Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2019.

1. dan rada

OBRAĆANJA

Zoran Đorđević

Poštovani poslanici, dame i gospodo, pred vama se nalaze Predlog zakona o poštanskim uslugama, Predlog zakona o potvrđivanju akta Svetskog poštanskog saveza, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene.
Ukratko ću vam reći kako izgledaju predlozi ovih zakona, odnosno izmene i dopune zakona.
Kad je u pitanju Predlog zakona o poštanskim uslugama, potreba za izmenama postojećeg zakona, koji je donet 2005. godine, a izmenjen i dopunjen 2010. godine i 2014. godine, uslovljen je obavezom Srbije da ovu oblast uskladi sa direktivama EU shodno Poglavlju 3 - Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga, kao i činjenicom da je ubrzan razvoj tržišta poštanskih usluga.
Poštanski saobraćaj je oduvek imao specifičnu i značajnu ekonomsku ulogu, ali sa ekspanzijom elektronske trgovine, poštanske usluge postaju još važnija karika u razvoju privrede.
Razvoj elektronske trgovine je značajno doprineo promenama u poštanskom saobraćaju na globalnom planu, kao i u Srbiji, budući da broj pismonosnih pošiljka opada, a beleži se izuzetno značajan rast broja paketa koji se dostavljaju kroz ekspres i kurirske usluge. To znači da komercijalne usluge beleže značajno veći rast u odnosu na tradicionalne poštanske usluge.
Postojeća zakonska rešenja ne mogu da prate zahteve tržišta poštanskih usluga, koje karakteriše pojava rastućih i promenljivih zahteva korisnika i sve većeg broja novih poštanskih operatora u delu komercijalnih poštanskih usluga, što dovodi do povećanja rizika po potrošače i operatere.
Ključne novine zakona se odnose na veću orijentisanost prema korisniku u vidu veće bezbednosti korisnika i većeg kvaliteta poštanskih usluga.
Predlogom zakona je propisana obaveza poštanskog operatora da prilikom prijema paketa izvrši identifikaciju pošiljaoca paketa uvidom u ličnu ispravu sa fotografijom, kao što je lična karta, pasoš ili druga dokumenta.
Takođe, operatoru je dato pravo da u prisustvu onoga ko šalje paket otvori pošiljku ili paket ukoliko postoji sumnja da se u pošiljci nalazi zabranjena sadržina.
U aktuelnom Zakonu o poštanskim uslugama nije postojala mogućnost poštanskog operatora da identifikuje onoga ko šalje paket ili da otvori paket. Ovo iz razloga što je zakonskim rešenjem iz 2005. godine pogrešno tumačena ustavna odredba o nepovredivosti i tajnosti pisma i drugih sredstava komuniciranja, član 41, koja je, umesto da se odnosi samo na pisanu korespodenciju, proširena i na sve poštanske pošiljke.
Kuriri koji su uzimali poštanske pakete sa robom od prodavaca nisu imali zakonski osnov da traže lične isprave, pa se dešavalo da se trgovci prijavljuju pod lažnim imenima i lažnim adresama, a neki su čak navodili i adresu policijskih stanica, advokatskih kancelarija ili pošte.
Upravo zato se nezakonita prodaja robe sa ulice preselila na internet, jer je tržišnim inspektorima gotovo nemoguće da onlajn trgovcima uđe u trag. Zahvaljujući izmenama zakona, tržišni inspektori i drugi nadležni organi će dobijati podatke od poštanskih inspektora koji će raspolagati pravim imenima i adresama pošiljaoca. Organizovana borba države protiv sive ekonomije preko interneta je došla u pravom trenutku, jer tek sledi ekspanzija e-trgovine u Srbiji, pa je veoma važno da građani steknu poverenje u ovaj vid kupovine.
Predlogom zakona se skraćuje rok u kome je operater dužan da u unutrašnjem saobraćaju odgovori na reklamaciju korisnika usluge sa 30 na osam dana. Ovom odredbom se vrši usklađivanje sa važećim Zakonom o zaštiti potrošača.
Kada je u pitanju međunarodni saobraćaj, rok za odgovor na reklamaciju ostaje isti – 60 dana, jer to zahtevaju akta Svetskog poštanskog saveza.
Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge će po novom zakonu posredovati u vansudskom rešavanju sporova koji nastanu između korisnika poštanskih usluga i poštanskih operatora, jer se ova uloga regulatornog tela pokazala kao veoma efikasna. Na ovaj način se skraćuje vreme i izbegavaju troškovi koji su nastali pokretanjem dugotrajnih i skupih sudskih sporova. Bez obzira na ovu mogućnost, korisnici poštanskih usluga i operatori svakako imaju pravo da se sudski spore.
Predlogom zakona je propisana obaveza da Pošta, kao trenutni i jedini pružalac univerzalne poštanske usluge na celoj teritoriji Srbije, prilagodi pristup, odnosno ulaz u objekte poštanske mreže, kao i poštanske terminale potrebama osoba sa invaliditetom. Na ovaj način se navedenoj kategoriji korisnika omogućava da bez diskriminacije ostvare svoja prava koja se odnose na poštanske usluge.
U skladu sa zahtevima evropskih direktiva ide se ka postepenoj liberalizaciji tržišta poštanskih usluga. Taj proces se svodi na postepeno smanjivanje opsega pošte u pružanju univerzalne poštanske usluge i omogućavanje i drugim poštanskim operaterima da pružaju ovu vrstu usluge. Naime, Predlogom zakona data je mogućnost da i drugi poštanski operatori mogu obavljati univerzalnu poštansku uslugu na čitavoj teritoriji ili delu teritorije, ali pod uslovom da poseduju poštansku mrežu.
Poštanski operatori koji nemaju poštansku mrežu mogu da obavljaju univerzalnu poštansku uslugu tako što će pristupiti mreži pošte ukoliko ispune određene uslove.
Univerzalna poštanska usluga je usluga od opšteg interesa koju je po zakonu jedino Pošta u obavezi da pruža pod istim uslovima svim građanima na celoj teritoriji Srbije i pod istim cenama, bez obzira da li je to isplativo ili ne. Ovu uslugu Pošta pruža po značajno nižim cenama od tržišnih, kako bi one bile pristupačne svim građanima Republike Srbije i pri tom imaju obavezu da paket, sudsko pismeno ili obično pismo dostavi najmanje jednom nedeljno građanima koji žive na teško pristupačnom delu naše zemlje, bez obzira što se to i ne isplati. Iako je to do sada drugim poštanskim operatorima načelno bilo omogućeno da pružaju univerzalnu poštansku uslugu, niko se na taj potez nije odlučivao, jer im to nije bilo isplativo, upravo iz već navedenih razloga.
Predlogom zakona se obezbeđuje održivost univerzalne poštanske usluge, imajući u vidu njenu društvenu i socijalnu ulogu. Šta više, univerzalna poštanska usluga je važna za svaku državu i to ne zbog njenog unutrašnjeg, već međunarodnog saobraćaja.
Usluga koja je obuhvaćena procesom liberalizacije tržišta i rezervisani servis koji je deo univerzalne poštanske usluge… Ovaj servis do sada se odnosio na sve pošiljke mase do 100 grama, a novim zakonskim predlogom taj limit će se smanjiti na 50 grama.
Najbolja ilustracija o važnosti rezervisanog servisa za poštu je podatak da rezervisani servis čini 93% prihoda univerzalne poštanske usluge, a pod kojim se u najvećoj meri podrazumeva slanje komunalnih računa, računa za struju, telefon i poreska rešenja. Budući da najvažniji deo rezervisanog servisa čine komunalni i drugi računi, a koji spadaju u pošiljke do 20 grama, jasno je da se kroz ovo spuštanje limita prihodi pošte neće ugroziti.
Međutim, u prelaznim i završnim odredbama Predloga zakona je propisano da se rezervisani servis ukida ulaskom Srbije u EU. To će se u velikoj meri odraziti na prihode Pošte, jer do tog trenutka Vlada neće određivati cenu rezervisanog servisa, već će se svi operatori na tržištu cenovno utrkivati oko ove usluge, sem pisama u sudskom, prekršajnom i upravnom postupku, koja će i po pristupanju EU ostati isključivo pravo obaveza Pošta Srbije.
Promene na tržištu poštanskih usluga, ekspanzija e-trgovine, rast komercijalnih usluga, kao i izmene zakona ukazuju da će pošta u budućnosti sve više zavisiti od tržišta, a njeno poslovanje će sve manje zavisiti od volje države.
Trend u svetu je da operatori sve više idu ka razvoju komercijalnog servisa, posebno u skladu sa zahtevima koje diktira ekspanzija elektronske trgovine.
Predložena zakonska rešenje će bitno uticati na razvoj malih i srednjih preduzeća koja će po pristupačnim cenama moći svoje proizvode da plasiraju i prodaju, posebno putem elektronske trgovine, i iste dostavljaju kupcima širom zemlje i inostranstva preko poštanskih operatora. Praktično, kroz tokove poštanskog saobraćaja omogućen je brži plasman, odnosno protok robe i novca putem poštanskih usluga.
Predlog zakona o poštanskim uslugama baziran je na implementaciji poštanskih direktiva EU, prilagođavanju novim zahtevima tržišta, davanju doprinosa u sprečavanju nelegalne trgovine putem poštanskih paketa, unapređenju zaštite prava potrošača korisnika poštanskih usluga, kao i obezbeđivanju održivosti univerzalne poštanske usluge.
Kad je u pitanju Predlog zakona o potvrđivanju akta Svetskog poštanskog saveza, moramo istaći da je specijalizovana agencija UN, čija je misija uspostavljanje i unapređenje saradnje na multilateralnoj osnovi i obezbeđenje jedinstvenog i kvalitetnog obavljanja međunarodnih poštanskih usluga. Istovremeno, Savez daje doprinos postizanju viših ciljeva međunarodne saradnje u privrednoj, socijalnoj i kulturnoj oblasti.
Treba istaći da je Kneževina Srbija bila jedna od 22 države potpisnice osnivačkog akta Svetskog poštanskog saveza, donetog 9. oktobra 1874. godine. Najviši organ Svetskog poštanskog saveza je Kongres koji zaseda svake četvrte godine i koji vrši zakonodavnu i regulatornu funkciju i predstavlja forum za određivanje opšte politike i strategije Svetskog poštanskog saveza za period između dva Kongresa.
Učešće na Kongresu predstavlja međunarodnu obavezu Republike Srbije, kao članice Svetskog poštanskog saveza koja proizilazi iz Ustava i drugih obavezujućih akata Svetskog poštanskog saveza kojima je naša država pristupila.
Osnovni cilj donošenja zakona o potvrđivanju akta Svetskog poštanskog saveza je ispunjavanje međunarodnih obaveza koje proističu iz članstva Republike Srbije u Svetskom poštanskom savezu. Poslednji doneti zakon je Zakon o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza koji je izašao u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 12/2018.
Na vanrednom Kongresu Svetskog poštanskog saveza koji je održan u periodu od 3. do 7. septembra 2018. godine u Adis Abebi u Etiopiji usvojena su sledeća akta: Deseti dodatni protokol Ustavu Svetskog poštanskog saveza, Drugi dodatni protokol Opštem pravilniku Svetskog poštanskog saveza, Dodatni protokol Svetske poštanske konvencije, Završni protokol Dodatnog protokola Svetske poštanske konvencije.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti, treba napomenuti da postojeći Zakon o informacionoj bezbednosti koji je izašao u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 6/16 i 94/17 donet januara 2016. godine i uredio je mere zaštite od bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima, odgovornosti pravnih lica prilikom upravljanja i korišćenja informaciono-komunikacionih sistema i nadležne organe za sprovođenje mera zaštite, koordinaciju između činilaca zaštite i praćenje pravila primene propisanih mera zaštite.
Zakon je donet pre Direktive EU o merama za visok nivo bezbednosti mrežnih i informacionih sistema u EU broj 2016/1148, a usvojene u julu 2016. godine. Iako je bio donet pre usvajanja ove direktive, zakon je u velikoj meri usklađen sa ovom direktivom, budući da sadrži rešenja koja odgovaraju odredbama navedene direktive.
Izmeni i dopuni Zakona o informacionoj bezbednosti pristupilo se prvenstveno iz dva razloga. Prvi, preostalo usklađivanje sa odredbama ove direktive, a radi postizanja potpune usaglašenosti, a drugi unapređenje postojećih zakonskih rešenja na bazi potreba utvrđenih na osnovu dosadašnje primene zakona.
Izmene zakona doprineće boljoj povezanosti svih relevantnih aktera u oblasti informacione bezbednosti, budući da se Predlogom zakona predviđa da je uspostavljanje evidencije IKT sistema od posebnog značaja. Na taj način nadležni organ i Nacionalni CERT imaće mogućnost intenzivnije saradnje sa svim operaterima IKT sistema od posebnog značaja, a naročito u slučaju kada se dešava incident, ali i u smislu pružanja podrške, preporuke i saveta za zaštitu IKT sistema od posebnog značaja.
Značajno unapređenje je i činjenica da je nadležni organ ispostavio jedinstveni sistem za prijem obaveštenja o incidentima, tako da IKT sistemi od posebnog značaja obaveštenja mogu prosleđivati preko portala nadležnog organa i Nacionalnog CERT-a. Ovo rešenje doprinosi efikasnosti prijavljivanja incidenata kao i u potpunosti informisanosti svih relevantnih učesnika nadležnih organa Nacionalni CERT, koji potom mogu da učestvuju u otklanjanju tog incidenta.
Predlog zakona predviđa odredbe o Nacionalnom CERT-u, koji se odnose na jačanje kapaciteta Nacionalnog CERT-a, kako bi se uspostavila blagovremena i efikasna podrška u slučaju incidenata, a za takvu vrstu podrške neophodno je stručno osoblje, odgovarajuća infrastruktura u smislu opreme i prostorija za rad, čije obezbeđenje je predviđeno upravo ovim Predlogom zakona.
Kako Nacionalni CERT ima ulogu i prevenciju u oblasti informacionih bezbednosti, predviđeno je i dostavljanje statističkih podataka od strane IKT sistema od posebnog značaja na bazi kojih će Nacionalni CERT-i imati mogućnost izrade adekvatnih analiza u oblasti informacione bezbednosti i na osnovu čega će pripremati preporuke i saveta za mere zaštite u ovoj oblasti.
S obzirom da je prepoznata potreba za kontinuiranom saradnjom CERT-ova u Republici Srbiji, predviđene su odredbe kojima se definiše ova saradnja kroz organizaciju redovnih zajedničkih sastanaka, a posebno u slučaju incidenata koji značajno ugrožavaju informacionu bezbednost u Republici Srbiji.
Imajući u vidu važnost bezbednosti na internetu, Predlogom zakona definisane su i odredbe kojima se predviđaju mere za bezbednost i zaštitu na internetu, kao i generalno, prilikom korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija.
Kad je u pitanju važeći Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda, koji je donet 2009. godine, u procesu preuzimanja odredbi 2. EU propisa Direktive opšte bezbednosti proizvoda i Direktiva tzv. opasnim imitacijama sa ciljem da se obezbedi visok nivo zaštite zdravlje i bezbednosti potrošača i drugih korisnika proizvoda u daljem procesu harmonizacije sa navedenim propisima predlažu se izmene i dopune Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda iz 2009. godine, shodno nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU. Propisi u ovoj oblasti su segment pravnog okvira relevantnog za pregovaračko Poglavlje 28 – Zaštita potrošača i javno zdravlje.
Istovremeno, ovaj zakon ima važnu ulogu u sistemu tržišnog nadzora i usko je povezan sa pravnim okvirom koji predstavlja sadržinu pregovaračkog Poglavlja 1 – slobodan protok robe. Stoga je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda rađen sa velikom pažnjom i pre svega posvećenosti u iznalaženju načina da se ostvari najveći mogući stepen harmonizacije sa navedenim propisima EU, kao i u meri u kojoj su ovi propisi primenjivani pre pristupanja Republike Srbije EU.
U uvodnom delu zakona eksplicitno se navodi da svrha zakona da proizvodi stavljeni na tržište budu bezbedni, što je propisano članom 1. Direktive opšte bezbednosti proizvoda. S obzirom da ovaj zakon preuzima i Direktivu o opasnim imitacijama u uvodnom delu se upućuje na uređivanje i zabrane koje se odnose na te proizvode. Promenjen je pojam proizvoda u smislu ovog zakona koji se do sada odnosio na finalne proizvode, a sada obuhvata sve proizvode, uključujući i one proizvode koji nisu finalni, a bez kojih se određeni finalni proizvodi ne mogu koristiti, kao što su npr. baterije.
Dopunjena je i definicija obmanjujućih proizvoda, opasnih imitacija, tako što je pojašnjeno koja je razlike sa sobom nose obmanjujući proizvodi koji nisu hrana, a koji svojim izgledom podsećaju na hranu i mogu biti opasnih za potrošače, odnosno, naročito decu uz navođenje primera da takvi proizvodi mogu imati štetne posledice.
U kontekstu ranije propisane obaveze proizvođača da stavlja na tržište isključivo bezbedne proizvode izvršena je dopuna kojom se pojašnjava kada se ti proizvodi smatraju bezbednim. Kao prvi i osnovni uslov za pretpostavku usaglašenosti uzima se ispunjenost zahteva u skladu sa propisima kojima se preuzimaju relevantni propisi EU, kojima se uređuje opšta bezbednost proizvoda, a u nedostatku tih propisa pretpostavka usaglašenost zahteva ispunjenost zahteva prema drugim propisima koji uređuju zdravstvene i bezbednosne zahteve koje proizvod mora da ispuni da bi se stavio na tržište.
Ove odredbe prave razliku između odgovarajućih srpskih standarda kojima se preuzimaju evropski standardi doneti radi ispunjenja opštih zahteva za bezbednost kada se smatra da je proizvod usaglašen sa tim zahtevima u odnosu na primenu onih standarda kojima se preuzimaju drugi evropski standardi ili se radi o nacionalnim standardima i drugim situacijama kada se ne može pretpostavljati usaglašenost sa opštim zahtevom za bezbednost, već je potrebna ocena usaglašenosti.
Utvrđuju se i obaveze i daje mogućnost proizvođaču da aktivnosti u vezi sa opozivom opasnih proizvoda potrošača može sprovoditi primenom pravila dobre prakse, kodeksa koji se sada postavljaju i šire. Uvodi se obaveza nadležnog organa da ustanovi procedure za dijalog za proizvođačima i distributerima u vezi pitanja bezbednosti proizvoda.
U pogledu uslova i načina informisanja javnosti i razmene informacija ua celosti se menjaju odredbe važećih zakona tako što se propisuje da će informacije koje su dostupne nadležnim organima u vezi rizika, koje proizvodi predstavljaju po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika, biti dostupnije javnosti u skladu sa uslovima transparentnosti bez obzira na ograničenja koja nameću aktivnosti i praćenja i istraživanja.
Pojašnjenja koja će javnosti posebno biti dostupna o informaciji i identifikaciji proizvoda, prirodi rizika i preduzetim merama u opravdanim slučajevima neće se objavljivati informacije dobijene u svrhu primene ovog zakona koje po svojoj prirodi predstavljaju poslovnu tajnu, osim informacija koje se odnose na bezbednosna svojstva proizvoda koja se moraju objavljivati ako to zahtevaju okolnosti da bi se zaštitilo zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika proizvoda.
Na ovaj način vrši se dodatno usklađivanje sa navedenom direktivom EU i pojašnjava se ovaj veoma važan mehanizam koji doprinosi efikasnoj primeni zakona i efikasnijem ostvarivanju cilja, zbog kojeg se zakon donosi.
Detaljnije se uređuje način razmene informacija sa Evropskom komisijom i reguliše dodatna mogućnost razmene takvih informacija zasnovanih na aktivnostima proizvođača i distributera koje oni preduzimaju na dobrovoljnoj osnovi ili po zahtevu nadležnog organa.
Vrše se izmene i dopune tako što se određuje nadležnost tržišne inspekcije za opštu bezbednosti precizira se nadležnost sanitarne inspekcije u delu primene odredbi o obmanjujućim proizvodima tj. opasnim imitacijama. Shodno tome, preciziraju se i odredbe o primeni prava na žalbu i drugim pravnim sredstvima za osporavanje odluka o preduzetim merama, kao što je osporavanje donetih odluka pred Upravnim sudom. Propisuje se da preduzete mere ograničenja neće uticati na utvrđivanje krivične odgovornosti shodno Krivičnom zakonu koji se primenjuje na konkretni slučaj.
Daje se veći značaj međunarodnoj saradnji nadležnih organa, kao i u vezi sa izvršavanjem obaveza proizvođača i distributera na način kojim se ostvaruje cilj zakona, odnosno na način kojim se obezbeđuje stavljanje na tržište bezbednih proizvoda.
Novina u odnosu na dosadašnji propis jeste to što će u smislu ove odredbe zakona nadležni organi podsticati i promovisati delovanje proizvođača i distributera na dobrovoljnoj osnovi u skladu sa obavezama i ovog zakona uključujući i gde je to moguće donošenje i primenu pravila dobre prakse.
Propisuje se i obaveza nadležnih organa da preduzimaju mere sa dužnom pažnjom kada se radi o ozbiljnom riziku i da uzimaju u obzir okolnosti svakog pojedinačnog slučaja. U cilju obezbeđenja efikasnog nadzora obaveze nadležnih organa je da uspostave periodično ažuriranje i sprovođenje programa nadzora prema kategorijama proizvoda ili rizika i praćenje aktivnosti nadzora nalaza i rezultata.
Pored toga nadležni organi se obavezuju na praćenje i ažuriranje naučnih i tehnoloških znanja u vezi sa bezbednošću proizvoda i na periodično razmatranje i procenjivanje funkcionisanja i efikasnosti nadzora, i ako je potrebno revidiranje usvojenog pristupa nadzora.
Propisuje se da su nadležni organi u obavezi da prime, ukoliko je to potrebno, da uzmu u razmatranje pritužbe i druge podneske potrošača i drugih zainteresovanih strana u vezi sa bezbednošću proizvoda i u vezi sa aktivnostima nadzora i kontrole i da aktivno informišu potrošače i druge zainteresovane strane u postupcima koji su u tu svrhu predviđeni i preduzeti.
Dodatno se uređuje pitanje saradnje i komunikacije nadležnih organa sa proizvođačima i distributerima u vezi sa ispunjenjem njihovih obaveza u oblasti opšte bezbednosti proizvoda i u skladu sa relevantno direktivom EU. Dopunjuju se i kaznene odredbe tako što se dodaje novi član kojim se propisuju novčane kazne za fizičko lice proizvođača i distributera, preduzetnike, za radnje, prekršaji koji do sada nisu imali sankciju za fizičko lice, dok su za pravno lice propisane kazne za privredni prestup.
Kada je u pitanju povod razmatranja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o uvozi i izvozu robe dvostruke namene u Narodnoj skupštini, želim da kažem sledeće – Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene stupio je na snagu 8. novembra 2013. godine. Ovim zakonom u potpunosti je sistem kontrole izvoza robe dvostruke namene usklađen sa evropskim zakonodavstvom, kao i sa međunarodnim standardima. U izradi navedenog zakona učestvovali su eksperti EU koji su još tada skretali pažnju da je evropskim zakonodavstvom propisano, a da tako međunarodna praksa da se kontroliše izvoz robe dvostruke namene, kao i pružanje brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći, dok se uvoz ove robe ne kontroliše.
Već sam naziv evropske regulative 428/2009 pravno obavezujuće i direktno primenjive za sve države članice, sa kojom je zakon usaglašen, na to nedvosmisleno ukazuje. U momentu kada je gore navedeni zakon usvojen, imajući u vidu da je njime izvršena podela do tada jedinstvenog Zakona o spoljnoj trgovini i naoružanju, vojnom opremom i robom dvostruke namene na dva dela, deo koji se odnosi na kontrolu robe dvostruke namene i deo kojim se kontroliše naoružanje i vojna oprema, nije bilo uslova niti saglasnosti organa koji su učestvovali u pripremi zakona, ukidanje kontrole uvoza ove robe.
Evropska unija i eksperti su naglašavali da je važno da se uskladimo sa odredbama obavezujuće regulative 428/2009 u smislu definicije i procedure izdavanja dozvola, a da je unutrašnja stvar zemlje da li će kontrolisati više od onoga što je navedenom regulativom propisano. U tom momentu to je bila praksa u zakonodavstvu većine zemalja u okruženju.
U međuvremenu Republika Srbija je praktično ostala jedina zemlja u Evropi koja kontroliše, odnosno izdaje dozvole za uvoz robe dvostruke namene. Naime, zemlje u okruženju su svoje zakonodavstvo u tom smislu već izmenile: Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Albanija.
Naša privreda je kontrolom uvoza robe dvostruke namene opterećena dodatnim administriranjem, prikupljanjem dokumentacije, podnošenjem zahteva, plaćanjem taksi i konačno čekanjem na izdavanje dozvole, čiji postupak je trajao oko 30 dana, čime se smanjivala njena konkurentnost i povećavali troškovi poslovanja privrednih subjekata.
Sa druge strane, strani ulagači koji su investirali u proizvodne kapacitete kod nas ističu da su na ovaj način destimulisani, jer pošto dobijaju dozvole za uvoz iz zemalja članica EU, npr. za uvoz pojedinih mašina ili delova neophodnih za proizvodnju, koje spajaju tzv. robu dvostruke namene, moraju da se izlažu dodatnim troškovima i čekaju na dozvolu nadležnih srpskih organa za uvoz te robe. Najčešće su nam se sa takvim zahtevima obraćale do sada danska kompanija „Grundfos“, nemačka „Milbauer“, ali i velike IT kompanije kao što je „Orakal“, „Cisko“ i drugi.
Imajući navedeno u vidu, predložene su izmene Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, u smislu brisanja odredbi koje se odnose na kontrolu uvoza i izdavanje dozvola za uvoz robe koja se nalazi u nacionalnoj kontrolnoj listi, robe dvostruke namene.
Napominjemo da iz teksta zakona, član 3. nisu brisane definicije koje se odnose na pojam – uvoz i uvoznik, kako bi se zadržala obaveza privrednih subjekata da vode evidenciju o obavljenim poslovima izvoza, ali i uvoza robe dvostruke namene i dostave je po potrebi nadležnim organima na uvid - član 23. zakona, kao i obezbedila mogućnost kontrole obavljanja poslova privrednih subjekata, vezanih za robu dvostruke namene, od strane za to nadležnih organa - član 28. zakona, zbog same prirode te robe.
Takođe, predloženim izmenama i dopunama zakona ne isključuje se obaveza izdavanja dozvola za izvoz i uvoz robe koja se nalazi na listama 1, 2. i 3. Konvencije o zabrani razvoja proizvodnje, skladištenje i upotrebe hemijskog oružja i njihovom uništavanju - Hemijska konvencija, imajući u vidu neophodnost da se shodno međunarodnoj obavezi Republike Srbije po pristupanju navedenoj Konvenciji, vrši redovno godišnje izveštavanje o realizovanom izvozu i uvozu te robe.
S tim u vezi, ukazujemo da će izveštavanje o izdatim dozvolama za izvoz i uvoz robe sa navedenih lista, nesmetano se nastaviti i ako se ukine obaveza kontrole uvoza robe dvostruke namene.
Napominjemo da Republika Srbija mnogo više uvozi robe dvostruke namene, nego što izvozi. Primera radi, prema podacima iz baze ministarstva u 2017. godini izdate su 164 dozvole za uvoz robe dvostruke namene i samo 20 za izvoz. U 2018. godini izdato je 176 dozvola za uvoz i 28 dozvola za izvoz ove robe. Dok u 2019. godini, zaključno sa 16.10. izdato je 137 dozvola za uvoz i 15 dozvola za izvoz robe dvostruke namene.
S tim u vezi, nedvosmisleno je da će ukidanjem kontrole uvoza ove robe, značajno doprineti rasterećenju privrede Republike Srbije i povećanju njene konkurentnosti.
Pozivam vas poslanike da u Danu za glasanje glasate za ove zakone i ove izmene i dopune zakona, jer oni će suštinski da promene, kada su u pitanju ove oblasti i nadam se povoljnom ishodu. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima koleginica Marija Jevđić. Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predloženi zakoni koji su na današnjem dnevnom redu imaju za cilj da poboljšaju poštanske usluge kao i veću zaštitu informacione bezbednosti, a prateći usklađivanje sa evropskom regulativom.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije će podržati zakon o poštanskim uslugama, kao i Predlog zakona o informacionoj bezbednosti

Predlog zakona o poštanskim uslugama ima za cilj da obezbedi veći stepen zaštite korisnika, kao i veću odgovornost pošiljaoca i poštanskih operatera. Kada govorimo o većoj odgovornosti pošiljaoca, ona se odnosi na obaveznu identifikaciju pošiljaoca i evidentiranje registarskog broja ličnih isprava pošiljaoca, odnosno primaoca pošiljki.

Imali smo primer gde su se u poštanskim paketima nalazili različiti sadržaji, pa smo tako u prošloj godini imali slučaj gde je u poštanskom paketu pronađena živa zmija, a vanrednim terenskim nadzorom je utvrđeno da je pošiljalac naveo neistinine podatke i upravo usvajanjem predloženog zakona će se unaprediti postojeća regulativa, tako da nećemo imati više ovakvih primera. Povećanje se i dodatna zaštita građana.

Predložene izmene Zakona o poštanskim uslugama, kao što sam i rekla, predviđaju da se i prilikom slanja i prilikom primanja pošiljki utvrdi identitet pošiljaoca tako što će poštanski operater biti u obavezi da izvrši uvid u ličnu ispravu korisnika, sa fotografijom i evidentira registarski broj lične isprave u cilju utvrđivanja identiteta pošiljaoca.

Prikupljene podatke poštanski operateri moraju da čuvaju najmanje godinu dana i da ih čuvaju kao poslovnu tajnu, koristeći ih isključivo za ovu svrhu za koju su i prikupljeni. Ono što može biti potencijalni problem je da li su se poštanski operateri pripremili za skladištenje i čuvanje tih podataka. Sa druge strane, treba pripremiti korisnike na novi način slanja pošiljki. Mislim da će resorno ministarstvo to raditi transparentno i kroz jedan vid javne kampanje otkloniti sve nedoumice.

Pohvalno je da je resorno ministarstvo tokom javne rasprave uključilo velike poštanske operatere u procesu donošenja zakona, da su njihove sugestije uzete u obzir i većim delom usvojene. Naravno, u skladu sa zakonom.

Inače, u Srbiji posluje oko 55 kurirskih službi. Ono po čemu je specifična zemlja je da naši građani, firme, za slanje paketa uglavnom koriste tzv. ekspres uslugu, a to podrazumeva da kurir na kućnom pragu preuzme paket i da ga isporuči na ruke. Taj vid usluge beleži kontinuirani trend rasta u Srbiji i zbog cene same usluge, ali i zbog toga što pošiljalac ne mora da dolazi na šalter, pa time i dobija na vremenu.

Predloženi zakon o informacionoj bezbednosti ima za cilj usklađivanje sa odredbama informacionih sistema u EU koji je usvojen u julu 2016. godine i doprineće boljoj povezanosti svih učesnika u oblasti informacione bezbednosti, kao i razmeni informacija i međusobnoj podršci u slučajevima koji značajno ugrožavaju informacionu bezbednost u Srbiji.

U Srbiji je inače Strategija razvoja informacione bezbednosti za period od 2017.-2020. godine, kojom su utvrđeni strateški prioriteti razvoja u ovoj oblasti. Jedinstvena Srbija smatra da se puno ulaže i radi na informacionoj bezbednosti i prema indeksu razvoja nacionalne informacione bezbednosti, Srbija je na desetom mestu na listi od 69 zemalja. Imajući u vidu podatak da se na svakih 39 sekundi dogodi jedan sajber napad, a da hakeri u toku samo jednog minuta zarade čak 2,9 miliona dolara i da je šteta od sajber kriminala u svetu godišnje oko 600 milijardi dolara, usvajanjem ovog Predloga zakona informaciona bezbednost u Srbiji će biti veća i pomoći će celom društvu da se oseća bezbednije.

Primenom ovog zakona moći ćemo da odgovorimo i izazovima i da se suprotstavimo visoko tehnološkom kriminalu. Srbija je među prvima uspostavila posebno tužilaštvo za borbu protiv visoko tehnološkog kriminala, kao i posebno odeljenje u MUP-u za borbu protiv visoko tehnološkog kriminala. To govori o rešenosti Srbije da se bori protiv sajber kriminala i da poveća informacionu bezbednost naše zemlje.

Treba pohvaliti MUP koji u saradnji sa Interpolom, Evropolom i drugim regionalnim organizacijama radi na suzbijanju sajber kriminala. U MUP-u posebno obučeni policijski službenici, opremljeni najsavremenijom tehnikom i softverima svakodnevno rade na suzbijanju visoko tehnološkog kriminala i utiču na to da informaciona bezbednost naše zemlje bude na visokom nivou.

Kada govorimo o informacionoj bezbednosti Srbije, da bi ona bila potpuna treba obratiti pažnju na upućenost lokalnih samouprava i tu treba pružiti podršku za unapređenje informacionih sistema, kapaciteta IT službenika i procedure za upravljanje podacima građana. Većina gradova i opština u Srbiji može da se nosi sa potencijalnim hakerskim napadima i to se vidi kroz analizu Kancelarije za e-upravu, ali je prilično ranjiva na potencijalnim internim zloupotrebama informacija. Treba raditi na edukaciji i većem mehanizmu kontrole odliva informacija kako bi se povećala zaštita podataka na nivou lokalnih samouprava, samim tim i njihova bezbednost.

Sam tehnološki razvoj donosi nove probleme koji se tiču bezbednosti, a najosetljivija grupa su deca i oni su najviše izloženi riziku od prevara, ucena i zlostavljanja putem interneta. Želim da pohvalim kontakt centar za bezbednost dece na internetu, koji ima za cilj da savetuje kako se zaštititi na internetu i mogućnost prijave ugrožavanja bezbednosti dece. Ovim kontakt centrom su preduzete preventivne mere, kako problem bezbednosti dece na internetu ne bi eskalirao i u njegov rad su uključeni Ministarstvo prosvete, rada, unutrašnjih poslova i Republičko javno tužilaštvo.

Svesni smo činjenice da su internet i društvene mreže sve dominantnije u našim životima i da mladi sve više vremena provode koristeći savremene tehnologije, te informaciona bezbednost predstavlja izazov, ne samo za državu, nego i za samo društvo, i smatram da je edukacija i digitalna pismenost mogu doprineti da bezbednost na internetu bude što veća, jer poznavanje sa potencijalnim zloupotrebama, ne samo dece, nego i odraslih, smanjuje se rizik od eventualnih posledica.

Mene, kao roditelja, zgrožava podatak da se kod dece od tri godine, već javlja zavisnost od igrica, koje za posledice imaju nezdrav psihofizički razvoj dece. Kao sportista, ali prvenstveno, kao roditelj, koristim priliku da apelujem na sve roditelje, da svoju decu usmere na sport, nije bitno koji, bitno je da se deca bave sportom, da svoje slobodno vreme koriste za druženje sa vršnjacima, da se igraju ispred zgrade ili u parku, a da računare i telefone koriste kako bi unapredili i pratili savremene načine učenja. Tako ćemo izbeći primer Kine, u kojoj postoje čak i klinike gde se deca i odrasli odvikavaju od igrica.

U Srbiji je poznata potreba za prevencijom i ranom obukom najmlađih, odnosno da imaju nastavu o bezbednosti, u okviru koje je jedna od najvažnijih tema, upravo informaciona bezbednost, prevencija nasilja i zloupotreba na internetu. Upravo se zbog toga i održavaju razne radionice i želim da pohvalim „IT karavan“ koji organizuje takmičenje naših učenika iz digitalne pismenosti i bezbednosti, pored toga edukacija o bezbednosti na internetu sprovodi se i putem predavanja, koje predstavnici kontakt centra drže u školama za roditelje i za decu.

Važan je i uloga Nacionalnog centra, koji se ogleda u podizanju svesti o značaju informacione bezbednosti, informisanje u javnosti o incidentima i pružanju pomoći u slučaju incidenta.

Predlog zakona koji se odnosi na potvrđivanje akata Svetskog poštanskog saveza, se ogleda u tome da Srbija svakodnevno radi na modernizaciji standarda poštanskih razmena, ispunjavajući misiju Svetskog poštanskog saveza, a to je unapređenje univerzalne poštanske usluge. Treba istaći podatak da je Srbija bila među 22 zemlje osnivača, davne 1874. godine, kada je i osnovan Svetski poštanski savez.

Kao što sam i na početku rekla, poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati sve predložene zakone, koji su na dnevnom redu, ove sednice. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ana Karadžić.

Izvolite.

...
Pokret socijalista

Ana Karadžić

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o poštanskim uslugama, Zakon o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti.

Pre svega, želim da naglasim da će naša poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka i Ujedinjena seljačka stranka, u danu za glasanje podržati sva tri predloga.

Svesni smo da se Srbija svakim danom modernizuje. Svedoci smo da se sve više uvodi digitalizacija u uslužni sektor, kako u institucije, tako i u javna preduzeća i da one postaju sve više servis građana.

Zakon o poštanskim uslugama koji je pred nama, pre svega definiše sveobuhvatno ovu oblast, uređuje je kako bi na najbolji mogući način odgovorila potrebama građana, kako bi im omogućilo da budu korisnici univerzalnih poštanskih usluga, kako bi im omogućilo pristupačne cene, ali pre svega i konkurentnost, ekonomičnost i delotvornost samih usluga, koje na kraju krajeva utiču i na kvalitet.

Obzirom na sve širu rasprostranjenost digitalizacije, ovim zakonom takođe su predložena rešenja koja poboljšavaju bezbednost poštanskih pošiljki, što između ostalog predstavlja i način da se uskladimo sa propisima koje od nas zahteva EU. Takođe, ovim zakonom sve više je definisana odgovornost poštanskih operatera, kao i naknada ukoliko dođe do određene štete.

U skladu sa ovim, htela bih pre svega da istaknem Poštu Srbije, kao javno preduzeće, jedan od učesnika tržišta poštanskih operatera, koja na našu veliku sreću ima pohvale građana i u prethodne dve godine je dobila prvo mesto kao omiljeni brend, kada govorimo o uslužnim delatnostima, a drugo mesto kada govorimo o ekspres servisu koji građani koriste.

To nam govori da su usluge iz raznih sfera u Srbiji na sve bolji način organizovane, da se modernizuju, digitalizuju i da zaposleni koji rade u poštama, a više ih je od 15 hiljada, uspeli su prethodnih godina da ostvare dobit od 2,3 milijarde dinara što pre svega treba pohvaliti, jer oni su ti koji nose celu priču.

Takođe, Pošte Srbije su veoma značajne kada govorimo i o pomoći institucijama da digitalizuju svoje procese, kao na primer kada govorimo o izdavanju elektronskim putem vozačkih dozvola itd, jer Pošta Srbije ima veoma rasprostranjenu logistiku.

Takođe, na dnevnom redu pred nama je i potvrđivanje akata Svetskog poštanskog saveza. Mi smo dužni prema tom međunarodnom ugovoru da ovaj predlog zakona usvojimo u danu za glasanje, ali takođe će na ovaj način biti omogućeno nešto čime se mi sve više bavimo prethodnih godina, a to su osnovna načela, zadovoljenje osnovnih načela zaštita životne sredine i u ovoj sferi.

Takođe, na dnevnom redu je veoma važan predlog zakona, to su izmene i dopune Zakona o informacionoj bezbednosti. Kada govorimo o današnjem poslovanju, sve više preduzeća, odnosno skoro sva preduzeća, 99%, koristi informacione komunikacione tehnologije što dalje omogućava da postoji veliki bezbednosni rizici.

Digitalizacijom javnog sektora i sve efikasnijim načinom podrške građanima, smanjeni su troškovi poslovanja, procesi su automatizovani, brzina komunikacije se povećava, što naravno dovodi do mogućnosti visoko-tehničkog kriminala koji nažalost ne poznaje granice, već je potrebno i da sarađujemo sa međunarodnom zajednicom kada govorimo o ovoj temi.

Mi iz Pokreta socijalista smo veoma zainteresovani za ovaj zakon da se on usvoji. Podržavamo ga iz razloga što smatramo da je važna bezbednost podataka, pre svega Ministarstva vojske, odnosno odbrane koje vodi naš predsednik Aleksandar Vulin, ali takođe i Ministarstva unutrašnjih poslova.

Nedavno smo imali priliku da čujemo i predstavljanje Projekta - unapređenja usluga elektronske uprave sa Svetskom bankom, gde će prema planu biti uloženo 55 miliona dolara i omogućiće se digitalizacija preko 30 usluga elektronske uprave koje će biti dostupne građanima putem interneta i putem mobilnih telefona.

Jedan od najvažnijih elektronskih sistema jeste elektronska pisarnica koja će sve obuhvatiti, komunikaciju državnih organa, privrede i građana, i značajno olakšati građanima da završavaju svoje poslove i potrebe.

Upravo zbog ovih projekata koji su implementirani, ali i zbog onih u koje se ulaže, pre svega mora postojati tajnost podataka i moramo sve više ulagati u suzbijanje visoko-tehničkog kriminala. Srbija je zemlja sposobnih i pametnih, vrednih, inovativnih ljudi koji u ovu digitalizaciju sve više implementiraju i mi smo dužni da nastavimo tim putem.

Još jednom ću da naglasim da će Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka u danu za glasanje podržati sva tri zakona. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospođo Karadžić.
Reč ima Nataša Mihailović Vacić. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Nataša Mihailović Vacić

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala, predsedavajući.

Koleginice i kolege, uvaženi gosti, ja ću se u svom izlaganju fokusirati na Predlog izmena i dopuna Zakona o informacionoj bezbednosti.

Ključna dva razloga za izmene i dopune zakona su, kao što smo čuli i u uvodnom obraćanju ministra Đorđevića, jesu usklađivanje sa odredbama NIS direktive EU o bezbednosti mreže i informacionih sistema, a drugi razlog je unapređenje postojećih zakonodavnih rešenja na osnovu potreba koje su utvrđene kroz dosadašnju primenu zakona o informacionoj bezbednosti.

Živimo u eri interneta i u svetu u kom smo svedoci mnogobrojnih izazova na polju informacione bezbednosti. Svakim danom sve više postajemo svesni značaja ove oblasti i svakim danom postajemo svesni ranjivosti uređaja koje koristimo, sistema koje koristimo, softvera i svesni smo takođe da je ovo jedan globalni problem.

Informaciona bezbednost više ne može da se posmatra odvojeno od bezbednosti u fizičkom svetu, a šteta koja nastane kao rezultat sajber napada vrlo je stvarna i izaziva stvarne posledice i u fizičkom svetu.

Ipak, zbog specifičnosti vezanih za tehnologiju vrste počinioce i žrtve takvih napada, pitanje informacione bezbednosti zahteva posebnu brigu svih koji se bave internetom.

Sve češće smo svedoci toga da se svet suočava sa starom istinom, istinom koju znamo još od pojave interneta da tehnologija može da bude korisna i preteća, da se može upotrebljavati i zloupotrebljavati. Ono što može da se upotrebi u korist društva može da se upotrebi, nažalost, i na njegovu štetu.

Internet je integrisan u skoro sve oblike ljudske delatnosti, pa je samim tim povećana i ranjivost savremenog društva od sajber napada. Internet je deo kritične, globalne infrastrukture i mnogi bitni servisi savremenog društva, kao što su e-trgovina, e-bankarstvo i ostale usluge vrlo su osetljive na te napade.

Informaciona bezbednost je i jedan od strateških prioriteta u razvoju informacionog društva. Naša država svesna je svih pretnji koje prate razvoj novih tehnologija i sistema.

Dakle, odmah da naglasim na početku da bude još jasnije, mi se kao država ne suočavamo ni sa čim posebnim u odnosu na ono sa čime se suočavaju i druge zemlje u svetu. Hakerski napadi su više pravila, nego što su incidenti. Hiljade kompanija, pa i cele države na udaru su sajber napada i svi ti uticaji diktiraju potrebu da se nađu bolja sistemska rešenja i unapređuju postojeća kao odgovor na probleme na polju informacione bezbednosti.

Naravno, kao što rekoh, i ponoviću još jednom, Srbija nije nikakav izuzetak u tome. Sajber prostor ne poznaje fizičke granice, pa time ni Srbija nije izdvojena, već je deo ukupne mreže.

Samo jedno malo podsećanje, u Srbiji su oči javnosti na probleme napada u sajber prostoru skrenuli slučajevi napada na internet stranicu jedne velike osiguravajuće kompanije pre nekoliko godina.

Zatim je 2014. godine, napadnut sajt Uprave za digitalnu agendu, Agencije za privatizaciju, čak i napad na sud u Nišu. Primetan je i porast broja finansijskih prevara čija meta su banke, građani, ali i zaposleni u bankarskom sektoru. Najčešći ciljevi takvih napada jesu sticanje finansijske koristi, ali cilj, naravno, kao što znamo može da bude i krađa ličnih podataka, brojeva računa platih kartica i tako dalje.

Visoko tehnološki kriminal je posle terorizma možda i najveća pretnja globalnoj bezbednosti i zato se sa tehnološkim razvojem moraju paralelno unapređivati i tražiti novi načini zaštite i zajednički odgovor na te probleme.

Navešću još jedan primer napada od pre dve godine kada je jedan hakerski napad blokirao oko 200 hiljada računara širom sveta. Taj napad u Srbiji nije ugrozio kritičnu infrastrukturu, prijavljeno je nekoliko pojedinačnih slučajeva, ali je važno da istaknem navodeći ovaj primer, da su nadležne službe odmah upozorile građane i institucije koje mere treba da preduzmu kako bi povećali zaštitu svojih računara i informacionih sistema.

Izmenama i dopunama zakona o kojem diskutujemo definisani su precizno incidenti koji treba da se prijave, a koji mogu da imaju značajan uticaj na narušavanje informacione bezbednosti.

Određena je, takođe i obaveza informacionih sistema od posebnog značaja, da dostavljaju statističke podatke o incidentima koji mogu da utiču na narušavanje informacione bezbednosti.

Uspostavljanje jedinstvenog sistema za prijem obaveštenja o incidentima, značajno je unapređen u odnosu na važeći zakon. Ovo rešenje doprinosi efikasnosti samog prijavljivanja incidenta i što je još važnije, o potpunoj informisanosti svih relevantnih učesnika koji će intenzivnije sarađivati sa svim operatorima IKT sistema od posebnog značaja u smislu podrške, preporuka i davanju saveta za zaštitu. O tome je govorio i ministar Đorđević u uvodnom obrazloženju.

Dakle, uprkos globalnim pretnjama i rizicima od sajber napada, Srbija je prema indeksu razvoja nacionalne informacione bezbednosti prošle godine bila na 10 mestu, na listi od 69 zemalja, koje je utvrdila E-Governance Academy. Tu poziciju Srbija je zauzela, pre svega, zahvaljujućim visokim ocenama za borbu protiv sajber kriminala, kao i za regulativu u toj oblasti i zaštitu ključnih servisa.

Usvajanjem izmena Zakona o informacionoj bezbednosti potpuno se usklađujemo i sa evropskom Direktivom o mrežnoj i informacionoj bezbednosti i unapređuju se, kao što sam već rekla, postojeći mehanizmi u definisanju mera zaštite od bezbednosnih rizika u informacionim sistemima.

Čitajući izmene i dopune Zakona o informacionoj bezbednosti, vrlo je jasno da smo kao država svesni rizika i otvoreni za digitalnu transformaciju. Dakle, spremni za sve izazove koje donosi budućnost kada govorimo o informacionoj bezbednosti.

Za kraj ovog prvog obraćanja, poslanička grupa SDPS podržaće i ovaj, ali i ostale zakone na dnevnom redu ove sednice. Hvala vam.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, gospođo Vacić Mihajlović.

Reč ima Snežana Petrović.

Izvolite, gospođo Petrović.

...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Snežana B. Petrović

Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije
Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, cenjeni građani, kao ovlašćeni predstavnik PUPS, u ime mojih koleginica i kolega, osim časti, imam veliku obavezu i odgovornost proisteklu iz dugogodišnjeg staža u poštanskom sistemu da o predlozima zakona o kojima danas raspravljamo iznesem sledeće.

Podsetiću samo da je poštanski saobraćaj u Srbiji uspostavljen 1840. godine. O razvoju telegrafskog, telefonskog saobraćaja, o prvim poštanskim markama, neću sada govoriti, ali ću reći da je prvo Ministarstvo pošte, telegrafa i telefona ustanovljeno 1918. godine.

Vratiću se na 1874. godinu, na osnivanje Svetskog poštanskog saveza iz jednog za nas veoma važnog razloga, a to je da su tada 22 zemlje osnivači, formirali ovu najveću i najstariju međunarodnu organizaciju.

U kakvom društvu je tada bila mlada Kneževina Srbija, evo čuće te. Austrija, Belgija, Danska, Egipat, Francuska, Grčka, Holandija, Italija, Luksenburg, Nemačka, Norveška, Portugalija, Rumunija, SAD, Španija, Švajcarska, Švedska, Turska, Ugarska, Velika Britanija, to su zemlje sa kojima je mlada Kneževina Srbija formirala Svetski poštanski savez, prepoznajući još tada važnost, značaj i ulogu pošte za sistem i za državu i za narod, zapravo.

Svetski poštanski savez, rekoh vam, predstavlja najstariji oblik multilateralne saradnje na svetu. On je načinio i povezao ceo svet u jedinstvenu teritoriju, zauzeo jednu razmenu pismonosnih pošiljki.

Organizacija i funkcionisanje Svetskog poštanskog saveza zasnivaju se na aktima donetim usaglašenom voljom svih zemalja članica. Princip jedinstva poštanske teritorije za razmenu poštanskih pošiljki, pismonosnih takse i sloboda tranzita, predstavljaju osnovicu delovanja Svetskog poštanskog saveza.

Tako i ova akta o kojima danas razgovaramo nose obavezu usvajanja. Naše članstvo od osnivača uspešno traje do danas i nikada nije bilo prekidano, čak ni u vreme čuvenih sankcija koja je Srbija morala da istrpi.

Svetski poštanski savez je, takođe, nekoliko puta nagrađivao Javno preduzeće „Poštu Srbije“. Pomenuću samo Zlatni sertifikat za najbrže rastući kvalitet usluga u jugoistočnoj Evropi, zatim Bronzanu povelju EMS Kooperative, za kvalitet EMS usluge, nagradu Fonda za kvalitet Svetskog poštanskog saveta, za najbolje implementirani projekat, proširenja AMQM sistema za automatsko merenje kvaliteta, te i prvu nagradu za poštansku marku na konkursu „Post Evrope“, kao podorganizacije Nacionalni Muzički instrumenti 2014. godine. Toliko o tim ranijim datumima, o istoriji Pošte.

Postoje i neki datumi i neke godine koje su veoma važne, a vezuju se za noviju istoriju Pošte. Pa, evo da kažem da vi „Poštu Srbije“ u onom smislu, kako ona danas funkcioniše poznajete od 1989. godine, kada je ona registrovana kao Javno preduzeće PTT saobraćaja Srbija. U godinama koje su potom sledile, iznedrilo je mnoge ćerke kompanije i to izuzetno uspešne. Primera radi, 1993. godine, Banka Poštanske štedionice, danas najveća domaća i najjača domaća banka. Godina 1994. kompanija „Mobtel“, koju je država kasnije prodala za milijardu i po evra.

Godine 1997. PTT sistem izdvojio je „Telekom Srbije“, koji je potom u postupku privatizacije bio prodat Italijanima i Grcima. Nedugo zatim, „Pošta Srbije“ izvršila je nalog osnivača, podigla hipotekarni kredit u iznosu od 219 miliona evra i otkupila italijanske akcije povraćajući tako većinsko vlasništvo nad „Telekomom“.

Ovaj kredit „Pošta Srbije“ još uvek otplaćuje iz sopstvenih prihoda i bez ičije pomoći. Složićemo se da su ovo velika sredstva, veliki novci i da ih je danas teško zaraditi.

I još jedno odricanje u pogledu „Telekoma“ mogli su da podnesu radnici Pošte. Odrekli su se pripadajuće dividende u korist kupovine „Telekoma“ Srpske i pozicioniranja današnjeg „Telekoma“, kao regionalnog lidera što on nesumnjivo i jeste, osamdeset posto akcija „Telekoma“, pošto je potom prenela na državu bez naknade, bez i jednog dinara.

Eto, šta je ovaj sistem učinio za državu, za društvo i za narod uopšte i dokle je on danas stigao najbolje govori da je Pošta danas narasla u sistem koji raspolaže najvećom infrastrukturom i logističkom poslovnom mrežom u zemlji koja pokriva teritoriju Republike Srbije i delove Kosova i Metohije.

Usluge Pošte dostupne su posredstvom 1.534 korporativne Pošte, one koje vi poznajete, u koje ulazite da plaćate račune. Dakle, imamo mi tu izdvojene korporativne šaltere, izdvojene ugovorne Pošte, pokretne korporativne šaltere. To je preciznije 4.500 šaltera povezanih u PostTIS informacioni sistem najveću računarsku mrežu u zemlji koji su samostalno kreirali vrsni stručnjaci Pošte i to je zapravo jedan od prvih najvećih IT projekata u državi.

Danas imamo i druge o kojima će verovatno moje koleginice i kolege preciznije govoriti.

Na šalterima Pošte dnevno se usluži 1,3 miliona korisnika nekom od 566 ponuđenih usluga. Sve ovo ne bi bilo moguće da to ne izvršava 14 hiljada i nešto stručnih i posvećenih radnika, kako na šalterima, tako i na preko tri i po hiljade dostavnih poštanskih reona u tri regionalna poštansko-logistička centra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, 15 lokalnih poštansko-logističkih centara širom Srbije, tri Pošte carinjenja, 32 post-šop prodajna mesta. Sve to sa flotom od 3.749 različitih transportnih sredstava u 1.700 objekata širom Srbije.

Nakon definisanja Pošte, kao ozbiljnog pružaoca usluge elektronske uprave završetkom projekta centralnog sistema elektronskih matičnih knjiga i zauzimanje dominantnog učešća na tržištu elektronskih sertifikata, formiran je i komunikacioni brend „Pošta net“, u okviru kojeg se nudi paket digitalne televizije široko pojasnog interneta.

Zahvaljujući najsavremenijoj tehnološkoj infrastrukturi, Pošta unapređuje komunikaciju sa inostranim upravama, primenjuje nove koncepte, prerade i transporta pošiljaka, racionalizuje troškove i istovremeno poboljšava kvalitet uslova za rad naših zaposlenih.

Profitabilnost, rast i razvoj ključne su odrednice poslovanja Pošte Srbije. Poslednja decenija pošte naročito je obeležena mnogim izazovima, ali i impresivnim postignućima. Primera radi, dobit Pošte u 2012. godini iznosio je 1,2 milijarde dinara, da bi 2016. godine dostigao 3,6 milijardi dinara.

Podržavajući mere finansijske konsolidacije Vlade, kao odraz dobrog poslovnog rezultata, Pošta je u republički budžet uplaćivala najveći deo, tačnije 70-75% ostvarene dobiti na godišnjem nivou.

Pošta Srbije je u ovom periodu odlično poslovala. Osim impresivnih rezultata izgradila je i stabilnu osnovu za dalji razvoj. Takođe, Pošta je jedna od retkih javnih preduzeća koja ispunjava sve svoje obaveze na vreme, puni budžet Republike Srbije iz kog se dele plate profesorima, lekarima, ali i penzije penzionerima.

Slikovitije rečeno, ukupna davanja Pošte po svim osnovama na godišnjem novu čine ukupno 1% ukupnog republičkog budžeta. Tokom ove poslednje decenije, vredne pomena jesu i akcije „52 pošte za 52 nedelje u selima Srbije“ i akcija „Država Srbija u selima Srbije“, koja predviđa da po tačno utvrđenom rasporedu i vremenu poštanski činovnik, opštinski činovnik i lekar obilaze najudaljenija sela u Srbiji. Ovaj projekat živi u 11 lokalnih samouprava.

Da, tako je to bilo za mandata tadašnjeg direktora, gospodina Krkobabića, koji danas na ministarskoj dužnosti uspešno realizuje i plan „500 zadruga u 500 sela“.

Reći ću ovom prilikom da Pošta godinama održava trend pozitivnih kretanja, poslovnu efikasnost i uspešnost i to sve zahvaljujući dobrom upravljanju poslovnim procesima i racionalizacijom troškova. U 2018. godini ponovljen je dobar poslovni rezultat i ostvaren neto dobit u iznosu od 2,3 milijarde. Najveći deo prihoda ostvaren je od komercijalnih usluga, nešto manje od 50%, dok su prihodi od rezervisanih poštanskih usluga iznosili 33%.

Potvrdu uspeha i značaja Pošta je dobila i visokim rangiranjem na listi „top 300“, kao najuspešnije javno preduzeće u Srbiji, koje dobitkom generiše skoro trećinu iskazanog neto dobitka ostalih javnih preduzeća.

Šira zajednica i korisnici prepoznali su ulogu i nagradili poštu dostojnim priznanjima na tradicionalnom konkursu „Moj izbor“, proglašenjem Pošte za omiljeni brend u 2018. godini u kategoriji transport među 780 proizvoda i brendova, dok je drugo mesto pripalo kurirskom servisu Pošte Srbije „Post ekspresu“, čime je još jednom odano priznanje kvalitetu.

Vlada Republike Srbije i NALED dodelili su Pošti plaketu „fer kompanije“ za podršku u nagradnoj igri „Uzmi račnu i pobedi“ i doprinosu u borbi protiv sive ekonomije.

Misija Pošte Srbije, kao nacionalnog tržišnog lidera i javnog poštanskog operatora je da svim stanovnicima naše zemlje, pod istim uslovima, obezbedi pružanje univerzalne poštanske usluge, kao delatnosti od opšteg interesa, sastavljene od skupa poštanskih usluga, koje se obavljaju u kontinuitetu na čitavoj teritoriji Srbije, u okviru propisanog kvaliteta, po pristupačnim cenama i jednakim uslovima za sve korisnike, bez obzira da li oni žive u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu ili onom mom najudaljenijem selu na Kopaoniku Sudimlja ili u Gornjem Ljubišu ili u Gostilju ili negde na nekom drugom mestu.

Ekskluzivno pravo za obavljanje rezervisanih usluga u okvirima određenih limita po masi i ceni, koje garantuje država ovim zakonom menja se i sa sto grama spušta se na 50, time se liberalizuje tržište i zakon usklađuje sa direktivom EU.

Ovo ekskluzivno pravo zapravo zakon je propisao da bi javni poštanski operator sa onom obavezom usluživanja i opsluživanja čitave teritorije Republike Srbije, naročito planinskog i ruralnog područja, odnosno nerentabilne teritorije, služilo kao određena nadoknada za tu vrstu nerentabilnosti, što naša konkurencija, privatne kompanije nemaju kao obavezu. Dakle, 57-8 privatnih operatora na području Republike Srbije koji pružaju poštanske usluge mogu da biraju delove Srbije u kojima će da posluju. Naravno, oni najčešće biraju urbane, gusto naseljene gradske sredine i na jedan jednostavan, brz i lak način ostvaruju profit.

Pored toga što zakonsko rešenje predviđa obezbeđivanje uslova za obavljanje i održivost univerzalne poštanske usluge, te podizanje nivoa bezbednosti poštanskih pošiljaka, ovim Predlogom zakona obezbeđuje se i veći stepen zaštite korisnika poštanskih usluga, kako pošiljalaca tako i primalaca.

Takođe, utvrđuje se i odgovornost poštanskog operatora i naknada štete koju je operator dužan da nadoknadi korisniku po osnovu utvrđene odgovornosti. Utvrđuje se i definiše odgovornost pošiljaoca.

Takođe, zakon predviđa i veće nadležnosti RATEL kao regulatora na poštanskom tržištu. Još u zakonu vidimo da se predviđa i veće obezbeđivanje dostupnosti usluga osobama sa invaliditetom, pa samim tim u završnom delu zakona usklađuje se i sa drugim zakonima i njihovim odredbama.

Ono što je novina u ovom zakonu, a to je poglavlje o poštanskim markama. To predstavlja novinu. Dosadašnji zakon nije predviđao ponašanje u pogledu proizvodnje, prodaje i izdavanja poštanskih maraka. Sada se to jasno definiše, javni poštanski operator izrađuje redovne, prigodne i personalizovane poštanske marke i o tome mora podnositi izveštaj ministarstvu, a za eventualni prekršaj snosiće sankcije.

Pored pretežne delatnosti, pošta u svom asortimanu, kao što rekoh, ima 566 različitih usluga po meri građana, malih i srednjih preduzeća, velikih korporacija, državnih organa i uprave. U segmentu tog komercijalnog servisa jesu promet i distribucija, kao što rekoh, poštanskih maraka i vrednosnica finansijske delatnosti, zastupanje i posredovanje u osiguranju, u oblasti telekomunikacija, kablovske, bežične, satelitske i ostale telekomunikacione usluge, računarsko programiranje i informacione uslužne delatnosti povezane sa telekomunikacijama, štamparska izdavačka delatnost, drumski prevoz tereta, skladištenje i iznajmljivanje nekretnina i upravljanje njima.

Primera radi, obim pruženih usluga tokom 2018. godine iznosi 457 miliona izvršenih usluga za naše građane i privredu. Ove komercijalne usluge pošta obavlja, ali obavljaju i druge kompanije uz dozvolu RATEL-a, s obzirom, da u ovom segmentu postoji slobodna konkurencija.

Još jednom ću reći, po svim kriterijumima koje je propisala Vlada Republike Srbije 2012. godine, i po ovom zakonu, kao što vidite, pošta odavno nije monopolista već tržišno pozicionirano preduzeće i to u veoma oštroj konkurenciji, sa, kao što rekoh, 57 operatora u osnovnoj poštanskoj delatnosti, preko 1.000 konkurenata u oblasti IT i konkurenti su nam, naravno, i sve poslovne banke gde pošta još uvek pruža veći broj finansijskih usluga nego što to na drugoj strani pružaju sve poslovne banke zajedno.

Ubrzani razvoj poštanskog saobraćaja karakteriše pojava velikog broja poštanskih operatora. E, sad, da bi došlo do podizanja kvaliteta poštanskih usluga, efikasnijeg funkcionisanja poštanske mreže, unapređenja pristupa poštanskoj mreži, razvoja tržišta poštanskih usluga shodno potrebama privrede i građana Republike Srbije i stvaranja uslova da obavljene univerzalne poštanske usluge budu u potpunosti u skladu sa društvenom, ekonomskom i tehnološkom situacijom u Republici Srbiji, nadležno ministarstvo mora ovaj zakon po usvajanju da sprovede u praksi, da obezbedi jedan jednak tretman za sve učesnike na poštanskom tržištu i naročito je važan kontrolni mehanizam i sankcionisanje prekršaja i prijava, kako kod javnog poštanskog operatora, tako i kod svih drugih pružalaca usluga.

Nisam sigurna da je dosadašnje zakonsko rešenje baš u potpunosti na ovaj način regulisalo položaj kako javnog poštanskog operatora, tako i drugih privatnih operatora.

Stiče se utisak da je javni poštanski operator iliti „Pošta Srbije“ bio opterećen mnogim uredbama, pravilnicima, zbirkama, izveštajima i podacima koje je morao dostavljati i odgovarao na svaku prijavu koja je usledila, što se tiče građana, dok to nisam sigurna da su u jednakom morale i privatne kompanije koje pružaju usluge poštanske delatnosti.

Jednak pristup je garant svim učesnicima za dobro regulisano poštansko tržište. Naročito je važno da nova zakonska regulativa i inspekcijski nadzor u ovom ministarstvu utiče na suzbijanje nelegalnih poštanskih tokova, jer vraćanjem poštanskih pošiljaka u legalne tokove, suzbija se siva ekonomija, a samim tim, puni se i čuva budžet Republike Srbije.

Živimo u vremenu dosta dinamičnih promena, tehnološke i IT revolucije, u vremenu velikih izazova. Mogu reći da „Pošta Srbije“, stvorena na dosadašnjim osnovama radom, znanjem, iskustvom, generacija i generacija poštanskih službenika, može biti jedna vrsta garancije da će ova i sva buduća iskušenja uspešno prevazići, zato što snagu i stvaralački potencijal vidimo u zaposlenima. Nešto ispod 15.000 zaposlenih u „Pošti Srbije“ ključni su resursi ovog sistema, čije je radno mesto sigurno samo uz pronalaženje i uspešno izvršavanje novih poslova i poštovanje ekonomskih kriterijuma u svim segmentima.

Ne sme biti viška radnika, govorili smo ranije. Poslovi se moraju tražiti. Danas u vreme velikih migracija ne sme biti ni manjka radnika, radna snaga se mora obezbediti, kao i adekvatna zarada za izvršeni posao, ukoliko želimo da očuvamo kvalitet i ispunimo obavezu iz ovog predloga zakona.

Ujedno, povećanje zarada i veći stepen uposlenosti, odnosno smanjenje stope nezaposlenosti, jesu politika Vlade i našeg predsednika Vučića, od naroda dobijeno poverenje koje se izvršava i mora biti izvršeno na najbolji način.

„Pošta Srbije“ 180 godina svoga postojanja i rada obeležava naredne 2020. godine, što je veoma, zapravo, redak jubilej u poslovnom svetu u Srbiji.

Na kraju, moram da kažem, u svom dugom postojanju, pošta na centralno mesto postavlja zadovoljstvo naših korisnika, koji je jedini garant i zalog dobre poslovne politike i budućeg razvoja. U isto vreme, pošta iskazuje visok stepen socijalnog dijaloga i solidarnosti sa društvenom zajednicom i podstiče promociju najviših civilizacijskih vrednosti.

Pohvaliću i ove izmene u Zakonu o informacionoj bezbednosti, naročito onaj segment o zaštiti dece na internetu.

Za ovo moje obraćanje ovoliko.

Poslanička grupa PUPS podržaće ove zakone, ali će takođe uzeti aktivno učešće u raspravi u pojedinostima, po amandmanima, sa ciljem da dobijemo što bolji i kvalitetniji zakon, po meri naših građana, naše privrede, kako bi obezbedili što bolje i konkurentnije poštansko tržište.

Poslanička grupa PUPS i ja lično sa zadovoljstvom ćemo podržati ove zakone, u nadi daćemo kroz amandmane definisati još neke stvari koje vidimo kao neophodne i mislim da ćemo u tom smislu naići na razumevanje. Ujedno pozivam kolege i koleginice da glasaju za ove zakone. Hvala vam.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima Stefana Miladinović. Izvolite.