Zahvaljujem kolega Ljubenoviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dubravko Bojić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Dubravko Bojić želi reč? (Da.)
Izvolite kolega Bojiću.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na značaj teme i aktuelnost problematike kojom se Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama bavi, iskren da budem očekivao sam podršku za ovaj predlog, jer nije u pitanju politika, ni ideologija, u pitanju je zdravlje ljudi, a ono mora biti ne samo privilegija i najveća vrednost svakog društva i pojedinca, već i njegov zaštitni znak.

Kako se izboriti protiv ovog zla, SRS smatra da svi zajedno kao sistem, kao društvo možemo i moramo uraditi mnogo više, jer ako se budemo samo oslonili na policiju, BIU i tužilaštvo, rezultati ove borbe će biti neubedljivi. Predlažem da se na nekom TV kanalu sa nacionalnom frekvencijom u redovnom terminu uvede emisija u kojoj će se govoriti o ovoj galopirajućoj pošasti 21. veka.

Edukacija je najefikasnije sredstvo i lek. Stalno ponavljanje, posebno najugroženijoj grupi, a to je školska populacija, da ne uzimanjem droge nisu slabiji već jači. Ja bih dodao, ovde i primer nekih zemalja koje u TV emisije upravo dovode zavisnike, pa kada mladi ljudi vide na šta liči čovek i do čega ga je droga dovela, makar će se malo zamisliti pre nego što se odluče na takav korak.

Država ne radi dobro, niti dovoljno u borbi protiv ovog zla. Kada uhvate nekoga dilera, umesto da ga kazne kao za pokušaj ubistva, oni ga zakite nekakvom elektronskom nanogicom, a on zajedno sa sve svojim nakitom iz toplog stana mobilnim telefonom koordinira i upravlja poslom, sve kao što je radio i pre, samo što nije na terenu.

Što se tiče puteva droge, moram da istaknem da je naša zemlja dvostruko interesantna i kao korisničko i kao tranzitno područje. Ovde bih dodao da jedan festival muzički koji je planiran da bude festival muzike, nažalost sve više postaje festival droge, a grad Novi Sad je stecište narkomana. Svi znate da govorim o "Egzitu".

Bilo je i hapšenja, bilo je i oduzimanja droge, nažalost, bilo je i posledica sa tragičnim ishodom. Slučaj dečaka iz Paraćina koji je pao sa bedema tvrđave ili prošle godine onaj Grk koji se predozirao. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - 18, protiv - niko, uzdržanih - nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Despotović predloži je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Izvolite kolega Despotović.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, kako se danas Srbija odnosi prema poljoprivredi i poljoprivrednom proizvođaču? Decenijama unazad Srbija govori kako je poljoprivreda naša strateška šansa, ali vidimo da od toga nažalost nema ništa. Sve vlasti koje su dolazile i prolazile, donosile su i usvajale strategije razvoja poljoprivrede, ali one prethodne koje su donešene nisu mogle da zažive, a ni one koje su posle njih su ostale samo pusta želja.

Dok danas industrije u Srbiji nema, a nažalost nema ni poljoprivrede, jer nam polako i sigurno ruralni deo Srbije izumire, jer statistika kaže da više od 1000 sela ima manje od 100, dok 200 naseljenih mesta nema osobe mlađe od 20 godina. Naš poljoprivredni proizvođač je starosne dobi od 60 i više godina.

U prošloj godini Srbija je izvezla samo 300 tona bebi bifa, za razliku od pre raspada bivše SFRJ kada je u to vreme izvezeno 100 puta više ovog crvenog mesa. Zatim svinja u tovu je danas najmanje od 1995. godine. Postavlja se pitanje - da li Srbija može da bude konkurentna na svetskom tržištu i da li ima šansu da povrati izvoznički ugled? Svakako da ima. Mora da uloži napor i da ispuni standarde tržišnog proizvoda, količine i kvaliteta.

Srbija ima izuzetno dobre geografske i klimatske osobine, gde je zemlja po kvalitetu negde u samom vrhu evropskih zemalja, tako da je po regionima pogodna i za voćarstvo, povrtarstvo i ratarstvo.

Osnovni problem naših poljoprivrednih proizvođača jeste da uloženi rad i trud često ostaje bez rezultata, jer taj napor i uloženi trud mora da bude potkrepljen i znanjem i subvencijama, kako stručnog kadra, tako i države, da bi ostvarili željenu dobit. Dok se subvencije u uređenim državama kreću od 500 do 900 evra po hektaru, Srbija nažalost izdvaja 35 evra po hektaru.

Osnovni problem ovakve Srbije je to što poljoprivredni proizvođač gleda u nebo, moleći se Bogu da godina bude rodna, a živi u neizvesnosti kako i po kojoj ceni ili uceni da proda svoj proizvod. Zato srpskoj poljoprivredi je potreban ogroman zaokret u pravcu modernih svetskih poljoprivrednih proizvoda i proizvođača. Mislim da još nije kasno. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - 14, protiv - niko, uzdržanih - nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Sreto Perić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni posalnik Sreto Perić želi reč?
Izvolite, kolega Periću.

Ako pojedinac ili grupa, bila ona formalna ili neformalna, a formalna je svakako poslanička grupa, menja svoj stav zarad boljeg interesa građana Srbije, to je potpuno razumljivo, a ako ga menja protiv interesa građana Srbije, e to nama nije razumljivo.

Zbog čega ovo kažem? U vladajućoj većini postoje naše kolege koje su 2011. godine, baš kao i mi sada, iznosili jako dobre argumente za neprihvatanje Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Šta se to u međuvremenu desilo da su kolege promenile svoje mišljenje, a nije u interesu građana Srbije? Ovim zakonom je uvedena jedna institucija koja se stavila između dužnika i poverioca. Srpski radikali svakako nisu protiv realizacije interesa Poverenika. Naprotiv, želimo da svako svoje obaveze izmiruje na način na koji ih je i preuzeo. Nekad iz objektivnih razloga to nije moguće, a kada pojedinac u Srbiji ne može iz objektivnih razloga da izmiri svoje obaveze onda na scenu stupaju izvršitelji.

Vidite, državi je primarniji interes 214 izvršitelja plus njihova tri zamenika i računa se da oni imaju negde oko 2.000 zaposlenih, nego samo 3.000 vlasnika nepokretnosti u prethodnoj godini čija je imovina prodata. To je ono gde je imovina prodata, a postoji mnogo građana Srbije koji su oštećeni ne nesrazmeru nego bahatim ponašanjem, ja bih rekao privatnih izvršitelja.

Zar mi u Srbiji, zar izvršna, zar zakonodavna vlast nema dovoljno poverenja u sudske organe, odnosno u pravosudni sistem, pa mora da uvodi privatne preduzetnike da bi radili posao onaj koji treba da uradi sud. E, ali jedne prilike gospođa Nela Kuburović, ministar pravde je rekla da sistem pravosuđa 2011. godine nije bio efikasan i onda je država morala da interveniše tako što je uvela privatne izvršitelje.

Ovde se računa koliko privatni izvršitelji uplate u budžet Republike Srbije poreza koji su oni zaradili, ja bih rekao ponekad i oteli od građana Srbije, pa je pominjana cifra tu od pet milijardi dinara. Zbog čega to radimo nama nije jasno, zato smo i podneli Predlog zakon o stavljanju van snage Zakona o izvršenju i obezbeđenju, i kada smo videli da vi to ne prihvatate mi smo uradili potpuno nov Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju gde smo hteli da stavimo u ravnopravan položaj i poverioca i dužnika.

Epohalna novina koju je ova skupštinska većina usvojila 26. jula 2019. godine, kao izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju, odnosi se na to što izvršitelji ne mogu više u dane vikenda od sedam ujutru do 22 časa uveče da vrše izvršenja.

Zahvaljujem, kolega Periću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Đorđe Miličević, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine, koji je podneo Narodnoj skupštini 30. septembra 2019. godine.
Da li narodni poslanik Đorđe Miličević, želi reč?
Izvolite, kolega Miličeviću.

Zahvaljujem, gospodine Ariću.

Najpre, moramo se složiti sa konstatacijom koju smo čuli od poslanika pozicije i od poslanika najveće opozicione poslaničke grupe, da aktuelni Poslovnik o radu ima dosta otvorenih pitanja, i da kada govorimo o perspektivi u percepciji usvajanja novog Poslovnika o radu treba razmotriti sva pitanja.

Ali, izrada novog Poslovnika o radu i tu se slažemo u konstataciji sa predsednicom Narodne skupštine, ne sme i ne može da bude odraz aktuelnog političkog trenutka. Nije dobro da svaka parlamentarna većina usvaja svoj Poslovnik o radu. Aktuelni Poslovnik o radu nije usvojila ova vladajuća koalicija, ali je vrlo interesantno da najveći deo kritika i najveći broj kritika i zloupotreba kada govorimo o Poslovniku o radu, dolazi upravo iz redova onog dela opozicije koji je vrlo jasno i precizno definisao sve odredbe aktuelnog Poslovnika o radu.

Kroz izmene i dopune koje smo pokrenuli, čiju inicijativu pokrećemo, mi ukazujemo samo na jedno, smatramo goruće pitanje. Naime, mandat, i mi smo kao narodni poslanici dobili mandat i poverenje građana da obavljamo jedan odgovoran i ozbiljan posao, da u parlamentu koji je glas naroda, razgovaramo o alternativama kako da dođemo do najkvalitetnijih zakonskih rešenja koja će biti u najboljem interesu građana Srbije. Dakle, građani od nas očekuju odgovoran i ozbiljan pristup prema poslu za koji smo preuzeli odgovornost.

Znate, građani Srbije, bilo da rade u javnom ili u državnom sektoru, ukoliko se ne pojave na poslu i ukoliko to svoje odsustvo ne opravdaju, to se svakako odražava na njihov materijalni status. Izvinite, i mi smo građani Srbije i mi moramo i treba da delimo sudbinu građana Srbije.

Vrlo često smo čuli ovde od predstavnika jednog dela opozicije, koji ne želi da učestvuje u radu parlamenta, bojkot je njihovo legitimno političko sredstvo, mi smatramo da je bojkot odraz nemoći i gubitnički potez, jer nemate mogućnost da kroz argumentovanu raspravu pokažete svoju snagu u parlamentu, onda se opredeljujete za političku floskulu bojkota, ali to je njihovo legitimno sredstvo. Od njih smo vrlo često slušali da im ne trebaju poslaničke plate, ali nijednog trenutka nismo čuli da se bilo ko iz redova opozicije odrekao poslaničke plate, da se odrekao putovanja, da se odrekao putnih troškova.

Ne želimo mi na ovaj način apsolutno nikoga da disciplinujemo, ne želimo na ovaj način da uzurpiramo, niti da oduzmemo bilo koje pravo bilo kojem poslaniku, samo želimo da nametnemo jednu odgovornost i ozbiljnost u radu parlamenta kako bi pre svega sačuvali dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Đorđe Milićević, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj skupštini, koji je podneo Narodnoj skupštini 30. septembra 2019. godine.
Da li narodni poslanik Đorđe Milićević, želi reč?
Izvolite, kolega Milićeviću.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Gospodine Arsiću, ispravite me ako grešim, ali mislim da u ovom trenutku u parlamentu imamo 14 poslaničkih grupa, da imamo 22 samostalna poslanika, ne znamo ni sami koliko političkih partija, ali ono što je suština imamo i političke partije koje nisu učestvovale na parlamentarnim izborima 2016. godine.

Ispravite me ako grešim, ali u jednom trenutku, mislim neposredno pred predsedničke izbore, mi nismo ni znali koliko imamo poslaničkih grupa, jer nismo znali da li su neke koleginice i kolege poslanici koji su prethodno prelazili u jednu, drugu, treću poslaničku grupu, da li su pronašli neku četvrtu ili petu poslaničku grupu.

Dakle, dovoljno je bilo da imate novca, kupite stranku, nađete dva poslanika, pri tome imate stranku koja nije učestvovala na izborima, imate poslanike koji pripadaju toj stranci, koji se pozivaju da pripadaju toj stranci, a u dve različite poslaničke grupe što je krajnje nedopustivo. Sve je to, rekao bih, rezultat javašluka DOS-a iz 2003. godine kada je, neka me stariji poslanici isprave, ali u tom periodu bilo 308 poslanika u sali parlamenta. To je stvorilo jednu pravnu anarhiju i prostor za zloupotrebu.

Politička stabilnost je preduslov svakog daljeg napretka Srbije. Politička stabilnost podrazumeva da moramo rešiti jedno od ključnih pitanja, a to je kako da onemogućimo da mandat poslanika nakon parlamentarnih izbora ne bude predmet političke trgovine. Znate, to je narušavanje izborne volje građana.

Postavlja se pitanje, da li je starija izborna volja građana ili je starije vlasništvo mandata.

Mi smo čuli od jednog dela opozicije, ne mislim, naravno, na kolege iz SRS, jednog dela opozicije koji danas nije u sali, da smo kroz predlaganje predlažući ove izmene i dopune neukim, da ne poznajemo ustav. Nema problema, mi smo neuku, a oni su predložili izborno zakonodavstvo koje se nije menjalo od trenutka kada su ga predložili, a danas im to isto izborno zakonodavstvo ne odgovara, danas traže uslove, zahteve, postavljaju određeni ultimatum i bojkotuju parlamentarne izbore koji se sprovode po izbornom zakonodavstvu koji su oni usvojili.

Naravno, da poznajemo Ustav, naravno da poznajemo izborno zakonodavstvo, naravno da poštujemo pravo predizbornih koalicija, ukoliko u okviru predizborne koalicije neka politička opcija stvori mogućnost da može imati svoj poslanički klub, naravno da poštujemo to pravo. Poštujemo i ono što je Ustavom zagarantovano, mada se emotivno sa tim ne slažemo, a to je da mandat pripada poslaniku. Shodno tome smo pokušali da kroz unutrašnju organizaciju Narodne skupštine Republike Srbije preciznije kroz član 30. pokušamo da rešimo pitanje da mandat poslanika ne može i ne treba da bude predmet političke trgovine nakon parlamentarnih izbora.

Razgovarali smo sa predstavnicima ministarstva, državne uprave i lokalne samouprave, oni u ovom trenutku smatraju, koliko sam shvatio da treba da učinimo još neke izmene i dopune kako bi u celini rešili ovo pitanje. Mi ćemo nastaviti te razgovore i u narednom vremenskom periodu i shodno tim razgovorima pripremiti sledeći set zakonskih predloga. Zahvaljujem.