Hvala, gospođo Radeta.
Reč ima ministar, Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno.
Kada sam govorio, uvaženi poslanici, o EU, mislim na unutrašnje tržište EU. Tako se i kaže na kraju, to je formalan izraz. Dakle, među tim zemljama ne postoje carine, kada roba jedanput uđe u EU računa se da je ušla u EU.
Drugo, mi govorimo danas o Predlogu zakona o kontroli državne pomoći i po pitanju SSP takođe znate da smo poslednjih par godina uradili mnogo kako bismo potpisali što veći broj sporazuma o slobodnoj trgovini, ne samo SSP, nego i sporazumi o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom i sa Belorusijom i sa Kazahstanom, sa Turskom takođe. Imamo nekoliko veoma dobrih ugovora sa Narodnom Republikom Kinom. Mislim da nijedna zemlja nema takvu mogućnost izvoza pojedinih poljoprivrednih proizvoda upravo u Narodnu Republiku Kinu.
Mislim da su to stvari koje su upravo pogurale našu ekonomiju napred. Znate, mi smo relativno mala zemlja, sedam miliona stanovnika, dakle nije veliko unutrašnje tržište. Investitori koji dolaze, fabrike koje se ovde otvaraju, preduzeća koja se otvaraju jesu izvozno orijentisana i upravo ti sporazumi o slobodnoj trgovini sa velikim brojem zemalja su nam omogućili da ostvarimo ove rezultate koje smo ostvarili u proteklih par godina bez obzira na stabilnu monetarnu politiku. Ovde prevashodno mislim na to što smo smanjili broj nezaposlenih, što smo ostvarili visoku stopu rasta, što nam na kraju krajeva raste i izvoz iz godine u godinu.
To su stvari koje su upravo ovakvi sporazumi omogućili i to je prednost kada, bar u ovom trenutku, kada pristupate EU, a sa druge strane još niste punopravan član EU. Imate mogućnost da iskoristite sve one beneficije i koristi koje sporazumi o slobodnoj trgovini vam daju sa raznim zemljama.
Dakle, mislim da je to velika prednost naše zemlje. Ne znam da li postoji i jedna druga zemlja na svetu koja ima toliko veliki broj sporazuma o slobodnoj trgovini, koji nam daje mogućnost i da izvozimo i da promovišemo sebe kao, da kažem, zemlju iz koje mogu robe bez opterećenja, carina i raznih drugih tarifa da idu u druge zemlje. Na kraju, kada saberete broj stanovnika u tim zemljama, počev od EU, Ruske Federacije, Belorusije itd, dakle preko milijardu ljudi živi u tim zemljama gde možemo da izvozimo bez tarifa, bez carinskih prepreka.
Mislim da je to stvar koja je vezana i za globalno tržište i za globalan razvoj ekonomije. Na kraju, ne možete da se izolujete, da se zatvorite, da budete kao zemlja sa kineskim zidom oko sebe, ali očigledne su beneficije, koristi od takve politike i načina na koji vodimo mogućnost razvoja tržišta i potencijala izvoza u napoj zemlji. Hvala.

Hvala, ministre.
Pravo na repliku, Vjerica Radeta.
Izvolite.

Vidite ministre, najpre to – mi smo mala zemlja, nekako nije to više lepo slušati. Mi smo zemlja ovolika kolika smo i mi treba da radimo, da razvijamo svoju zemlju u najboljem interesu svih ljudi koji žive u državi Srbiji.

Ali, šta ste vi uradili ovim članom 2? Vi ste ovde privilegovali samo one koji trguju sa zemljama EU kada je u pitanju i poljoprivreda i ribarstvo. Zašto ovde niste predvideli podsticaje i te privilegije za seljake koji trguju za preduzeća, koji trguju sa Ruskom Federacijom na osnovu bescarinskog sporazuma? Zašto niste predvideli, najavljeno je da će 25. oktobra da se potpiše ovaj sporazum sa Evroazijskom Unijom, sa Rusijom, Kazahstanom, Belorusijom i ostalim tim državama iz tog dela sveta, zašto niste, a taj sporazum, ako vam dozvole ovi iz Evrope, pošto vam već prete da ne smete da ga potpišete, ako ga potpišete on obuhvata tržište od 180 miliona ljudi.

Sad vas mi pitamo, zašto je privilegovan SSP, a zašto niste napisali i to što će, ako je izvesno biti potpisano 25. oktobra, to je taman kad ovaj zakon stupi na snagu, zašto niste predvideli podsticaje? Jer, naši ljudi, seljaci se raduju ovom sporazumu sa Evroazijskom Unijom, zato što će tamo moći izvoziti ono što im u EU niko ne traži.

To su naši tradicionalni proizvodi i sir, i kajmak, i džemovi, i ajvar, i rakija domaća i sve ono što je karakteristično, tradicionalno za Srbiju, to će moći izvoziti na ovo tržište Evro-azijske unije, ali vi to niste ovde predvideli u ovom članu i zato treba brisati član 2.

Hvala, gospođo Radeta.
Reč ima ministar Siniša Mali. Izvolite.

Samo da pojasnimo još jedanput.
U Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, imate aneks koji sadrži listu svih poljoprivrednih proizvoda na koji se taj sporazum odnosi. Govorimo o Zakonu o kontroli državne pomoći. Dakle, u ostalim sporazumima nemamo nikakva ograničenja i anekse koji su vezani za poljoprivredne proizvode, imamo samo u ovome. Upravo ne želimo da se vežemo za ta ograničenja koja su tu definisana i da imamo mogućnost da kroz državnu pomoć podstaknemo razvoj i poljoprivrede i ribarstva.
Ne znam kako drugačije da objasnim zašto ovaj član 2. sadrži upravo ovakvu definiciju i vezu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju ili možda ne razumemo.
Dakle, još jedanput, samo ovaj sporazum u svom aneksu ima spisak poljoprivrednih proizvoda na koji se odnosi. Mi želimo da upravo taj spisak ne bude u vezi sa kontrolom državne pomoći. Ostali sporazumi to nemaju. Hvala.

Hvala, ministre.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Pa i mi ministre govorimo o kontroli državne pomoći. Vi niste odgovorili na pitanje koje sam vam malopre postavila.

Zašto je državna pomoć kroz ovaj zakon predviđena samo za one koji posluju po SSP-u? Zašto ne i za one koji posluju po Ugovoru za Ruskom Federacijom, sa Rusijom, koji već imamo i zašto niste predvideli ovu pomoć i za one koji će poslovati, koji jedva čekaju da se zaključi taj ugovor 25. oktobra sa Evro-azijskom unijom? To je naše pitanje.

Zašto vi, ako već nećete, što se tiče nas iz SRS, još jedanput da ponovim, mi bismo tražili raskid tog SSP-a, mi bismo izašli iz tog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ali ako vi to već nećete, onda nemojte da pravite farsu od ovog ugovora sa Evro-azijskom unijom, od ovog već postojećeg, ponavljam, ugovora o bescarinskoj trgovini sa Ruskom Federacijom. Zašto nikada o tome ne govorite? Zašto nikada zakonom niste predvideli neke privilegije i pomoć poljoprivrednicima koji posluju na osnovu tog sporazuma ili će, ponavljam, poslovati na osnovu ovog sa Evro-azijskom unijom? Zašto kažem da pravite farsu? Vama iz EU ne daju ili vam ozbiljno zameraju zaključivanje ovog najavljenog ugovora sa Evro-azijskom unijom, a takođe znamo da vam svi iz EU kažu – ako Srbija ikada uđe u EU, a mi znamo da će to biti nikada, da će se morati raskinuti taj ugovor sa Rusijom o slobodnoj trgovini sa Rusijom.

Dakle, to vam je već rečeno. To je rečeno javno više puta. Sada vi formalno, kao eto da učinite, da budete, vi ste dobri i sa Rusijom i tim Evro-azijskim delom sveta, ali vama je ono što vam nalaže EU prioritet. Nama je to nepodnošljivo i neprihvatljivo.

Hvala, gospođo Radeta.
Reč ima ministar Siniša Mali. Izvolite.

Pretpostavljam da se ne razumemo, ali neka i to bude tako.
Ponoviću još jedanput, drugačije ne znam kako da kažem. Dakle, Zakon o kontroli državne pomoći se uopšte ne odnosi na poljoprivredu. Nema veze sa sporazumom jedni, drugim ili trećim, ne odnosi se na poljoprivredu, samo na industriju. Onda ne znam kako da odgovorim na pitanje, a zašto niste planirali i državnu pomoć u oblasti poljoprivrede i za druge sporazume osim za sporazum o SSP.
Dakle, još jedanput, ne odnosi se na poljoprivredu uopšte, mi poljoprivredu i ribarstvo isključujemo iz Zakona o državnoj pomoći bez obzira na sporazum i sa tim ću završiti moju diskusiju o članu 2. Hvala vam.