Da je gospodin Arsić slučajno u pravu, a nije, kada je rekao da mi mislimo da Vlada treba sve da kontroliše, nisam ga tačno razumela, teško je bilo, ali je pitanje, i čak da mi tako mislimo, kako je moguće da je on u tom sistemu već sedam godina? Što odmah nije već prvog dana rekao – ej, ljudi, menjajte ovaj zakon, ne smemo sedam godina da budemo u ovom lošem sistemu, komunističkom, šta je pominjao, nemam pojma.

Vi se svi sigurno pitate zašto je gospodin Arsić ovako ljutito počeo svoju raspravu i što je besan. Otkriću vam jednu tajnu. Pre nekoliko meseci, dok su ovi predlozi zakona bili u nacrtima, onda je Društvo računovođa i revizora imalo neki veliki skup, neku javnu raspravu o ovim predlozima zakona i bio je Arsić i rekao – dok je njega, ovakvi predlozi u Skupštinu doći neće. On za ovo da glasa, ne dao bog nikada. I milion primedbi je imao, gospodine Mali, više nego što smo vam mi izneli, više je Arsić imao primedbi.

E sad, pošto ja Arsića izuzetno cenim, hoću da mu pomognem, da ne bi imao problema u danu za glasanje. Dragi kolega Arsiću, kad bude glasanje, stavite gumenu rukavicu, pošto ćete pritiskati dugme, da vas ne udari struja, jer ćete pritisnuti dugme suprotno od onoga što ste pričali pre dva meseca da ćete uraditi. Hvala.

Hvala, gospođo Radeta.

Pravo na repliku ima Veroljub Arsić. Izvolite.

Voleo bih da znam o čemu se ovde dešava, ali bar imamo jednu dobru identifikaciju.

Ono što nisam rekao i što se nije desilo, nemojte te reči da mi stavljate u usta. To je prva stvar.

Druga stvar, što se tiče identifikacije, drago mi je da se konačno identifikovao onaj ko se boji računara da ga ne ubije struja. Evo, to je taj strah koji postoji. Znači, najbolje je da ostanemo u doba Saveza komunista Jugoslavije ili Srbije ili kako god hoćete, znači, da živimo u tom sistemu i da se odreknemo i demokratije i svega, samo da bi ta ideologija opstala.

Hvala, gospodine Arsiću.
Pravo na repliku ima Vjerica Radeta. Izvolite.

Sad ja ne znam, što bi rekao Arsić, o čemu se dešava, ali da vidimo o čemu se radi.

Neverovatno je da ova priča ima bilo kakve veze sa tim da li neko zna da radi na kompjuterima ili ne zna. Kakve to ima veze sa sistemima? Kakve veze ima sa Savezom komunista? Još će da zameri Komunističkoj partiji Kine i Narodnoj Republici Kini što su u vrhu svetskom kada je u pitanju ova napredna tehnologija. Nešto ste, kolega Arsiću, baš mnogo pobrkali.

To o čemu se dešava, što reče, ako treba, ja mogu da donesem i audio-zapis, stenogram svakako, pa da vidimo o čemu se dešava, tj. o čemu se radi.

Hvala, gospođo Radeta.

Pravo na repliku ima Veroljub Arsić. Izvolite.

Nije to bilo savetovanje, to je bila diskusija na Odboru za finansije, da raščistimo odmah. Nije to rečeno kako je vama preneto, žao mi je što vam nisu preneli kako treba, to nije moj problem.

Što se tiče Komunističke partije Kine, svaki narod ima pravo da odredi u kakvom će okruženju da se razvija i nemam ništa protiv toga. Nemojte da pokušavate da me posvađate sa Kinom.

Mene čudi to da ovde jedna opoziciona stranka ne želi da kontroliše Vladu Republike Srbije i šta god da se predloži, osim valjda da piše ime i prezime ili ime poslaničke grupe ili ime političke stranke, i ako to nije ime njihove političke stranke ili njihove poslaničke grupe, to će ovde biti napadano. Bar kad napadaju, neka napadaju sa nečim što ima smisla, a ne da tražimo od kolega narodnih poslanika da se odreknu ovlašćenja koja stiču Zakonom o kontroli državne pomoći, jer meni to zaista nije jasno.

Znači, sve ove Vladine agencije itd, pa ne možete vi da učestvuje na tržištu gde postoji konkurencija i da vi sami uređujete to tržište bez nekog regulatornog tela. To je nemoguće. Tako je bilo samo u doba Saveza komunista i zato se ja pitam – da li je to ideološki težnja ka tome? Tad je država sve kontrolisala, sve uređivala, sve merila, nije postojalo tržište koje nije bilo državno i nisu ni bila potrebna regulatorna tela. Valjda hoće da se vratimo u društvenu imovinu i da država radi sve.

Hvala, gospodine Arsiću.
Pravo na repliku ima gospođa Vjerica Radeta. Izvolite.

Hajde malo stvarno da raščistimo najpre od malopre. Gospodin Arsić kaže – drago je njemu da se prepoznao neko ko valjda ne zna da koristi kompjuter, ne znam. Ali, gospodine Arsiću, vidite ono tamo? Prazno, nema nikoga. Vidite ovo ovde? Opoziciona poslanička grupa, najveća opoziciona politička stranka. Vidite vas tu tih 30-ak, koliko vas danas ima tu, dok vam je tu ministar Siniša Mali. Vi ste svi hvalili zakone, predloge, mi smo se kritički izražavali o predlozima i ako vi kažete – ovi koji su protiv, ko drugi da se tu prepozna, neće valjda klupe? Naravno da ste mislili na nas, ali ne zato što mi, kolega Arsiću, nešto znamo ili ne znamo, znamo mi mnogo više od vas, verujte, i znate i vi to. Ali, nemojte da okrećete priču na nešto što nema veze sa realnošću.

Mi želimo da oduzmemo pravo narodnim poslanicima? Prvo, to o čemu pričate još niko nije ni dobio. Zakon je u raspravi, pa još nije usvojen, prvo naučite to, kao potpredsednik parlamenta. Dokle god zakon ne bude objavljen u „Službenom glasniku“, on ne postoji, ne primenjuje se. Toliko treba da znate.

Drugo, mi nikom nijedno pravo ne oduzimamo, ako se neko bori za prava narodnih poslanika, onda je to SRS. Vi ste ti koji oduzimate prava narodnim poslanicima kroz ovaj nakaradni Poslovnik i kroz njegovu lošu primenu i ovakav kakav je nakaradan.

Tako da, ja bih vas molila, znam da nije ovo što sam rekla, da se vama nije dopalo, vezano za ovo, nisam ja rekla da ste bili na savetovanju, rekla sam da je bio neki skup, nisam ga uopšte definisala. Tako da, vi ste možda i bili na savetovanju za koje ja ne znam, čim kažete nije bilo savetovanje, nego odbor. Rekla sam da je bio neki skup. Kako se zove? Šta je bilo kolega? Eto, znam Martinović gde je bio.

Dakle, možemo da razgovaramo o ovim predlozima zakona, možemo da razgovaramo o čemu god hoćete, mi se ovde bavimo politikom, evo, sad će i kolega Martinović da replicira, da se uključi, ali nemojte.

Mislim, nije lepo, niste vi nas uvredili što ste rekli da li mi znamo ili ne znamo, da li se plašimo struje, ili ne plašimo. Znate od kad je ta fora, kad ste vi bili srpski radikal, kad je ja mislim, Rade Obradović, ili tako nešto, mislim baš vama kad ste govorili, kolega Arsiću, rekao – vi radikali imate debele prste ne znate da uključite kompjuter. Da li je tako Nataša bilo? Tako da, pustite, to je staro 12 godina, dajte nešto novo.

Hvala, gospođo Radeta.

Veroljub Arsić, pravo na repliku. Izvolite.