Poštovane dame i gospodo, nastavljamo sa radom kada je u pitanju načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost,.
Želim dobrodošlicu ministru Siniši Malom i njegovom timu. Dobrodošli, ministre.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Gospodin Siniša Mali ima reč.

Hvala lepo.
Poštovani predsedavajući Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, danas se pred vama nalaze tri predloga veoma važnih zakona koji su u nadležnosti Ministarstva finansija. To su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Kada je reč o rebalansu budžeta za 2019. godinu, predložili smo njegove izmene, pre svega, zahvaljujući odličnom stanju u državnoj kasi, odnosno zahvaljujući suficitu koji smo u budžetu ostvarili u prvih osma meseci ove godine.
Ovo je prvi put posle pet godina da radimo rebalans, i to pozitivni rebalans, zbog viška prihoda, a ne zbog manjka prihoda, kako su radili neki pre nas.
Prošli smo kroz teške, ali neophodne reforme, ali smo kroz reforme i ostvarili uslove da danas govorimo o ovom pozitivnom rebalansu budžeta.
Podsetiću vas da u prvih osam meseci ove godine imamo suficit od 46,6 milijardi dinara. Taj višak novca ovim rebalansom želimo da raspodelimo po prioritetima, pre svega, na povećanje plata u javnom sektoru, zatim, na isplatu jednokratne pomoći penzionerima, na pomoć građanima koji su bili zaduženi u švajcarskim francima, kao i na kapitalne investicije.
Sada ću vam izneti nekoliko važnih makroekonomskih podataka, koji nam, između ostalog, i omogućavaju da danas govorimo o pozitivnom rebalansu budžeta.
U julu mesecu ove godine stopa privrednog rasta je iznosila 4,4%, stopa nezaposlenosti na kraju drugog kvartala ove godine bila je 10,3% i više je nego prepolovljena u odnosu na 2013. godinu, kada je iznosila 25,9%. Takođe, kao rezultat niskih inflatornih pritisaka, inflacija se od početka godine nalazi na niskom nivou i to za period januar-jul iznosi samo 2,2%. Podsetiću vas da je inflacija u 2011. godini, dakle, ne pre 15, 20, nego pre samo sedam, osam godina, iznosila čak 11%.
Kada je reč o javnom dugu, on se kontinuirano smanjuje. Na kraju avgusta meseca iznosio je 51,9% BDP-a. Podsetiću vas i u ovom slučaju da je pre samo par godina javni dug iznosio i preko 70% BDP-a, a da je sada, zahvaljujući dobrim fiskalnim rezultatima, na nivou od oko 50%.
Takođe, troškovi zaduživanja, troškovi našeg javnog duga su niži. Prosečna ponderisana kamatna stopa na ukupan portfolio duga je danas 3,4%, 2016. godine bila je 4,5%. To dovoljno govori o tome da smo vratili poverenje u našu zemlju i to za samo par godina koliko je i trajao proces fiskalne konsolidacije.
Strane direktne investicije su u prvih sedam meseci ove godine dostigle 2,3 milijarde evra, što je čak za 43% više nego u istom periodu prošle godine.
Takođe, u toku prošle godine privukli smo 3,5 milijardi evra stranih i direktnih investicija, što je više nego sve zemlje u regionu zajedno.
Dobre rezultate je potvrdio i svetski poznati list „Fajnešel tajms“, koji je po drugi put Srbiju proglasio za svetskog lidera, dakle, broj jedan u svetu u privlačenju stranih direktnih investicija. Oni navode da privlačimo skoro 12 puta više stranih investicija nego druge ekonomije slične veličine. Razlog tome vide u, citiram, pametnoj, podsticajnoj i poreskoj politici, ekonomskim reformama i povoljnim trgovinskim ugovorima sa istokom i zapadom. Kraj citata.
Naše dobre rezultate je potvrdila jedna od tri najveće rejting agencije na svetu „Fič rejtings“. Ova agencija je prošle nedelje povećala kreditni rejting našoj zemlji sa BB na BB plus, što je još jedna potvrda uspešnih reformi koje se sprovode u našoj zemlji.
Samo nekoliko nedelja pre toga, i druga rejting agencija „Mudis“ je popravila izgled za povećanje rejtinga sa stabilnog na pozitivan. Prvu ocenu rejtinga „Mudis“ je inače Srbiji dodelio tek 2013. godine, što dovoljno govori o rezultatima i nemaru prethodne vlasti, kao i stanju finansija u to vreme.
Treća rejting agencija „S&P“ je popravila izgled za povećanje rejtinga u decembru prošle godine sa stabilnog na pozitivni, a do kraja godine možemo očekivati i dodatni napredak u ocenjivanju od strane ove agencije.
Podsetiću vas, 2012. godine je ta ista agencija, koja danas govori o poboljšanju kreditnog rejtinga Republike Srbije, snizila rejting Srbije sa BB na BB minus. Dakle, kreditne rejting agencije su najobjektivniji pokazatelj i njihov izveštaj stanja javnih finansija i kao što vidite, u sve tri napredujemo iz godine u godinu i nadam se da će prvi sledeći korak biti i investicioni rejting naše zemlje. Investicioni rejting, naravno, znači još više stranih investicija, još veću zaposlenost, još više novca u budžetu, dakle, sveobuhvatni napredak naše ekonomije.
Podsetiću vas i da smo u septembru ove godine povećali minimalnu cenu rada sa 27.022 dinara na 30.022 dinara, što iznosi 172,5 dinara po satu i što je povećanje od 11,1%. To je, inače, najveće povećanje minimalne cene rada u apsolutnom iznosu ikada i dovoljno govori o našoj nameri da poboljšamo kvalitet života građana u što kraćem vremenskom periodu.
Podsetiću vas, 2011. godine minimalna cena rada, odnosno minimalna zarada iznosila je 17.000 dinara. Dakle, sada je za 13.000 dinara veća nego što je bila pre samo par godina.
Zahvaljujući povoljnim ekonomskim i privrednim kretanjima, očekujemo i da prosečna zarada u Srbiji već u decembru mesecu ove godine dosegne i prestigne nivo od 500 evra.
To je i dalje za nas nisko i radićemo marljivo, radićemo vredno, da se trend povećanja prosečne zarade u našoj zemlji nastavi i u godinama koje su pred nama, ali podsećanja radi, 2012. godine prosečna plata u Srbiji je bila negde oko 360 evra.
Želim da istaknem da ništa od navedenog ne bi bilo moguće da predsednik Republike, Aleksandar Vučić, nije 2014. godine započeo ozbiljan i hrabar program fiskalne konsolidacije. Reforme koje su otpočele u jesen 2014. godine bile su neophodne kako bi se taj program uspešno sproveo. Izuzetno visok fiskalni deficit u periodu od 2012. do 2014. godine, ubrzani rast javnog duga, negativne stope rasta naše ekonomije zahtevale su odlučne mere fiskalne konsolidacije, a rezultate tih mera građani Srbije imaju prilike da vide danas. Upravo ovaj pozitivni rebalans budžeta je rezultat tih teških mera da umesto negativnih stopa rasta, deficita, visokog javnog duga, mi govorimo o tome da u prvih osam meseci imamo 46,6 milijardi dinara suficita u budžetu i da želimo da taj suficit raspodelimo na način da građanima podignemo kvalitet života i životni standard kroz povećanje plata i penzija, a s druge strane da još više novca investiramo i u nastavak izgradnje i izgradnju infrastrukture u našoj zemlji.
Dakle, samo nekoliko godina kasnije od početka reformi Srbija nezaustavljivo ide napred. Imamo dobre rezultate koji su potvrđeni od velikog broja međunarodnih finansijskih institucija, a naša obaveza je da nastavimo još jačim tempom dalje.
Upravo zahvaljujući tim dobrim rezultatima i zahvaljujući novcu i suficitu koji smo ostvarili ove godine možemo da obezbedimo povećanje plata zaposlenima u javnom sektoru, i to počev od 1. novembra ove godine za platu koja se već isplaćuje u decembru. Povećanje će ići u rasponu od osam do 15%, u proseku 9,6%, a želim da vas podsetim da je povećanje za ovu godinu iznosilo u proseku 8% a za prošlu 8,6%. Dakle, već treću godinu za redom imamo povećanje plata u javnom sektoru, značajno povećanje plata u javnom sektoru, što govori o nameri Vlade da podigne kvalitet i standard ljudi koji rade u ovom sektoru kako bi kvalitet njihovih usluga, dakle i u zdravstvu i u prosveti i drugim uslugama, bio još bolji i veći.
Medicinske sestre će dobiti najveće povećanje od 15%, prate ih doktora sa 10, ustanove kulture takođe sa 10%, zaposleni u prosveti i predškolstvu sa 9%, isto toliko i zaposleni u ustanovama socijalne zaštite, MUP, Upravi carina, poreskoj itd.
Pomenuti procenti se upravo nalaze u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, dok je Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu izdvojen novac neophodan za pomenuta povećanja.
Naša namera je da zadržimo kvalitetan kadar u javnom sektoru, a kako bi građani imali kvalitetnije zdravstvo, školstvo, socijalnu zaštitu. Kao država se posebno borimo za ostanak medicinskih sestara i doktora u zemlji, tako da osim povećanja plata ulažemo i milijardu evra u zdravstvenu infrastrukturu, pre svega, u bolnice i kliničke centre.
Ukoliko budete, uvaženi poslanici, glasali za predložene izmene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, biće omogućena jednokratna pomoć države za penzionere i to u iznosu od 5.000 dinara. U tu svrhu će iz budžeta biti izdvojeno 8,5 milijardi dinara, a trebalo bi ova pomoć da bude isplaćena negde oko 1. decembra ove godine.
Nakon toga, već od 1. januara, kreće i povećanje penzija za naše najstarije sugrađane, po tzv. švajcarskoj formuli koja se vezuje za rast plata i stepen inflacije i toga da se uzme u obzir period od 12 meseci. Očekujemo, u ovom trenutku, na osnovu ovih indikatora, da će to povećanje od 1. januara biti između 5,1 i 5,5%.
Da iskoristim priliku i da zahvalim našim najstarijim sugrađanima, našim penzionerima, na teretu reformi koji su podneli. Malopre sam rekao u svom obraćanju, bilo je teško 2014. godine, ali to su bile neophodne mere koje su nas i dovele dovde danas, a to je da govorimo o suficitu u budžetu i o povećanju plata i penzija već treću godinu za redom.
U rebalansu budžeta se nalaze i izdvajanja za dužnike u švajcarskim francima, što nije bilo planirano u prvobitnom Zakonu o budžetu, ali zašta danas imamo novac? Kao što znate, preko 90% dužnika je prihvatilo konverziju, tačnije 15.734 njih. Iako smo poslednjih dana mogli da čujemo kritike zbog izdvajanja novca za ove građane, srećom, mi mislimo drukčije od tih koji kritikuju. Nismo želeli da ignorišemo ljude koji su štrajkovali glađu iz očaja i nemoći. Prethodna vlast upravo je motivisala te građane da uzimaju kredite u švajcarskim francima, što je bilo potpuno neodgovorno sa njihove strane. Mi smo, s obzirom na novac koji smo uštedeli, rešili da taj problem na neki način rešimo i ovo je rešenje i država će u tu svrhu izdvojiti novac koji je upravo u ovom pozitivnom rebalansu budžeta.
Takođe, s obzirom na to da krećemo u realizaciju investicionog plana i da nam je apsolutni prioritet izgradnja autoputeva, a podsetiću vas da smo poslednjih pet godina izgradili skoro 300 kilometara potpuno novih autoputeva, samo 2018. godine 103,3 kilometra autoputeva. Do kraja godine krećemo i u realizaciju tzv. Moravskog koridora, važne saobraćajnice, važnog autoputa koji povezuje Koridor 10 i Koridor 11. Ovaj autoput će biti dužine 112 kilometra, a u svrhu njegove izgradnje, početka njegove izgradnje u rebalansu budžeta izdvojili smo 14 milijardi dinara.
Rebalansom budžeta, takođe, izdvajamo i novac za deonice Preljina – Požega 550 miliona dinara, Obrenovac – Ljig pet milijardi dinara, autoput Beograd – Sarajevo 1,4 milijarde dinara, Ruma – Šabac – Loznica 500 miliona dinara, kao i za rehabilitaciju puteva koju ćemo sprovesti kroz Javno preduzeće Putevi Srbije, i to u iznosu od 2,5 milijardi dinara dodatnih sredstava.
Želimo da još jačim tempom nastavimo dalje. Novi putevi dovode nove investicije, nova radna mesta, povećanje standarda, vuku nam stope raste naše privrede na više i zato ćemo i u budžetu za 2020. godinu i u narednim godinama povećavati nivo novca za kapitalne investicije.
Poštovani poslanici, pred vama je danas i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, a koja predviđa oslobađanje od PDV za autoputeve za čiju je izgradnju, posebnim zakonom, utvrđeno da predstavlja javni interes. Osim toga, u predloženim izmenama je i smanjenje iznosa po osnovu koga strani putnici mogu ostvariti pravo na povraćaj PDV sa 100 evra na 6.000 dinara, odnosno na duplo manji iznos.
Tu su i određene izmene koje se tiču usklađivanja sa propisima EU, preciziranje načina oporezivanja vaučera, preciziranje pravila koja se odnose na usluge konzumacije jela i pića na brodovima, vozovima i letelicama, kao i ostale izmene u smislu preciziranja pojedinih zakonskih odredbi koje su stvarale nedoumice u praksi i određena administrativna olakšanja za poreske obveznike.
Dame i gospodo, uvaženi poslanici, nadam se da ćete prepoznati značaj ova tri zakona koja su danas pred vama. Zaključio bih na sledeći način. Imamo istorijsku šansu. U ovom trenutku, nakon četiri godine teške finansijske konsolidacije, naše javne finansije su u potpunosti stabilne. Ovaj rebalans budžeta govori u prilog tome. Suficit od 46,6 milijardi dinara, i to treću godinu za redom, je ogromna stvar za našu zemlju. Želimo na odgovoran način da taj novac koji smo zaradili i uštedeli podelimo tamo gde mislimo da je najpotrebnije, u ovom slučaju, na povećanje plata, na povećanje penzija, ali i sami vidite našu strategiju i viziju – još više novca ide u kapitalne investicije, nove autoputeve, rehabilitaciju puteva, železnice i sve ono što podiže i stopu rasta naše ekonomije, kvalitet infrastrukture, a samim tim i privlači nove investicije i omogućava otvaranje novih radnih mesta. Nadam se da ćete prepoznati važnost ovih zakona. Ostajem na raspolaganju za bilo koje pitanje koje možete da imate u vezi ovih zakona. Hvala puno.

Hvala ministre, dr Mali.
Sada reč imaju izvestioci nadležnih odbora, ako žele.
Da li se neko prijavljuje za reč?
Reč ima gospodin Marjan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao predsednik Odbora za poljoprivredu po ovlašćenju Odbora nešto bih rekao o rebalansu budžeta.

Mi koji malo duže pamtimo svakako se sećamo 2012. godine. Ista država, veći broj stanovnika, samim tim i veći broj poreskih obveznika. Prihodi 750 milijardi, kurs evra 117 i nešto. Dakle, isti kurs, ista država, veći broj poreskih obveznika 2012. godine, prihodi 750 milijardi, rashodi 890, deficit 140 milijardi ili gotovo 20% od prihoda. To je država koju smo zatekli.

Danas u državi Srbiji sa manjim brojem stanovnika 1.299 milijarde. Razlika je 540 milijardi. To je 4,5 milijarde evra. Dakle, ova vlast ubere uz iste poreske stope u istoj državi od manjeg broja poreskih obveznika 4,5 milijarde evra više.

Sada svi treba da se zapitamo -gde je išlo tih 4,5 milijarde, za vreme vladavine žutih žohara? Gde se taj novac odlivao kada nije ulazio u državnu kasu?

Te iste godine poljoprivredni budžet je bio 22 milijarde, ali čini mi se da je Ministarstvo poljoprivrede bilo sa trgovinom, ako se ja dobro sećam, maltene su bila dva ministarstva, subvencije su bile uz isti kurs 19 milijardi, subvencije u poljoprivredi.

Danas poljoprivredni budžet je 54 milijarde samo, a Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede više nema trgovinu pripojenu ministarstvu. Dakle, to je povećanje od 2,5 puta.

Subvencije su bile 19 milijardi u poljoprivredi, a sada su 43 milijarde i 711 miliona. Znači, to je negde više za 24,5 milijardi uz isti kurs. Znači, 24,5 milijarde su veće subvencije u poljoprivredi i ovo govorim zbog žutih žohara koji ponekad ovde imaju ponekog svog predstavnika koji tvrde da je bolje bilo 19 milijardi, nego 43 milijarde i 711 miliona.

Poljoprivredni budžet je sada 54 milijarde. Porastao je samo rebalansom, za 2,9 milijardi. Rebalansom samo ove godine od planiranog iz budžeta do rebalansa budžeta, poljoprivreda je za subvencije dobila 2,1 milijardu više.

Želim da zahvalim zato što je Ministarstvo finansija prepoznala težnje, ne samo moje već svih članova Odbora da subvencije u poljoprivredi bude veće i mi tražimo da sledeće godine to bude uvećano, jer mislimo da to nije bačen novac. Novac uložen u poljoprivredu i privredu se vraća. Novac je roba. Proizvodnjom što više robe, a pre svega mislim da akcenat treba da bacimo na stočarstvo, a to mi u poljoprivredi treba da definišemo, Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije ukoliko izdvoje više novca za poljoprivredu, pa i prerađivačku industriju, naš budžet će biti sve bogatiji i bogatiji.

To što su nam prihodi veći ne dokazuje samo sposobnost Vlade. To dokazuje i sposobnost Vlade brojčanu sposobnost Vlade, da privuče investicije, jer zemlja bez investicija je automobil bez goriva. Zemlja bez privrede, a privreda ne može bez investicija, nešto mora da je hrani, je automobil koji nema ni motor, ni menjač i ukoliko nemate privredu taj automobil može samo da ide nizbrdo. Ukoliko nemate investicija, nemate šta da ulažete, koju energiju u motor u privredu, onda ne možete ni očekivati da imate bogatiji budžet i ovi žuti nesrećnici su tako i upropastili budžet zato što su prethodno upropastili privredu i ekonomiju zemlje i nisu imali više iz čega da uzimaju, jer su se finansirali isključivo kreditima i otuda ta rupa koja je bila 140 milijardi, njihov deficit, na prihode od 750 milijardi.

Treba ponekad oni da pohvale Vladu, ovu vlast i Vladu pre ove Vlade, zato što je isčupala zemlju iz krize i omogućila da, bez obzira što su oni otpustili 400 hiljada ljudi, kroz zaposlenje 270 hiljada ljudi, uglavnom u privredi, ožive privredu, da privreda napravi robu, da izvezemo robu, da dobijemo novac i da tako potrošnja u državi Srbiji, a najveće poreske prihode da sirotinja i srednji sloj, zato što kupujući robu, plaćaju poreze, svi prethodni porezi se računaju u cenu, to znači da je potrošačka moć našeg stanovništva porasla, da obični ljudi imaju sve više novca, a ne samo tajkuni, tajkunski novac je tamo negde preko.

Novac običnih ljudi se troši u samoposlugama. Tako prihodi rastu. Verujem da će Vlada i ubuduće poklanjati pažnju da novac koji zarađujemo da ga prvo zaradimo, da što više uložimo u poljoprivredu i privredu i da napravimo novac i podelimo pravednije što više običnom stanovniku. Tako će nam prihodi u budžetu i ubuduće rasti.

Hvala kolega Rističeviću.
Sada reč ima izvestilac Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, predsednika dr Aleksandra Tomić.
Izvolite gospođo Tomić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministri, kolege poslanici, juče smo imali prilike gotovo u četvoročasovnoj diskusiji da razgovaramo sa predstavnicima Fiskalnog saveta upravo o ovim temama koje su danas tačke dnevnog reda, a odnose se na rebalans budžeta u 2019. godini.

Na njihovu ocenu, koju oni inače izdaju i uz sam budžet, po toj oceni koju su izdali praktično sve ono što je izlaženje u susret građanima Srbije i rešavanje problema jednostavno ekonomski nije održivo i nije ispravno. Neopravdano je po njihovoj oceni i davanje i rešavanje problema sa švajcarskim francima, neopravdano je i davanje pet hiljada dinara kao jednokratnu naknadu penzionerima, neopravdano je povećanje plata i penzija.

Jedino što je opravdano je davanje i rešavanje pitanja naknada po sudskim sporovima i onaj deo koji se odnosi na infrastrukturu.

Poslanici vladajuće koalicije su pokušali jednostavno da obrazlože podršku ovakvom rebalansu upravo zbog toga što smo mi mnoge probleme nasledili u društvu u što ne možemo da zatvaramo oči pred građanima Srbije da oni ne postoje, kao što ne postoje ni problemi sa švajcarskim francima, pa smo dali primer i da evropske zemlje, kao što je Mađarska, su rešavale probleme štednje u švajcarskim francima, odnosno kredita takođe iz svog budžeta.

Ako su zemlje koje su mnogo razvijenije na određeni način morale da reše te probleme, mi smo sada u trenutku kada to možemo suštinski da uradimo, jer imamo suficit, rešili kao država da na neki način pomognemo tim ljudima, da ne stvaramo nove socijalne slučajeve od onih koji su jednostavno pre mnogo godina započeli svoj novi život kroz određene kredite, koje su digli u švajcarskim francima, a koje je država na određeni način forsirala.

Pitanje plata i penzija mislim da u ovom trenutku je od velikog značaja za sve nas da upravo ovaj suficit koji imamo već četvrtu godinu uzastopce podelimo sa građanima Srbije, odnosno te rezultate koje Ministarstvo finansija i koje Vlada Republike Srbije u saradnji sa predsednikom države posle teških ekonomskih reformi sprovela, te rezultate koje sada imamo smatrali smo za potrebno i podržavamo da zaista treba podeliti sa građanima Srbije.

Da li je to dobar model, da li je trebalo drugačije uraditi, o tome možemo da razgovaramo, ali očito ne postoji, sa druge strane, bilo ko ko bi razgovarao na taj način sa strane ekonomista da podržava uopšte povećanje plata i penzija i svaki put kada ste povećavali, prošle godine i pretprošle godine, mi smo uvek nailazili na te kritike.

Normalno je da je uvek bolje uložiti sve u infrastrukturu i sve u projekte, ali znate građani Srbije traže rezultate. Traže jednostavno da vide da napreduju i sa svojim mesečnim primanjima i sa svojim određenim životom kada je u pitanju potrošnja i mi mislimo da u ovom trenutku je to dobro rešenje.

Stanovište je Fiskalnog saveta da nije ekonomski održivo. Međutim, ako vi planirate jedan nacionalni investicioni plan od preko 12 milijardi dinara, to znači da imate sigurno viziju o tome da će prihodi države biti mnogo veći i da kada se spremate za takav investicioni plan od neke četiri godine, to znači da su prihodi u najavi sigurno za 2020. godinu realni, na osnovu čega u stvari mi imamo ovakav rebalans budžeta sa povećanjem plata i penzija.

Zato smo zaista vodili jednu konstruktivnu diskusiju na Odboru. Izneli smo svoja mišljenja, rezultate koje pratimo i mi kao narodni poslanici, ali i ono što prati Fiskalni savet i negde smo zaista došli do toga da ta predviđanja koja su uvek konzervativna, stroga, ne mora uvek da budu i oni su ti koji kao stručno telo treba da budu konzervativni i strogi, ali mi smo tu koji zaista treba da podržimo ono što Ministarstvo finansija sigurno dobro radi za svoje građane Srbije.

Zbog toga smo na samom Odboru podržali ovakav Predlog rebalansa budžeta sa ovim zakonskim rešenjima kada je u pitanju i PDV i kada su u pitanju i drugi porezi i Zakon i izmenama i dopunama o budžetskom sistemu, jer on upravo predviđa povećanje plata u javnom sektoru.

Zaista ono što smo imali prilike da čujemo i od vas, to je da se i u narednoj godini očekuje određeno povećanje i to koliko bude budžet omogućio. Hvala vam zaista na ovom obrazloženju koje ste dali i kroz rad ministarstva i koje ste imali na kraju krajeva i sa nama i sa vašim saradnicima koji su imali prilike na Odboru za finansije u više navrata i na sednicama van sedišta da budu prisutni i da nas pripreme za ovakvu sednicu u plenumu. Hvala.

Hvala doktore Tomić.
Pre nego što pređemo na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa, želim da vas obavestim, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, da će Narodna skupština danas raditi posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Sada reč ima gospodin Dragan Marković.
Izvolite, gospodine Markoviću.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Jedinstvena Srbije će podržati Predlog Zakona o budžetu i rebalans budžeta.

Šta je rebalans budžeta za obične ljude koji se ne bave finansijama? Rebalans budžeta je kada vam je veća prilivna strana od odlivne strane i kada hoćete te pare koje su od građana Srbije da vratite građanima Srbije.

Mislim da ministar Mali dobro obavlja svoj posao, imajući u vidu u kakvom ambijentu drži veoma stabilan kurs dinara, da u ovom vremenskom periodu, odnosno ove godine više investicija je bilo u Srbiji nego ranijih godina i to sve vreme dok se Srbija bori za teritoriju koju žele da nam otmu KiM, kada se neke velike ekonomske sile ljute na Srbiju zašto je Srbija napravila ekonomsku saradnju sa Kinom, da nam zameraju. To veliki broj građana Srbije ne zna, a zameraju nam zato što mi hoćemo da ekonomski Srbija ojača. Kada ojačate ekonomski onda ne mogu da rade sa vama šta žele kako što su radili ranijih godina.

Neću govoriti o pojedinačnim rejting listama, ali mogu da kažem da sve rejting liste koje ocenjuje Ministarstvo finansija, odnosno stabilnost i ekonomsku moć jedne države, na svim tim svetskim listama Srbija je napredovala i nalazi se čak iznad nekih zemalja koje su pre pet šest godina bile ekonomski moćnici za Srbiju.

Šta je najvažnije? Najvažnije je da ovaj suficit nije od prodatih fabrika i preduzeća, kakav smo mogli da vidimo ranijih godina, pre 10 godina i 12, kada su neki tadašnji premijeri prikazivali da Vlada ima veliki suficit, a taj suficit je bio od prodatih fabrika, preduzeća i tako dalje.

Prodali su ono što bi bilo najmoćnije za budžet države Srbije, fabrike duvana, cementare i te fabrike sada veoma dobro rade i posluju. Ostavili su one fabrike koje su propale, koje nemaju tržište, a te fabrike su izgubile tržište zato što su imale konkurenciju gde su tadašnji pojedinci, nešto što se proizvodi u Srbiji, uvozili u Srbiju i pravili su takve tendere gde te velike naše fabrike koje su zapošljavale po 1.000 i 2.000 radnika, nisu imale bonitet da izađu na tender.

Toga danas nema. Danas je suficit od izvornih prihoda, što je veoma važno. Znači, od izvornih prihoda, a ne od nečega što je Srbija prodala i nije više vlasnik fabrike ili preduzeća.

Vi ste imali veoma tešku godinu, jer ako pogledamo šta jedna mala šaka ljudi, mislim na opoziciju, kritikuju na ulici i skreću pažnju na neke države koje ne vole Srbiju, jedva čekaju da neko nešto kaže kako su im ugrožena prava, medijska blokada. Ako je medijska blokada, gde su danas ovde u Skupštini, da govore o budžetu i da kritikuju ministra Malog. Onda su dali sebi za pravo da blokiraju Rektorat. Gde to ima, u kojoj državi na svetu, da se blokira Rektorat i to studentkinja i jedan student predstave kako su oni "1od5 miliona". Ja sam uvek podržavao studente, ali ovog puta, oni nisu u pravu i ne može da se Rektorat bavi politikom.

Prošlo je davno vreme da se zloupotrebljavaju mladi ljudi. Za mene bi bilo logično da se ti mladi ljude bore za njihova prava, da imaju više rokova za ispite, da kažu - gde ćemo mi da radimo posle, kada završimo fakultete ili srednje škole itd.

Ja stvarno ministre želim da vam čestitam na vašem trudu i radu i u ambijentu u kojem ste radili, dali ste veoma visoki rezultat. To što radi opozicija i kritikuje sve da je crno u Srbiji, podseća me ministre na sinoćni rezultat u fudbalu Bajern - Totenhem. Bajern pobedio 7:2 i oni da kažu - znaš šta, ne valja sudija, gledao su kupili falsifikovane karte, pošto se ovi stalno žale na biračke spiskove itd. To je taj odnos u kvalitetu i kvantitetu, da se ne bavim nekom starom istorijom. Sinoć smo mogli da vidimo rezultat u Ligi šampiona kako su prošli u fudbalu, Totenhem od Bajerna.

Šta je još važno? Da minimalna zarada raste u Srbiji. Nije dovoljno, ali raste i da više nikada ne sme da pada. Ako pogledamo kontinuitet rasta budžeta i rasta suficita iz godine u godinu, onda oni koji su imali 300 i nešto evra pre samo nekoliko godina, veoma brzo će imati prosečnu platu 500 evra. Neko će reći nije to velika kupovna moć. To je ogromna kupovna moć, ako ste počeli, ne od nule, od -200 ste počeli i od -200 da povećate nešto što će biti korisno za sve građane i zaposlene.

Taj suficit i vreme, ako pogledamo 2019. i 2018. godinu, gde su te pare odlazile, gradili se auto-putevi, klinički centri, škole, vrtići, hale sportova itd. Znači, ne postoji segment, oblast ili delatnost u našem društvu, a da država nije investirala.

Kada sam kod autoputeva, može sada mnogo brže da se stigne preko Severne Makedonije do Grčke, evo imamo nekoliko novih otvorenih autoputeva, prave se još autoputevi u Srbiji. Oni koji kritikuju izgradnju autoputeva, ti nemaju pojma o životu. Ne radi se tu o tome da će neko iz Svrljiga ili iz Končareva iz mog sela, kaže - pa kada ću ja da idem tim autoputem itd. Ali, mi smo postali tranzitna zemlja, kada ste tranzitna zemlja onda se više puni budžet, onda oni koji godinama nisu prolazili kroz Srbiju kažu da ne mogu da prepoznaju Srbiju u vizuelnom izgledu i kada je u pitanju i bezbednost i na autoputu i sve ono što radi naša policija. Kada sve to sagledate to je ogroman rezultat.

Vidite ministre, ja ću sada da vam pokažem samo, da nađem, rejting gledanosti televizija u Srbiji. U ovom vremenskom periodu to se zove realno vreme, ako može kamera samo da uhvati, ne znam koja. Na primer, danas, nas, sednicu našu gleda 1,9 šera ili posto, kako god da nazovemo, to je u ovom vremenskom periodu. Najgledanija televizija sada u ovom trenutku, neću reći koja, ima 16 šerova, jedna ima 15,6, sledeća 7,3. Zašto sam ovo rekao? Ljute se, kažu - pa eto, ministri zloupotrebljavaju svoje resore, pa se mnogo slikaju, pa mnogo pričaju, pa gde će da čuju građani, nego morate da pričate ako je ovaj parlament uništen, ne zbog nas koji sedimo ovde, zbog nekih koji ne sede u ovom parlamentu, a primaju plate. Znači, niko živi ne gleda osim onog ko je vezan za krevet, ne može da ustane iz sobe, pa video Malog, Palmu ili Natašu Jovanović iz Kragujevca, pa hajde da tu kao mi nešto dobro pričamo itd. Znači, morate da objašnjavate građanima, nikada transparentnije nije bilo to što vi radite ministri, posebno predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da mu zabrane vama u izbornoj kampanji da govorite o onome što radite.

Sinoć sam gledao jednog političara, bio je predsednik Srbije, koji je priznao da je i on to radio. Ali, sada kaže da to govore neki drugi. Nije sramota prikazati ono što radite, ali je sramota da se sipa blato ispred Skupštine Grada Beograda, šaljemo ružnu sliku u svet. Nekada, ministre, ne znam da li se sećate, pre par godina kada nije bila ova vlada, poljoprivredni proizvođači su donosili mleko i sipali ispred institucija lokalnih samouprava, Vlade, Ministarstvo finansija i itd. Danas toga nema. Zašto? Ne zato što vas vole, nego zato što su veće subvencije, zato što se daje određeni procenat za nabavku poljoprivrednih mašina, zato što oni već polako znaju ko je njihov siguran kupac i šta je to što se zove cena poljoprivrednih proizvođača.

Tako da je veoma teško u okolnostima u kojima vi radite da se postigne jedan ovako visoki rezultat. Moram da kažem da rezultat u finansijama i u ekonomiji zavisi od politike, da je boravak u Americi, predsednika Aleksandra Vučića i Ivice Dačića, dao velike rezultate. To se ne vidi danas, sutra i prekosutra. Ali, oni su se sreli tamo sa ljudima koji odlučuju o celom svetu ne samo o Srbiji.

Šta je još najvažnije? Ne možemo mi da kažemo sada - ma kakva bre Nemačka, neće da povuče priznanje o nezavisnosti Kosova i Metohije, Francuska, eto gde su ti vaši prijatelji, pa znam, ali ti naši prijatelji danas u nemačkim fabrikama u Srbiji radi 60.000 ljudi, pa su na vreme plate, možda nisu kao u Nemačkoj, ali plaćaju se doprinosi, pa plaćaju struju, pa plaćaju gas, sve svoje obaveze izmiruju na vreme.

Ja sam to osetio, u Jagodinu sam doveo 12 fabrika, pet giganata od fabrika koji izvoze u celom svetu, imaju ogromno tržište i već četvrtu godinu i ja, koliko i vi, imam suficit u budžetu, znači veći je izvoz od uvoza. Dobro je svima, i državi i onim zaposlenima, itd.

Kada su bile neke fabrike u Nišu, onda su kritikovali kako se tamo stavlja Pampers, jer ne da direktor i vlasnik da se ide u toalet. To su isto radili i neki opozicionari, jer za vreme dok su oni bili, ti ljudi nisu ni išli u toalet, jer ništa nisu ni jeli, razumete, nisu imali para odakle da kupe ono što je osnovno za porodicu. Hteli su da uruše sve ono što je strana investicija u Srbiji, kako je to loše.

Država Srbija daje i domaćim investitorima subvenciju. Naravno, moraš da imaš program, mora da ti taj program bude u današnjem vremenu i da imaš viziju dve, tri godine ekonomska isplatljivost, studija izvodljivosti i kada sve to imaš, dobićeš subvenciju kao što dobijaju i druge fabrike, možda i malo veće.

Danas je najveći problem tržište. Kada imaš tržište onda i vek te fabrike, tog preduzeća, tog pojedinca biće duža i biće dobra i za radnike zaposlene u fabrici i za sva preduzeća.

Ne pijem vodu, ne treba mi, hvala. Mislim, pijem, ali ne pijem za vreme govora. Sad kad ja kažem da ne pijem vodu, građani će da kažu, on samo pije vino itd, a ja pijem koka-kolu. Pošto sam već oko toga, dovedite ministre da možemo i mi da popijemo, da ne krijemo, evo, Đole krije u fioci, mada Đole reklamira „Akva Vivu“. Koliko, Đole, imaš procenata za „Akva Vivu“? Besplatno.

Malo i da se našalimo. Znate, nije politika samo, ja kada gledam neke političare, pa se tu izbeče, pa se deru kao ranjene mečke, ej prijatelju, ne može bre povećani ton da neutrališe i da sakrije nešto što se zove pozitiva.

Tako da, ministre, ja za sebe mogu da kažem da se malo razumem u budžete i razumem se šta je to prioritet, imam neku viziju, jer vizija danas nije intuicija, vizija je iskustvo. Kada imaš viziju, moraš da sagledaš gde ti živiš na karti, koje su ti države u okruženju i kakve su ti komšije. Kada mi pogledamo da brže napredujemo od naših komšija… Pa zašto nas Hrvatska stalno napada? Oni kao članica EU imaju veoma manji, odnosno mnogo manji razvoj od nas. Sada ćemo da imamo više autoputeva od njih, nemaju rejting na listama kao što ima Srbija i stalno nam nešto spočitavaju od pre 20, 30 godina, žele da uspore naš ekonomski rast.

Naš ekonomski rast ne može da uspori ni NATO pakt, i da želi ne može, a prvo i pre svega što je Srbija pokazala i njeno rukovodstvo da ne želi da ratuje, da želimo za okruglim stolom da rešavamo pitanja, ono što je otvoreno da zatvorimo, ali da zamolim i EU i da im kažem da ta poglavlja koja smo mi otvorili, ja sam prvi bio zagovornik da se formira proevropska Vlada. Šta nama znače ta poglavlja koja smo otvorili i da neka stoje otvorena, neka su zatvorena i da smo doneli evropske zakone i dalje smo na nekoj listi, kao mi očekujemo da ćemo da uđemo 2025. godine u EU, to nam obećali neki, a oni kažu – čekajte, EU prvo mora unutar EU da doživi reforme, itd.

Zašto sam ovo rekao ministre? Zato što vi radite kao da nikada nećemo da uđemo u EU, a spremni smo da nas sutra prime u ekonomskom smislu. Da ne zavisimo od donatora, VOK-a, ovih, onih, kao što je Amerika bombardovala, glavni inicijator za bombardovanje Srbije, a onda preko VOK-e su nam mazali oči kako su oni najveći dobrotvori itd. Hvala im na tome što su nam dali, ali jednostavno to je nešto što mi nikada ne možemo da zaboravimo, tu NATO agresiju, moramo da idemo dalje, da sarađujemo sa državama.

Šta je još najbitnije? Da zemlje koje su priznale nezavisno Kosovo, članice EU, kaju se što su to uradile, jer tada je bio veliki pritisak, pa imamo Zemana, predsednika Češke koji je rekao – evo, da ja odlučujem ja bi odmah povukao priznanje o nezavisnosti Kosova i Metohije.

Do sada je 15 zemalja povuklo, jer tih 15 zemalja, minimum 12 zemalja, njihovi građani nemaju pojma gde se Srbija nalazi, ali kada im se diplomatskim putem objasni šta smo mi sve doživeli, zbog čega su nas bombardovali itd.

Sada će sve lakše da ide i veoma brzo će povući priznanje još dosta država, tako da kosovski Albanci neka čuvaju onog Srbina što na albanskom šalje političku poruku da Albanci glasaju za njega.

Znate kada će da glasaju Albanci za Srbina na Kosovu i Metohiji? Nikada. Albanci se homogenizuju, oni se namerno posvađaju da svako povuče poneki određeni broj glasova albanskih, ali kada je u pitanju teritorija Kosova i Metohije, oko toga su jedinstveni, a mi Srbi nismo zato što imamo pojedince koji žive i rade na Kosovu i Metohiji i prave spot na albanskom jeziku. Šta to znači? I to neki političari koji su propali. Za vreme dok su oni bili, pogotovo neke tamo, da ne govorim kako se zovu, sve oni znaju. Pa dobro, što to niste uradili kad ste bili? Pa koliko su ti Srbi primali para dok ste vi bili na vlasti, pa kako je bilo dok ste vi bili na vlasti tim Srbima na Kosovu i Metohiji? Danas se i gradi na Kosovu i Metohiji i pravi se i pare idu namenski. Ako se daju za zgradu, napravi se zgrada, ako se daju za put, napravi se put. Pa kritikuju i kažu – eto, pravite put prema Albaniji, ko će da ide u Albaniju? Nemaju pojma ti koji to govore.

Danas svakom vozaču kamiona je najvažnije gde će da skrati, ne znam, desetak, 15 kilometara, kako će manje da potroši goriva, da mu nešto ostane u džepu i tom vlasniku, jer transport u kalkulaciji je glavni zavisni trošak, kada pogledate koliko u kalkulaciji ima onih pozicija kada su u pitanju zavisni troškovi. Kada sve to sagledamo, ko nas kritikuje, a ko nas hvali, oni koji nas kritikuju do skora su oni pravili problem Srbiji.

Na primer, evo, Makron, mnogo je dobro govorio, ali je rekao – mora sudstvo da reši problem, medijske slobode. Pa dobro, bre, gospodine Makrone, ko su oni u žutim prslucima? Da li su to vulkanizeri kod vas što šetaju? Pa oni i kod vas šetaju, i to deset puta više na osnovu broja stanovnika u Francuskoj nego što se to u Srbiji dešava. Dobro je on govorio, dobro za uvo, lepo je i svaka mu čast, ali od istorije se ne živi. To je kao kad bi „Zvezda“ danas govorila – mi smo bili prvaci Evrope. Znači, ako ponovo ne postigneš neki visoki uspeh.

Ovo govorim u svoje ime, ne govorim u ime Vlade, nisam ni član Vlade, a za vas sam glasao, jedino za vas sam i glasao, jer je bilo individualno glasanje, i nisam pogrešio. Onaj pre vas što je bio, on nije znao gde je levo. On je bio jedan običan teoretičar i jedino što je znao, naučio je neku pesmu i sad kao neki ekspert za ekonomiju da peva u parlamentu, umesto da se suprotstavi argumentima, činjenicama, šta je to od kada je on preuzeo taj resor.

Gospodine ministre, vi imate čime da se pohvalite. Politička partija Jedinstvena Srbija će glasati za ovaj Predlog zakona i nadam se da ne iz godine u godinu, iz meseca u mesec će biti bolje za građane Srbije i da građani Srbije to osećaju, možda ne merom koju oni žele, ali nada je uvek važna i ne sme čovek da izgubi nadu u sebe, jer ima jedna pesma, peva Betula – teško meni bez mene. E sad, mogu da je protumače na više načina, ali teško građanima Srbije bez ove većine koja zna šta hoće i zna šta neće, a to što neće – da ne šteti građanima Srbije. Puno vam hvala.

Jedinstvena Srbija će glasati za predloženi zakon.

Hvala, gospodine Markoviću.
Reč ima ministar dr Siniša Mali. Izvolite.

Gospodine Markoviću, hvala puno na vašem izlaganju.
Želeo bih da se osvrnem na jednu veoma važnu stvar koju ste napomenuli, pa da i građani Srbije čuju još jedanput. Dakle, u odnosu na budžet za 2019. godinu, ovaj rebalans budžeta je zbog poreskih prihoda koji su veći za 32,9 milijardi, odnosno 3,1%, i neporeskih prihoda koji su viši za 12,7 milijardi, ili za 7,3%, u odnosu na originalan budžet. Dakle, mi imamo suficit koji je baziran na održivim prihodima, dakle, ne na jednokratnim prilivima, ili kako ste vi rekli – prodajom nekih fabrika, nego na osnovu toga što nam i potrošnja raste i takođe privredna aktivnost .
Čime to da potkrepim dalje?
Porez na dohodak povećan je u odnosu na budžetski plan za 6,6 milijardi, odnosno 10,7%. To je posledica povoljnijih kretanja na tržištu rada. Porez na dodatu vrednost je povećan za 6,1 milijardu u odnosu na iznos predviđen budžetom za 2019. godinu, što je naravno posledica bržeg rasta naše ekonomije. Prihodi od akciza su povećani u odnosu na iznos koji je bio planiran budžetom za 2019. godinu, i to za 9,8 milijardi. Prihodi od poreza na dobit povećani su za 9,3 milijarde u odnosu na iznos planiran budžetom za 2019. godinu, što ukazuje da je i profitabilnost preduzeća koja posluju u Republici Srbiji veća. I neporeski prihodi povećani su u odnosu na iznos planiran budžetom za 2019. godinu za 12,7 milijardi dinara.
Dakle, mi ovde govorimo o održivom povećanju poreskih prihoda, dakle, svih onih izvora finansiranja koji su osnovni izvori finansiranja za budžet jedne države, pa i naše. Upravo zbog toga smo i predložili da distribuiramo tako povećane prihode na povećanje plata, povećanje penzija, ali još više i mnogostruko više na nastavak ciklusa investicija kako bismo u narednom periodu imali još više poreza, još više prihoda i još više doprinosa i na takav način podstakli razvoj naše ekonomije i na održiv način omogućili rast životnog standarda građana Srbije. Hvala puno.