Hvala, gospodine ministre.

Pravo na repliku ima Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Hvala.

Gospodine ministre, ne morate vi lično sada i u vašem mandatu da se osećate prozvanim kad ja govorim i druge kolege, srpski radikali, o uvozničkom lobiju, on je prisutan u Srbiji još od 1989. godine.

Dakle, u kontinuitetu taj lobi želi da strani proizvodi, pa i ta roba za koju kažete da je povećana za 14 i nešto procenata, uvezena u Srbiju, ima široku potrošnju. To je valjda normalno da će svako u nekoj zemlju, tamo u Italiji, Francuskoj, u Nemačkoj svoje proizvode da plasira svuda u svetu i kaže - Aha, evo imamo pogodno tržište. Ali, nije problem u njima, problem je u nama. Treba vi da shvatite i ova Vlada. Mi verujemo da ćemo biti deo te vlasti, da ćemo to moći da sprovedemo, pored ove što vi vršite po Srbiji sa ovim stranim investicijama na nakaradan način reindustrijalizacije, kako je neki nazivaju, izvršite, konkurentno podizanje konkurentnosti naših proizvođača.

Koliko je, dame i gospodo, poslanici, a to i građani Srbije treba da znaju, preduzeća u Srbiji za koje niko možda nije čuo, koja su samostalna, kao male, kao porodične manufakture krenuli, a danas izvoze u ko zna koliko zemalja u svetu?

Zašto mi kao država, vi kao Ministarstvo finansija, neko telo u okviru Vlade, nemate spisak svih tih ljudi ili onih kompanija koje treba da se povežu i da uz podsticaj države vrše izvoz svojih proizvoda, naših domaćih proizvoda? Pustite vi to - izvozimo "Fijata". Na kraju krajeva, sve je to puklo u propalo. Umesto 300.000, tek 50 i nešto hiljada jedinica vozila je proizvedeno. Neće niko da kupuje "Fijat 500L", to je zaista na svetskom tržištu loše kotirani proizvod i u automobilskoj industriji znate kako gledaju na to, jer ovi su nas svi drugi prestigli, ko zna koliko.

Dakle, na tome treba da se bazira ekonomska politika Vlade Republike Srbije da mi našim proizvodima podižemo njihovu konkurentnost.

Zašto mi da izvozimo malinu, a vidite kakve probleme svake godine imaju ljudi, muče se? Mnogi od njih su i uništili svoje zasade, neće po toj bednoj ceni da prodaju malinu, tačno da izvozimo kao sirovinu, već da je preradimo i kao takav proizvod višestruko da uvećavamo cenu.

Isti vam je slučaj i sa voćem i sa povrćem. Još malo ćemo da prihvatimo da tamo Slovenci predstavljaju ajvar kao svoj nacionalni brend. Imamo proizvode koji imaju geografski zaštićeno poreklo, jel tako? Da ne pominjem sada, od zlatarskog sira, preko pirotskog kačkavalja, peglane kobasice, kraljevačkog kajmaka i sve redom. Zaista to imaju zaštićeno geografsko poreklo. Mi umesto to da forsiramo…

Imamo svetli slučaj, evo sad se setih da napravim malu digresiju i da dam jedan primer. Dve devojke, diplomirane ekonomiste iz Kraljeva, otišle su odakle su im očevi, u svoju rodnu Studenicu i osnovale su svoju porodičnu malu mlekaru za proizvodnju tog čuvenog Studeničkog sira. To treba da budu podsticaji i da na taj način upozoravamo mlade da ako želite da ostanete ovde, dobićete od države pomoć, imaju ljudi kreativne ideje, hoće da se vrate na svoja imanja i da podignu i svoj životni standard, a samim tim i da Srbiji daju više.

Hvala, gospođo Jovanović.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Stevanović.
Izvolite, gospodine Stevanoviću.

Hvala, potpredsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo, danas imamo set od tri zakona koji, barem što se tiče struke, su solidno ocenjeni. Ja sam se, kao što se i uvek trudim u Stranci moderne Srbije, raspitao kod onih kojih se zakon najviše tiče, budući da Zakoni o investicionim fondovima, mali je broj ljudi koji u Srbiji može jasno sagledati sve zamke, odnosno prednosti koje se mogu javiti. Kod većine portfolio menadžera nisu postojale neke suštinske zamerke, barem na Zakon o investicionim fondovima.

Kada je reč o Zakonu o osiguranju depozita, odnosno koje se tu javljaju, činjenica je da se nastavljamo usklađivati kako sa međunarodnim standardima, tako i sa nekim zahtevima evropskog puta i da su to stvari koje bi trebale uz jedno kontinuirano unapređenje upravljanje rizikom i upravljanje kapitalom, da dovedu do jačanja poverenja daljeg u naš bankarski sektor, koji je usled lošeg menadžmenta, pogotovo državnih banaka u jednom momentu bio, može se reći, na dosta lošem glasu, kako kod naših građana, tako i kod stranih investitora.

Nije mala stvar bila upropastiti nekoliko državnih banaka, a takođe i podići MPL-ove u nekim od njih. Tako da, ova stvar, kada je reč o osiguranju depozita, podiže ukupnu sigurnost i to nije sporno i ulazi se u neke nove oblasti, kao što je restrukturiranje banaka, ako nekada bude bilo potrebe da se to radi. Bankarstvo je malo specifično. Dakle, tu je luksuz da se banka pusti niz vodu, mnogo manje nego kada je reč o realnom sektoru.

Međutim, ako tu nemamo nekih bitnijih neslaganja u suštini i ako je reč o materiji koja je prilično poznata, mene i poslaničku grupu Stranke moderne Srbije jeste zaintrigirao Zakon o alternativnim i investicionim fondovima. Postoji dosta razloga zašto je to tako i zašto je taj zakon, opet kažem, jedna dobra osnova ali u okolini tog zakona postoji određeni poslovni ekosistemi koji zahtevaju da im se zadovolje još neki preduslovi da bi onda moglo da cveta, alternativno, investiciono cveće svih vrsta.

Konkretnije ili ako bismo upotrebili metaforu, taj zakon jeste kupovina jedne onako solidne njive sa agrotehnikom, kada bismo koristili omiljene poljoprivredne metafore u Srbiji. Međutim da bi ta njiva dala prinose, potrebno je da se zadovolje još neke stvari, počevši od znanja, odgovarajućih đubriva, podsticaja i sličnih stvari da bismo došli u poziciju da nešto što jeste objektivan potencijal i dobra osnova počne da daje plodove.

Ono što je godinama bila slabost, upravo kada je reč o alternativnim izvorima finansiranja, koji su dosta potrebni zemlji koja ima veliki broj malih i srednjih preduzeća i gde je dominantno kada je reč o sektoru informacionih tehnologija, ne preovlađuju veliki igrači, gde je sama logika rasta drugačija nego u nekim konvencionalnim delatnostima je bilo to što smo dugo godina imali nedoumice da li to uopšte treba urediti posebnim zakonom. Ja sam neke prve predloge video još pre šest, pre sedam godina skoro, ili je dovoljno da koristimo postojeće Zakone o investicionim fondovima, ali ni to nije baš dobro rešenje jer oni moraju biti kruti po prirodi stvari, jer imati otvoreni investicionim fond nije neko baš kreativno zezanje, nego morate obezbediti sigurnost kada je reč o plasmanima i zadovoljiti mnoge druge stvari.

Kada je reč o alternativnim investicionim fondovima, situacija je takva da je ipak bolje postaviti jednu zakonsku osnovu, da bi smo mogli da se nadamo da će u Srbiji zaživeti npr. fondovi venčer kapitala.

Jedna jako bitna stvar. Oni ne mogu da pomognu u samom startu kada imate npr. brzo rastuću poslovnu ideju u sektoru informacionih tehnologija, ali mogu da pomognu kada ste iz inicijalne faze „kraut fandinga“ tu ću se vratiti kasnije, korišćenje sopstvenog novca ili ako ste imali sreće da naletite na nekog poslovnog anđela, kada treba da privučete neka veća sredstva i uđete u ozbiljnije ulaganje u softver ili ono što će verovatno biti budućnost razvoja informacionih tehnologija i u svetu i u Srbiji, ali kod nas baš nismo još zakoračili, o simulacijama, veštačkoj inteligenciji i svim stvarima koje će nositi razvoj u okruženju PFG mreža i uopšte što će menjati svet u narednoj dekadi.

S te strane, da bismo imali venčer fondove, koji bi zaista zaživeli u Srbiji i ostvarili primaran zadatak finansiranja visoko inovativnih kompanija koje ne moraju nužno biti samo IT, ali velika je šansa da će gro biti lociran u IT ili u grane koje svoje kompetetivne prednosti, konkretno preduzeća, upravo razvijaju na sintezi IT i svog konvencionalnog biznisa, vi morate okolo postaviti, što sam rekao, jedan dobar ekosistem u drugim zakonima.

Dakle, da bi mogli privući fondove koji sada, uglavnom, nisu u Srbiji, recimo paradoksa, ima ih u Sofiji, u Budimpešti i u nekim drugim zemljama, koje mi želimo sustići i prestići, potrebno je uraditi izmene koje se tiču fiskalne politike, koje će pratiti jedan zakon koji jeste dobra osnova. U Srbiji, porez na kapitalnu dobit nije bitan porez i kada ga posmatrate u celini budžetskih prihoda, on je neznatan.

Vrlo često imamo prilike videti da je prilično neuhvatljiv i da imamo neke ljude koji su uspešno izbegavali da ga plate i ljude koji su ga na kraju plaćali, a da nisu bili u prvo vreme ni svesni da imaju tu obavezu.

Dakle, ako želimo imati dobar razvoj venčer fondova u prvom prelaznom periodu, ne mora to biti zauvek, ali u barem prvih četiri do pet godina bilo bi poželjno da oni imaju oslobođenje od kapitalne dobiti, jer to jeste nešto što bi moglo privući da se njihove aktivnosti lociraju u Srbiji, a ne da dominantno budu van Srbije.

Zašto je bitno da se venčer fondovi lociraju u Srbiji? Razlog je prilično jednostavan. Najbolje poznavanje domaćeg tržišta imaju upravo ona pravna lica koja jesu na našem tržištu i malo šta može zameniti specifična znanja o lokalnom tržištu, kao samo prisustvo na lokalnom tržištu. S toga bi dodatak koji stvara dobar ekosistem u vidu oslobađanja od kapitalne dobiti bila dobra stvar ako želimo zaista da privučemo venčer fondove u Srbiju.

Takođe, vrlo je bitno u celoj priči imati i poreske kredite za ulaganja, jer to jeste preduslov da imamo značajnije plasmane. Apsorcioni kapacitet srpskog tržišta za venčer kapital, kao i za druge oblike nekonvencionalnog finansiranja koji nisu bankarski je recimo jako skočio poslednjih godina, što možemo videti po stopama rasta izvoza, jer stope rasta izvoz za IT sektor su odličan indikator da se kapacitet apsorpcije sigurno povećao u međuvremenu. To je nešto što je takođe jako bitno, imati mogućnost poreskog kredita za investicije.

Takođe, i mogućnost da se gubitak prizna kao kategorija i da služi kao oslobođenje za neke buduće zarade. Dobitke koje mi možemo dobiti povećanjem leveridža srpske IT industrije, mogućnosti da one uđu u kompleksnije poduhvate ili čak da mi ne budemo samo specifična zemlja za vrlo često, da se cinično izrazim, „loun“ poslove u IT sektoru bi bio višestruko veći od toga što bi se zemlja naša odrekla nečega što sada inače i nema, a želi da ima.

S te strane, zakon i jeste dobra osnova, ali sam zakon bez stvaranja ekosistema koji ga prati i koji može da relativno dobro definisane stvari u zakonu podigne na nivo koji omogućava srpskoj IT industriji da se razvija, ne samo kvantitativno, što se sada dešava, nego i kvalitativno, jeste bitna stvar.

Naravno, uz ono jasno ograničenje da mi možemo napraviti mnoga čudesa ovog sveta, ali da se Srbija nikada recimo neće moći meriti sa Cirihom kada je reč o razvoju veštačke inteligencije i sličnih stvari, ali da se možemo nadati da će ovde kvalitet proizvoda biti viši, sa većim stepenom dodate vrednosti, koji neće uključivati ono što se zove puki rad za druge kompanije, nego mogućnost da se ovde zaista značajnije razvija kada naše firme jesu angažovane od strane velikih stranih IT giganata da rade kompleksnije poslove sa većom dodatom vrednošću koja ostaje ovde.

Zbog toga da, zakon je u redu i zakon mora da prati, tj. ja bih rekao treba, ne možete kad ste u poziciji manje da kažete baš mora, malo je tupavo, jer trebalo bi da prati jedan set zakona iz fiskalne politike i podzakonskih akata.

Odnos koristi i troškova je prilično dobar, a kako nam je budžet standardno uravnotežen, teži suficitu, mislim da to ne bi bio neki preterani problem.

Ako ovaj zakon otvara prostor za venture fondove, ovaj put pošto raspravljamo u načelu, a načelne rasprave mogu otići u raznim pravcima, od toga da predlažete neke dodatke, do toga da dajete određene sugestije, to je uredu, da možete uraditi dosta toga što ne mora nužno biti povezano, ovaj zakon rešava, kažem, finansiranje firmi koje su postavljene na noge i koje imaju track record da su nešto postigle.

Međutim, ono što ovaj zakon neće rešiti, a opet treba da se radi na stvaranju jednog kompletnog ekosistema finansiranja inovativnih grana, jeste što mi i dalje nemamo rešenja koja bi olakšala krautfunding. Postoji mogućnost da se krautfund-uje u Srbiji, to nije sporno, ali glavni krautfunding se odvija na evropskom tržištu, u ovom trenutku, iako ne bi bilo loše da krautfunding bude opcija za naše kompanije na nekim drugim tržištima.

Sadašnja zakonska rešenja ne sprečavaju to, ali u mnogome nameću nepotrebne transakcione troškove, zbog toga što imamo neke institucije Republike Srbije koje svoj primarni posao rade dobro, i bila bi grehota reći da primarni posao Narodne banke Srbije, a to je stabilnost novca, nije dobro odrađen.

Ali, kada je reč o spoljno-trgovinskom poslovanju, bojim se da svako malo postajemo prilično zastareli i da neke inovativne grane trpe zbog toga. Upravo kada je reč o krautfunding, neki oblici krautfundinga, koji su bazični i mogu da funkcionišu, ali ovi treći, četvrti stepen krautfundinga, ima dosta velike transakcione troškove. To je nešto što bi trebalo otkloniti, jer ako razmišljamo o razvoju inovativnog sektora u Srbiji, koji može ostaviti veliku domaću vrednost, koji može pogurati značajno rast BDP-a, koji može nam pomoći da se uklopimo u svetsku podelu rada, a i da i jeftinije ponude, u krajnjoj liniji, neke softverske proizvode koje danas moramo kupovati i plaćati prilično velike godišnje naknade za održavanje i korišćenje tog softvera, mislim da taj sistem treba biti zaokružen od početka do kraja i da je odgovornost jedne države koja ide u susret rastu da radi na tome, što je više moguće i da to jesu dodaci koji bi bili jako dobri nečemu što je ovde postavljeno.

Još jednu stvar bih pomenuo, a koja se dosta naslanja na ovaj drugi Zakon o klasičnim investicionim fondovima. Mi smo u poslu od 2008. godine doživeli jednu strašnu kontrakciju finansijskog tržišta, pošto bankarsko tržište posmatram kao odvojenu kategoriju, ali je i tu bilo kontrakcije koja je bila velika. Finansijsko tržište pati od nedostatka aktive kojom se može trgovati. Beogradska berza je plitka kao potok i ima jako malo hartija od vrednosti, i sa jako malim obimom trgovanja vi možete uticati na kretanje cena i u velikoj meri izazvati velike oscilacije, što vam govori opet o plitkoći tržišta.

Ono što jeste zadatak, opet kažem, ako hoćemo imati investicione fondove koji imaju u šta ulagati u Republici Srbiji, dobro se disperzovati i biti motori razvoja Srbije, ulaganje van Srbije nije sporno, tu imate šta god hoćete. Reč je o tome da trebamo raditi na stvaranju zakonskih i podzakonskih preduslova, da se inicijalne ponude akcija učine jednostavnijim, bržim, jeftinijim, da se onima koji se upuste u to pruže potrebne informacije i znanja, u nekim slučajevima jer je to novi instrument, jer samo tako možemo kreirati nove akcije na srpskom tržištu, direktno, bez da su to akcije koje su postale defakto deo našeg tržišta, preko silkroad-a, odnosno preko balkanske mreže i bez da se desi tako što bi naša berza postala deo neke veće berze u svetu.

Dakle, ono što je isto potrebno, u celoj toj priči, ako želimo da nam investicioni fondovi zažive i rastu i da imamo više instrumenata, IPO-vi bi takođe bili dobri za dokapitalizaciju nekih sistema koji solidno štucaju. Tu se nekada nismo saglasili. Ja sam davno o tome pričao, iz nekih prošlih života. I bez nekog dobrog IPO-a sa kvalitetnim hartijama, koje bi, recimo, potekle iz EPS-a ili iz nekih kompanija koje su ostale dobrim delom netaknute restrukturiranjem, a zeznuti su to sistemi, takoreći žive autonomije neefikasnosti u okviru Republike Srbije, gde je vrlo teško udariti i restrukturirati, takav nam je taj sistem, šta da se radi, prilično neefikasan i prilično zatvoren, otporan na promene, iako se i tu menjaju stvari, opet, ne mogu grešiti dušu.

Jednostavno, i dobar Zakon o investicionim fondovima će učiniti da imamo dobar zakon i da je to to.

Dakle, moramo raditi na razvoju hartija od vrednosti koje bi se više emitovale, jer to jesu dobri načini da kompanije dođu i do pozajmljenog kapitala i do sopstvenog kapitala.

Mi smo još zemlja koja ne smatra da je akcionarski kapital, odnosno kapital koji bi ovako došao preskup. Takođe, isto je i sa korporativnim obveznicama. I tu treba raditi na podzakonskim aktima i stimulisati ga, jer to je isto dobar način da se pravi leverage i da imamo hartije kojima se trguje i koje bi mogli imati investicioni fondovi u svom portfelju.

Sve u svemu, ne mogu da kažem, ovo je opet, za razliku od zakona od juče, kada sam rekao da imamo skepsu oko računovodstva, pričaćemo o tome još, i različite su primedbe, nekad potpuno suprotno od različitih grupa koje se time bave. Ovde nemam zaista primedbe kod ova dva zakona, ni kod Zakona o osiguranju depozita. To nije ključno pitanje. Ključno pitanje kojim se ovde bavimo je šta učiniti posle? Naprotiv, mislim da je savršeno što su to uradili strani konsultanti koji imaju iskustva sa tržišta koja imaju investicione fondove, da je to fantastično i da je to dobra stvar što je tako urađeno. Dobro je da ljudi koji su kompetentni i koji imaju iskustvo rade na pisanju zakona.

Mi nemamo dugačko iskustvo sa portfoliom menadžmentom, sa investicionom fondovima. Imamo znanje kakvo je naše tržište i koji su izazovi u razvoju. Ali, sami zakoni, koliko god da su valjano napisani, ako im ne pustite da budu osnova na kojoj će nešto iznići, takoreći, ličiće na zakone koji su stavljeni u fioku i koji će čekati na neko vreme da ih iskoristimo u punoj meri.

To je ono što je ključna stvar, na kojoj bih završio izlaganje. Zakoni su okej, ali ono što je potrebno da bismo izvukli maksimum iz nečega što jeste bitno u našoj zemlji, a to je privlačenje kapitala u domaće firme, korišćenje leverage koliko je god to moguće, da bi porastao prinos na sopstveni kapital i uopšte, da bi firme imale brz rast i razvoj, to je da stvorimo ekosistem podzakonskih akata, pravilnika, znanja i svih drugih stvari, da bismo došli u poziciju da maksimalno iskoristimo jedan valjan rad koji nije trajao kratko.

Toliko od mene ovaj put. Ja bih se, u skladu sa stavom naše poslaničke grupe, maksimalno držao onoga što zaista jeste tema, a ne prelazio na sve i svašta.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Siniša Mali.

Hvala puno, gospodine Stevanoviću.
Mislim da ste u vašem izlaganju pogodili nekoliko veoma važnih tema i koje se odnose na ove zakone, a i koji se odnose na naredne korake koji nas očekuju.
Ova radna grupa, o kojoj sam govorio malopre, od NBS, Komisije za hartije od vrednosti, Beogradske berze konsultanata, Ministarstva finansija itd, nastavlja sa radom. Dakle, naš posao se ne završava donošenjem ovih zakona. Mi nastavljamo sa radom i naredne godine ćemo sigurno imati i novi set poreskih zakona, koji će targetirati i koji će se odnositi na ovaj deo tržišta kapitala, kako bismo još dodatno pospešili njegov razvoj.
Vi ste tu u pravu. Recimo, porez na kapitalnu dobit, kada pogledate apsolutni iznos, on nije naš veliki prihod, a s druge strane, kada bi eventualno oslobodili učesnike od toga, mogli bi da ih privučemo dodatno i da ih stimulišemo da dođu i da investiraju ovde.
Tako da, sa te strane, uključujući, naravno, i poreske kredite i ostalo, ceo paket i set poreskih zakona, poreskih olakšica ili podsticaja, da, biće pred poslanicima naredne godine, kako bismo zaokružili koncept ulaganja u investicione i alternativne fondove.
Takođe, to se odnosi crowdfunding. Dakle, veoma ozbiljno razmatramo i zakonska rešenja koja su za to vezana. Za one koji ne znaju šta je to, dakle, radi se o jednom konceptu koji je zaživeo u velikom broju drugih zemalja. Vi sada kada biste investirali u neke fondove kao ulagač, postoje neki minimalni iznosi za ulaganje. Crowdfunding upravo te minimalne iznose na neki način minimizira i kaže da onaj koji ima možda i 100 dinara može da investira, pa neka investira i 200, 300, neko ko ima 500, 500, da ne bude samo da oni koji imaju više novca mogu da investiraju u investicione fondove, i to je nešto čime ćemo se baviti i u narednom periodu.
Ista ova radna grupa će, takođe, raditi na tome. Znate kako je kada otvarate neke nove oblasti i pokušavate da stimulišete razvoj tržišta kapitala, na žalost, ne možete sve odjednom. Važno je da krenete od nekud. Mi smo izabrali ove zakone, da krenemo ove godine i nakon toga idemo i sa crowdfunding i sa poreskim olakšicama i ostalim stvarima.
Pri čemu, ono što ste vi rekli je za nas, takođe, veoma važno, razgovori su otvoreni, na koji način Beogradska berza treba da se pozicionira da bude još atraktivnija. Naravno, mnogo zavisi od toga i koliko je Srbija stabilna finansijski, koliko smo atraktivni, samim tim će i berza biti atraktivnija. Treba raditi na tome da vidimo na koji način da podstaknemo.
Vi ste jasno rekli oko korporatizacije i javnih preduzeća, kako bi i deo svojih finansijskih potreba zadovoljavali na tržištu kapitala, ne samo kroz kredite banaka, a sa druge strane nemojte zaboraviti lokalne samouprave. Dakle, te municipalne obveznice, takođe, ako je država uradila svoj deo posla, pa je kroz emisiju eurobonda smanjila trošak zaduženja sa sedam koma nešto, stopa kupona koja nam je bila 2014. ili 2013. godine na 1,5%, to i lokalnim samoupravama daje mogućnost da se zaduže na pravi način, da izađu na tržište kapitala i da kroz emisiju tih obveznica deo svojih projekata, da li su to projekti iz ekologije, komunalne infrastrukture ili bilo čega drugog, na taj način finansiraju.
Dakle, kapital ne bi trebao da zna za granice. I nama je cilj da što veći iznos kapitala privučemo u Srbiju, da se tu aktivira naš potencijal, da se tu aktiviraju naši resursi. Ovi zakoni su samo deo jedne šire i veće slike. O ovim zakonima ne možete da razmišljate kada ste u procesu fiskalne konsolidacije. Mi smo sada taj proces završili.
Sada, kao prvi korak sledeći, razmišljamo kako da učinimo naš privredni ambijent još boljim, još konkurentnijim, stoga i zakoni o kojima smo diskutovali juče oko revizije, oko računovodstva i kako, naravno, da podstaknemo razvoj tržišta kapitala, evo, ova tri zakona danas ovde. Veoma je važna bila ta poruka, verujte mi, i što je Agencija za osiguranje depozita prodala ona sporna potraživanja, prvi portfolio od 240 miliona evra. Pre par dana izašao je još jedan oglas, prodajemo 1,8 milijardi tih starih potraživanja, nenaplativih potraživanja. Ta imovina je zarobljena, nemate nikakvu korist od toga, ni poverioci ni država. Prodajom toga, sa jedne strane, i poverioci dobijaju novac, a sa druge strane aktivirate to zemljište ili te objekte koji su pod nekim hipotekama za neki dalji rast i razvoj. Dakle, sve su to mali delovi jedne slagalice koja se zove razvoj našeg tržišta, razvoj naše privrede, čiji je sastavni deo i razvoj tržišta kapitala.
Dakle, zahvaljujem vam na velikom broju tema koje ste pokrenuli, ali još jedanput, mi ćemo naredne godine imati sigurno jasno definisan poreski okvir za dalji podsticaj rasta tržišta kapitala, da vidimo na koji način ćemo da pozicioniramo Beogradsku berzu i da vidimo na koji način ćemo da podstaknemo i lokalne samouprave, ali takođe i velika preduzeća oko korporatizacije i oko toga da svoje izvore finansiranje diversifikuju i koriste tržište kapitala u što većem obimu. Hvala puno.

Zahvaljujem, ministre Mali.
Kolega Stevanoviću, mislio sam na vas, pošto vidim da ste se javili u sistemu, želite repliku? Izvolite.

U suštini, više dodatak. Pomenuo bih ja municipalne obveznice, ali tu bi se otvorio jedan set stvari koji ide oko njih koji je baš dosta širok.

U ovom momentu nisam siguran koliko je realno dok ne zaživi sistem interne revizije kako treba, upravljanje finansijama lokalnih samouprava, dok se ne podigne na jedan mnogo viši nivo nego što je danas. Realno nisam siguran da će biti kvalitetnih emisija municipalnih hartija od vrednosti, možda u gradu Beogradu, ali u ostatku zemlje moguće je da će biti mnogo problematično u mnogobrojnim opštinama.

Ima opština koje su jako dobre, koje bi mogle da urade neke stvari, koje su radile na tome. Ima opština koje se trude da ne urade ništa, potpuno je šareno. Dakle, sa te strane, tu će biti sizifovskog posla, mnogi sada već i projekti se time bave i izgleda da će se baviti u mnogim godinama koje slede kada je reč o municipalnim hartijama od vrednosti, ali u svakom slučaju to bi dosta podiglo nivo dubine Beogradske berze i uopšte obima hartija od vrednosti kojima se može trgovati, i to je potpuno tačno, što se toga tiče.

Za kraj, nije da je to sad neka zaključna rasprava, ali suština je, ako se raspravlja o ekonomiji sa sučeljenim mišljenjima, jedna od najnormalnijih stvari je da se raspravlja u razumu i da se raspravlja o konceptima koji imaju mogućnost da opstanu, koji imaju veze sa realnošću, tako da suštinske rasprave i neslaganja koja će slediti, jer neslaganje su fantastična da se ukupan autput podigne i slediće u tome kako da nešto bude bolje, a ne da raspravljamo o tome i pokušavamo da dokažemo da nešto ništa ne valja ili da se nude stvari koje nikako ne mogu voditi boljitku finansijskog sistema ili bilo kog segmenta u našoj privredi.

Zahvaljujem, kolega Stevanoviću.
Reč ima ovlašćeni predstavnica poslaničke grupe SDPS, narodna poslanica Slavica Živković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici Ministarstva finansija, uvaženi narodni poslanici, pred nama se danas nalaze zakoni koji za cilj imaju razvoj tržišta kapitala, jačanje finansijskog tržišta u Republici Srbiji i jačanje ekonomije Republike Srbije.

Poslanici SDPS i ja smatramo da će predložena rešenja značajno uticati na stvaranje povoljnijeg privrednog ambijenta u Republici Srbiji i predložena rešenja svakako zaslužuju veliku pažnju i nas danas ovde i čitave javnosti i već smo čuli da će biti doneta određena podzakonska akta koja će bliže definisati ova zakonska rešenja.

Smatram da je izuzetno važno jačanje investicionih fondova u Republici Srbiji. Ja ću danas u svom izlaganju posebno govoriti o tome, jer mislim da im nije posvećena dovoljna pažnja, ni u prethodnom periodu, da postoje određene predrasude kada govorimo o investicionim fondovima, da je poljuljano poverenje u investicione fondove, ali govoriću o razlozima koji su do toga doveli, o investicionim fondovima u zemljama okruženja, kao i o trendu rasta ulaganja u zemljama Evrope, o značajnim perspektivama, kao i izuzetno povoljnim rešenjima koja predviđaju ova zakonska rešenja i za koja verujem da će značajno unaprediti položaj investicionih fondova u Republici Srbiji.

U suštini, investicioni fondovi su alternativa između štednje u banci i investiranja tj. aktivna štednja ili pasivno investiranje. U nameri da se obezbedi veći stepen zaštite od rizika i povrati poverenje investitora, izvršeno je dodatno preciziranje u uslova osnivanja poslovanja i izveštavanja društava za upravljanje, preciziranje imovine u kojoj je dozvoljeno ulagati, uključujući i ograničenja i izuzetke od ograničenja, detaljnije su uređeni politika upravljanja rizicima investicionog fonda, politika nagrađivanja usluge i odgovornost depozitara i nadzora ovlašćenja.

Međutim, prvi investicioni fondovi organizovani su pred sam početak globalne finansijske krize čiji su se efekti osetili već tokom 2008. godine, kada je nakon značajnog rasta cena akcija na Beogradskoj berzi, tokom druge polovine 2006. i prve polovine 2007. godine, krenuo nagli trend pada cena akcija.

Sredinom februara 2009. godine, kao rezultat globalne finansijske krize, cene akcija na Beogradskoj berzi bile su niže za skoro 90% od istorijskog maksimuma, sa sredine 2007. godine. Ovakav drastičan pad ozbiljno je uticao na učesnike na tržištu i poljuljao poverenje u potencijal investicionih fondova, kao oblika ulaganja. Kao rezultat toga, imovina pod upravom društava za upravljanje investicionim fondovima skoro konstantno se smanjivala, usred povlačenja uloga članova, što je celokupan sektor investicionih fondova učinilo zanemarljivo značajnim učesnikom na tržištu kapitala.

Investicioni fondovi su vrlo zastupljeni u razvijenim privredama sveta, gde predstavljaju sastavni deo finansijskog tržišta i neke od opštih karakteristika fondova su viša stopa prinosa od prinosa na štednju u banci, jaka kontrola poslovanja fondova od strane državnih institucija, bez garancija ulagačima, javnost portfolija i poslovanja. Prosečna stopa prinosa investicionih fondova u razvijenim zemljama je od 8% do 15% godišnje. Uočili su se veći prinosi na početku rada investicionog fonda koji se kasnije blago smanjuju.

U Srbiji treba očekivati ekspanziju svih vrsta investicionih fondova. Obzirom da je iza Hrvatske, srpska privreda najjača u regionu i evropskim zemljama van EU, najverovatnije da će veliki deo ulaganja investicionih fondova iz tog regiona biti usmeren baš u srpsku privredu. Takođe, očekuje se relativno veći prinos investicionih fondova zemalja koje su kasnije dobile zakone o investicionim fondovima, u narednih nekoliko godina. Treba pretpostaviti da će po modelu hrvatskog tržišta veliki deo štednje stanovništva biti preusmeren iz banaka u investicione fondove i kod nas.

Investicioni fondovi nose nešto veći rizik od štednje u banci, ali po pravilu veći prinos na uložena sredstva. U našoj zemlji država ne garantuje građanima povraćaj sredstava u slučaju bankrotstva investicionog fonda, dok u slučaju štednje garantuje povraćaj u visini od 50.000 evra pojedinačnom u ulogu u banci.

Kada je u pitanju prinos posmatrano u stabilnim čvrstim valutama, a dosadašnja iskustva govore da se prosečni prinosi fondova kreću od 8% do 15%. Kamatne stope na sredstva u stabilnim, čvrstim valutama u našoj zemlji se kreću od 3,5% do 7,5%. Kamatne stope na sredstva u dinarima se kreću od 8,5% do 19%. Iz ovog sledi da bi trebalo očekivati godišnji prinos fondova od najmanje nekoliko procenata iznad 20% ukoliko ga pratimo u dinarskim indeksima. Posmatrajući dosadašnji prinos domaćih fondova, ovakvo očekivanje je veoma blizu ostvarenju.

Pri kupovini investicionih jedinica, ulagač plaća troškove i naknade društava za upravljanje investicionim fondom, a pri ulaganju sredstava u banku najčešće nema nikakvih naknada. Prednost ovakvog ulaganja je što uložena sredstva sa prinosom se uvek mogu pretvoriti u likvidna sredstva, prodajom investicionih jedinica. Važno je napomenuti da se uglavnom naplaćuje provizija na otkup investicionih jedinica, sem u slučajevima kada se one prodaju nakon nekoliko godina od kupovine.

Kada je reč o štednji u bankama, samo štednja po viđenju dozvoljava mogućnost podizanja likvidnih sredstava u bilo kom trenutku bez ikakvih limita. Sve ostale oročene vrste štednje zahtevaju manje ili više proceduru, ukoliko su ulagaču potrebna sredstva pre roka dospeća oročenja. U slučajevima vraćanja likvidnih sredstava nakon roka oročenja nema bilo kakvih ograničenja.

Jedinstveno, najbolje rešenje između ove dve opcije ne postoje. U drugom roku ono zavisi od perferencije ulagača, spremnosti na rizik, kao stepena likvidnosti uloženih sredstava koji je ulagaču u konkretnoj situaciji potreban.

Kada je u pitanju kratak rok, investicioni fondovi nisu dobro rešenje zbog kratkoročnih fluktuacija cena investicioni jedinica. U tom slučaju se štednja u banci čini kao bolja opcija i kod nas postoji to jedno jasno opredeljenje.

Za sve one koji razmišljaju da individualno ulažu na tržištu kapitala, za šta je neophodno da kontinuirao prate kretanje tržišta i budu odlični poznavaoci pravilnog ulaganja, putem investicionog fonda se oslobađate navedenih obaveza, jer u investicionom fondu sredstvima, tj. portfolijom upravljaju licencirani menadžeri koji imaju jedan jasan princip upravljanja aktivom, a to je diverzifikacija rizika.

Pod diverzifikacijom se podrazumeva i kombinacija dve ili više hartija od vrednosti čiji se prinosi kreću u različitim smerovima, tako da prinos jednog finansijskog instrumenta ne izražava više samo njegov rizik, već je uslovljen rizikom celog portfolija. Dakle, diverzifikacijom se ne može eliminisati ukupan rizik.

Sistemski, rizik podjednako utiče na sve vrste aktive i vezan je za funcionisanje tržšta kapitala. On obuhvata ukupne tržištne rizike, odnosno rizike koji su od uticaja na sve hartije od vrednosti, inflatorni rizik, kamatni rizik, rizik deviznog kursa i sl. Ova vrsta se ne može eliminisati putem diverzifikacije. Deo rizika koji predstavlja razliku između ukupnog i sistemskog rizika u ekonomiji nazivamo nesistemski ili specifičan rizik.

To je rizik koji je vezan za pojedinačne hartije od vrednosti, odnosno pojedinačne kompanije koje ih emituju. Na ovu vrstu rizika se može uticati diverzifikacijom. On se može odnositi na poslovni rizik, rizik nelikvidnosti, rizik neplaćanja, štrajkove, promene u menadžmentu i sl.

Tako da ni portfolio sa najvećim brojem hartija od vrednosti, u svom sastavu ne smanjuje rizik ispod nivoa tržišnog rizika. Tako da se diverzifikacijom ne može eliminisati samo deo rizika, ali sistemski rizik tj. rizik tržišta u celini uvek ostaje.

Uvećanje broja hartija od vrednosti, diverzifikacija portfolija utiče na smanjenje njegovog ukupnog rizika, ali je vrlo važno da ukupan broj hartija od vrednosti ne može ići u nedogled. Kada dostigne određen broj, on počinje da pravi suprotne efetke, jer stvara opravdan problem svakom portfoliju menadžeru i dodatne troškove prilikom analize rizika određene hartije od vrednosti. Optimalan broj je negde od 15 do 20 i svako dodatno diverzifikovanje bi bilo prekomerno i moglo bi uticati, kao što sam već rekla, na dodatne troškove i stvarati probleme svakom portfoliju menadžeru, tj. menadžmentu, u zavisnosti od veličine investicionog fonda.

Prednosti ulaganja u investicioni fond predstavljaju i mogućnost da u gotovo svakom trenutku možete prodati svoje investicione jedinice i dobiti likvidna sredstva. Prinosi koje možete ostvariti ulaganjem u investicioni fond je najčešće veći od prinosa koji bi se ostvario štednjom u banci. U svakom trenutku vrednost uloga i ostvareni prinos može se proveriti, ali ostvarena dobit se automatski ponovo investira.

To jesu prednosti investicionog fonda, ali sama činjenica da nemate nikakvu garanciju za uložena sredstva i da država ne garantuje povraćaj uloženog novca, naravno, ljude ne opredeljuje u ovom pravcu. Još uvek ne postoji dovoljno poverenja, kada govorimo o ovakvoj vrsti ulaganja.

Razvoj industrije investicionih fondova, naročito za male investitore predstavlja alternativu štednje bankama i omogućava da domaće finansijsko tržište izađe iz zone višegodišnje bankocentričnosti, jer se mahom ulagalo u bankarske uloge. Pad tržišne aktivnosti i poverenje investitora u domaće tržište kapitala uslovili

su negativnu tendenciju u kretanju rezultata poslovanja društava za upravljanje otvorenim investicionim fondovima u smislu pada vrednosti otvorenih prihoda i smanjenja ukupne bilansne aktive.

Imajući u vidu neophodnost visoke likvidnosti imovine fonda u smislu sposobnosti realizacije zahteva članova za otkupom investicionih jedinica i ovim zakonom je eksplicitno predviđeno da imovina fonda ne sme biti upotrebljena za davanje ili garantovanje zajmova u korist trećih lica.

Kada govorimo o alternativnim investicionim fondovima razlika u odnosu na otvorene investicione fondove je da se ne zahteva dozvola za rad u smislu zakona kojim se uređuje organizovanje i rad otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom.

Zakon uređuje različite vrste fondova i propisuje vrste imovine u koju alternativni investicioni fondovi mogu da ulažu prikupljena sredstva. Udelima u alternativnom fondu će se smatrati investicione jedinice, akcije i udeli u zavisnosti da li je organizovan fond koji nema svojstvo pranog lica ili je fond osnovan u formi akcionarskog društva ili društva sa ograničenom odgovornošću.

Novina je što će biti moguće osnovati alternativni investicioni fond koji ima svojstvo pravnog lica sa internim upravljanjem koji neće morati da ima društvo za upravljanje. Međutim, i na upravljanje tih fondova primenjivaće se odredbe ovog zakona koje uređuju društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima.

Dodatno, kao još jedan od razloga za donošenje ovog zakona, leži u potrebi za razvojem mikro, malih i srednjih privrednih subjekata koji predstavljaju glavne aktere na tržištu Republike Srbije.

Jedan od glavnih razloga sa kojima se mikro, mala i srednji privredni subjekti sreću jeste nemogućnost dobijanja pristupačnih finansijskih sredstava za dalji razvoj njihovog poslovanja. Mikro, mali i srednji privredni subjekti često ne mogu da ispune stroge uslove za dobijanje bankarskih kredita, a učešće mikro, malih i srednjih privrednih subjekata u ukupnom BDP iznosi oko 32% što je u poređenju sa državama u okruženju veoma mali udeo.

Jedan od efikasnih načina finansiranja mikro, malih i srednjih privrednih subjekata svakako jeste putem fondova, preduzetničkog kapitala i putem fondova privatnog kapitala. Ove vrste fondova nisu zastupljene u Srbiji u meri u kojoj bi zadovoljile potrebe tržišta.

Usvajanjem ovog zakona bi se stvorila povoljna atmosfera za razvijanje ovakvih fondova, a samim tim i razvoj mikro, malih i srednjih privatnih subjekata, kao i tržišta Republike Srbije.

Polazeći od navedenog, donošenjem ovog zakona obezbediće se ujednačenost domaćih propisa sa propisima EU i veći stepen poverenja potencijalnih domaćih i stranih investitora, a samim tim će se domaće tržište učiniti atraktivnijim i stimulisati veći broj lica da ulažu svoja finansijska sredstva u alternativne fondove osnovane ili organizovane u Republici Srbiji.

Smatram da je jako bitno da se razvije tržište investicionih fondova u Srbiji, jer investicije su vrlo bitne, a ako posmatramo razvoj investicionih fondova u zemljama u okruženju vrlo je bitno da u zemljama istočne Evrope u 2017. godini su dosegle oko 3,5 milijarde evra, što predstavlja povećanje od 113% u odnosu na prethodnu godinu i rekordno visok nivo za navedeni region. Ovakav rast u značajnoj meri prevazilazi prethodni rekordni rast iz 2008. godine od 40%.

Imajući u vidu trend ulaganja fondova privatnog kapitala u kompanije u zemljama centralno-istočne Evrope, kao i profit koji je ostvaren od ulaganja fondova preduzetničkog kapitala, jasno je da Srbija i dalje značajno zaostaje za regionom. Jedan od razloga za ovako zaostajanje svakako jeste i činjenica da nacionalno zakonodavstvo ne reguliše alternativno investiciono fondove kao posebnu kategoriju, već je jednim zakonom obuhvata celokupnu materiju investicionih fondova. To se smatralo kao jedan veliki problem.

Predloženim zakonskim rešenjem jasno se odvajaju otvoreni investicioni fondovi od alternativnih. Jasno se propisuju njegovi načini osnivanja i način funkcionisanja u narednom periodu što smatramo da će otkloniti probleme koji su postojali u prethodnom periodu i dodatno unaprediti razvoj i otvorenih i alternativnih investicionih fondova u Republici Srbiji.

Polazeći od navedenog, donošenjem ovo zakona obezbediće se ujednačenost domaćih propisa sa propisima EU i veći stepen poverenja potencijalnih domaćih i stranih investitora. Samim tim će se domaće tržište učiniti atraktivnijim i stimulisati veći broj lica da ulažu svoja finansijska sredstva u alternativne fondove, osnovane ili organizovane u Republici Srbiji.

Stoga će poslanici Socijaldemokratske partije Srbije u danu za glasanje podržati predloge i zakonska rešenja koja se danas nalaze na dnevnom redu. Hvala.