Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja iskoristiću priliku da u ime poslaničke grupe SNS i u svoje lično ime čestitam svim članovima Vlade i predsedniku Republike na donošenju hrabre odluke 2014. godine i na sprovođenju teških reformi.
Upravo zbog teških reformi i uspešno sprovedenoj fiskalnoj konsolidaciji mi ovih dana raspravljamo po prvi put u parlamentu o pozitivnom rebalansu budžeta. Dakle, imamo pozitivan rebalans budžeta zbog većih prihoda od očekivanih i zbog ušteda koje smo ostvarili i rešili smo, odnosno Vlada Republike Srbije je rešila da pozitivan rebalans budžeta, odnosno višak prihoda podeli sa građanima Republike Srbije, što je odlična odluka. Dakle, rešili smo da povećamo penzije i plate u javnom sektoru, i to po stopi od 8% za zaposlene u državnoj upravi, 10% za naučnike i lekare i 15% za medicinske sestre, što je u proseku 9,6%.
Veći prihod u budžetu Republike Srbije i ostvarene uštede nisu nikakva slučajnost. To je rezultat odgovorne politike i iscrpnog rada svih članova Vlade. Mi danas možemo da se pohvalimo time da smo apsolutni lider u regionu po prilivu stranih direktnih investicija, i po broju i po obimu. Mi imamo veći priliv stranih direktnih investicija od svih zemalja u okruženju zajedno. Takođe smo apsolutni lider u regionu i po otvaranju novih radnih mesta. Čisto da bi građani Srbije znali o čemu govorim, izneću podatak Republičkog zavoda za statistiku koji kaže da u drugom kvartalu 2019. godine imamo čak 45.000 novih radnih mesta više nego u drugom kvartalu 2018. godine, što je zaista za svaku pohvalu.
Takođe, odgovornom politikom uspeli smo da smanjimo stopu nezaposlenosti od one vrtoglave 27% do sadašnjih 10,3% i taj podatak je objavio Republički zavod za statistiku 10. avgusta ove godine. Dakle, smanjili smo stopu nezaposlenosti za čak 17% za nešto manje od sedam godina i to nam je omogućilo da imamo veći prihod u budžet od očekivanog zato što imamo veći prihod po osnovu poreza na zarade i po osnovu drugih vrsta poreza koji se slivaju u budžet.
Drugu godinu zaredom imamo povećanje penzija i plata, a treću godinu zaredom ostvarujemo suficit u budžetu, što je zaista za svaku pohvalu. Dakle, u julu mesecu suficit u budžetu iznosio je čak 46,6 milijardi dinara.
Nikako ne smemo zanemariti ni rekordno povećanje minimalne cene rada. Povećanje minimalne cene rada iznosi čak 11,1% i više minimalna cena rada po satu neće iznositi 155,3 dinara, koliko iznosi u ovom momentu, već 172,5 dinara. To znači da minimalna zarada neće iznositi 27.022 dinara koliko je sada, ni ne daj bože 17.952 dinara koliko je iznosila te 2012. godine, već će iznositi čak 30.022 dinara.
Vlada Republike Srbije je prepoznala značaj lične potrošnje u privrednom razvoju, a svi mi ekonomisti znamo da je ključan faktor privrednog razvoja povećanje lične potrošnje. Dakle, mi sa jedne strane povećavamo zarade u javnom sektoru i povećavamo u dogovoru sa poslodavcima i radničkim sindikatima minimalnu cenu rada, dok sa druge strane sprovodimo mere rasterećenja privrede. Dakle, ukinuli smo doprinose za PIO fond privredi po stopi od 0,5% i povećali smo neoporezivi deo zarade sa 15.300 na 16.300 dinara i to je omogućilo uštede privrednicima čak 13 milijardi dinara. Dakle, 13 milijardi dinara će privrednici imati više raspoloživih sredstava za investiciona ulaganja, a to znači širenje postojećih proizvodnih kapaciteta i otvaranje novih. To znači nova radna mesta kod naših domaćih proizvođača.
Zaista je neophodno pohvaliti rezultate koje postiže Vlada Republike Srbije u saradnji sa NBS i uz punu podršku predsednika Republike. Zaista slika Srbije se u svetu i regionu i u Evropi drastično promenila u korist ekonomskog napretka i privrednog razvoja.
Kada su u pitanju zakoni o kojima danas raspravljamo na dnevnom redu su dva potpuno nova zakonska rešenja, a to je Predlog zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom i Predlog zakona o alternativnim investicionim fondovima i imamo jednu izmenu i dopunu zakona, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita. Sva tri zakonska rešenja su u funkciji privrednog razvoja, što je jako bitno.
Predložena izmena i dopuna Zakona o osiguranju depozita ima za cilj očuvanje finansijske stabilnosti finansijskog sistema i jačanje poverenja javnosti u bankarski sistem sa jedne strane, dok predlozi zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom i Zakona o alternativnim investicionim fondovima imaju za cilj razvoj tržišta kapitala u našoj državi.
Zajedno za sva tri predloga zakona jeste da su prošla javnu raspravu i da su u javnoj raspravi mogle da učestvuju sve zainteresovane strane. To su državne institucije, učesnici na tržištu i strani konsultanti. Sve sugestije, predlozi, komentari koji su bili dobri, odnosno koji će se pokazati kao dobri za poslodavce i za fizička lica postali su sastavni deo zakona i na taj način zakonska rešenja su unapređena.
Takođe je bitno da predložene izmene i dopune i predložena nova zakonska rešenja neće iziskivati nikakve troškove ni u budžet Republike, ni kod građana, ni kod privrede.
Ono što je po mom mišljenju najbitnije jeste to što zakonska rešenja koja su na dnevnom redu su u cilju usaglašavanja našeg zakonodavstva sa evropskim i sa najboljom međunarodnom praksom, a to znači da ćemo stimulisati strane investitore da još više ulažu u našu zemlju i to zbog usaglašene terminologije našeg zakonodavstva i zakonodavstva zemlje odakle dolazi strani investitor.
Podsetiću sve građane Srbije da je u prvih šest meseci priliv stranih direktnih investicija skoro 2,3 milijarde evra, a to je za 31% više nego u 2018. godini, što je zaista za svaku pohvalu.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita predloženi zakon utiče na smanjenje rizika u poslovanju banaka i očuvanje stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije. Zakon koji je na snazi usvojen 2015. godine, a pretrpeo je određene izmene i dopune 2017. godine i to u pogledu investiranja sredstava fonda.
Ovim predloženim izmenama i dopunama zakona cilj je da se zakonske rešenje uskladi sa najboljom međunarodnom praksom i standardima koji sa direktivom 2014/49, znači sa direktivom EU. Najznačajnije izmene i dopune zakona su redukcija osnovice za obračun premije i uvođenje sistema obračuna premije na osnovu nivoa rizika u poslovanju banaka. Do sada smo imali situaciju da sve banke, bez obzira na nivo rizika plaćaju istu premiju, što nije dobro. Zakonodavac smatra da one banke koje su više izložene riziku treba da plaćaju i veću premiju. Iz tih razloga promenjena je metodologija obračuna premije. Tako da, novo zakonsko rešenje predviđa izmenu osnovice za obračun premije, gde osnovica neće biti ukupni osigurani depoziti fizičkih lica, preduzetnika, malih i srednjih pravnih lica, već osigurani iznosi depozita banaka i to u iznosu od 50.000 evra. To zapravo znači da ćemo omogućiti, odnosno stvoriti uslove da banke imaju uštede do čak 30%. Dakle, će ima ti više slobodnih sredstava u iznosu od čak 30% za investiciona ulaganja, a to za nas građane znači, naravno i za pravna lica, znači da ćemo moći da podižemo kredite po nižim kamatnim stopama, a to direktno znači povećanje privredne aktivnosti, odnosno otvaranje novih radnih mesta.
Takođe, izmenom se predviđa i promena ciljnog iznosa fonda. To je ministar na početku današnje rasprave i izneo, znači, menja se ciljni iznos Fonda za osiguranje depozita sa dosadašnjih pet posto osiguranih depozita na 7,5% osiguranih iznosa depozita, kao zakonskim rešenjem se predviđa i produženje roka za postizanje tog iznosa i to do 1. januara 2030. godine, a ne do 1. januara 2025. godine kako je bilo predviđeno postojećim zakonom.
Novo zakonsko rešenje takođe predviđa da će deponenti biti osigurani i u slučajevima restrukturiranja ne samo u slučajevima stečaja i likvidacije kako je to slučaj bio do sada.
Kada je u pitanju Predlog zakona o otvorenih investicionim fondovima sa javnom ponudom i alternativnim investicionim fondovima, predloženo zakonska rešenja su potpuno, ne samo da ćemo usvajanjem predloženih zakona ispuniti obaveze koje smo preuzeli u okviru pregovaračkog Poglavlja 9, a to su finansijske usluge, već je usvajanje ovih zakonskih rešenja doprineti stvaranju povoljnog zakonskog okvira za razvoj tržišta kapitala.
Usvajanje dva potpuno nova zakona fizička i pravna lica, domaći i strani investitori biće daleko više motivisani da ulažu po osnovu kolektivnog investiranja u različite hartije od vrednosti, u odnosu na klasične izvore finansiranja, kao što je to bio slučaj do sada, zato što su fizička lica i pravna lica pretežno ulagali po osnovu oročenja depozita i ostvarivali su prihod po osnovu kamatnih stopa. Dakle, sada im se pružaju mnogo veće mogućnosti za ulaganja.
Novim zakonskim rešenjem konkretno Zakonom o alternativnim investicionim fondovima omogući će se da se razvijaju mikro, mala i srednja preduzeća u Republici Srbiji, a to je zapravo i cilj Vlade Republike Srbije. Dakle, cilj Vlade je da mikro, mala i srednja preduzeća imaju veće učešće u stvaranju BDP.
Zapravo, cilj Vlade jeste i praćenje svetskih trendova, razvijen stabilan finansijski sistem. Glavni motiv investiranja u investicionim fondovima jeste taj da u svakom momentu ulagači će moći da povuku svoj ulog ili deo uloga i to podnošenjem zahteva društvu za upravljanje investicionim fondom.
Za razliku od oročenih depozita kod kojih ne možemo raspolagati novcem pre isteka roka oročenja, kod investicionih fondova novčana sredstva su nam na raspolaganju u roku od sedam dana od podnošenja zahteva za prodaju investicionih jedinica. I to je glavni motiv za šta će se ulagači, odnosno investitori, opredeljivati za ulaganje kroz investicione fondove.
Zakonskim rešenjima precizno je regulisana i granica ukupnog zaduživanja društva za upravljanje u ime fonda, u cilju održavanja potrebnog nivoa likvidnosti i ta granica iznosi 10% vrednosti imovine fonda.
Takođe, zbog održavanja visokog nivoa likvidnosti imovine fonda, Predlogom zakona je predviđeno da imovina fonda ne sme biti upotrebljena za davanje garancija i garantovanje zajmova u korist trećih lica. Na taj način su članovi fonda, odnosno investitori, u potpunosti zaštićeni u pogledu raspolaganja likvidnim sredstvima u slučaju prodaje investicionih jedinica, odnosno u slučaju povlačenja dela i ukupnog udela fonda.
Zakonsko rešenje na najmanji mogući nivo svodi rizik ulaganja u investicione fondove, bilo da je reč o otvorenim, zatvorenim investicionim fondovima, sa javnom ponudom ili, bilo da je reč o privatnim investicionim fondovima, zato što je predviđeno da Komisija za hartije od vrednosti prati rad društva za upravljanje investicionih fondova u kontinuitetu.
U Srbiji je inače na snazi Zakon koji je usvojen 2. juna 2006. godine, koji je pretrpeo izmene 2009, 2011, 2014. godine i postojeće zakonsko rešenje je omogućilo osnivanje i funkcionisanje investicionih fondova, ali nije omogućilo i razvoj investicionog fonda i to novim zakonskim rešenjima zapravo treba da se reši, da se još u većem broju razvijaju, odnosno osnivaju, kako društva za upravljanje investicionih fondova, tako i sami investicioni fondovi.
Dakle, Srbija danas u potpunosti ide u korak sa svetom kada je u pitanju ekonomija. Neverovatno je koliko su se danas promenile teme u Srbiji kada je u pitanju ekonomija, a o tome je ministar nedavno i govorio. Naime, 2012. godine se razgovaralo o tome koliko imamo otpuštenih ljudi, koliko nezaposlenih radnika, koliko je uništenih fabrika i to nam je bio najveći problem. Te 2012. godine zemlja je bila na ivici bankrota. Ključna za nas je bila 2014. godine i ta godina je bila ključna u pogledu donošenja teške i hrabre političke odluke za sprovođenje teških reformi i uvođenje mera fiskalne konsolidacije.
Do 2019. godine mi govorimo o pozitivnom rebalansu budžeta, mi govorimo o većim prihodima u budžet od očekivanih i o uštedama koje smo ostvarili u budžetu i kako da rasporedimo te uštede. Znači, uštede raspoređujemo koje smo ostvarili, prihod veći koji smo ostvarili, na povećanje penzija i plata, na kapitalne investicije, na rešavanje rizičnih kredita u švajcarcima i to je dobro za građane.
Koliko su se promenile teme u Srbiji u odnosu na 2012. godinu govori i to da danas imamo stopu inflacije 2,2%, a 2012. godine ona je iznosila 11%.
Takođe, javni dug Republike Srbije danas je blizu 50%, a 2012. godine je išao i do 76%.
Politika SNS jesu nova radna mesta i visok životni standard svih građana. Politika SNS jeste i prosečna neto zarada preko 500 evra, koliko će ona iznositi krajem decembra ove godine, a politika prethodne vlasti je bila prosečna zarada od 320 evra. Politika SNS jeste i minimalna zarada od 255 evra, a ne od 150. To je, poštovani građani Srbije, odgovorna politika, a ne nasilje i govor mržnje za sve nas koji drugačije razmišljamo od prethodne vlasti i od opozicije. Razlikujemo se od prethodne vlasti i time što znanje stičemo kroz učenje i rad i čitanjem knjiga, a ne preko društvenih mreža, kako to oni čine.
Nije SNS oterala građane u inostranstvo. Nije SNS zatvorila preko dve hiljade fabrika i otpustila preko 400 hiljada radnika, nego prethodna vlast.
Srpska napredna stranka je za manje od sedam godina otvorila preko 200 fabrika i zaposlila preko 200 hiljada ljudi.
Politika SNS je borba za svako radno mesto i za svaku fabriku. Mi se borimo da se vrate oni građani koji su otišli iz naše zemlje, tako što ćemo im ponuditi bolje uslove nego zemlje u kojima se trenutno nalaze i takođe se borimo za one građane koji žive u Republici Srbiji, da im pružimo bolja radna mesta, odgovarajuća radna mesta i visoke zarade. Dakle, viši životni standard.
Samo ako posmatramo rast BDP, videćemo po rastu BDP da će privrednici u Srbiji biti u situaciji da uvoze radnu snagu.
Rezultat politike SNS je to što je svim građanima Srbije danas bolje nego juče i to što će svima nama, građanima, sutra biti mnogo bolje nego danas i zato će poslanička grupa SNS podržati sve zakone koji su na dnevnom redu. Hvala.