Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Treću sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 85 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 129 narodnih poslanika, odnosno, da imamo kvorum za rad, tako da nastavljamo rad sednice u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine? (Da.)
Reč ima Nada Lazić.
Izvolite, gospođo Lazić.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, za početak želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede, odnosno ministru poljoprivrede - kada će preduzeti mere za sprečavanje paljenja biljnih ostataka na njivama u Vojvodini? Ovih dana svedoci smo da je jedna osoba umrla pokušavajući da spase svoju njivu od požara koji je izazvan na susednoj njivi, koji je izmakao kontroli.

Moram da podsetim da sam ja kao članica Odbora za poljoprivredu i prošle godine negde u ovo doba postavljala pitanje šta će se preduzeti po tom pitanju, zato što je, pogotovo na njivama u Vojvodini, to ustaljena praksa da se pale biljni ostaci, navodno zbog toga što su zbog skupog goriva poljoprivrednici prinuđeni da pale, umesto da zaoravaju biljne ostatke, jer kažu da na taj način štede gorivo, što je vrlo ozbiljan problem.

Naime, Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, Zakonom od zaštiti od požara, takođe i Krivičnim zakonom, predviđene su određene kazne i za fizička i za pravna lica koja pale biljne ostatke. Ne moram da naglašavam da je tu dvostruka šteta i ekološka i vezana za štete koje prave požar, kada moraju i vatrogasci da intervenišu. Tako da su to ozbiljni problemi, koji su, evo vidimo i ove sezone ponavljaju.

Ministar je pre neki dan izašao pred medije i izjavio da se sada snima satelitsko stanje, da ćemo tek sada neke korake preduzeti. Ja, upravo pitam koje korake preduzima u skladu sa zakonima koji su mu na raspolaganju već sada? Podsetiću vas da je Zakon o poljoprivrednom zemljištu na snazi još od 2015. godine.

S druge strane, svi pričaju o digitalizaciji, a već godinama ne mogu da se identifikuju počinioci, odnosno da se identifikuju parcele, odnosno ko su vlasnici. Kažu da nema dovoljno inspektora u poljoprivredi, da nema dovoljno automobila da izađu na teren i da nemaju, čak, ni internet vezu sa centralom. Kada će Ministarstvo rešiti ove probleme? Nažalost, ministar poljoprivrede se na Odboru uredno ne pojavljuje, ne daje izveštaje svaka tri meseca, nego pošalje svoje zamenike ili čak, niže rangirane službenike.

Drugo pitanje želim da postavim Ministarstvu zaštite životne sredine. Pitanje se odnosi na rad kafilerije „Prekon“, u Zrenjaninu. Građani koji žive u blizini ove kafilerije žale se na smrad i zagađenje koje potiče iz ove kafilerije. Moje pitanje je – da li je za ovu kafileriju je urađena studija procene uticaja na žitovnu sredinu i koje mere u toj studiji definisane i šta je od tih mera sprovedeno do sada?

Podsetiću da je zrenjaninski Privredni sud još u novembru 2018. godine, „Prekonu“ zabranio preradu životinjskog otpada na tri godine, ukoliko ne ugradi filtere, čime bi sprečio zagađenje vazduha. Ova presuda je čak potvrđena u ponovljenom postupku 10. maja 2019. godine. Dakle, pitam - šta je do sada urađeno kako bi se eliminisao smrad i zagađenje od strane ove kafilerije, odnosno kako bi građani konačno prodisali normalno?

Sledeće pitanje isto se odnosi na Ministarstvo zaštite životne sredine, a vezano je za rad destilerije etil-alkohola „Vineks“ u Lukićevu kod Zrenjanina, gde se takođe stanovnici žale da im je zagađen vazduh, zemljište, pijaća voda i tvrde da već šest godina u njihovom selu te probleme uzrokuje destilerija etil-alkohola „Vineks“.

Ova destilerija, je inače, preseljena 2012. godine, iz Kostojevića, sela kod Bajne Bašte, i kažu da su i tamo stanovnici zbog pomora ribe i zagađenja vazduha i zemljišta bili organizovali proteste. Meštani Lukićeva su prošle godine u ovo vreme potpisali peticiju sa oko 750 potpisa punoletnih građana, tražeći da se ovo pitanje reši, odnosno od vlasnika da pitanje zagađenja reši, i predali su zahteve Narodnoj skupštini, Ministarstvu poljoprivrede, Ministarstvu zdravlja Agenciji za zaštitu životne sredine i na adresu pojedinih pokrajinskih sekretarijata i gradske uprave grada Zrenjanina i kažu da nisu dobili odgovore. Vlasnik tvrdi da problem sa zagađenjem ne postoji i da je obećao da će za desetak meseci nići bio-postrojenje za proizvodnju električne energije.

Postavljam pitanje Ministarstvu zaštite životne sredine – da li je izgrađeno ovo postrojenje i šta pokazuju analize kvaliteta vazduha i otpadnih voda nakon tretmana u ovom postrojenju?

Sledeće pitanje postavljam Ministarstvu saobraćaja – kada će početi izgradnja Fruškogorskog koridora? U medijima se saopštava da radovi na Fruškogorskom koridoru treba da uslede ove jeseni. Dokle se stiglo sa pripremnim radovima? Da li će oni stvarno početi, mi smo ušli zvanično u jesen. Uveliko se piše o putu prema Sarajevu, prema prištini, pa ćemo izgleda pre stizati u Sarajevo i u Prištinu, nego preko Fruške gore, od Novog Sada do Šapca ili Rume.

Moram da podsetim da zbog izgradnje brze pruge Novi Sad, Novi Sad je već odsečen, praktično, od ostatka Srbije železnicom i ostalim delovima Srbije do 2022. godine, takvo će stanje biti kada se predviđa završetak ove deonice i to je dovelo do povećanog teretnog saobraćaja, pogotovo na putu prema Bosni preko Fruške gore.

Postavljali smo već pitanje premijerki vezano za izgradnju ovog Koridora, ali očigledno izgradnja Fruškogorskog koridora nema prioritet, što se lepo vidi i na mapi Srbije. Hvala vam.

Hvala, gospođo Lazić.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.
Izvolite, gospođo Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dešava se nešto veoma čudno. Vlada Republike Srbije se direktno, ali protivustavno i protivzakonito umešala u rad RIK. Naše pitanje biće upućeno predsedniku Vlade, Ani Brnabić i Nebojši Stefanoviću koji je potpisao ovaj neverovatan zaključak. Zamislite, Vlada je donela odluku o organizaciji i sprovođenju obuke za rad u biračkom odboru i taj akt je Vlada dostavila RIK, da oni tamo nešto proćaskaju i da potpišu to što je donela Vlada.

Šta zapravo sadrži taj akt? Predviđa obuku potencijalnih članova biračkih odbora. Znači, vi planirate da izdajete neke sertifikate biračkim odborima da bi ste imali na lageru članove biračkih odbora kad ih budete davali Miši Vaciću, „Zavetnicima“ i ostalima za koje planirate da im prikupite potpise. To smo već videli u Medveđi, gde su naprednjaci prikupljali potpise Miši Vaciću, gde su njihovi ljudi bili na listi te tzv. „desnice“, gde su funkcioneri naprednjaka Miši Vaciću davali podatke o tome ko su korisnici socijalne pomoći itd.

Vi sada hoćete, odnosno Vlada hoće, a valjda će RIK, većina te komisije to očigledno i prihvatiti, vi hoćete da u ovu obuku tih potencijalnih članova biračkih odbora koji će dobijati neki papir na kraju, da u potpunosti uvučete nevladine organizacije.

Vi nevladinim organizacijama dajete, odnosno Vlada daje ovlašćenje da oni mogu vršiti obuku članova biračkih odbora. Kaže, nevladine organizacije koje se u poslednje tri godine aktivno bave izborima. Ko su te nevladine organizacije? Sonja Biserko, Anasonović, ona što organizuje „Mirditu“, Sorošev Milan Antonijević. To su te nevladine organizacije koje je vama nametnuo Mekalister i vi se onda ponašate kao da je država Srbija lice kojem je oduzete poslovna sposobnost pa nam sad treba neko ko će u naše ime, zamislite, da sprovodi izborni proces.

Šta još predviđa ova odluka? Vanparlamentarne stranke da dostave imena potencijalnih članova biračkih odbora, a te članove biračkih odbora će, zamislite, obučavati nevladine organizacije, a članovi RIK će tu sedeti kao ikebana, gledaće kako nevladine organizacije obučavaju one političke partije koje nisu u parlamentu.

Ovo je zaista nešto neverovatno. Vi pokušavate, proevropska vlast pokušava da se dodvori proevropskoj opoziciji, da ih natera da ne bojkotuju izbore, a radite sve da se liste onih koji će bojkotovati izbore proširi, jer ovo što radite je najgrublje moguće kršenje demokratije. Da vam kažem, zapamtite ovo što sada govorim, ovo što vam sad uvaljuje Mekalister preko Antonijevića, koji je bio, to se moderno kaže – moderator, pa je spojio vlast, proevropsku vlast i proevropsku opoziciju, ovo će vam dragi moji biti razlog da vam posle prolećnih izbora kažu da su vam izbori neregularni. Zapamtite dobro kako će vam se ovo obiti o glavu.

Imate primer Boška Obradovića i Sande Rašković, koje je Skot ubacio u Narodnu skupštinu. Prihvatili ste to, da niste on to ne bi mogao. I, šta imamo danas i već unazad koliko od toga? Samo da vas podsetim, taj Milan Antonijević se, pošto se ovde godinama priča o tome koliko je loše to što je Vlada Vojislava Koštunice svojevremeno iz zatvora srpskih pustila oko 1.300 Šiptara, među kojima je i ovaj Kurti, i kaže Milan Antonijević, pre neki dan se pohvali, kaže da je on veoma ponosan zato što je tadašnji „Jukom“ u kojem je on bio, napisao taj zakon, što je ta vlada taj zakon prihvatila i što je na osnovu tog zakona o pomilovanju, pomilovana ta grupa Šiptara, među kojima je i Kurti.

Takav Milan Antonijević je neko ko očigledno piše i ovo i ko će se očigledno najozbiljnije umešati u izborni proces, a vama ponavljam, prihvatite li ove nezakonitosti, videćete šta će vam se od njihove strane i strane njihovih mentora desiti posle prolećnih izbora naredne godine.

Pogledajte Zaeva, pogledajte kako su ga terali da potpiše Prespanski sporazum, koliko su ga terali da se odrekne imena, kako su mu priznali nelegalne izbore i sad iš, ne trebaš nam više. Hvala.

Hvala, gospođo Radeta.
Reč ima gospodin Vladimir Đurić. Izvolite.

Hvala.

Pitaćemo ministra finansija i predsednika države da pojasne najavu subvencionisanja taksista.

Naime, sinoć je prema informacijama iz pojedinih medija na Novom Beogradu bilo dosta veselo zato što je sprovođen pokušaj oduzimanja vozila nekom članu udruženja jedne kompanije koji prevoze po Beogradu svoje članove udruženja, uz primenu neke IT aplikacije na mobilnom telefonu.

To oduzimanje vozila eskaliralo je do mere da je komunalna policija sa saobraćajnom policijom morala da pozove interventnu brigadu MUP-a, okupili su se određeni građani i Bulevar Mihajla Pupina je bio blokiran, što je još jedna epizoda u serijalu višednevnih blokada beogradskih ulica od strane beogradskih taksista.

To je, pre svega, problem Beograđana, ali obzirom na najavljeno subvencionisanje nabavke taksi vozila beogradskim taksistima, taj problem preti da eskalira i da potkači sve građane Srbije tj. poreske obveznike, zato što će se to subvencionisanje sprovoditi iz budžeta u koji poreze i doprinose i ostale fiskalne dažbine plaćaju svi građani Republike Srbije.

Predsednik Republike je nakon sastanka sa predstavnicima dela beogradskih taksista, koji su protestvovali, najavio da će država finansirati sa po pet hiljada evra nabavku taksi vozila.

Trebaju nam pojašnjenja da vidimo kojim taksistima? Da li samo onim koji su protestvovali ili svim taksistima? Da li svim beogradskim taksistima ili svim taksistima u Srbiji? Ako uzmete da u Beogradu imate oko šest hiljada taksista, po pet hiljada evra, to je 30 miliona evra iz budžeta predviđeno za subvencionisanje prevoza putnika u drumskom saobraćaju, taksi vozilom sa taksimetrom.

Dakle, da li i linijskim taksistima? Jer imate linijske taksiste koji, recimo, u određenim delovima države kompenzuju potpuni izostanak postojanja javnog prevoza, gde imate periferne delove države iz kojih građani nemaju autobus i voz da odu u bolnicu, pa su prinuđeni da plaćaju skup linijski taksi da bi otišli na specijalistički pregled kod lekara.

Dakle, osnovno pitanje je čime su taksisti, i to taj deo beogradskih taksista koji je blokirao grad danima i nedeljama, čime su oni zadužili državu, osim što imaju sposobnost prisile da svojim vozilima blokiraju grad? Da li možda i IT preduzetnici trebaju da blokiraju telekomunikacije u državi na određeni vremenski period, da bi sebe spasli, recimo, dodatnog oporezivanja i stekli pravo na neku fiskalnu podršku i podsticaj države?

Zašto bi subvencionisali baš ovaj vid javnog prevoza? Zašto ne bi subvencionisali gradski javni prevoz i možda nabavku dodatnih i novih autobusa, trolejbusa, tramvaja? Zašto je taksi prevoz preči od drugih vidova javnog prevoza, jer može se reći da, recimo, taksi prevoz je svojevrsna vrsta luksuza? Ljudi taksi uzimaju i svesno ga plaćaju skuplje od autobusa kad idu u grad u provod da bi mogli da popiju. Zašto bi smo subvencionisali tu vrstu luksuza povodom odlaska u provod i zabavu? Zašto bi uopšte subvencionisali pre ovaj vid javnog prevoza nego da, recimo, dodatno subvencionišemo poljoprivredu kada su nam subvencije u poljoprivredi i po 10-15 puta manje od subvencija u poljoprivredi u zemljama našeg bliskog okruženja, dakle u zemljama regiona? Zašto bi poreski obveznik iz Niša ili iz Novog Sada subvencionisao sa svojim poreskim dažbinama nabavku automobila nekom beogradskom taksisti?

Pazite sad ovo, ministar finansija je najavio da je u pripremi uredba koja će na bliži način regulisati subvencionisanje taksi prevoza i najavio da će jedan od uslova biti da taksisti izmire svoje poreske dugove ili da zaključe sporazum o reprogramu poreskog duga. Znači, mi ćemo subvencionisati neredovne poreske platiše, poreske neplatiše i poreske dužnike. Njih ćemo subvencionisati, a nećemo dodatno subvencionisati recimo poljoprivrednike koji redovno izmiruju sve svoje fiskalne obaveze.

Sad, odmah se nadovezuje i sledeće pitanje, a to je ministru finansija, da li namerava da povuče najavljenu uredbu kojom će bliže regulisati paušalce, obzirom da je tamo predviđen određeni test samostalnosti protiv kog se IT zajednica buni, zato što ta uredba predviđa dodatnih 10% fiskalnog opterećenja godišnje za IT zajednicu, pri čemu kriterijumi nisu regulisani čak ni u fundamentalnim pitanjima? Hvala.

Hvala, gospodine Đuriću.
Reč ima Đorđe Vukadinović.
Izvolite, gospodine Vukadinoviću.

Zahvaljujem.

Moje pitanje ide na adresu Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva pravde i tiče se okolnosti pod kojima je lišen slobode, odnosno priveden i zadržan gotovo mesec dana u pritvoru Aleksandar Obradović iz Valjeva, zbog navodnog odavanja poslovnih tajni u korporaciji, odnosno „Holdingu Krušik“.

Moje pitanje se odnosi na čitave, ukupne okolnosti u vezi sa tim slučajem, tim pre što je, vidim koliko juče, i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović, takođe se izjasnio, odnosno rekao da nije, po njegovom mišljenju, ta akcija hapšenja bila primerena i da treba ispitati navode o kojima on govori, bez obzira da li ima ili nema formalno status uzbunjivača, da li zadovoljava ili ne zadovoljava formalne uslove da gospodin Obradović dobije status uzbunjivača.

Dakle, nezavisno od čak te, kako bih rekao, bočne, ali važne podrške koju je Poverenik za informacije juče dao i osnažio ovo moje pitanje i pitanja svih drugih koji su poslednjih dana u javnosti izlazili sa time. Činjenica je da je onakav način, kako smo mogli da pročitamo i da se informišemo o hapšenju, odnosno privođenju Aleksandra Obradovića, bio je najblaže rečeno neprimeren, da ne kažem neku težu reč. Zato uostalom i pitam i Ministarstvo pravde, pogotovo kada je reč u svetlu zadržavanja, kažem, gotovo jednomesečnog njegovog u pritvoru, da li smatraju da je to bio slučaj za takvu drastičnu meru? Zna se da se ona primenjuje samo u krajnje ekstremnim slučajevima, kada postoji opasnost delovanja na svedoke, pritiska na svedoke, likvidacije svedoka i tome slično, a ništa od toga ovoga puta nije bio slučaj i čak i sama optužnica i tužilac i sam osumnjičeni, odnosno okrivljeni Obradović, svi se slažu da je on delovao individualno. Dakle, nikakve grupe, nikakve zavere nije tu bilo.

U tom svetlu je, dakle i pitanje za Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo pravde, što se tiče okolnosti njegovog hapšenja, privođenja i zadržavanje.

Moje drugo pitanje, a u vezi sa istim slučajem, ide na adresu Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva trgovine i Ministarstva spoljnih poslova, jer je reč o ministarstvima i telima koja su sva bila dužna da se izjasne o dozvoli, odnosno o nečemu što sam gospodin Obradović pominje i neki dokumenti koji su u međuvremenu iscurili, o okolnostima pod kojima je najpre data, pa onda uskraćena dozvola „Krušiku“ da direktno izvozi mine, odnosno svoje proizvode, u ovom slučaju mine, u Jermeniju.

Nakon, uskraćivanja te dozvole, dakle, oni su morali da dobiju dozvolu svih ovih institucija koje sam pomenuo, Ministarstva trgovine, odbrane, unutrašnjih poslova i, navodno BIA, dakle, nakon uskraćivanja te dozvole, ta ista dozvola, za isti posao, je odobrena jednom privatnom preduzeću koje se bavi posredovanjem u izvozu vojne opreme.

To je, naravno, samo jedan slučaj, ali jedan dosta, rekao bih, dobro dokumentovani slučaj, koji govori o opravdanosti inicijative koju sam ja ovde svojevremeno podneo, nedavno ponovio prilikom novih predloga za izmene i dopune zakona, da se što je moguće više, ja bih rekao u potpunosti sklone ovi posrednici i ovaj privatluk iz trgovine namenskim proizvodima, jer ne vidim čemu to služi, sem da se na neki način pelješi državna kompanija koja je uspešna, ili je barem bila uspešna u okviru svoje delatnosti.

Dakle, uvodi se posrednik koji dobija dozvole od strane državnih organa, a iste te dozvole i za isti posao su uskraćene prethodno samom „Krušiku“. Znači, samim tim je dobit „Krušika“ smanjena, a ne vidim koji su razlozi za to. U tom smislu ide moje pitanje, koje su navele ove institucije – Ministarstvo trgovine, odbrane i unutrašnjih poslova, da oni u celini ili neka od njih uskrati tu dozvolu „Holdingu Valjevo“ da direktno izvozi svoje proizvode i sklopi posao sa Jermenijom.

Dakle, to je samo jedna mala ilustracija ogromnog problema koji se u vezi sa ovim javlja i zbog kojih treba najozbiljnije uzeti navode gospodina Obradovića i svih drugih uzbunjivača koji u vezi sa ovim slučajem izlaze u javnost. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se.

Ja bih postavio nekoliko pitanja iz delokruga područja gde ja živim, a to je jugoistok Srbije, gde je Niš centar i okolne opštine. Konkretno pitanje sam više puta ponavljao i sada ću ponoviti još jednom, vezano za izgradnje naplatnih rampi u delu autoputa koji ide preko Niša do Sofije, odnosno prema Grčkoj, gde smo imali i određene peticije i konačno, naplatne rampe se rade. Za mene je sada zadovoljstvo što posle niza mojih inicijativa, sada je data mogućnost da posebno za građane Niša mogu se obezbediti posebne karte koje će finansirati grad Niš preko „Puteva Srbije“, gde će za sve građane Niša koji putuju i idu obilaznicom preko autoputa, za njih biti besplatan prevoz.

Ja to pozdravljam i to je odlično, jer je to velika potreba, zato što je grad Niš grad koji ima velikih mogućnosti, a s druge strane, ima dosta potrebe za neke zaobilaznice.

Ali, mene sada interesuje, pošto je za građane Niša to je prihvaćeno od strane „Puteva Srbije“, moje pitanje jeste „Putevima Srbije“ – da li postoji mogućnost da na isti način to dobiju i lokalne samouprave koje su u Nišavskom upravnom okrugu, kao što je opština Svrljig, kao što je opština Gadžin Han, opština Merošina i ostale opštine, čiji građani, iz tih opština, imaju potrebe da dolaze do Niša, zato što veliki broj ljudi iz tih opština radi u Nišu i svakodnevno idu i završavaju poslove u Nišu. Ne samo to, nego i potrebe zdravstvene zaštite, potrebe i ostalih stvara, jer nama Niš jeste centar svih događanja? Zato je moje pitanje „Putevima Srbije“ da li će imati mogućnost, primer, opština Svrljig da iz svog budžeta izdvoji sredstva na isti način kako je to uradio grad Niš i da za građane Svrljiga imaju te kartice kojima će moći besplatno da idu do Niša preko autoputa ukoliko žele tuda da idu, da bi bila zaobilaznica ili ako je to veća potreba?

Da li to može i za građane Svrljiga, za građane Merošine i tih opština koje su u Nišavskom upravnom okrugu, koji rade, koji imaju potrebe, uz obavezu da lokalna samouprava iz svog budžeta odvoji sredstva procentualno na isti način kako će to uraditi grad Niš? Svrljig kao opština je spremna to da uradi i da se obezbede sredstva da za ljude iz Svljiga koji putuju za Niš i rade u Nišu to bude obezbeđeno. To je moje pitanje.

Još jednom bih pitao vezano i za izgradnju puta od Malčanske petlje do Knjaževačke ulice, jer je put stvarno u veoma lošem stanju, a o problemima oko tog puta govorio sam više puta na Skupštini i tražio da se uđe u postupak da se taj deo puta uradi zato što je to velika potreba za sve nas koji dolazimo od Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, Negotina, Bora, jer kako sam rekao, grad Niš je centar svih naših događanja, ima puno potreba gde dolaze svi ti naši ljudi iz tih naših opština.

Još nešto bih pitao isto „Puteve Srbije“, konkretno vezano za delokrug u delu regionalnog državnog puta, da li će se ući u postupak rekonstrukcije dela puta koji ide kroz sam Svrljig, preko sela Galibabinca, do sela Beli potok. To je opština Knjaževac. Put je u katastrofalnom stanju. Očekujemo da će taj put biti stavljen u funkciju, odnosno da se uđe u postupak rekonstrukcije u narednoj godini. Potreba je velika, a svedoci smo da će u narednim godinama, 2020, 2021. godine, biti velike investicije u infrastrukturi, pa zbog toga ovo pitam, zbog potreba građana koji žive u Svrljigu, u Knjaževcu, koji funkcionišu između. To su sve ljudi koji su možda rođeni u Svrljigu, a žive u Knjaževcu ili obrnuto.

To isto važi, da li će biti mogućnosti da se u narednom periodu, 2020. godine, uradi put, kojim se daje mogućnosti da od Svrljiga prema Soko Banji, to je deo Labukova preko Radenkovca, da se taj deo puta završi? Tu je velika potreba da povežemo i opštinu Svrljig i opštinu Soko Banju. Mislim da je to velika potreba i očekujem da će to biti urađeno zato što se obezbeđuju velika sredstva za potrebe radova u infrastrukturi.

Ja bih sada iskoristio priliku da zahvalim Direkciju za imovinu i ljudima koji vode Direkciju za imovinu na ažurnosti i efikasnosti, posebno direktoru Jovanu Vorkapiću, Oliveri Krstić i načelnici u Direkciji, Neveni Zeljković. To su ljudi koji stvarno rade svoj posao u interesu svih nas koji živimo van Beograda i imamo potrebe da završimo ono što je započeto. Hvala ljudima koji rade u Direkciji za imovinu. Stvarno rade svoj posao na najbolji način. To mogu da kažem i za „Srbijavode“, za direktora gospodina Puzovića, jer su to ljudi koji stvarno rade svoj posao na najbolji način. Hvala.