Zahvaljujem.

Moje pitanje ide na adresu Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva pravde i tiče se okolnosti pod kojima je lišen slobode, odnosno priveden i zadržan gotovo mesec dana u pritvoru Aleksandar Obradović iz Valjeva, zbog navodnog odavanja poslovnih tajni u korporaciji, odnosno „Holdingu Krušik“.

Moje pitanje se odnosi na čitave, ukupne okolnosti u vezi sa tim slučajem, tim pre što je, vidim koliko juče, i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović, takođe se izjasnio, odnosno rekao da nije, po njegovom mišljenju, ta akcija hapšenja bila primerena i da treba ispitati navode o kojima on govori, bez obzira da li ima ili nema formalno status uzbunjivača, da li zadovoljava ili ne zadovoljava formalne uslove da gospodin Obradović dobije status uzbunjivača.

Dakle, nezavisno od čak te, kako bih rekao, bočne, ali važne podrške koju je Poverenik za informacije juče dao i osnažio ovo moje pitanje i pitanja svih drugih koji su poslednjih dana u javnosti izlazili sa time. Činjenica je da je onakav način, kako smo mogli da pročitamo i da se informišemo o hapšenju, odnosno privođenju Aleksandra Obradovića, bio je najblaže rečeno neprimeren, da ne kažem neku težu reč. Zato uostalom i pitam i Ministarstvo pravde, pogotovo kada je reč u svetlu zadržavanja, kažem, gotovo jednomesečnog njegovog u pritvoru, da li smatraju da je to bio slučaj za takvu drastičnu meru? Zna se da se ona primenjuje samo u krajnje ekstremnim slučajevima, kada postoji opasnost delovanja na svedoke, pritiska na svedoke, likvidacije svedoka i tome slično, a ništa od toga ovoga puta nije bio slučaj i čak i sama optužnica i tužilac i sam osumnjičeni, odnosno okrivljeni Obradović, svi se slažu da je on delovao individualno. Dakle, nikakve grupe, nikakve zavere nije tu bilo.

U tom svetlu je, dakle i pitanje za Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo pravde, što se tiče okolnosti njegovog hapšenja, privođenja i zadržavanje.

Moje drugo pitanje, a u vezi sa istim slučajem, ide na adresu Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva trgovine i Ministarstva spoljnih poslova, jer je reč o ministarstvima i telima koja su sva bila dužna da se izjasne o dozvoli, odnosno o nečemu što sam gospodin Obradović pominje i neki dokumenti koji su u međuvremenu iscurili, o okolnostima pod kojima je najpre data, pa onda uskraćena dozvola „Krušiku“ da direktno izvozi mine, odnosno svoje proizvode, u ovom slučaju mine, u Jermeniju.

Nakon, uskraćivanja te dozvole, dakle, oni su morali da dobiju dozvolu svih ovih institucija koje sam pomenuo, Ministarstva trgovine, odbrane, unutrašnjih poslova i, navodno BIA, dakle, nakon uskraćivanja te dozvole, ta ista dozvola, za isti posao, je odobrena jednom privatnom preduzeću koje se bavi posredovanjem u izvozu vojne opreme.

To je, naravno, samo jedan slučaj, ali jedan dosta, rekao bih, dobro dokumentovani slučaj, koji govori o opravdanosti inicijative koju sam ja ovde svojevremeno podneo, nedavno ponovio prilikom novih predloga za izmene i dopune zakona, da se što je moguće više, ja bih rekao u potpunosti sklone ovi posrednici i ovaj privatluk iz trgovine namenskim proizvodima, jer ne vidim čemu to služi, sem da se na neki način pelješi državna kompanija koja je uspešna, ili je barem bila uspešna u okviru svoje delatnosti.

Dakle, uvodi se posrednik koji dobija dozvole od strane državnih organa, a iste te dozvole i za isti posao su uskraćene prethodno samom „Krušiku“. Znači, samim tim je dobit „Krušika“ smanjena, a ne vidim koji su razlozi za to. U tom smislu ide moje pitanje, koje su navele ove institucije – Ministarstvo trgovine, odbrane i unutrašnjih poslova, da oni u celini ili neka od njih uskrati tu dozvolu „Holdingu Valjevo“ da direktno izvozi svoje proizvode i sklopi posao sa Jermenijom.

Dakle, to je samo jedna mala ilustracija ogromnog problema koji se u vezi sa ovim javlja i zbog kojih treba najozbiljnije uzeti navode gospodina Obradovića i svih drugih uzbunjivača koji u vezi sa ovim slučajem izlaze u javnost. Hvala.