ovim, jer ovo nema veze ni sa povećanjem plata, ni sa povećanjem penzija, a i te kako ima veze sa funkcionisanjem ministarstva na čijem čelu je Zorana Mihajlović, i te kako ima veze sa "Behtelom", sa tim ugovorom, sa tom velikom prevarom i pljačkom državnog budžeta i onda nekako nije logično da neko malo pre interveniše i skreće pažnju narodnom poslaniku koji govori o tome da je izašao iz teme, zato što nečije fine uši ne žele da čuju istinu, a onda, pet minuta posle toga, počinje da govori i izađe apsolutno iz teme već posle, pratila sam, sedme minute svog govora. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Radeta.

Nisam prekinuo koleginicu Tomić, nisam prekinuo ni kolegu Mirčića. Nemam nameru, vi to znate i nikada to nisam činio. Vas je maločas pomenula koleginica, pa sam samo napravio digresiju. Nisam merio vreme.

Ali, slažem se sa vama, legitimno je pravo svake političke stranke da tokom rasprave iznosi svoje političke stavove i da imamo jednu demokratsku raspravu i demokratsko sučeljavanje mišljenja.

Slažem se i u tome da je tema takva da omogućava jedan širok spektar, odnosno širok okvir tumačenja i iznošenja stavova. Iz tog razloga nisam nikoga prekidao i nije moj manir, to znate, da prekidam poslanike kada govore, jer to nije u duhu demokratije.

Ali, moram da vas pitam, da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne)

Zahvaljujem.

Obzirom da više nemamo prijavljenih predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u načelnom pretresu o Predlogu autentičnog tumačenja iz tačke 2. dnevnog reda.

Najpre reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić. (Nije prisutan.)

Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić. (Nije prisutna.)

Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović. (Nije prisutan.)

Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica. (Nije prisutan.)

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Kolega Šaroviću, vi ste prisutni. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Milićeviću, izgleda da današnju raspravu ponovo predstavnici vladajućih stranaka nisu shvatili ozbiljno, kao što je to bilo i pre nekoliko dana, kada je u sali bilo više poslanika Srpske radikalne stranke nego vladajuće koalicije. I evo sada, kao što vidimo, prvih troje na spisku iz vladajuće koalicije nisu prisutni, ali to je njihovo pravo da oni na taj način zastupaju građane Srbije.

Molim ove koji su prisutni i koji dobacuju, neka to čine još glasnije, jer me to uverava da sam pogodio pravu žicu ovim što sam rekao.

Što se tiče ovog samog Predloga zakona, on govori o nekoliko stvari. Mi smo maločas slušali neke hvalospeve o tome kako je Srbija zemlja u kojoj cvetaju investicije, međutim, po onome što vam poručuju iz Evropske unije, Srbija je zemlja u kojoj ne da postoji vladavina prava, već vlada bezakonje. Vi ste bili prinuđeni od strane Evropske unije da donosite ovo autentično tumačenje, kako biste omogućili ne visoku, ne najefikasniju i najbolju moguću, nego bilo kakvu mogućnost pravne zaštite ponuđača, jer je, kao što i vi sami konstatujete u dokumentu za koji ćete glasati, kao što su konstatovali predstavnici EU, pravna zaštita je u ovom slučaju potpuno izostala.

Vi znate šta mi iz Srpske radikalne stranke mislimo o EU. Predstavnici EU otvoreno vam kažu, i to je ono što smo nedavno čuli, da će Srbija u idealnom scenariju u EU ući 2027. godine. Međutim, mi znamo i to da nema idealnog scenarija kada je Srbija u pitanju, jer će uvek biti novih uslova, jer će uvek biti novih zahteva i koliko god da ste vi servilni, koliko god zahteva da ispunite, samo će vas dočekati novi, jer vi ste predstavnike EU navikli da samo ako vas dovoljno čvrsto pritiskaju, ako dovoljno dugo nešto traže od vas, da ćete vi na kraju popustiti, da ćete ispuniti sve njihove zahteve, ne vodeći računa o tome kakav će to uticaj imati na građane Srbije, da li je to u interesu naše države i naših građana.

Mi smo slušali kako vi govorite da, eto, treba da se primenjuje kontrola, ali nismo čuli objašnjenje zašto do danas te kontrole nije bilo?

Da bi građanima Srbije bilo jasnije, Evropska unija, pored mnogo toga negativnog što radi za Srbiju, ponekad učiniti i nešto dobro. Evo, u ovom slučaju, može se reći da je dobro, jer vas Evropska unija praktično tera da primenjujete postupke javne nabavke, pa da, ako već hoćete nešto da muljate, da onda morate malo da se potrudite oko toga i makar formalno da pružite različitim ponuđačima mogućnost da učestvuju u nekom postupku i da makar formalno omogućite da ukoliko neko od ponuđača nije zadovoljan i smatra da je oštećen prilikom neke javne nabavke, da on ima mogućnost da se nekome žali. Do sada, verovali ili ne, to nije bilo moguće, jer kako i sami kažete, Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki odbacivala je zahteve za zaštitu prava zato što smatra da njena nadležnost može da se predvidi samo zakonom i predviđenim međunarodnim ugovorom, dakle, aktom Narodne skupštine, ne priznajući ni to što je tim finansijskim ugovorima predviđena njena nadležnost za rešavanje zahteva za zaštitu prava.

O čemu se ovde radi, da pojednostavim? U ugovorima o zajmu koje je Republika Srbija zaključuje sa Evropskom investicionom bankom vi ste, takođe, imali problem oko ovoga postupka zaštite prava ponuđača, pa ste doneli pre nekog vremena izmenu i dopunu tog zakona i to je doneto 24.11.2017. godine, dakle, pre skoro dve godine i tu ste onda izmenama i dopunama u članu 6. tačka 04. svakog od ovih finansijskih ugovora predvideli da postupak nabavke, da se, znači, unese dodatna rečenica sa sledećim tekstom – Provera postupka po pravnim lekovima, kao što je predviđeno u srpskom zakonodavstvu, biće na raspolaganju bilo kojoj strani koja je imala interes za dobijanje određenog ugovora i koja je bila oštećena ili rizikuje da bude oštećena od navodnog kršenja.

Dakle, Evropska investiciona banka insistira i naterala vas je da makar formalno obezbedite bilo kakvu mogućnost zaštite. Vi ste to uradili u onim slučajevima kada je Evropska investiciona banka zajmodavac, a Republika Srbija formalni zajmoprimac, iako je ona često te kredite uzimala praktično za druge korisnike, ali je u tim slučajevima donošen i Zakon o potvrđivanju takvih ugovora u Narodnoj skupštini.

E sad, imamo drugu situaciju gde zajmoprimac ni formalno nije Republika Srbija, nego su to neki drugi pravni subjekti, na primer poput Kontrole letenja, gde je onda Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki kada se raspiše javna nabavka, pa bude nameštena, pa se onda neko žali zato što mu je naneta šteta, jer nije mogao da dobije određeni posao. On nema kome da se žali. On se lepo obrati Republičkoj komisiji za zaštitu prava, a oni kažu – mi nismo nadležni. Ko je u državi nadležan u takvim slučajevima? Nije niko. Takva situacija, takav nazovi pravni vakum, takva mogućnost za lopovluk, dakle, kad nema kontrole, onda vam je jasno da svako može raditi šta hoće. To je trajalo godinama.

Evropska Unija je na kraju reagovala tako što je obustavila sredstva po tim finansijskim ugovorima i rekla – ako nema efikasne pravne kontrole ili što je u ovom slučaju još gore, ako nema nikakve kontrole javnih nabavki, mi više po tim ugovorima nećemo isplaćivati finansijska sredstva, pa je zbog toga u Srbiji mnogo toga stalo, odnosno mnogi radovi su stali, nisu mogli dalje da se odvijaju.

Vi ste mozgali kako da dođete do tog rešenja, jer jedna je situacija kada je zajmoprimac Republika Srbija i kada su ti zajmovi deo javnog duga Republike Srbije, a potpuno je druga pravna situacija kada je zajmoprimac neko drugi, poput navedene Kontrole letenja ili nekih drugih institucija.

Šta ste vi uradili? Po mom mišljenju, ovo je potpuni pravni nonsens. Vi ste doneli autentično tumačenje zakona kojim se potvrđuju ugovori između Evropske investicione banke i Republike Srbije i rekli da se član tog zakona razume tako da će se odredbe ugovora između Srbije i Evropske investicione banke primenjivati i na ugovore između Evropske investicione banke i drugih korisnika u Srbiji. To je potpuno besmisleno.

Znači, vi ste odredili da se ugovori, odredbe ugovora između dva pravna subjekta primenjuju i na ugovore koje taj pravni subjekt, u ovom slučaju Evropska investiciona banka, zaključi sa nekim drugim. Pazite, to je pravni nonsens, da ne upotrebljavam druge reči i teže reči. Ne kažem da nije trebalo uvesti kontrolu, ne kažem da ne treba u postupcima javne nabavke uvesti mogućnost da se onaj ko nije zadovoljan zbog brojnih marifetluka da ima kome da se žali, ali to niste mogli na ovaj način.

Zamislite vi ugovor ovde između dva potpredsednika Narodne skupštine, pa da onda Narodna skupština donese autentično tumačenje i kaže – ugovor koji su potpisala ova dvojica primenjivaće se i na trećeg potpredsednika Narodne skupštine. Da li to može opstati u pravnom sistemu i mogu li ugovorni odnosi dva pravna subjekta obavezivati treći pravni subjekt koji u tim ugovorima nije učestvovao? Apsolutno ne mogu. Vi na ovaj način pravite neki pravni galimatijas, pravite neko čudo i pokušavate da ispunite formu, ali kao što to obično radite, potpuno ste promašili suštinu. Jer, suština se vidi na nekim drugim stvarima.

Kada Republika Srbija potpiše ugovor sa „Behtel-om“ za izgradnju tzv. Šumadijskoj koridora u dužini 120 kilometara za 800.000.000 evra, što je prenaduvana cena, što je ogromna krađa, tu je minimum 300.000.000 evra, možda i više, moglo da se uštedi da taj posao nije radio američki „Behtel“, nego da su, na primer, radile kineske firme koje su se izuzetno dobro pokazale, svi radovi koje su imali u Srbiji obavljeni su perfektno, obavljeni su na vreme i obavljeni su po najnižim cenama. Mi smo iz SRS godinu dana pre toga upozoravali da Zorana Mihajlović favorizuje „Behtel“ i unapred se znalo da će taj ugovor dobiti „Behtel“ i po toj ogromnoj ceni.

Ona je odgovarala redovno nama u Skupštini da to nije tačno, kako mi možemo unapred da pričamo ko će dobiti, kako mi to znamo. Na kraju, javna nabavka, i jedini ponuđač "Behtel", cena onu koji smo rekli, 800 miliona evra. Dakle, sve se znalo godinu dana unapred. Informisali smo građane Srbije, ali čak ni to što bi nekada bio razlog da se odustane od lopovluka kada se to određen lopovluk unapred provali, e do te mere su se osilili pojedini ministri u Vladi Republike Srbije na čelu sa Zoranom Mihajlović, da njoj čak ni ta upozorenja od strane predstavnika građana apsolutno ništa nisu značila i ona je taj posao i tu pljačku završila.

Koliko je to visoka cena govori i to što na primer auto-put kroz Sićevačku klisuru, sto kilometara će koštati 480 miliona evra, dakle, maltene duplo jeftinije iako je teren neuporedivo teži nego u Šumadijskom koridoru.

E, sad, ko može od vas da ustane i da kaže, evo teže je graditi kroz Šumadiju, nego što je kroz Sićevačku klisuru. To vama pokazuje, gospodo draga, da vi i dalje brinete samo o formi, a da suština u potpunosti izostaje i to pokazuje da i ovi iz EU samo od vas traže da ispunite formu, nije njima u interesu bolji život građana Srbije, oni nisu rekli dajte da sprečimo pljačku, nego insistiraju na tome da se tom pljačkanju građana Srbije da određena forma, da se da pravna mogućnost bilo kakve zaštite.

Mi smo potpuno sigurni, rezultat će biti isti kao što je bio i do sada. Niko od tih ponuđača, ko se žali, pogotovo na ovim velikim, milionskim poslovima i poslovima vrednim stotinama miliona evra, gde se i vaše provizije mere desetinama i stotinama miliona evra.

Nikada Republička komisija za zaštitu prava u okviru javnih nabavki neće obarati te javne nabavke, siguran sam, jer je u Srbiji danas nezamislivo da Republička komisija, zamislite, obori, npr. tu javnu nabavku gde Zorana Mihajlović Behtelu dala posao od 800 miliona evra, gde će čist profit biti, barem, 50% od tog iznosa. Može li neko da zamisli da takav tender, odnosno da takva javna nabavka u Srbiji padne? Ne može. Ne možete ni vi, ne može ni bilo ko ozbiljan.

To je najbolji mogući pokazatelj stanja institucija u Srbiji i odsustva vladavine prava u Srbiji. U normalnim državama nikada ne bi bilo potrebe da se ovako nakaradno autentično tumačenje donosi, jer ovo je pravno govoreći nakaradno. Ovo je pravni nonsens, potpuni.

Dakle, vi umesto da uredite sistem, da sistem kontrole javnih nabavki bude dobar i efikasan, a, vi posežete za leks specijalisom, ovo je leks specijalis, da bi ste pokušali da ispunite neku formu da bi vas ovi iz EU potapšali po ramenu i rekli – lepo je što ste sproveli tu krađu, ali sada ta krađa ima i nekakvu formu.

Vi, pogledajte koliko EU vodi računa o interesima građana Srbije. Oni vode, pre svega, o svojim firmama. Mi smo njima potrebni, pre svega, kao tržište za njihove proizvode, da plasiraju svoje kredite i da iz Srbije odu najsposobniji, najobrazovaniji, oni koji mogu najviše da doprinesu i da umesto grade svoju državu i svoju ekonomiju, da korist ima Nemačka i druge visoko razvijene evropske države, ali u prvom redu Nemačka.

Pogledajte kako je EU reagovala kada je najavljeno potpisivanje ugovora o slobodnoj trgovini sa zemljama Evro-Azijske unije. Histerično. Zašto? Zar ne treba da bude slobodan protok roba, ne samo u okviru EU, nego i sa drugim državama sveta? Zašto bi njima smetao takav ugovor? Zašto bi njima smetalo da Republika Srbija proizvodi i izvozi na tržište od 180 miliona ljudi, bez ikakvih ograničenja? Zar to nije nešto što bi trebalo pozdraviti? Jeste, i to će pozdraviti svako ko je dobronameran.

Ali, EU vodi računa o sebi, pre svega, o svojim firmama, o svom tržištu. Oni kažu – pa, čekajte, nije nama interes da se Srbija razvija, nije nama interes da Srbija ekonomski jača. Onda neće bežati mladi, onda neće bežati obrazovani, onda neće bežati profesori univerziteta u Nemačku, ili neku drugu zemlju da rade u njihovu korist.

Nama je u interesu, odnosno EU je u interesu da Srbija bude što siromašnija, da u Srbiji vlada u svakom delu društva što je moguće veći haos, jer samo u tom sistemu će oni moći da biraju koga pojedinačno od građana Srbije žele da iščupaju iz njegove domovine i da odvedu tamo na rad, a ko može ovde da odradi, da ostane, da eventualno mota kablove, ili proizvodi gaće, najlon čarape, što smo radili pre mnogo, mnogo, godina.

Dakle, nikada iz EU neće u Srbiju doći nešto dobro, nikada neće oni podržati ono što će suštinski građanima Srbije doneti bolji život.

Najbolji mogući pokazatelj je to, što 2019. godine, punih 19 godina od kako Srbijom vladaju nedomaćinski proevropski režimi, što se u Srbiji izuzetno teško živi, što se smanjuje broj nezaposlenih, ne zbog toga što se otvaraju nova radna mesta, nego zato što ogroman broj ljudi napušta Srbiju.

To je pokazatelj da mi konačno moramo da se odreknemo zablude zvane Evropska unija. Što nam pre dođe ta pamet, što to pre učinimo, to će pre biti bolje i građanima Srbije.

Hvala, gospodine Šaroviću.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo u dosadašnjoj raspravi i od predstavnika predlagača, gospodina Komlenskog, ali i od ovlašćenog predstavnika SNS, gospođe Tomić zašto je važan ovaj predlog koji je danas na dnevnom redu, dakle Predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 2. Zakona o potvrđivanju ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Mislim da ne moram da napominjem značaj finansijskih ugovora koji su Srbija kako zajmoprimac i Evropska investiciona banka kao zajmodavac, zaključile, a koji se odnose na projekte: Klinički centri A, Klinički centri B, opštinska i regionalna infrastruktura, autoput "Koridor 10", istraživanje i razvoj u javnom sektoru, „Program modernizacije škola“, autoput "Koridor 10, faza I", „Unapređenje objekata pravosudnih organa B“, i rehabilitacija i bezbednost puteva.

Svi ovi projekti su veoma značajni za razvoj Srbije, za privredni rast nove investicije, za rast BDP, za bolji životni standard građana, za veće plate, veće penzije. Zato je izuzetno važno da se ovim autentičnim tumačenjem otklone sve one eventualne nejasnoće i nedoumice koje se mogu pojaviti u primeni ove odredbe.

Dok se mi danas bavimo finansijskim ugovorima koji se tiču i putne i saobraćajne infrastrukture, komunalne infrastrukture, projekata ulaganja u škole, u obnove škola, bolnica, vrtića i ostalim kapitalnim ulaganjima, Đilas, Jeremić, Obradović i ostala gospoda iz Saveza za Srbiju se bave konstruisanjem afera, plasiranjem laži, izmišljotina protiv Nebojše Stefanovića, oca Nebojša Stefanovića, Aleksandra Vučića, koji im je svakodnevna meta, i ostalih iz SNS.

I juče, ali evo i danas smo svedoci kako u praksi to izgleda. Đilas, kao glavnokomandujući, da nalog i onda svi oni kao po komandi kreću da ponavljaju istu priču po istoj matrici i Boško i Jeremić i svi ostali. Dakle, to su saopštenja, konferencije za novinare, izjave svaki dan. Onda, nadležne ustanove, državne ustanove reaguju, demantuju, iznesu najkonkretnije moguće informacije i dokaze, ali za to nema prostora u njihovim medijima. Džaba što se "Krušik" oglasio, džaba što se Ministarstvo odbrane oglasilo, džaba što su vrlo detaljno dali celu retrospektivu i sve moguće informacije u tom smislu.

To za njih nije tema. Tema je samo šta je rekao Vuk Jeremić, šta je rekao Boško Obradović, šta je rekao Dragan Đilas i ovi njihovi studenti, Lutovac student, Marinika Tepić student, Srđan Milivojević student i tako dalje. Evo ih, to je ta vesela družina. Evo ih, svi su tu. Neko bi rekao - velika srećna porodica. Pa, niti je velika, niti je srećna, a još manje je porodica.

Koja je njihova politika? Koja je njihova politika svih ovih godina? Godinama su bežali od ideje vanrednih izbora. Dakle, molili su Boga godinama samo da ne bude vanrednih izbora.

Sada, kada smo se približili redovnim izborima, izborima koje zakon propisuje da moraju da se održe u određenom roku, e sad ćemo da proglasimo bojkot. Šta drugo mogu? Da čestitaju Vučiću na pobedi, da čestitaju SNS na pobedi? Teško da ćemo to od njih da doživimo.

Svesni su da izborima apsolutno ne mogu da ostvare nikakav pristojan rezultat i zato su i proglasili bojkot i, kako da kažem, to predstavlja unapred pripremljen alibi za izborni debakl koji ih čeka i to dobro zna i Dragan Đilas i svi oni iz tog nesrećnog saveza za Srbiju. Zahvaljujem.