Hvala, predsedavajući.
Poštovani ministre, uvažene kolege poslanici, poštovani građani, danas razgovaramo, između ostalog i o Zakonu o kontroli državne pomoći. To je jedan važan zakon zato što u našoj privredi država je veliki učesnik, glavni je privrednik. U mnogim situacijama je ona najveći kupac, najveći dobavljač. Često je i preferiran poslodavac, jer zaradama prednjači ispred privatnog sektora. Država je ujedno i politički akter, zato što svoju ekonomsku moć državni funkcioneri koji su i stranački i politički angažovani mogu upotrebiti i u svrhu političkog uticaja.
Zato je pitanje kontrole državne pomoći veoma važno. Prethodni zakon je imao određene nedostatke. Između ostalog, imao je pitanje statusa Komisije za zaštitu državne pomoći koja nije bila adekvatno regulisana kao nezavisno telo. Postupala je selektivno, svrsishodnost državne pomoći je nekada analizirala već a osnovu Memoranduma o razumevanju. U nekim drugim slučajevima je odbijala da analizira svrsishodnost državne pomoći, čak i kada je bio potpisan i predugovor.
Zato se Zakon o kontroli državne pomoći u širem smislu bavi i konkurencijom i načinom na kojim država može svojim postupanjem tu konkurenciju ugroziti kada selektivno deli pomoć ili neobjektivno i ne transparentno, pa je nekima majka a nekima maćeha. Bavi se i slobodnim tržištem i zaštitom potrošača na tom tržištu sa konkurencijom iskrivljenom od strane države, ako ona ne postupa adekvatno. Bavi se, naravno, i korupcijom, sprečavanjem koruptivnih radnji državnih funkcionera u postupcima odlučivanja o dodeli državne pomoći.
Jedan od proklamovanih ciljeva donošenja ovog zakona je usklađivanje sa pravnim tekovinama EU. Sa žaljenjem ću konstatovati da je poslednji Izveštaj Vlade o procentu ispunjenja Nacionalnog akcionog plana za usvajanje pravnih tekovina EU za prvu polovinu godine, taj Nacionalni akcioni plan ispunjen sa svega 47%.
Kada je reč o načinu na koji se ovaj zakon usklađuje sa direktivama, sa relevantnom direktivom EU, ako se prođe kroz tabelu usklađenosti koja je data na kraju Predloga zakona, u većini dominira ocena da se odredbe potpuno usklađuju.
Međutim, ima jedna stvar kod koje je označeno da se delimično usklađuje i to je sama definicija pojma državne pomoći. Po našem Predlogu novog zakona ta definicija kaže da se državna pomoć odnosi samo na mere koje za posledicu imaju uvećanje javnih rashoda ili smanjenje javnih prihoda.
Dok je evropska direktiva u definiciji, čini mi se, dosta šira, ona kaže da je nedopuštena svaka mera u bilo kojoj formi koja iskrivljuje konkurenciju favorizovanjem pojedinih tržišnih učesnika.
Sada imamo ovih dana kod nas, naročito u Beogradu, jer Beograđani su sa tim suočeni, određenu situaciju i bilo bi zgodno videti i analizirati kako smo u nju dospeli, da li je ona posledica postupanja države, da li ta postupanja imaju formu državne pomoći i da li je to pokriveno našom ili evropskom definicijom?
Dakle, radi se o situacijama u kojima nemate ni direktno umanjenje javnih prihoda, ni direktno povećanje javnih rashoda, ali određenim zakonskim propisima vi regulišete određenu delatnost kroz propisivanje načina na koji se ta delatnost vrši. Možemo sad biti banalni, recimo, da za određenog investitora promenite uslove izgradnje na nekom placu, i sad, tu čak možete imati povećan državni prihod, jer će on dići dva sprata više, pa će možda i više platiti državi po tom osnovu, ali to je kroz propis izvršena neka vrsta državne pomoći.
Imamo situaciju sa prevozom putnika u drumskom saobraćaju, gde smo nedavno doneli zakon koji je izazvao probleme Beograđanima, jer taksi udruženja protestuju, njihovi protesti usmereni su protiv, konkretno jedne kompanije koja prevoz putnika u drumskom saobraćaju obavlja na jedan drugačiji, inovativan način, smatrajući sebe ne učesnikom tržišta taksi prevoza, već učesnikom tržišta prevoza putnika u drumskom saobraćaju, dakle, svoje tržište na kom postupa definiše šire.
Mi smo prevoz putnika u drumskom saobraćaju propisali na način da se ono mora odvijati samo sa taksimetrom i samo po ceni koja je veća od minimalno propisane, a da neke inovativne metode prevoza putnika u drumskom saobraćaju mogu biti korišćene, ali samo pod uslovom da se vrše po ceni koja je takođe veća od minimalno propisane koja je takođe veća od minimalno propisane i na taj način smo, ovo je sad osnovna teorija ekonomska, narušili mehanizam slobodnog tržišta, zato što smo propisali da se određena usluga vrši po ceni većoj od tržišno slobodno uspostavljene, to je generisalo višak ponude, a onda smo reagovali ograničenjem broja pružalaca određene usluge, smanjili smo ponudu i time smo smanjili ukupnu vrednost koju tržište drumskog prevoza putnika generiše i time smo smanjili korist koju ta delatnost donosi društvu.
Način na koji smo to propisali je kao kada bismo propisali da se, recimo, onlajn nastava može sprovoditi pod uslovom da je ona potpuno zakonom dozvoljena, ali da se ona mora sprovoditi tablom i kredom, pod uslovom da su đak i predavač u istoj prostoriji. Pod tim uslovima može onlajn, to tako stavimo u zakon i onda kažemo – mi samo tražimo da zakon važi jednako za sve.
Razumljivo je, s jedne strane, i da taksi udruženja imaju problem zarađivanja za svoj život i da se osećaju ugroženim zato što određene inovacije počinju njima da konkurišu, ali je isto tako nužno razumeti i da ovo društvo ne može postupanjem države sprečavati inovacije, jer inovacije će kao voda pronaći negde put i procureće i to je zapravo i jedini način da generišemo privredni rast. I sami ste rekli da ove zakone donosimo za buduće generacije, koje od nas očekuju privredni rast, a privrednog rasta bez inovacija nema, ali inovacija neće biti ako ih država bude zakonskim odredbama ovako sprečavala.
Voleo bih da iskomentarišemo to pitanje definicije pojma državne pomoći. Dakle, da li smo propustili da definišemo da će se pod državnom pomoći smatrati i mere koje Vlada preduzima kroz donošenje zakonskih i podzakonskih akata, koji jednima pogoduju, a drugima idu na štetu? Jer, čini mi se da je evropska direktiva u svom definisanju pojma državne pomoći mnogo šira. Podsećam, mi smo rekli - državna pomoć su samo mere koje umanjuju javni prihod ili povećavaju javni rashod, a evropska direktiva je rekla – državna pomoć je svaka mera koja iskrivljuje konkurenciju i favorizuje pojedine na štetu ostalih. Hvala na komentaru.