Narodni poslanik Ružica Nikolić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o presađivanju ljudskih organa, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Ružica Nikolić nije prisutna.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv niko, uzdržanih – nema, od 148 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Filip Stojanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o graničnoj kontroli, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Filip Stojanović Želi reč? (Da.)
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o graničnoj kontroli i tražim da se on uvrsti u dnevni red današnje sednice.

Svima je poznato da su najvažnije karakteristike svake zemlje njene međunarodno priznate granice kojima je ona odvojena od drugih zemlja odnosno od svojih suseda. Država Srbija ima definisane međunarodno priznate granice prema svojim susedima. Granice države Srbije prema svom južnom susedu, odnosno Albaniji definisane su Rezolucijom 1244 koju je doneo Savet bezbednosti UN. Nažalost, Srbija je jedna od retkih zemalja koja je nasilno otet deo teritorije od strane 19 država NATO pakta, te kao i neke druge države koje žele da legalizuju stanje okupacije i da granice AP KiM prema ostatku Srbiju proglase kao međunarodne granice.

Mi u SRS smo svesni okolnosti pod kojima je došlo do ovoga. Mi ne krivimo aktuelni režim zbog situacije u kojoj se našlo KiM, ali krivimo zbog nečeg drugog. Naime, rukovodeći organi Republike Srbije moraju neprestano insistirati na Rezoluciji 1244, koja garantuje celovitost državne teritorije Republike Srbije. Međutim, do sada nismo videli da ovaj režim insistira na Rezoluciji 1244 i to smatramo nedopustivim.

Podsećam vas da po toj Rezoluciji Srbija ima pravo na granicu prema Albaniji, da rasporedi 1000 pripadnika svojih snaga bezbednosti. Kao čovek koji je rođen na KiM, koji je od nasilnog egzodusa dole proveo ceo svoj život, uvek ću tražiti od svojih režima da insistira na poštovanju Rezolucije 1244. Ova Rezolucija garantuje celovitost teritorije Republike Srbije i nema govora o nikakvoj podeli i razgraničenju, to je stav svih Srba sa KiM.

Ovo, tim pre, što se međunarodne okolnosti polako menjaju u našu korist, ubeđen sam da nećemo dugo čekati dan kada će KiM ponovo biti integrisano sa ostatkom Republike Srbije. Zato oko državne teritorije ne bi smelo da bude nikakvih kompromisa dok se o svim drugim temama mora razgovarati sa Albancima.

Kao što vidite i Republika Hrvatska pokazuje neskrivene aspiracije prema delu naše teritorije koje se nalaze na levoj obali Dunava. Po ovom pitanju režim mora biti beskompromisan , nepristajući ni na kakve pregovore i dogovore na ovu temu. Zato smatram da će usvajanjem ovakvog zakona koji sam ja predložio stvoriti jasne pretpostavke i neophodnosti što skorijeg stavljanja okupiranog dela naše teritorije pod našu punu kontrolu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Stojanoviću.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 132, ukupno – 146 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Tomislav Ljubenović na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.

Da li narodni poslanik Tomislav Ljubenović želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Podneo sam Predlog zakona i izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Republika Srbija se poslednjih decenija suočavala sa velikim demografskim problemima, a jedan od najvećih demografskih problema je nedovoljan broj novorođene dece, broj novorođenih je mnogo niži od broja preminulih, što je dovelo do negativnog privrednog priraštaja, evidentan je veliki broj mladih ljudi koji napuštaju zemlju, pa je izuzetno povećan udeo starog stanovništva u ukupnom broju stanovništva.

Ekonomska situacija u Republici Srbiji je sve lošija pa se veliki broj porodica suočava sa nedostatkom finansijskih sredstava, što se direktno odražava na rađanje i podizanje dece.

Imajući u vidu ove činjenice, neophodno je da država hitno preduzme sve mere kojima bi se stvorili uslovi za poboljšanje finansijskog položaja porodica sa decom i omogućila sigurnost u pogledu davanja države budućim roditeljima.

Usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom uticalo bi se u značajnoj meri na rešavanje jednog od najvećih demografskih problema, a to je nedovoljan broj novorođene dece.

Što se tiče finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje ovog zakona, stav SRS je da treba napraviti trajnu preraspodelu sredstava u budžetu Republike Srbije, i to tako što će se konačno prestati sa finansiranjem raznih nevladinih organizacija i taj novac opredeliti za isplatu dečijeg i roditeljskog dodatka, na način kako SRS predlaže ovim izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Usvajanjem ovih izmena i dopuna stvorila bi se osnova za podsticaj rađanja više dece i za finansijsko osnaživanje porodica sa decom, koje bi motivisalo roditelje da ostanu u Srbiji i da se zaustavi trend masovnog odlaska iz Srbije.

Svedoci smo svakodnevnog odlaska čitavih porodica sa juga Srbije iz Jablaničkog, Pčinjskog okruga, odlaze mladi ljudi, mladi bračni parovi sa malom decom i oni koji odu sigurno se više neće vratiti. Ali, treba uložiti sve napore da oni koji su tu, i ostanu. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 11 narodnih poslanika, protiv - niko, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 138 od ukupno prisutnih 149.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dubravko Bojić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Dubravko Bojić želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Bojiću.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj Predlog zakona o psihoaktivnim supstancama odnosi se na uništavanje onih psihoaktivnih supstanci koje nisu za dalju upotrebu, a koji glasi: "Ako je period između oduzimanja, tj. zaplene psihoaktivnih kontrolisanih supstanci i njihovog uništavanja duži od šest meseci, vrši se obavezno ponovno uzorkovanje cele količine, a zatim kvalitativna hemijska analiza", iz prostog razloga, da bi se izbegle sve moguće zloupotrebe.

Drugi član glasi: "Uništavanje uzoraka mora se izvršiti u periodu koji ne sme biti duži od šest meseci".

Kako proizvodnja, promet, upotreba, čuvanje, skladištenje, oduzimanje ili zaplena, tako i uništavanje ovih psihoaktivnih supstanci mora imati svoju strogo kontrolisanu proceduru i protokol.

Uvažene kolege, alarmantno je što je starosna granica za konzumiranje droge sve niža. Ja ću vam ovde izneti neke podatke iz jedne doktorske disertacije na temu "Droga u školama". Da li kroz šmrkanje, špricanje, tablete, kristal, prah i tome slično, na uzorku od 1.200 ispitanika, utvrđeno je da je 17,7% učenika probalo, tj. konzumiralo drogu, da je 6,6% uzima ili prodaje i da su 2% već zapisnici, tako da školska dvorišta postaju na neki način poligoni za konzumiranje i prodaju narkotika. Tim lakše što se u neposrednoj blizini škola nalaze i kafići i kockarnice i kladionice, znači, sve ono što pospešuje i ubrzava zavisnost. Evo jedne ideje i jedan predlog da se u nekoj budućoj promeni Zakona objekti ovog tipa ne mogu nalaziti blizu škole, recimo, na nekih 300 metara, a mislim da je danas ta granica negde oko 100 metara.

Preprodavci čine sve da decu uvuku u ovaj porok, tako da proizvode drogu čiji je i vizuelni dojam takav, tj. upadljiv, u obliku bombona različitih boja i dizajna. Istraživač ih je podelio na tri grupe - radoznalci, rekreativci i zavisnici. Radoznalci su oni koji, da bi zadovoljili svoju znatiželju, probaju drogu, rekreativci uzimaju drogu preko vikenda za bolje raspoloženje i zavisnici su oni koji su se već navukli na ovo zlo. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 15 narodnih poslanika, protiv - niko, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 134 od ukupno prisutnih 149 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Despotović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Despotović želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, predloženim izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju SRS traži da poboljša standard naših poljoprivrednih proizvođača, a posebno u ruralnim sredinama sa otežanim uslovima rada, gde bi poljoprivredni proizvođači proširili proizvodnju i bolji plasman svojih proizvoda. Time bi donekle zaustavili odlazak mlađih ljudi iz takvih sredina, gde bi isti obezbedili sebi pristojan i normalan život, kako bi prehranili svoje porodice.

Strateški, ako Vlada ne uradi nešto po tom pitanju, od ruralne Srbije neće biti ništa. A sve što se kasnije uradi, bojim se, biće kasno. Jer, radno sposobne mlađe generacije se sa sela sele u grad, a pogotovo masovno odlaze u inostranstvo. To je vidno prisutno u sredini iz koje ja dolazim, jugozapadni deo Srbije, opštine Prijepolje, Priboj, Nova Varoš. Ako se nastavi tendencija odlaska za boljim životom van ove zemlje, bojim se da će nam ovakve sredine, koje sigurno imaju i ostali delovi Srbije, biti Srbija staraca, ako već nije.

Ovim Predlogom izmena i dopuna Zakona o podsticajima poljoprivredi i ruralnom razvoju želimo da poboljšamo uslove rada i da oni manji poljoprivredni proizvođači dobiju stimulans da pojačaju proizvodnju i povećaju svoje kapacitete. Zato smo predložili da se umesto 1.500 litara po kvartalu, predaje 1.000 litara, jer uslovi za ostvarivanje veće količine mleka su otežani, skupa hrana, dotrajala mehanizacija i slično. Tako bi poljoprivredni proizvođač sa predlogom od 1000 litara imao veće šanse za premiju i podsticaj.

Naš predlog je da se za premiju za mleko po litru poveća sa dosadašnjih sedam dinara na 10 dinara po litru.

Zatim smo predložili da se poveća podsticaj za biljnu proizvodnju koja se do sada isplaćuje najviše šest hiljada po hektaru, poveća na devet hiljada po hektaru.

Smatram da je ovaj predlog SRS vrlo korektan, a sigurno bi poboljšao standard srpskog poljoprivrednika koji živi od svog rada, ne blokira ulice, ne maltretira svoje građane i ne traži od Vlade i predsednika više od onog što mu pripada i što je realna cena.

Iskoristio bih priliku da podsetim i na kratkoročne i dugoročne kredite iz 2004. i 2005. godine, koji su poljoprivredni proizvođači uzimali u rasponu od 40 do 240 hiljada dinara, jer je to bio jedini vid subvencija tog vremena. Kamata na godišnjem nivou je bila 5%, a krediti su odobravani u bankama pod uslovima propisanih kod ministarstva, uz obaveznu hipoteku na nekretninu.

Takvi nevraćeni krediti na vreme i vrednost duga uzetog kredita za zateznom kamatom premašuje 2,5 puta nominalnu vrednost. Danas u Srbiji takvih zaduženih poljoprivrednih proizvođača ima mnogo, jer taj vremenski period, 15 godina, doneo im je status pasivnog gazdinstva, a o subvencijama i podsticajima od države i od opštine u kojoj žive mogu samo da sanjaju. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Despotoviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 136 od ukupno prisutnog 151 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Sreto Perić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Sreto Perić želi reč? (Da.)
Izvolite, kolega Periću.