Dame i gospodo narodni poslanici i gospodine Mali, evo, čitav dan praktično slušamo hvalospeve što od vas, što od predstavnika vladajuće koalicije u pokušajima da nam objasnite koliko dobro građani Srbije žive i da je zapravo, kako vi kažete, ovo zlatno doba u kome živimo. Možda ste ubedili jedne druge, mada ni u to nisam siguran, ali sam potpuno siguran da niste ubedili građane Srbije.

Vi ste, gospodine Mali, govorili o tome kako planirate da date jednokratnu pomoć za penzionere i čak se njima zahvaljivali, iako je na tome što su oni snosili teret reformi, a mislim da je potpuno apsurdno zahvaljivati se penzionerima, jer penzionere niti je ko pitao, niti su oni pristali na bilo koji način da oni budu ti koji su snosili troškove reformi.

Penzioneri su radili vredno čitavog svog života, odvajali sredstva da bi imali penzije i od njih pristojno živeli, a ne da bi čekali da im neko udeli jednokratnu pomoć od 5.000 dinara, za koju će, kako ste vi rekli, platiti ogrev, kupiti zimnicu i još je jedna treća stvar bila koju sam zaboravio. Ne znam kada ste vi zadnji put kupovali ogrev, kada ste zadnji put spremali ili kupovali zimnicu, očigledno ili to nikada niste radili, ili niste skori, jer sa tih 5.000 dinara teško da će penzioneri moći bilo šta.

Pričate o tome kako gradite puteve, autoputeve i to je dobro, i mi pozdravljamo i treba u Srbiji da bude što više autoputeva, ali ne po ceni po kojoj vi to radite.

Pitanje je da izgradnja ovog tzv. Šumadijskog koridora nije išla onako kako je išla, a mi smo godinu dana pre toga upozoravali da Zorana Mihajlović planira da za 800 miliona da taj posao jednoj američkoj firmi. Vi ste nas ubeđivali da to nije tačno. Na kraju, donesete zakon, izuzeste taj posao od javne nabavke i na tome je po našoj proceni ukradeno, barem, nekih 300 miliona evra. Za tih 300 miliona evra moglo se izgraditi još mnogo autoputa. Dakle, da nije krađe i korupcije, sve bi u Srbiji mnogo bolje izgledalo.

Da pređemo malo na konkretne podatke. Predstavnici vaše koalicije danas su se hvalili kako je 2012. godine, na prihodnoj strani budžeta bilo 750 milijardi dinara, a da vi danas imate, ni manje, ni više, prihod od 1.290 milijardi. To kada pogleda čovek, za sedam godina zaista jeste impresivno povećanje, povećanje od 540 milijardi dinara ili 72% ukupnih prihoda iz 2012. godine, 72% je veći poreski zahvat, 72% više ubirate od građana i od privrede u Srbiji, kroz poreze, kroz akcize, kroz različite druge namete i od Osmanlija ste neuporedivo uspešniji u toj disciplini koja se zove prikupljanje novca od građana.

Vi se hvalite sa viškom, suficitom od 46,6 milijardi, 46,6 milijardi dinara je svega nekih 8,6% u odnosu na to povećanje. Mi smo danas čuli od gospodina Marijana Rističevića koji je postavio pitanje gde je taj novac išao 2012. godine. Moje pitanje je - gde taj novac ide 2019. godine? Budžet prihoduje 540 milijardi dinara više ove godine, nego 2012. godine. Vi treba da objasnite gde ide taj novac. Nema toliko autoputeva. Pazite, to je 4,6 milijardi evra. Za 4,6 milijardi evra ste povećali prihod budžeta i naravno, povećali rashode. Gde ide taj novac? To je ogroman novac.

Dakle, suficit koji imate je samo 8,6% tog novca koliko vi više prihodujete, i tu su mogle da se urade, ne desetine kilometara autoputa, nego hiljade.

Ponavljam, radi se o 4,6 milijardi evra. U međuvremenu, penzije su zamrznute, smanjene za 10%, zabranjeno zapošljavanje u javnom sektoru i tu su plate ovih prethodnih pet godina, praktično ostale na istom nivou, što znači da su realno, u odnosu na rast cena i odnosu na cene na malo, neuporedivo manje nego što su bile i da je platežna moć građana Srbije neuporedivo manja.

Sad ja vas pitam – gde ide novac? Rekli ste da će milijarda otići u zdravstvo, gradite nove zdravstvene centre.

Ja sam nedavno bio sa svojim detetom, sa bebom osmomesečnom, na Institutu za majku i dete, to je pored Tiršove, praktično dve glavne dečije bolnice u Beogradu, u kojoj dolaze deca iz čitave Srbije. Oni nisu imali mogućnost da urade papilarni CRP, već deci koja dođu i bebama vade krv iz vene da bi izvršili analizu koja je veoma jednostavna, niti je skupa, niti je bilo šta. I, onda ja vas pitam, gospodine ministre kako je to moguće u zlatnom dobu? To je nešto što bi svaki dom zdravlja morao imati, da ne kažem svaka ozbiljnija zdravstvena ambulanta, svaka ozbiljnija privatna ambulanta to ima i kako je moguće da u zlatnom dobu nema novca za te osnovne stvari i to za jednu od dve najveće dečije klinike u Beogradu?

Vi ste pričali o tome kako država izdvaja sredstva za ljude koji su imali kredite u švajcarskim francima. Tačno je da ima dosta tih ljudi u Srbiji, ali vi ne izdvajate za njih, nego vi izdvajate umesto banaka i to je ogromna razlika.

Strane banke svake godine stotine miliona evra čistog profita izvlače iz Srbije i umesto da imate dovoljno hrabrosti i da im naplatite to što su odrali kožu sa leđa građana Srbije, da kaznite te banke, vi ste našli solomonsko rešenje u tome što se nećete zameriti stranim bankama, nego ćete od preostalog iznosa kredita, deo vi, praktično, subvencionisati građanima Srbije i time prenebregli pitanje zašto to nije urađeno i pre dve i pre tri i pre pet godina, zašto to nije urađeno odmah nakon tog velikog skoka u vrednosti švajcarskog franka, nego ste čekali dok najveći deo tih kredita nije isplaćen, da onda kao reagujete i to zakasnelo.

Stopa nezaposlenosti, to je još jedan vaš veliki uspeh, je 10,2%, a istovremeno tvrdite da je broj poreskih obveznika u Srbiji manji. Ako je ekonomska klima toliko dobra i povoljna, ako vi subvencionišete ljude da pokreću nove biznise, subvencionišete žene, poljoprivrednike, nema koga ne subvencionišete, pa normalno bi bilo valjda da se povećava broj poreskih obveznika? Situacija je drugačija i pada ova stopa nezaposlenosti, pre svega što velik broj ljudi napušta Srbiju trbuhom za kruhom, a vi govorite o tome da ćemo morati da uvozimo radnu snagu iz drugih zemalja i samo bih voleo da čujem koje su to tačno zemlje, imajući u vidu da su prihodi i prosečne plate veće u svim zemljama u okruženju, nego što su u Srbiji.

Povreda Poslovnika, dr Vladimir Orlić. Izvolite.

Član 107. gospodine predsedavajući – pitanje dostojanstva Narodne skupštine.

Ne znam da li vam je promaklo, pošto je biloo maločas u ovom izlaganju od nekoliko minuta svega i svačega, ali pominjalo se, i to je prva sporna stvar, da se ovim rebalansom nešto krade. Pominje se da je po nečijoj računici ovde nešto ukradeno i postavlja se pitanja na šta to ide.

Druga stvar na koju je svakako trebalo reagovati kad se objašnjava izgleda primenom onog istog Ćulibrkovog digitrona o kom je govorio gospodin Arsić. Ne znam da li ste vi to čuli, ali mi pričamo o 47 milijardi dinara. Uđe narodni poslanik, verovatno iz neke šetnje i kaže to je 4,6 milijardi evra.

Dakle, 47 milijardi dinara nije 4,6 milijardi evra, jer kurs nije i ne sećam se da je skoro bio 1:10, i to ponovi nekoliko puta.

(Nemanja Šarović: Hajde uzmi stenogram.)

Meni to jasno govori da primenjuju isti digitron, kao i ovaj Ćulibrk, kod koga je ono deljenje umesto 600 evra bilo 6.600 evra.

Kad kažu krade se i hoćemo da znamo na šta ide, mi kažemo da ovaj rebalans se odnosi na pomoć ljudima koji su bili zaduženi u švajcarskim francima, mi kažemo ovo ide na jednokratnu podršku penzionerima, mi kažemo ovo ide na investicije, mi kažemo ovo ide na povećanje plata. Pa da li je moguće onda da neko ne zna na šta to ide, da mu nešto nije jasno? Samo onima koji su bili u nekoj lepoj šetnji, došli ovde, poneli Ćulibrkov digitron i to je jedino što su uradili na temu pripreme sednica. Nisu pročitali ništa.

Kad smo kod tih plata, taj Ćulibrk je pričao da nikad plate u Srbiji neće biti u proseku 500 evra. Koristili taj isti digitron ili ne, za jedno mesec i po dana mi očekujemo čestitke i izvinjenje kako Ćulibrka, tako i od ovih koji ne znaju koliki je kurs, verovatno ni koja je godina, a šta je na dnevnom redu i na šta ide to nećemo ni da pominjem koliko znaju.

Hvala, dr Orliću.

Da i želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje.

(Vladimir Orlić:Ne.)

Hvala.

Gospodin Šarović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Ja moram gospodina Orlića da podučim da ako hoće nekome da replicira ili da se poziva na Poslovnik, onda treba prvo da shvati, to je prvi korak, a drugi, malo teži, je da razume ono što neko drugi u Narodnoj skupštini govori iz neke druge poslaničke grupe.

Podaci koje sam izneo su veoma precizni i, ako želi, gospodin Orlić može da uzme i stenogram, pa da pogleda da je sve ovo što je govorio prethodno potpuno pogrešno interpretirao.

Vaš poslanik, poslanik vladajuće koalicije je pročitao podatak da je 2012. godine prihodna strana budžeta, prihod budžeta bio 750 milijardi dinara. Ove godine je 1.290 milijardi. To je razlika od 540 milijardi, a 540 milijardi je 4,6 milijardi evra. Da li vam je sada jasno? Da li treba da ponovim još dva puta, tri puta, koliko treba? Dakle, toliko više Republika Srbija prihoduje danas od građana i od privrede Srbije nego što je to bio slučaj 2012. godine. Da li je tako, gospodine ministre? Jeste.

Ja sam rekao da je to impresivan podatak. Gospodin Rističević je rekao 2012. godine je tih 540 milijardi neko ukrao, a sada se koristi. Ja pitam za šta se koristi? Pazite, 4,6 milijardi evra nije malo novca i ako već vi niste krali tih 4,6 milijardi evra prethodnih godina i ne kradete ove godine, zašto ste onda morali da uzimate od penzionera, zašto ste morali da zabranjujete zaposlenje u javnom sektoru, da zamrzavate plate i sve ostalo?

Dakle, 4,6 milijardi evra je mnogo autoputa. Evo, uzmite, vi ste talentovani za matematiku i izračunajte koliko je to kilometara autoputa, koliko je to kliničkih centara, koliko je to vrtića, obdaništa, škola, novih radnih mesta, subvencija za poljoprivrednike. Izračunajte na bilo koji način.

Moje pitanje je potpuno legitimno. Radi se o rebalansu budžeta. Vi se hvalite da imate neuporedivo više sredstava nego žuti lopovi 2012. godine i šta je legitimnije nego da pitamo gde ide tih 4,6 milijardi evra? Dakle, svaka vam čast koliko ste skupili od građana Srbije i od privrede, neuporedivo – 72% više nego žuti 2002. godine.

(Predsedavajući: Hvala, isteklo vam je vreme.)

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Nema na čemu.

Smatram da nisam povredio Poslovnik, a vi ste malo zloupotrebili povredu Poslovnika da replicirate, ali dobro, ja ću biti malo i liberalan. Važne su stvari oko kojih diskutujemo.

Reč ima dr Vladimir Orlić, član 103. povreda Poslovnika. Izvolite.

Vezano za to kako se koristi Poslovnik, taj član 103. gospodine predsedavajući, govori na koji način treba vi da postupate i ja se potpuno slažem – potpuno jednako prema svima nama ovde.

Da vam kažem, zaista mi je drago što je narodni poslanik koji je svratio ovamo iz šetnje shvatio neke greške u hodu, pa se korigovao. Dakle, nije 47 milijardi dinara 4,7 milijardi evra. To smo apsolvirali i drago mi je zbog toga.

Koliko je moguće napraviti novog autoputa kada se radi domaćinski, kako mi radimo danas, a ne krade se, kao što je bilo u ta zlatna vremena Dragana Đilasa, za kojima neki izgleda i dalje čeznu, pa evo vam podataka. Više od 300 kilometara autoputeva izgrađeno, postojeće, danas se vidi, u poslednjih nekoliko godina samo, a od toga više od stotinu kilometara, o tome je i ministar govorio, u poslednjih godinu dana. To vam je jedan primer.

(Vjerica Radeta: Kakve to ima veze sa povredom Poslovnika?)

Pa, evo, objašnjavam gospodinu koji je došao iz šetnje kakve to veze ima.

Kuda to ide i koje su razlike? Pogledajte kuda to ide i koje su razlike. Pogledajte kako se izdvaja za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Ovo malo žuto, to vam je u njihovo vreme, a ovo veliko plavo, to je u naše vreme, to je danas. To je razlika više nego duplo. To vam je to.

Prosveta, nauka i tehnološki razvoj, opet je njihovo malo žuto, a naše veliko plave. Da li je opet duplo veće? Opet duplo veće.

Šta vas zanima? Da li vas zanima zdravlje? Evo vam zdravlje. Ovo je jedno pet, šest puta više. Vidite ovo njihovo malo žuto. Dakle, u njihovo vreme sve je bilo malo, pored toga što je bilo žuto, ako se ticalo Srbije, ako se ticalo Beograda, ako se ticalo države i naroda u bilo kom smislu.

Da li znate šta je uz sve njihove priče? Od 2008. do 2012. godine bila je recesija, bili su teški uslovi, sve je moralo da propada. A da li znate šta je ipak sve raslo uprkos toj recesiji? Njihove privatne firme. Koliko god teška kriza bila, koliko god planetarna bila, Đilasove firme su napredovale svake od tih godina. Iz godine u godinu sve više i više, pa na kraju saldo kaže – 619 miliona evra mu završilo na računima firmi, a propadalo je sve drugo zato što ga je ovo prvo zanimalo, a ovo drugo ga nije zanimalo. E oni koje je tada Dragan Đilas držao na svom budžetu verovatno čeznu za tim vremenom kada je njemu dobro išlo, njegovim firmama i njegovima, ali ovo su razlike koje Srbija vidi, pa zbog toga Srbija danas kaže – ovo je dobro, vidimo na šta ide i to podržavamo i baš to hoćemo. Ako neki drugi ne vide, ja neću nikome da zamerim, ipak ne može čovek da prati sednicu i da se šeta. Jel tako?

Hvala, dr Orliću.

Smatram da nisam povredio član 103. Poslovnika.

(Vladimir Orlić: Ne želim da se izjasnim.)

Ne želite da se izjasnite, hvala.

Nemanja Šarović, izvolite opet Poslovnik.

U skladu sa članom 27, gospodine predsedavajući, ja cenim to što ste vi, kako kažete, liberalni i ja ću baš zarad te vaše tolerantnosti da nastavim u ovom kulturnom i civilizovanom tonu i zaista niti mogu, niti želim da se spuštam na ovaj nivo prethodnog govornika.

Dakle, neki ovde očigledno misle da snagu argumenata mogu nadoknaditi tako što će vikati, tako što će pokušavati nekoga da uvrede u sali. Mene zaista ovakve osobe kao što je prethodni govornik ne mogu da uvrede, dakle, znam i ko sam i šta sam i govorim isključivo jezikom brojki.

Dakle, evo da ponovim što se tiče onoga što sam rekao. Godine 2012. je prihodna strana budžeta bila 750 milijardi dinara, danas je 1.290 milijardi. Da li je bilo koji od tih podataka netačan? Gospodine ministre da li je tačno to što kažem? Je li tačno? Jeste.

Dakle, evo, potvrđuje gospodin Siniša Mali da je to tačno. Razlika, to znaju i deca u drugom razredu osnovne da naprave razliku, razlika je 540 milijardi dinara, to je 4,6 milijardi evra i toliko vi više godišnje zahvatate od građana i od privrede Srbije kroz poreze, kroz akcize i sve druge namete i 72% više uzmete nego što su to uzimali žuti lopovi.

Sad je pitanje zašto ste izgradili 100km autoputa a niste izgradili 500km autoputa u prethodnoj godini, ili 800? E, to je suština. Zato što vi dogovarate poslove burazerski, zato što Zorana Mihajlović daje posao izgradnje Šumadijskog koridora za 800 miliona za, mislim, 117km i to ispade skuplje nego ona najskuplja deonica na planeti kroz Grdeličku klisuru. Izgleda teže izgraditi put kroz Šumadiju nego što je bilo kroz Grdeličku klisuru pa je zato skuplje.

Ne, nije, nego je to lopovluk i ukradeno je barem 300 miliona na tom jednom poslu. Isključili ste taj posao iz javne nabavke da biste mogli da mešetarite, koji bi drugi bio razlog? E, ako nema kontrole javne nabavke na poslovima od 800 miliona evra, pa šta će vam onda za ove sitnije?

Hvala kolega Šaroviću.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni o mojoj povredi člana 27?

(Nemanja Šarović: Ne.)

Ne.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić. Izvolite.

(Vjerica Radeta: Ja sam se javila pre njega, garantovano.)

Doći ćete na red. Polako, imamo vremena, ne žurimo nigde. Otvorili smo debatu nemojte da se ljutite, tu ste u sistemu.

Dr Orlić, pa vi. Izvolite dr Orliću.