Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Četvrtu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 67 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 127 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sednici sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Žarko Obradović, Dejan Radenković, Ivan Bauer, Milena Bićanin.
Prelazimo na usvajanje zapisnika sa prethodnih sednica.
Dostavljeni su vam zapisnici Dvadeset četvrte i Dvadeset pete Posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu i zapisnici sednica Dvanaestog, Trinaestog i Četrnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedenih sednica.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Zapisnik Dvadeset četvrte posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, održane 18, 19, 20. i 21. juna 2019. godine.
Zaključujem glasanje: za – 129, protiv – nema, uzdržanih – nema, od ukupno 132 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik Dvadeset četvrte Posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Stavljam na glasanje Zapisnik Dvadeset pete posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, održane 10, 11, 12. i 15. jula 2019. godine.
Zaključujem glasanje: za – 131, protiv – nema, uzdržanih – nema, od ukupno 132 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Dvadeset pete Posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Dvanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, održane 25, 26, 27. i 28. juna i 2, 3, 4. i 8. jula 2019. godine.
Zaključujem glasanje: za – 129, protiv – nema, uzdržanih – nema, od ukupno 133 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik sednice Dvanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Trinaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, održane 8, 9. i 10. jula 2019. godine.
Zaključujem glasanje: za – 132, protiv – nema, uzdržanih – nema, od ukupno 133 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik sednice Trinaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Stavljam na glasanje Zapisnik sednice Četrnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, održane 15, 16, 17, 18, 19. i 22. jula 2019. godine.
Zaključujem glasanje: za – 133, protiv – nema, uzdržanih – nema.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik sednice Četrnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlogu za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu dnevnog reda i predlogu za spajanje rasprave.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2019. godinu.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 133, protiv – nema, uzdržanih – nema, od ukupno 134 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nemanja Šarović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica u vezi sa ubistvom i političkom pozadinom ubistva Zorana Đinđića, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. decembra 2016. godine.
Da li narodni poslanik Nemanja Šarović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – jedan, protiv – nema, uzdržanih – nema, od ukupno 137 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nemanja Šarović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u vezi sa pritiscima na državne organe i kršenje zakona tokom izbora za narodne poslanike u Narodnoj skupštini, održanih 2016. godine, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Nemanja Šarović želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – niko, protiv – nema, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Božidar Delić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o pravima boraca i porodica poginulih i nestalih boraca.
Da li narodni poslanik Božidar Delić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dva, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Vjerica Radeta predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Porodičnog zakona, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Izvolite, koleginice Radeta.

Mi, srpski radikali, podržavamo ideju Vlade Republike Srbije o populacionoj politici, o brizi, o natalitetu, ali nažalost to je samo ideja. Da vi suštinski želite nešto da uradite, onda biste sigurno ušli u raspravu o Predlogu izmena Porodičnog zakona koji mi predlažemo već više od godinu dana.

Mi smo samo kao inicijativu predložili ovaj jedan član, ali ovaj zakon bi zaista trebalo da pretrpi ozbiljne izmene, pa čak i da se donese potpuno nov zakon, jer ako hoćemo istinski da se brinemo o porodici, o deci, o povećanju nataliteta, onda to moramo da uredimo zakonom na mnogo bolji način, nego što je to do sada bilo.

Nažalost, iz dnevnih novina saznajemo u kakvim neljudskim uslovima žive neka deca u Srbiji, deca koja su ostala bez roditelja, deca koja su bez roditeljskog staranja, deca koja sa sedam ili osam godina preuzimaju brigu o mlađoj braći ili sestrama, o kući, o starom i bolesnom dedi ili babi. Dakle, mnogo tužne i strašne priče koje, kada bi bilo ozbiljnosti u ovoj državi, ne bi završavale u dnevnim novinama, već bi o njima vodili računa na nivou lokalne samouprave.

Naravno, pošto niti imaju zakonsku obavezu, niti imaju ljudsku i moralnu obavezu, to jednostavno prolazi tako pored naših, odnosno vaših funkcionera vlasti na lokalu. Sa republičkog nivoa, takođe, ništa se ne radi da bi se stopa siromašne dece svela, kako vi volite za nešto drugo da kažete, na nulu. Trebalo bi i ovde to da uradite, a ne kad vaša statistika kaže da u Srbiji 300.000 dece je na ivici siromaštva, da 300.000 dece nema treći obrok, i to u državi koja se hvali suficitom budžeta, koja se hvali nekim investicijama, koja se hvali nekim urađenim poslovima. Naravno, neka se svi ti poslovi rade, ali 300.000 dece da nema šta da jede u zemlji Srbiji je ozbiljan problem, to je katastrofa o kojoj vi zapravo ne želite da govorite i zato ne želite ni da otvorite raspravu o izmenama Porodičnog zakona.

Mi ćemo insistirati na tome u uverenju da će valjda, bar do narodnih poslanika, do vaše svesti doći ovaj veoma ozbiljan problem. Moramo svako dete da zbrinemo, svako dete kojeg je sudbina ostavila bez roditelja i u siromaštvu kao društvo, kao država, kao lokalna samouprava, moramo da zbrinemo. Ni jedno dete ne sme otići izvan Srbije i zato smo i predložili ove izmene zakona o Porodičnom zakonu, da se zabrani usvajanje naše dece od strane nekih ljudi u inostranstvu, koji ih posle pretvaraju najčešće u belo roblje. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, od ukupno 142 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Vjerica Radeta predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Izvolite, koleginice Radeta.

Mi srpski radikali insistiramo da se svi problemi vezano za izbore, za izborne zakone, za rad i funkcionisanje RIK, vode u Narodnoj skupštini, ali ne u zgradi Narodne skupštine, ne tamo da vas u one male salone privodi Kukan, Mekalister i ne znam ni ja ko i sve ti istrošeni evropski činovnici, koji na proputovanju kroz Srbiju brifinguju narodne poslanike. Ne, ne tražimo to, nego tražimo da se ovde na ovom mestu, u ovoj sali, pred očima javnosti govori o svim problemima koje imamo i da dok je vreme zaustavimo Vladu Republike Srbije da se meša u rad RIK, jer je to suprotno Ustavu Republike Srbije, suprotno zakonu. Ako postoje neki problemi u Zakonu o izboru narodnih poslanika, treba ovde o njima da se raspravlja.

Naš predlog je već više od godinu dana, dakle na vreme smo počeli, nismo čekali da se to dešava pred izbore, da se u zakon vrati odredba iz Ustava da je svaki narodni poslanik slobodan da svoj mandat stavi na raspolaganje političkoj stranci sa čije liste je izabran za narodnog poslanika.

Vi to ne želite da uradite i samo pokazujete da zapravo jedno pričate a drugo radite, jer ovde kada se raspravlja o nekim drugim stvarima, vi iz vlasti govorite o preletačevićima, govorite svaki dan o novim poslaničkim grupama, o tome da je neko ušao ovde sa mandatom sa jedne liste, u međuvremenu je promenio tri stranke i sve pod miškom šeta taj mandat kao da je poneo iz kuće. Vi svi to kritikujete, a kada treba da se izmeni zakon, onda vam ne pada napamet da tako nešto uradite.

Ako imate kompleks od toga da vam to predlaže SRS, nagovorite Vladu Republike Srbije da oni to predlože pa da raspravljamo o tome, pa da to usvojimo. Mi nemamo taj problem. Nama je bitno da izborni proces bude u skladu sa zakonom. Nama je bitno da konačno u Narodnoj skupštini se formira nadzorni odbor i da se ovde preko tog nadzornog odbora vidi i raspravlja o tome koliko koji mediji, koga i na koji način forsira. Pre svega mislim na javni tzv. javni servis kojeg finansiraju svi građani Republike Srbije.

Gospodo, vi nećete da slušate srpske radikale, nećete da slušate nekoga ko je pametan, nekoga ko ima iskustvo, nekoga ko je, pre svega i najviše od svega, prijatelj Srbije, ali zato slušate sve one koje put nanese ili vetar nanese kroz Srbiju. Oni mogu da vam drže predavanja. Oni nisu naši prijatelji, nikada nisu ni bili, pogotovo nisu ovi soroševci i ostale nevladine organizacije koje deluju u Srbiji, a koje oni koriste da vam uvode red u državu Srbiju. Hvala.

Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Koleginice Jovanović, ne možete po Poslovniku dok utvrđujemo dnevni red.

Narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o radu, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.

Da li narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović želi reč? (Ne.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o državljanstvu Republike Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.

Da li narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović želi reč?

Izvolite, koleginice Jovanović.

Član 38. Ustava Republike Srbije reguliše sticanje prava na državljanstvo u skladu sa zakonom. Godine 2007, posle donošenja Ustava Republike Srbije, Narodna skupština Republike Srbije je sa preko 200 glasova narodnih poslanika izglasala zakon, iako je SRS tada bila, kao što je i sada, najveća opoziciona stranka. Mi smo, pre svega, brige za Srbe iz Crne Gore, iz Republike Srpske, prihvatili da, uz naš amandman koji smo podneli upravo na ovaj član zakona, bude izglasan taj zakon kako bi se progonjenim Srbima pod režimom Mila Đukanovića omogućilo, ako to žele i daju izjavu da prihvataju Srbiju kao svoju maticu, sticanje državljanstva, naravno, i zbog Srba iz Republike Srpske.

Mi, srpski radikali, se nadamo i verujemo u to da će u doglednoj budućnosti to biti jedna jedinstvena srpska država, a do sada je i iz Republike Srpske podneto i preko 50 hiljada zahteva za sticanje državljanstva Republike Srbije .

Međutim, šta se desilo? I ako smo mi insistirali, da upravo ovaj član zakona izgleda ovako, ispostavilo se u praksi da se Srbi zbog administrativnih razloga onemogućavaju da u razumnom roku dobiju državljanstvo. Sada su se i političke okolnosti toliko promenile. U proteklih deset godina,teror nad Srbima u Crnoj Gori, postao je sve veći. Tako da ovaj član zakona treba da se promeni ovako kako mi predlažemo, u stavu da se omogući da, ako onaj ko podnese zahtev nadležnoj jedinici Ministarstva unutrašnjih poslova ili Konzulatu kome se obrati, uz dokumentaciju koju podnese, da i ovakvu izjavu kao što zakon predviđa ili ima pravo po osnovu sklapanja braka sa državljaninom Srbije ili po osnovu porekla jednog od roditelja da državljanstvo dobije u roku od šest meseci, odnosno da nadležni državni organ, a to je Ministarstvo unutrašnjih poslova, tu odluku donese u roku od šest meseci.

Ovako, Srbi iz Republike Srpske i Crne Gore, a naročito ovi iz Crne Gore, kojima gori pod nogama, jer neki moraju da beže i da sklanjaju sebe i svoje porodice, dobijaju otkaz pod Milovim režimom, ispisuju decu iz škola, preti im se, ucenjuju se, oni moraju da čekaju od godinu i po do dve godine i ako su uredno predali svoj zahtev da bi Ministarstvo unutrašnjih poslova odlučilo o dobijanju njihovog državljanstva.

Ako ste me slušali, a niste, jer u sali je konstantno žamor i galama, ćaskanje, ja ne znam kako vi možete da odlučujete, kada Arsić sada kaže da stavlja ovo na glasanje, kada vi niste ni čuli o čemu se ovde priča. Vi po automatizmu glasate kao roboti, kao da ste čipovani, a ne slušate narodne poslanike i ovakve razumne predloge SRS.

U sali je jedino slušao predsedavajući, zamenik sekretara Marinković i kad moram poimenično i potpredsednik Đorđe Milićević i gospođa Jadranka Jovanović. Niko drugi nije slušao šta ja govorim i kakvi su razlozi da se pomogne našim sunarodnicima van Srbije. Eto toliko o vama i o vašoj brizi za Srbe van Srbije.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, od ukupno 141 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Ružica Nikolić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o presađivanju ljudskih organa, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik, Ružica Nikolić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – dvoje, protiv – niko, uzdržanih – nema, od ukupno 141 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Filip Stojanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o graničnoj kontroli, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Izvolite, kolega Stojanoviću.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o graničnoj kontroli i tražim da se on uvrsti u dnevni red današnje sednice.

Svima je poznato da su najvažnije karakteristike svake zemlje njeno međunarodno priznate granice kojima je ona odvojena od drugih zemalja, odnosno od svojih suseda.

Država Srbija ima definisane i međunarodno priznate granice prema svojim susedima. Granice države Srbije prema svom južnom susedu, odnosno Albaniji, definisane su Rezolucijom 1244 koji je doneo Savet bezbednosti UN. Nažalost, Srbija je jedna od retkih zemalja kojoj je nasilno otet deo teritorije od strane 19 država NATO pakta, te kao i neke druge države koje žele da legalizuju stanje okupacije i da granice AP Kosovo i Metohija prema ostatku Srbije proglase kao međunarodne granice.

Ne krivimo mi aktuelni režim zbog situacije u kojoj se našlo Kosovo i Metohija, ali krivimo zbog nečeg drugog. Naime, rukovodeći organi Republike Srbije moraju neprestano insistirati na Rezoluciji 1244, koja garantuje celovitost državne teritorije Republike Srbije.

Međutim, do sada nismo videli da ovaj režim insistira na Rezoluciji 1244 i to smatramo nedopustivim. Podsećam vas da po toj Rezoluciji Srbija ima pravo da na granici prema Albaniji raspodeli hiljade pripadnika bezbednosti. Kao čovek koji je rođen na Kosovu i Metohiji, koji je do nasilnog egzodusa dole proveo ceo svoj život, uvek ću tražiti od svih režima da insistiraju na poštovanju Rezolucije 1244.

Ova Rezolucija garantuje celovitost teritorije Republike Srbije i nema govora o nekakvoj podeli ili razgraničenju. To je stav svih Srba sa Kosova i Metohije. Ovo tim pre što se međunarodne okolnosti polako menjaju u našu korist i ubeđen sam da nećemo dugo čekati dan kada će Kosovo i Metohija ponovo biti integrisano sa ostatkom Republike Srbije. Zato oko državne teritorije ne bi smelo da bude nikakvih kompromisa, dok se o svim drugim temama može razgovarati sa Albancima.

Kao što vidite da je i Republika Hrvatska pokazala neskrivene aspiracije prema delu naše teritorije, koja se nalazi na levoj obali Dunava, po ovom pitanju režim mora biti beskompromisan, nepristajući ni na kakve pregovore ili dogovore na ovu temu. Zato smatram da će se usvajanjem ovakvog zakona, koji sam predložio, stvoriti jasne pretpostavke i neophodnosti što skorijeg stavljanja okupiranog dela naše teritorije pod našu punu kontrolu. Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, od ukupno 142 poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Tomislav Ljubenović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.

Izvolite, kolega Ljubenoviću.

Hvala predsedavajući.

Podneo sam Predlog zakona o izmeni i dopuni zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Finansijska podrška porodicama sa decom u vidu ostvarivanja prava iz ovog zakona doprinela bi poboljšanju uslova za zadovoljenje osnovnih potreba dece u porodicama sa decom koja nisu u mogućnosti da samostalno postignu, a broj takvih porodica je sve veći.

Usvajanjem predloženih izmena i dopuna bili bi stavljene van snage diskriminatorske odredbe važećih zakona kojima je definisano da se pravo na dečiji roditeljski dodatak ostvaruje samo za prvo, drugo, treće i četvrto dete. Svako dete bez obzira na red rođenja mora biti ravnopravno tretirano svim pravnim propisima Republike Srbije.

Produženje vremenskog perioda isplate roditeljskog dodatka i to za treće dete do navršene 18 godine života, umesto dosadašnjih 10 godina života, za četvrto dete do navršene 18 godine života, umesto dosadašnjih 10 godina života, a za peto i svako naredno dete za koje se do sada nije moglo ostvariti pravo na roditeljski dodatak do navršene 18 godine života obezbedilo bi delimičnu finansijsku sigurnost porodicama sa više dece na način kako SRS predlaže ovim izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Usvajanjem ovih izmena i dopuna stvorili bi se osnovni uslovi za podsticaj rađanja više dece i za finansijsko osnaživanje porodica sa decom, koja bih motivisala roditelje da ostanu u Srbiji, da se zaustavi trend masovnog odlaska iz Srbije.

Svedoci smo da svakodnevno odlaze čitave porodice sa juga Srbije iz Jablaničkog okruga, Topličkog okruga, Pirotskog. Odlaze mladi ljudi, mladi bračni parovi sa malom decom. Oni koji odu više se sigurno neće vratiti, ali treba uložiti sve napore da oni koji su tu ostanu.

Demografski problemi su veliki, a jedan od najvećih je nedovoljan broj novorođene dece. Broj novorođenih je mnogo niži od broja preminulih što je dovelo do negativnog privrednog priraštaja. Kada tome dodamo i masovni odlazak mladih i sredovečnih ljudi jasno je da bi vlast morala hitno da reaguje ukoliko želi da se situacija malo popravi.

Ukoliko nastavi da se oglušuje o ovakve naše predloge, znači da vlasti nije bitno kakva će budućnost Srbije biti. Predstavnici vlasti u Narodnoj skupštini Republike Srbije uporno ignorišu predloge SRS, ali mi ćemo biti uporni i nećemo odustati od predloga zakona koji mogu da utiču na poboljšanje pojedinih oblasti života, u ovom slučaju u oblasti dečije zaštite, tačnije finansijske podrške porodicama sa decom.

Ovaj naš predlog za izmenu i dopunu je sveobuhvatan i precizan u delu u kojem se regulišu dečiji i roditeljski dodatak. Prihvatanjem ovih izmena koje predlaže SRS bile bi stavljene van snaga diskriminatorske odredbe važećeg zakona kojima je definisano da se pravo na dečiji i roditeljski dodatak ostvaruje samo za prvo, drugo, treće i četvrto dete.

Svako dete, bez obzira na red rođenja mora biti ravnopravno tretirano svim pravnim propisima Republike Srbije. Predstavnici vlasti Republike Srbije trebali bi da dobro razmisle kako će u buduće trošiti novac iz budžeta Republike. Hvala.