Gospođo Goravica, gospodine Pantiću, hvala vam što ste narodnim poslanicima pročitali spisak kandidata, koji smo inače dobili u materijalu.
Očekivali smo od vas neko obrazloženje, očekivali smo neku reč o stanju u pravosuđu. Nismo uvereni da nema nikakvih problema i da nemate potrebu da sa Narodnom skupštinom porazgovarate o tome, ali vi ste, očigledno, na vreme počeli da se distancirate od Narodne skupštine, a to nije dobro ni po pravosuđe, ni po ovaj posao koji se ovde radi.
Niste nam rekli kako je ovih pet meseci funkcionisalo pravosuđe i svi ovi sudovi i još neki kojih nema ovde u predlogu bez predsednika sudova.
Da li vi kao sudije mislite da su odluke koje su u međuvremenu donošene validne, zakonite? Da li vi mislite da sud može da funkcioniše bez predsednika? Ako može, što ste nam onda danas predlagali da biramo predsednike? Ako ne može, onda ste morali istog tog, čini mi se, 24. maja ove godine, kad su razrešavani predsednici, morali da nam date predlog da istog dana biramo nove. Ovako ne može. Ovako ne može u pravosuđu, ovako ne može u sudovima.
Šta će ljudi koji prate rad ove Narodne skupštine, šta će da kažu, gde je njihovo poverenje u pravnu državu u sudove, kad mi imamo takav, slobodno ću reći, javašluk, da ste dozvolili da mi, da sudovi, većina sudova da funkcioniše bez predsednika suda pet meseci?
Kad se to nešto slično dešavalo neke, da li beše 2010. godine, onda su i poslanici koji su sada deo vlasti delili stavove koje mi zastupamo uvek isto, mi se ne menjamo i ne menjamo svoje političke stavove i principe, kada su mislili da se v.d. stanja predsednika sudova, a sada nije bilo ni v.d. stanje, nego neko stanje na ledu, kako bih rekla, da se to koristilo u pravosuđu i da se to koristi da bi se završavali neki poslovi, da bi se sudije, odnosno ti predsednici sudova držali onako pod šapom, da bi mogli da se završe neki sporni, čudni, itd, sudski procesi, sudski predmeti, o kojima se u medijima piše. Vi o tome niste rekli nijednu jedinu reč.
To kako se zovu kandidati ništa nam ne znači, ne znači nam ništa ni to kad su rođeni, što su rođeni itd.
Kada govorimo o sudijama koji se prvi put biraju, mi smo vam, ovo je, ja mislim, već četvrti put da vam stavljamo primedbu da morate u biografiji da napišete prosek ocena pri završetku studija. Ovo vam je poruka sudija. Ovo vam je poruka sudija koji su nas obavestili da na taj način provlačite za sudije neke ljude koji su završavali pravni fakultet sa prosekom šest, 6,5 itd. Sudije ne mogu biti ljudi ako nisu bili i dobri studenti i ako nisu na vreme završavali fakultet. Morate dozvoliti da je zaista sudijska funkcija nešto što je od izuzetnog značaja za svaku državu, pa i za državu Srbiju.
Ja ću pre nego što nastavim dalje da vam citiram samo dve rečenice iz programa SRS, gde se u tački 22. govori o pravosuđu. Neću danas govoriti o tome kako mi vidimo organizaciju sudstva, ali pročitaću ove dve rečenice. Prvo, jedino države u kojima je potpuno autonomno ustoličen pravosudni sistem mogu u potpunosti zaštititi sva građanska prava i ljudske slobode i obezbediti demokratski proces i odnose, odnosno politički sistem i državni poredak u celini.
Da li je to danas u Srbiji tako? Nije. Verujem da i vi to znate, verujem da ste i lično bili pod pritiscima. Kad kažem pod pritiscima, ne mislim da je to bilo ne znam kakvo brutalno pritiskanje, ali ono da se pozove telefon, da se nešto skloni, da se nešto ne uradi itd. Nažalost, to je i dalje prisutno.
Sledeća rečenica koju ću vam pročitati da bismo mogli dalje da učestvujemo u raspravi. Dakle, program SRS, tačka 22. govori o pravosuđu, pa između ostalog, organizacija sudstva, pravobranilaštva, javnog tužilaštva i advokature zbog primenjenog modela negativne selekcije, uticaja i mešanja režima u ustavnu i zakonsku nadležnost, a najviše usled zloupotrebe svih instituta pravosuđa i uzurpacije dela ovlašćenja od strane nosilaca pojedinih funkcija vlasti svodi sudiju na pukog izvršioca naloga režima i funkcionera vladajuće partije.
E, mi ćemo to promeniti i mi želimo i sada vama da pomognemo da to promenite.
Bilo je ovde, možda ste slušali i kolege poslanici iz vlasti su govorili konkretno o nekim sudijama koji su se pojavljivali i u političkim emisijama i držali političke govore, idu na političke tribine itd. Od vas ni a. Visoki savet sudstva kao da ne živi u Srbiji, kao da ne znate šta se dešava. To tako ne može.
Niste vi, gospodo draga, tu samo da formalno pročitate to nešto što ste vi već unapred završili, što ste vi već unapred dogovorili sa jednim, dvoje ili troje ljudi ovde ili negde van ovoga, pa je ovde preneto, a mi i javnost nemamo ništa konkretno, nijednu konkretnu rečenicu ni o ovim ljudima koje vi predlažete, a pogotovo ne o problemima koji se pojavljuju u pravosuđu.
Da li je moguće, vi niste članovi Državnog veća tužilaca, ali svejedno, da li je moguće da vi niste sa vašim kolegama razgovarali, recimo, o ovom tužiocu Stanislavu Dukiću? Pričaćemo mi o njemu kad budu tužioci na dnevnom redu.
Ali, da li je moguće da je vama ovo nešto tako normalno da on slavi rođendan, naravno, svako može da slavi rođendan ako mu je do toga, ali da slavi rođendan sa nekim sumnjivim ljudima, da ne kažem kriminalcima, da tu sedi i disciplinski tužilac Državnog veća tužilaštva i zamenik Republičkog javnog tužilaštva, koji je takođe u medijima sve češće prisutan kao političar itd?
Veliki su problemi. Mi smo vam u ranijim raspravama ukazivali na probleme u samoj organizaciji, da kažem u tehničkom smislu, zato što niste vratili sudske jedinice ili sudove u sve lokalne samouprave, a i dalje tvrdimo da to mora, da ne može postojati nijedna opština koja nema sudsku jedinicu. Vi na taj način dozvoljavate da se krši zakon.
Ovde je donet, recimo, Zakon o javnim beležnicima. Po tom zakonu sve overe moraju da se završavaju kod javnog beležnika. Mi imamo male opštine koje nemaju javnog beležnika, ali još gore, nemaju sudsku jedinicu i onda oni moraju da krše zakon, da u lokalnoj samoupravi, opštini overavaju neke potpise i onda zakon krše, ne samo taj koji je to uradio, nego zakon krši i onaj koji takav potpis prihvati kao validan, jer u zakonu se kaže da takvi potpisi više ne mogu da budu validni. Sve su to naše zajedničke teme, trebalo bi da to budu naše zajedničke teme.
Ovo što nam danas predlažete i ovi problemi o kojima mi govorimo i o kojima ćemo govoriti najbolji je dokaz koliko je loše ovo što vi planirate sa promenom Ustava, nadamo se da do toga neće doći, i do toga da izmestite Narodnu skupštinu kod izbora sudija. Ovo sada što je urađeno nije dobro, a više od toga bilo bi katastrofalno. Ne može vas 10, 15, 20 imati, što se tiče SRS, taj kredibilitet da vi možete da odlučujete ko će biti sudija, ko će biti predsednik suda itd.
Ovo nisu lične uvrede ni jednom, ni drugom od vas, ali prosto principijelno. Nismo mi društvo, nismo mi država u kojoj institucije sistema tako funkcionišu da se stvarno može reći da su tamo 20 sudija članovi Visokog saveta sudstva i njima možemo verovati. Ne možemo, a reći ću vam šta kaže izvor iz Visokog saveta sudstva, neko ko veruje SRS, ko sedi sa vama, ali mu je preko glave onoga kako se radi. Naravno, ime nećemo reći, jer to nikada ne radimo.
Podseća nas na ono što bismo mi inače sami primetili. Vi ste danas tu i opet nema gospodina Milojevića. Ovo je već treći put da on ne dolazi ovde da govori o predlozima, jer se plaši da ćemo pomenuti baš njega. Gospodin Milojević je bio pet godina predsednik Vrhovnog kasacionog suda i sada je njemu u dva navrata mandat produžen na po šest meseci. Gospodo sudije, da li vi znate šta piše u drugom stavu člana 144. Ustava Republike Srbije? Piše da se predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira na period od pet godina i ne može biti ponovo biran. Znači da ne može ni još šest meseci i možete tako još 17 puta po šest meseci. Znači, ne može. Znači, mi nemamo legalno izabranog predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Da li vi mislite da je to normalna situacija? Nije. Ne da nije normalna, nego je opasna.
Kako funkcioniše Visoki savet pravosuđa? Vi to znate, a možda ste neobavešteni, ali treba pre svega da to zna javnost Srbije. Prvo, da se vratim u jednoj rečenici na izbor tog predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednik Vrhovnog kasacionog suda je i predsednik Visokog saveta sudstva i on je taj koji zajedno sa vama sebi produžava mandat, jer u Narodnoj skupštini se o tome nije govorilo. To nije dobro. To ne može tako. To je protivustavno, u krajnjem slučaju, i to je takođe jedan od dokaza da smo mi u pravu da ne možete vi u Visokom savetu sudstva da budete ti koji ćete da žarite i palite, koji ćete da određujete ko u Srbiji može biti sudija, a ko ne može.
Imali smo mi te 2010. godine, kada je bio reizbor, kada su ovde birane sudije, a predlozi su dolazili, 90% predloga je došlo iz kancelarije, kabineta Dušana Petrovića, tadašnjeg funkcionera DS i ministra pravde, i svi smo to znali, govorili smo o tome, pominjali imena, ali se ništa nije promenilo. Jedan broj tih sudija je ostao, kako smo im mi nadenuli ime, žuti i dalje ti žuti podmeću noge ovima koji su sada na vlasti, i to pokazuju kroz određene predmete. Jedan broj se priklonio naprednjacima, pa onda rade kako im oni kažu, ali tako ne može pravosuđe da radi.
To nema veze sa vama, već je to posledica političkog licemerja koje je već dvadesetak godina prisutno u Srbiji, kada je rečeno da sudija ne sme biti član ni jedne političke partije. To je potpuno pogrešno sa aspekta SRS. Vi niste ljudi drugog reda. Ako je tako, vama treba zabraniti da izlazite na izbore. Zašto vi ne biste imali političko opredeljenje? Ne smete ga koristiti na poslu, ne smete biti funkcioneri, pa govoriti na javnim mitinzima, na televizijama itd. u ime neke stranke, političke partije, ali da imate političko opredeljenje, zašto da ne. Da imamo tako čist odnos, onda ne bismo imali žute sudije i ove sudije sadašnje itd. To je sistemski problem. To nije vama na dušu, ali razmislite kada budete predlagali zajedno sa ostalim kolegama izmene Ustava, izmene zakona.
Šta nam kažu unutar Visokog saveta sudstva? Imamo kažu feude. U kom smislu? Jedan član Visokog saveta sudstva je npr. iz Kragujevca. Šta će se dešavati u Šumadijskom okrugu, ko će biti predsednik suda, ko će biti izabran prvi put itd? Niko se ne meša. Taj jedan vedri i oblači. On određuje da li će tu biti njegov šurak, njegov tast, njegov partijski prijatelj, ne znam ni ja, direktor njegove ćerke, sina itd, a vi ostali samo glasate i na to ste sveli Visoki savet sudstva. U Narodnoj skupštini to tako ne može, bar se čuje u javnosti, glasaće i danas skupštinska većina. Znate, 126 glasova, 126 ovih zelenih dugmića može izglasati da je Zemlja ravna ploča. Jedino što se ne može desiti da postane ravna ploča.
Mi nemamo iluziju da ćemo ovim što vama govorimo promeniti nešto u konačnom glasanju. Skupštinska većina glasa onako kako su se dogovorili, ali bar ovde može da se čuje, može javnost da čuje, mogu vaše kolege da čuju, mogu da čuju … Vi nama ni jedno ni drugo niste rekli, koji su se kandidati pojavljivali za ove funkcije za koje mi danas ove ljude biramo. Zašto je, od četiri kandidata koji su konkurisali za Novi Sad, čini mi se, za osnovni sud, baš ovaj, koga ste nam predložili, izabran? U koliko je on to bolji od ovih drugih? Zašto nemamo kandidata za predsednika Privrednog suda u Zrenjaninu? Dvoje sudija, oboje zaposlenih tamo, oboje su konkurisali. Na tim vašim nekim testovima jedan je dobio četvorku, drugi peticu. Zašto ih nema ovde? Zato što planirate ono što smo vam prošli put govorili da nije dobro da bude sudija, vi je planirate sada za predsednika suda, pa čekate da prođe još malo vremena, pa da ne bude tek je izabrana, pa odmah predsednik. Mi kada nešto kažemo ne pričamo reda radi. Mi pričamo zato što imamo pouzdane informacije i podatke da govorimo istinu.
Takođe, kažu, pouzdan izvor, da ovo što vi nama dostavljate i kažete da je neki kandidat na toj vašoj nekoj komisiji, mada, verujte, to je toliko uopšteno, ti vaši kriterijumi ne znače ništa, vi procenjujete da li je neko dostojan. Vi kažete za onog tamo da je dostojan, a ja kažem nije. Vi pitate što, a ja kažem – prvo vi recite što jeste. Nemate vi neki konkretan razlog što jeste, a što nije uvek može da se nađe. Kažu, zapravo kad kažem kažu, da javnost ne bi shvatila i vi sami da pričamo nešto onako, pričaju žene na pijaci, ne, kad kažem kažu, govorim o izvoru iz Visokog saveta sudstva koji je podatke dostavio SRS.
Vi menjate ocene. Kada na osnovu tih nekih uopštenih kriterijuma tamo kandidat dobije četvorku, na osnovu svega onoga što vi procenjujete, jer to tamo neko bude realan, valjda, ta komisija, pa kaže - četvorka, a onda vi kažete - e, ide pred Skupštinu, mora petica. Jer, kao, šta će reći oni u Narodnoj skupštini i onda vi to promenite i stigne petica. To, jednostavno, tako nije moguće.
Mi smo čitali, recimo, vezano za predsednika Privrednog suda u Nišu, znate da su mediji o tome pričali da je on učestvovao u nekom falsifikovanju, nekom krivičnom delu, da je menjao tablice na automobilu, prilično ozbiljan falsifikat, a vi njega opet nama predlažete za predsednika Privrednog suda. Kako će on biti na čelu Privrednog suda koji se bavi takvim stvarima? Kako? Kome on tamo može nešto da kaže, kojem sudiji, kojem građaninu, kojem predstavniku privrednog društva koji dođe tamo? Šta će on da kaže - ja delim pravdu, i to kao predsednik suda. Pa, ne može tako. Zaista ne može tako.
Predložili ste za predsednika Višeg suda u Smederevu dosadašnju ženu, koja je i do sada bila predsednik suda. A znate li po čemu je ona poznata? Nemoguće da ne znate, zna cela Srbija. Ta žena sudija je sudila u aferi "Indeks". Ta žena sudija je krila predmete i držala predmete u fijoci, dok ne nastupi zastarelost. I takav neko je za vas kredibilan i takav neko vi kažete da će biti predsednik suda i da će to skupštinska većina prihvatiti.
Gospodo, ovo, a sada se pre svega obraćam i kolegama poslanicima koje, evo vidite i sami, kao lanjski sneg interesuje problem pravosuđa. Niti ih ima tu, a onih kojih ima ili su pri telefonima ili ćaskaju. Skupštinske većine nema u sali kad se biraju predsednici sudova. E, to je taj problem, gospodo, koji dovodi do situacije da su nam mediji i naslovne stranice ispunjeni aferama iz sudova i tužilaštava. Hvala.
